Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, smatram korisnim predložene dopune Zakona o uređenju sudova koje su orijentisane na preciziranju ovlašćenja Visokog saveta sudstva u oblasti predlaganja određenih budžetskih pozicija koje se tiču obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode. Verovatno će i ove dopune doprineti poboljšanju položaja sudskog osoblja.
Obzirom da smo trenutno u postupku donošenja budžeta, smatram da je korisno da potenciram na probleme koje ima Sud za prekršaje u Preševu, u pogledu kancelarijskog prostora, a ima ga na pretek u toj bivšoj zgradi Opštinskog suda i u nedostatku potrebne opreme, koja im je čitave godine nedostajala i to je problem koji nije rešavan upravo zbog neblagovremenog budžetskog planiranja u toku prethodne godine. Valjda će sada na vreme da se učine napori da se ovaj problem reši.
Doduše, ovaj sud ima problem i sa nedovoljnim brojem sudija. Sa samo dve sudije se ne mogu rešavati predmeti za koje je neophodno više sudija, sa troje sudija, ali i uopšte, uobičajeni sudski predmeti su u popriličnom broju ne rešeni, opet zbog tog problema, nedovoljnog broja sudija.
Ne znam koliko ove dopune zakona mogu da utiču u otklanjanju problema nastali nakon centralizacije obavljena reformom, odnosno problema koje još uvek imaju građani Preševa i Bujanovca, koji moraju, ne samo za sudske postupke, nego i za obezbeđivanje dokumenata, a pre svega, apostila. Opet je taj apostil ne rešiv. Mora se za svaku potvrdu apostila da se ide u Vranje i čitav dan se gubi. Ipak je to udaljenost od preko 50 kilometara.
Gospođo Malović, vi ste do sada u više navrata objašnjavali da skraćeni sudski postupak može da se obavi i u sudskim jedinicama, ali u Preševu, Bujanovcu se to ne dešava još uvek. Ovim dopunama se ne obezbeđuje efikasnija primena jezika manjina u sudskim postupcima, zato se albanski jezik veoma retko koristi i u civilnim predmetima, u sudskim jedinicama. Bio sam i sam učesnik jednog takvog postupka i ne ide. Znate, ima tu problema. Da li nedostaje i nema dovoljnog broja sudskog osoblja, a da dvostruko radi posao sudija, onda gubi u broju predmeta i onda, u neku ruku, same sudije sugestivno utiču da postupci idu samo na srpskom, jer, po mojoj proceni, nema još uvek potrebnih uslova.
O krivičnim predmetima koji se procesuiraju u Osnovnom sudu u Vranju, ili na višem, apsolutno nema primene dvojezičnosti i ostvarivanja tog ustavnog i zakonskog prava da i manjine mogu da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. U Višem sudu u Vranju nema nijednog prevodioca za albanski jezik. Naravno, problem sa ostvarivanjem ovog prava nacionalnih manjina u sudskim postupcima se ne može rešiti, pored ostalog, i zbog malog broja sudija Albanaca u Osnovnom sudu, a da ne govorim o Višem sudu gde nema nijednog sudije Albanca. Kada se zna da u poslednjih godinu dana nema nijednog pripravnika Albanca i u Osnovnom sudu, a da ne govorim o drugim sudskim institucijama gde ih nikad nije ni bilo, onda je ovo stanje neadekvatno, neodrživo i biće konzervisano još koliko vreme. Jer, jedan konkurs je prošle godine bio za pripravnika. Od sedam kandidata je bila primljena jedna kandidatkinja albanske nacionalnosti, a više od godinu dana postupak se ne završava. Tom dinamikom apsolutno, ako nemamo ni pripravnike Albance, onda kako ćemo dalje imati sudije?
Iskoristio sam vreme da ponovim moje primedbe koje sam do sada više puta upućivao. Hvala.