Gospođo Đukić Dejanović, predložio bih vam, ne morate odmah da odgovarate, možete da obavestite Veljka Odalovića i stručnu službu, ali nekada je u ovoj zgradi postojao jedan institut, a zvao se autorizacija govora. Znači, kada poslanik završi govor, u kancelariji ga sačeka njegov govor i on ga potpiše, autorizuje taj svoj govor, radi nekih drugih stvari.
Ovo vam pričam zbog toga što me je pre sedam meseci direktorka Agencije za privatizaciju pozvala zbog jednog govora u Skupštini, gde sam ukazao na neke zloupotrebe sa tim fondovima, a koliko smo čuli, pre 20 dana ti ljudi su uhapšeni. Pre godinu i po dana, šteta što nema Radojka, ali može se reći i pre nekoliko godina, SRS je bio oštar kritičar nekontrolisanog zaduživanja Republike Srbije. Tako da, ako se već nešto ponavlja sa zakašnjenjem, trebalo bi da se zna ko je na vreme na to upozoravao.
No, da se vratim na ovu tačku dnevnog reda. Vidite, ja bih mogao sada od gospodina Živkovića da tražim naknadu. Evo šta kaže gospodin Živković: "Pre više od godinu dana banke su imale prinose i u dinarima, jer su zarađivale na kamatama od državnih zapisa, i u evrima, jer su taj dobitak pretvarale u devize. U poslednjih devet meseci, međutim, opada ulaganje banaka i u državne zapise i u repo operacije Narodne banke Srbije. Smatram da je na to najviše uticalo naglo smanjenje referentne stope Narodne banke Srbije". To ističe Boško Živković, kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i dodaje da ''država sada nema mogućnosti za dobar potez''. To je njegova izjava objavljena u biltenu Makroekonomske analize i trendovi. Nemojte da se iznenadite, datum je 7.7.2010. godine.
Gotovo cele 2009. godine pričao sam upravo o tome da su naši, ne naši, nego vaši dosovski političari na vlasti, poštujući Bečki sporazum, omogućili da banke i u 2009. godini iznesu onu zaradu, a pošto tu zaradu nisu mogli da ostvare u poslovima sa privredom i građanstvom, onda je preko ove politike državnih zapisa svaki građanin praktično omogućio bankama da zarade kamatu. I to je rekao gospodin Boško Živković, vaš kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke i ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Znači, tu smo saglasni. To je dobra stvar, jer je 7. jula ove godine kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije prikazao nešto za šta može se reći da je realno.
No, da se vratimo na samu kandidaturu. Naravno, ja niti sam ovlašćen niti imam nameru da ulazim u akademska i profesionalna znanja gospodina Boška Živkovića i, molim vas, u tom delu ništa neću da pričam jer nisam za to ni ovlašćen, niti bih mogao na kvalitetan način da bilo šta kažem oko toga. Čak moram da kažem i da sam čuo da se na njegovim predavanjima vrlo često u auditorijumu nalaze i njegove kolege profesori sa Fakulteta, što ukazuje na to da čovek za jeste stručnjak finansijsko tržište.
Radi javnosti, finansijsko tržište vam je ono kada date sto dinara, pa posle ne znam koliko vremena uzmete 110 dinara, pa onda date 110 dinara… To je ona trgovina s novcem. Čovek je ekspert za trgovinu s novcem. Stičem utisak da tu malo ima i genetike, pošto je poreklom iz Pljevalja, a i ovaj što ste ga gonili je odatle, pa verovatno taj lokalitet sa nekim vodotocima ukazuje na sposobnost manipulacije novcem. No, to je sad neka druga tema. Time će Ivica Dačić malo više da se bavi.
Vidite, kaže se ovako u saopštenju (objavile su novine 12. jula 2010. godine, a nema razloga baš da se ne veruje) – profesor dr Milojko Arsić je zbog poslovnih planova odbio da prihvati poziv vladajuće koalicije i postane prvi čovek Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, vi ste imali nekog boljeg kandidata.
Ali, šta sledi dalje? Kaže – nadležni u Vladi su krajem prošle nedelje razgovarali sa prof. dr Boškom Živkovićem, koji je načelno prihvatio da preuzme mesto predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, ipak je Vlada inicijator i kreator, a ne poslanička grupa ZES. Samo da se konstatuje, ja tu ne mogu ni da prigovorim, niti bilo šta. Naravno, neću sada da titulam ove stvari, međutim, interesantna je stvar da je on član Centra za liberalno-demokratske studije. Nisam baš siguran da je on mnogo blizak grupaciji G17 plus, ali o tome ću malo kasnije.
Skrenuo bih vam pažnju na jedan tekst koji je objavljen 2004. godine, gde je u to vreme Savet Narodne banke Srbije saopštio da član tog saveta Boško Živković nije bio predsednik, niti član Komisije za hartije od vrednosti u vreme odlučivanja o trećoj emisiji akcija Nacionalne štedionice. Podsećam vas da je 2004. godine bio i formiran anketni odbor koji je ispitivao kako se došlo do Nacionalne štedionice, a kasnije je već sve poznato. Znači, gospodin Šoškić je i tada bio osnovano sumnjiv kao, doduše član, odnosno predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Skrenuo bih vam pažnju i na jednu izjavu gospodina Boška Živkovića od aprila ove godine. Slušajte vrlo pažljivo, kaže – profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji. On zna za rđavu tradiciju u Srbiji, jer je 2003. godine uskočio u Narodnu banku Srbije, zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi.
Vidite, on aprila ove godine ukazuje na "podobnost". Kad se kaže "podobnost", obično se misli na neku političku. Međutim, ovde nije politička podobnost u pitanju, ona se stavlja u prvi plan. Ovde je u pitanju neka interesna podobnost, jer u našem svetu finansija, u našem svetu Komisije za hartije od vrednosti, u našem svetu osiguranja, u našem svetu Narodne banke Srbije cirkulišu isti ljudi koji imaju neraskidive veze sa svim onim što se zove privatizacija u Republici Srbiji.
Šta dalje on sad priča? To bi se, prema njegovom mišljenju, moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana Saveta svake godine, čime bi se ostvarila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara (vidite, on je sve lepo najavio), ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi doveli svoje ljude.
Podsećam vas da ste 2003-2004. godine, kada je zaživeo taj koncept Narodne banke Srbije, vi čak i jednog statističara, matematičara predstavili za ekonomskog stručnjaka. Doduše, on se meni nudio kao čovek koji može da mi da pomogne da tačno utvrdimo koliko je nova vlast 2001. godine pokrala sredstava. Mladen Kovačević. Ali nema veze, menja on stranke, on je i kod Vuka Draškovića itd.
Gospodin Živković je član Centra za liberalno-demokratske studije. To je onaj Mijatović, kako mi se čini; to je vaš, iz Demokratske stranke. Šta je interesantno u njegovoj karijeri? Kaže se ovako – u periodu od 2001. do 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnika ministra za privatizaciju Vlade Republike Srbije (znači, ovaj Boško je bio kod Vlahovića, gospođo Đukić Dejanović), predsednika Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i član Saveta Narodne banke Srbije u prvom sazivu.
Bio je član Radne grupe za izradu Zakona o tržištu hartija od vrednosti 2001. godine, Zakona o investicionim fondovima 2001, Zakona o preuzimanju (molim vas, sećate se "Knjaza Miloša", i tu je on na neki način bio umešan), Zakona o privrednim društvima 2004. godine, a 2007. godine je izabran, kao nezavisni član, u Upravni odbor Komercijalne banke.
Znači, ovi iz G17 imaju oštru konkurenciju u gospodinu Živkoviću, jer i on razmišlja po sistemu – gde su pare tu sam ja. Ovde imam i njegovu (doduše nije njegova, on je kao predsednik Komisije potpisao jedan stav) ocenu stanja i stavove Komisije o tržištu hartija od vrednosti. Znači, nije to nešto novo što nas je snašlo, pa gospodin Živković došao.
Sad da se setimo 2003. godine, kada je gospođa Kori Udovički izabrana za guvernera, prvog guvernera Narodne banke Srbije jer tada nije uspela operacija kontinuiteta. Sećate se da je već u to vreme guverner Narodne banke Jugoslavije smatrao, tada je bio Mlađan Dinkić, da kad se donese novi zakon o NBS, on samo treba da pređe, da mu se promeni tablica, da on više nije guverner Narodne banke Jugoslavije nego guverner Narodne banke Srbije.
Podsećam vas na onaj period kad je bilo ono "Laki je malo nervozan". Sećate se, Novakoviću, kada ste one grafikone pravili? A nisi tad bio? Dobro. Pravili su grafikone, pa ''Lutra'', pa znate ono sve – ko, šta, kako, pa – "Đeliću, neću ti na sahranu doći", sećate se onoga. Možda se vi ne sećate, ali ja sam dužan da vas podsetim. Jer, nekako, ta vrsta autorizacije je neophodna. Teško je pričati o nekoj srećnoj budućnosti ako ne setimo nečega što je bilo pre nekoliko dana. Nije valjda da ćemo da zaboravljamo to što je bilo pre nekoliko dana, pa da držimo takve sednice kao juče Kalimero. Znate, to ne ide.
Vidite, gospođa Kori Udovički (sad da vam kažem kako se ponašaju ti naši guverneri), u vreme kad je izabrana, na pitanje novinara kako komentariše najavu premijera Živkovića (zamislite, onaj Živković je bio premijer) da bi do kraja godine evro trebalo da vredi oko 70 dinara (do kraja 2003. godine) rekla je da to nisu pitanja kojima treba da se bavi premijer. Vidite da žene pokazuju veće znake muškosti od ovih muškaraca koji su na funkciji.
Vidite šta se dalje kaže u medijima – i tada je, znači 2003. godine, Boško Živković bio predložen za Savet NBS, a bio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Imam i ovaj vaš zajednički pres-kliping, ovde su i Janjušević i Kolesar, da vas ne podsećam. Međutim, ono što je vrlo važno jeste da je gospodin Boško Živković bio u Ministarstvu za privatizaciju kad je bio Vlahović.
Tad je bio onaj bilbord "Početak za imetak", sećate se, cela Srbija je bila puna onih bilborda, a Mlađa je puštao one reklame – sve na lizing - kola, odmor, deca, inostranstvo, školovanje… Lepota, ma kako da ne prihvatiš, na dohvat ruke je, samo da ga zgrabiš ovako.
Vidite, ''srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović biće saslušan u SAD tokom posete Vlade Srbije od 24. do 30. jula (to je 2003. godine, samo da znate) zbog nezakonitosti na tenderima za privatizaciju tri preduzeća, na kojima su učestvovali američka firma 'Sent Majkl'…'', to je rekao neki Miodrag Obradović. Tu bi trebalo da imate u vidu i Boška Živkovića.
Sad, gospođo Đukić Dejanović, za vas vrlo interesantno, pošto se tiče ne konkretno vaše profesije, nego statusa u profesiji. Vidite, ovo je predlog za izbor u zvanje docenta, odnosno vanrednog profesora. To je ove godine urađeno. Komisija je u sastavu: dr Boško Živković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić (verovatno ga znate vi iz SPS-a, on je nekad bio savezni poslanik i stvarno je ekspert za monetarnu politiku, nemam zamerke; da ste njega predložili, doveli biste u pitanje moj opozicioni status, budite sigurni) i dr Božidar Raičević, redovni profesor, ali u penziji.
Vidite, oni su bili komisija za pripremu referata i o referatu i oni su 27. januara sastavili taj svoj referat, a poenta tog referata je da oni predlažu da se Dejan Šoškić izabere u zvanje vanrednog profesora. I sad Dejan Šoškić guverner, a njegov mentor predsednik Saveta guvernera NBS. Kakav spoj, još malo kao nepotizam. Kao da su jednojajčani.
Vidite kako se jedna ista nomenklatura vrti u oblasti finansija. Možete vi iz DS-a i stranaka koje činite vlast (126-127 glasova) da tumačite to kako god hoćete, ali budite sigurni, vi se ne pitate ništa. Dužni ste samo da izglasate i da se pokrijete sa nekim titulama, zvanjima… Ovo je, ne znam, završio u Americi, govori 16-17 jezika tečno, razume se u finansije… Ma, znate kako, od banke pravi tri banke itd. A čuli ste ga kako menja izjave, šta je rekao aprila, kad nije kandidat, već očekuje, a u julu, kad govori kakve su mogućnosti. Znači, ekonomski savetnik svog prijatelja iz "Ces Mekona", predsednik Vlade je nekad radio u toj firmi. Sad, da li postoji crvena, žuta… Mislim da je žuta nit mnogo važnija tu nego ona od 17 struna.
I, sad kad bih vam čitao šta su napisali ovi iz ''Vremena'' 2003. godine… Neću sad, preskočiću ovo između Đelića i ovih, ali moram da vam ukažem na metodologiju, kako se uklanjaju ljudi koji smetaju. Vidite, 2003. godine uklonjen je Aleksandar Radović. Da li se sećate vi toga? Gospođo Đukić Dejanović, to je onaj što je proganjao, i vas je proganjao 2001. godine, bio je na čelu Poreske uprave, znate, i bio je u onom timu za progone.
Dalje, Dejan Popović, tvorac poreskog sistema iz 1991. godine, koji nije bio loš. Ušao je 2001. godine ponovo, da sredi ovo. I on je obrisan te 2003. godine. Vladan Begović napušta svoj posao samo jedan dan nakon što su se u novinama objavili neki papiri iz ''šećerne afere''. To se uklanja, tako radi Demokratska stranka. Dalje, Dimitrije Vukčević, NIS – uklonjen. Ubačena je Kori Udovički. Da vam ne čitam njenu biografiju šta je ona sve.
Uklonjen je u jednom trenutku i Mlađan Dinkić, mora da se kaže. Pa je onda Aleksandar Vlahović odlagao privatizaciju nekih firmi, pa je nešto dogovarao; pa onda imamo izveštaj Mlađana Dinkića o kretanju deviznih rezervi 2002. godine, šta se sve dešavalo; pa je Boško Živković bio kandidat za člana Monetarnog saveta, danas je šef Komisije za hartije od vrednosti...
Znači, vrti se jedna ista grupa ljudi. Oni imaju ekskluzivno pravo da znaju koliko novac vredi, a vi se bavite, moram da kažem, nekim nebitnim stvarima – jurite po ulici pilićare i ove što uzimaju paštete. Vama svet finansija u Srbiji ne vodi nijedan čovek koji razmišlja o narodu i državi i o ekonomiji ove zemlje.
Sad bih ja mogao da vam pričam o stanju deviznih rezervi, ali ono što je najvažnije za građane Republike Srbije jeste da vi plaćate, da vi bogatite strane banke. Privredi se daje 60% kredita, 35% građanima. Građani plaćaju dva do tri puta skuplju kamatnu stopu u odnosu na privredu i dva do tri puta su bolje platiše nego privreda.
Kolika je zaduženost? Verovatno neću imati vremena, dobiću opomenu. Prezaduženi su i građani, jer je nemoguće u prezaduženoj državi da građani ne budu prezaduženi. Rastu potrošački krediti, rastu krediti onih koji treba da omoguće da se novim zaduženjem vrati neki dospeli kredit po osnovu prethodnog zaduženja.
To znači, dragi građani – kada vidite 127 glasova jedinstveno, a nema kritičkog sagledavanja ko se krije iza tih 127 glasova, nešto se loše i crno piše.