Gospođo Đukić Dejanović, mene stalno ignoriše bilo ko da dođe iz Vlade. Evo, nema ga Marković. Uporno je slušao, kad se ja pojavim, on pobegne. Dobro, ionako je ovo upućeno građanima, ne toliko onima koji su na vlasti, jer kad bi sad podsećao sve šta je Srpska radikalna stranka upozoravala, evo sad ste došli da potvrđujete sve ono što je Srpska radikalna stranka blagovremeno ukazivala.
Pošto je bila priča o krađi mandata, u pravu ste i dobro je što priznajete. Svi oni koji su saučestvovali u krađi mandata Srpske radikalne stranke i danas su priznali da je to nečastan posao. Taj 21 mandat. Ali, pošto sada pričamo o elektronskoj upravi, gospođo Đukić Dejanović, ja bi vas zamolio da dođete i da pogledate sajt Narodne skupštine i da pogledate raspored poslanika po strankama.
Ovi što su pre mene pričali i dalje se vode kao članovi Srpske radikalne stranke. Znate li to? Dve godine ubeđuju naciju kako su se oni zaprali pa su čisti, pa su neki drugi, pa sad za deset miliona bi da isporuče i Mladića, a onda svaki sledeći samo zavisi koliko para.
Ko je njih napravio? Pitajte Borisa Tadića. Pitajte Montgomerija. Pitajte onog američkog ambasadora, pa pitajte i ko je dao pare? Sada se Velimir Ilić, sve je u pravu što je rekao, kradu se mandati po opštinama, kasno setio. Kad je njega zabolelo, e onda se setio svega, ali mi smo vas na vreme upozoravali.
Da vam kažem, 2006. godine, posle novog Ustava Republike Srbije, Venecijanskoj komisiji, kad se već pozivate na sve i svašta, rečeno je – mora 102. stav 2. jer postoji jedan Bogoljub Karić koji krade mandate parama. Evo, sada je koalicioni partner. Sada kažete Mlađa krade mandate. Taj Mlađa do pre dva meseca je rekao mandati pripadaju stranci, pa kada je dobio šamarčinu iz Evropske unije kaže – sad je to neprikosnoveno pravo narodnog poslanika.
Svi se pozivate na jedno isto, a ne znate šta piše. Pozivate se, opet da koristim vašu argumentaciju, na Protokol uz Konvenciju zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je izmenjena u skladu sa Protokolom broj 11. i još 20. marta 1952. godine.
Član 3. glasi, to vas podsećam i zbog Ksenije i zbog onih drugih stvari, Pravo na slobodne izbore, pa slušajte šta to Evropska unija kaže o slobodnim izborima: visoke strane ugovorom se obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore sa tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonskih tela.
Gde tu piše da Pera, Đoka može da bude vlasnik mandata? Gde tu piše? Gde ste to pronašli? U slobodoumnim tumačenjima od strane Boška Ristića i Nenada Konstantinovića, a mislim i vrapci na grani znaju da oni za šta se uvate, to se osuši. To se trajno osuši. To ne može da se oporavi.
Jedino SRS ne krade mandat. Kada neko dođe i kaže – hteo bih da budem član SRS, ali da ponesem mandat, mi mu kažemo – hvala, ne može, zabranjeno. To je prvi put rađeno još 1993. godine u ovoj sali sa jednim poslanikom iz Kilibardine stranke. Rečeno mu je da nije moralno i ne prihvatamo.
Vi se po potrebi setite morala i izborne volje građana. Neki put vam fali Gonzales, a neki put nije dobar Gonzales. Sada vam ne odgovara Gonzales, 1996. godine vam je odgovarao Gonzales i bile su vam vrlo drage pare Caneta Subotića, 500 hiljada maraka koje je doneo da se održe protesti.
Samo da se podsetimo nekih stvari, jer ste se pre dve godine smeškali, pa je meca zaigrala ispred vas. Znači, isto kao što je bilo 2006. godine sa Karićem, nije učestvovao na izborima, a ima poslanike, ima lokalnu vlast itd. Danas se to isto dešava, samo što nije Karić, već je neki drugi Karić. Da li finansira inostranstvo, da li finansiraju mafijaši, sasvim je svejedno. Onaj ko je dao pare, on kontroliše i vlast i opoziciju, osim SRS.
Sada da se vratimo na ovo visokoumno, nadam se da ovo tumačite kao da sam vas pohvalio, jer ste napokon priznali sve šta ste brljali za ove dve godine, da bi oslabili SRS i Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. E, cvrc, to je nemoguće, znate i sami. Kako je to moguće? Vidite i sami da nije moguće, ali je dobro što priznajete.
Naravno, večeras obavezno da upalite televizor. Znači, od pola tri do pola šest biće statusna konferencija. Biće verovatno na RTS, biće verovatno na televiziji "Kopernikus", da čujete i vi u sali i građani Srbije ono što preživljava Šešelj u Haškom tribunalu, to Srbija preživljava ovde sa ovom vlašću.
Sada, da se krene sa ovim zakonom. Član 2. kaže da treba da se menjaju nazivi za obrazovanje u skladu sa Bolonjom. Opet da podsetim, jedina stranka koja je glasala protiv Bolonje je bila SRS. Kada sada vidim neke telegrame podrške studentima daju Čedomir Jovanović, Vojislav Koštunica, prosto se zgražavam. Zgražavam se. To je prirodna posledica Bolonje.
Kažem studentima – džabe vi ispred Vlade, idite na Dedinje ispred kuće Borisa Tadića i samo tražite da se na isti način školujete kao Boris Tadić, a ne ono što se dešavalo, potpalimo studente evropskim vrednostima da protestuju.
Ko ih je potpalio? Onaj ko se besplatno školovao, pa deca ne znaju, pa se izbore za evropske standarde. Sada treba roditelji da plaćaju, a oni nemaju ni za hleb. Jadnici. Hajde ovi što su lošiji studenti i đene-đene da se shvati, ali kako da se shvati ovo, po Bolonji ima više bodova nego što treba i opet država kaže – nemamo para.
Šta, deca su kao komunalne usluge? Nemamo para za građevinsko zemljište, nemamo para za decu.
Znači, preživljavate posledice strmoglavog vođenja Srbije u propast. Onda se čudite šta se dešava. prirodna posledica DOS-ovske politike. Ovo je priroda, ovo je zakonomernost. Zakonomernost.
Sada ćete da menjate naziv, slažem se. Ko sme da primi u državnu službu ili u pravosuđe nekoga ko je završio, nazovi, neki pravni fakultet Vesne Vodinelić ili ne znam koga? Videli ste i sami da su ljudi promenili biografije. Više nisu građevinski inženjeri, nego menadžeri. Završili u međuvremenu škole u Grockoj itd.
Znate li koje probleme imaju roditelji da zaposle decu koja su završila neke tamo privatne škole? Hajde što ne priznaju državni organi to školsko obrazovanje, nego i privatnici. Kažu – završio si taj, ma ne dolazi u obzir. Zaboravi.
Sećate se kada smo pre nekoliko meseci menjali Zakon o visokom obrazovanju, pa kada su izneti podaci koliko ljudi doktorira na nekom od tih fakulteta. Doktorira. Više doktorira, nego što diplomira. Jeste. Mislim da je profesor Šami čitao te podatke.
Onda se čudimo šta nam se dešava. To je prirodna posledica jedne strmoglavosti.
Sada zbog izvoda iz matične knjige rođenih menjamo Zakon o državnoj upravi. Ovo što ste napisali u članu 1. Zakona o izmenama i dopunama, po svojoj suštini je materija Zakona o opštem upravnom postupku. Vi ste se dosetili i kazali – međusobna komunikacija dva državna organa. Sve unutra što jeste se tiče postupka i dokazne vrednosti nečega što postoji u elektronskoj formi.
Promašili zakon. Apsolutno promašili zakon. Sve što je u novom članu 75a tiče se Zakona o opštem upravnom postupku. Ali, šta vredi, nemamo taj savet za zakonodavstvo, sekretarijat. Znate, od 2001. godine kako je bilo. Biserka Živković je bila sekretar. Aman ljudi, da vam ne pričam dalje. Nema ga, pravni sistem. On usklađen? Ma, nije usklađen, on je razoren, totalno. Svaka vaška obaška. Svaki organ je država sam za sebe.
Sada, zbog toga što postoji mogućnost da se preko kompjutera vidi iz matične knjige rođenih, menjamo ovo kao epohalni uspeh. Ko će to da predstavi? Milan Marković. Prvi demokratski predsednik opštine Palilula. EU ili neko drugi dao pare da se ta opština osavremeni, napravili su šalter salu. Tamo su sve navodno mogli da završavaju.
Znate li kada je neko sklon kriminalu, a mi imamo kriminalnu vlast, možete da mi date opomenu, ali to sada svi pričaju. Građani pričaju, gospođo Đukić Dejanović.
(Predsednik: Opominjem vas. Ne izričem opomenu, ali vas zaista opominjem da vodite računa.)
Galupova istraživanja pričaju. Zašto?
(Predsednik: Molim vas, ne možete tako govoriti. Ne možete ni o jednom čoveku govoriti, reći da je kriminalac, dok se to ne dokaže.)
Rekao sam da je vlast kriminalna, ne pojedinac.
(Predsednik: Molim vas, kriminalna vlast i takav način konstatacije kako vi to činite, zaista degradira državu. Molim vas, nemojte sa mnom polemisati. Vodite računa o terminima koje koristite.)
Gospođo Đukić Dejanović, vi mene ne želite da saslušate. Ne, ne polemišem s vama, samo vam citiram šta su ljudi napisali, do čijeg mišljenja je vama stalo, gospođo Đukić Dejanović.
Jeste li čuli da je Galupovo istraživanje reklo šta se dešava? Nekada je bilo 150, 160 , 159 evra za mito, sada je to podignuto na 255 evra. Ako ste to što ste meni rekli stvarno mislili, morali ste da odete u "Medija centar" i da pohapsite sve one koji su to javno rekli.
Tamo je bio i predstavnik vama drage EU. On je samo citirao ono što pričam u Skupštini. To sam dao kao stav, kao mišljenje. Oni su sve to lepo uzeli, pa su sabrali, oduzeli i dali statistički podatak. Vi se tresete od njihove statistike, a ne tresete se kada vas unapred upozoravam. To su objavili ljudi.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, ne tresem se, nego vas podsećam da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi. Apsolutno se ne tresem.)
Upravo to, gospođo Đukić Dejanović. Samo što vi mene ne slušate šta pričam. Ne postoji poslanik koji se više drži teme dnevnog reda od mene, da znate. Ako mi ne verujete, pitajte gospođu Čomić. Ona to zna. Zato sam i rekao – kamo sreće da Gordana predsedava. Onda bi to išlo po demokratskim standardima.
Mogu li da nastavim dalje, a da vas baš mnogo ne potresem?
Vidite, idemo dalje, samo polako. I naši hokejaši igraju u slovenačkoj ligi, pa to je ta leteća zamena. Ovo je bodi-ček. Dobro. Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović, možemo dalje.
Znači, kada ljudi skloni koristoljublju dođu u mogućnost da koriste elektronsku bazu podataka, bilo da su u pitanju državni organi, organi lokalne samouprave ili organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, onda može haos da nastupi.
Znači, nije problem zakon i zakonsko rešenje, problem je specifični sastav ljudskog materijala koji radi na odgovarajućim poslovima.
Zašto sam iskoristio Palilulu? Godine 2001. je bila velika afera sa nadziđivanjem. Gospođo Čomić, znate li ko je učestvovao u toj velikoj aferi sa nadziđivanjem? Znate. Svi funkcioneri u kabinetu predsednika Republike Srbije, molim vas.
Zašto je pogrešan zakon za intervencije? Pogledajte koji se termini koriste. U skladu sa zakonom vrši uvid, znači, vrši uvid u evidenciju. Službenik iz jednog državnog organa vrši uvid u evidenciju koji vodi drugi državi organ. Kaže – pribavlja podatke, znači, pribavlja podatke iz evidencije drugog državnog organa za potrebe predmeta koji se nalazi u prvom državnom organu.
Znači, ovo nije samo izvod iz matične knjige rođenih, ovo je mnogo šira odredba. Ako je mnogo šira odredba, onda možete da zamislite kakva će situacija da bude ukoliko u elektronskoj formi sa jednog kompjutera se izvrši uvid u zvaničnu evidenciju kod drugog organa, pa sad vi sumnjajte da li je to za potrebe postupka ili je u pitanju neka zloupotreba.
Sada da preskočim ono što je i pomenuo ministar, a to je onaj Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a onda, sada citiram one vaše prijatelje koji su vas instalisali, korumpiranost itd, ako znamo da takav specifičan sastav radi u državnim organima, onda nije čudo što, recimo, policajac koji obezbeđuje Snežanu Malović, neki Zvonko, u Rakovici pravi stanove za tržište, bez građevinske dozvole. "Au, au", ja to stalno pričam, ali nema rešenja.
Ili ako neko izvrši uvid u neku evidenciju, pa onda ono što je planirano da se napravi u Vrčinu, pobune se građani i asfaltna baza dođe u centar Rakovice. Tamo ne sme niko da se buni, zato što svi imaju uvid u zvanične evidencije i mogu da preduprede sve.
Ili kad neki predsednik opštine sa tom evidencijom uvidom u neku evidenciju zbog N.N. nekog navodnog postupka preusmeri iznose poreza na prenos apsolutnih prava sa igrom računa na privatne račune opštinskog rukovodstva. Vi samo dajete sofisticirani oblik za zloupotrebu službenih ovlašćenja ljudi koji budu radili. Samo dajete to.
Evo vam još jedan podatak. Pričao sam pre jedno mesec dana, odmah je to zaustavljeno. Ljudi slušaju neki narodni radio i javljaju se. Narodni radio nema ni frekvenciju, nema ni dozvolu. RRA kaže - podneo krivičnu prijavu. Izvršimo proveru, krivične prijave nema. Šta može tu elektronika da pomogne građanima, objasnite mi, elektronska evidencija?
Šta može da pomogne građanima? Verovatno ako dajete toliki značaj elektronici, onda treba da ugradite čipove držanim službenicima i državnim funkcionerima, pa čim krene na nešto nezakonito, da ga drmne iz onog čipa velika struja i da se on sve secne. Ne vidim drugi razlog. Ne vidim drugi način kako da se nešto privoli da bude u skladu sa zakonom.
Ovde su stvarno korišćene benigne formulacije - da se omogući građanima da ne idu od šaltera do šaltera, da mogu da organi međusobno komuniciraju, da onaj koji vodi upravni postupak koristi evidencije drugog državnog organa, da uzima te podatke iz tih evidencija i smatra se da građanin nema potrebe da dokazuje, tim pre što je po pravilu upravni postupak, postupak koji se vodi po službenoj dužnosti, bez obzira na zahtev stranke, itd.
Skrećem vam pažnju da je mogućnost zloupotreba maksimalna. Vi se sećate 2000. godine, donet je novi Zakon o izboru narodnih poslanika. Predviđen je jedinstveni birački spisak. Godine 2001, 2002, 2003. nije mogao da se uspostavi jer pet opština nisu imale kompjutere, to je opravdanje.
Sada nešto samo da se podsetimo. Priča se nešto epohalno, da se kreće sa elektronskom upravom, itd. Taj projekat je star 20 godina, moram da vam skrenem pažnju. Postojao je jedan projekat da se uveže kompletna državna administracija na nivou republike sa okruzima, itd, da ta elektronska komunikacija bude, bilo je i nekih programa, nešto je i rađeno, ali glavni razlog zašto to nije zaživelo pre 2000. godine bila su pre svega velika sredstva koja su bila potrebna. Čak je bio i ugovor zaključen, čini mi se, sa Mihailom Pupinom oko toga.
Sada je epohalno jer neko je navodno dao pare, pa se Milan Marković sa predsednikom ili nekim iz Vlade slikao kada je pustio taj sistem u vezu za matične knjige rođenih. Sada zbog izvoda iz matične knjige rođenih, koja već funkcioniše, mi pravimo odredbu u pogrešnom zakonu, koja će da omogući svakome ko ima mogućnosti da uđe u taj sistem, a svako će moći da uđe u taj sistem ko je državni službenik.
Još kažete da ćete podzakonskim aktom da regulišete te stvari kako se ulazi i kako taj sistem može da bude pouzdan. Šteta što ja nisam poneo nešto što je bilo juče na dnevnom redu kod igara na sreću, da vidite koliko je firmi ovlašćeno da baždari automati, da popravlja automate, gde se prave oni automati i kakve su mogućnosti zloupotrebe i notorna činjenica, od 17.000 i nešto registrovanih automata, tih za igru, ima još 10-15 hiljada neregistrovanih.
Šta bi sa Bojanom Krištom, koji je bio na čelu Državne lutrije? Svi smo ga zaboravili? Nismo ga zaboravili, postoji pres-kliping, sve se beleži, sve se pamti. Sve se pamti jer mora crta da se stavi, znate, plus, plus, plus, minus, minus, minus, pa crta, pa da vidimo kakav je saldo. Sada trenutno pripremamo taj saldo da vidimo. Samo vas pohvaljujem, napokon ste shvatili neke stvari. Drago mi je što priznajete.
Naravno, za ovaj predlog zakona ne možemo da glasamo jer ste pogrešili pre svega naziv zakona i zakon gde treba da se pravi neka intervencija.
Hvala, gospođo Čomić, vidite koliko ste vi bolji.