Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, zahvaljujem da sam konačno došao do mogućnosti da vam se obratim, pokušavao sam nekoliko puta.

Namera je bila da se podrži ova inicijativa, zapravo zahtev pojedinih poslanika o regulisanju, zapravo preciziranju Zakona o državnim službenicima u pravcu obezbeđivanja etničke i polne strukture i uopšte zastupljenosti svih ugroženih kategorija. Mislim da je to jedan veoma objektivan zahtev koji proizilazi...

... i situacije na terenu.
Član 226, ali ovo mi je samo uvod, pa ću direktno u vezi pitanja koje ću da postavim.
Znači, potreba je, i to neminovna, da se omogući pripadnicima nacionalnih manjina da budu zastupljeni u državnim organima, to je u području opština Preševo, Medveđa i Bujanovac i preko Vladinog programa obećano, ne samo za ove tri opštine, tu je i Vranje. Ovde se govorilo o mogućnosti uključivanja Albanaca u državne i društvene strukture i na tome se, verovatno će tamo gde žive Albanci u drugim sredinama, ali je ovde izraženiji problem u ove tri opštine, tako da mislim da, kada bi se ova stvar rešila valjano, kada bi se Vladin program ostvarivao u praksi, ne bi se desilo što se dešavalo na graničnom prelazu Preševo od 1992. godine, da u svim državnim institucijama, ne samo državnim, nego i komercijalnim, nema prisustva Albanaca, iako u toj opštini čine više od 90% stanovništva.
Tamo je bez odluka opštinskih organa izgrađen niz objekata, i špedicija, i svi prateći objekti graničnog prelaza, a da do sada, ovih 15 ili 16 godina, nijedna dozvola nije izdata od strane nadležnih opštinskih organa. To je ipak oblast poverenih poslova, a oni su povereni lokalnoj samoupravi.
Upravo u tom smislu nastavlja se i u ovoj vlasti ono što je bilo ranijih 15-16 godina, upravo je ovih dana počela izgradnja, nezakonita, komercijalnog sadržaja na graničnom prelazu Preševo, preko monopola, koji određene strukture vlasti su dale beogradskim firmama "Interspid" i "Intermol", za izgradnju benzinske stanice i pratećih komercijalnih sadržaja.
Mislim da je sada ovde osnovno pitanje, da li se zakon poštuje u svim opštinama ili je to selektivno, da li može u Preševu lokalna vlast da obavlja zakonom predviđene obaveze i kompetencije.
Zato postavljam pitanje, kako je uopšte bilo moguće da se bez naplate naknade o prenameni poljoprivrednog zemljišta, bez naplate naknade o uređivanju građevinskog zemljišta, bez uključivanja u ceo postupak komunalne i opštinske inspekcije koja je ovde ignorisana, kako je moguće da se da dozvola i da se naveliko radi, a da su pri tom bili ignorisani svi privredni subjekti opštine Preševo, i jednoj od najnerazvijenijih opština u državi, glavni resurs, Koridor 10, komercijalni sadržaji graničnog prelaza, jednostavno, da kažem, jednim nezakonitim postupkom taj monopol daje firmama iz drugih sredina, a pri tom se ignorišu apsolutno svi subjekti privredni u Preševu. Zato se u ovom slučaju potpuno slažem sa amandmanom koji je poslanik Srđan Šajn dao u vezi sa Zakonom o državnim službenicima.

Hvala vam puno. Nadam se da je poslanik Srđan bolje shvaćen sada nego maločas, jer je izvorno imao mogućnost da prezentuje svoj amandman.
Ovde je po meni osnovno pitanje, svaki put kada se javljam i iznosim probleme životne sa našeg područja, odmah se zalazi u druge političke teme, poput komandanta garde, koji sada traži od poslanika u Narodnoj skupštini, tj. Preševa da reši problem ulaska i uopšte prisustva manifestaciji koja pre nekoliko dana bila u Gazimestanu.
Poslanik SPS-a, on dobro zna 99. godinu i zna da je Vlada SPS odlučila i većina u ovoj skupštini da se potpiše Kumanovski sporazum i sve rezolucije koje su u tom području prihvaćene.
Sasvim je normalno da se obratite i Rikeru i onim predstavnicima međunarodne vlasti koji uopšte po tom sporazumu zastupaju, zajedno sa kosovskim institucijama, javni red i interese građana na Kosovu. To je procedura.
Što se tiče onoga intervjua ili šta je već ili u kom je već listu izdato, mislim, prvo, svaki poslanik ili bilo ko se bavi tom delatnošću zna da naslove ne formuliše ni novinar, a kamoli lice koje da intervju, već je to redakcijska politika. Zvučni naslovi su stvar redakcijske politike.
Ako je bilo ko zainteresovan i pročitao tekst, video je i imao je šanse da vidi da se i u tom tekstu zalažem za ostvarivanje svih prava Albanaca preko institucija sistema. Mislim da je to suština celokupnog mog obraćanja ovoj skupštini, a ranije i preko lokalne samouprave.
Ne znam zbog čega je nekome stalo čitavo vreme da podmeće separatizam i kada ga nema. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u redu je, ima još jedan amandman koji je poslanik SPS-a takođe podneo na ovu temu. Prvo da konstatujem da se ipak neke neobične stvari ovde odvijaju. Prvo smo imali ukidanje ministarstva manjina, a to je bilo od strane skupštinske većine, a amandmanom poslanika radikala pokušano je da se to spreči; nažalost, ukinuto je i to ministarstvo više ne postoji. Sada imamo amandman SPS-a koji se protivi reduciranju sredstava, a u ovom amandmanu poslanika radikala to se drugačije tretira, u odnosu na Koordinaciono telo. Opet je neuobičajeno da umesto da skupštinska većina, odnosno Vlada bliže zna prilike na tom području, ponavlja nam se sudbina, ponavlja se vreme kada su ministri dolazili do Vranja, a uopšte nisu znali šta se dešava u Bujanovcu i Preševu.
Koordinaciono telo, bez obzira kako to bilo ko od političkih subjekata gleda, napravilo je preokret i ipak su tu bili postignuti početni rezultati koji ne mogu da se ospore. Ali, činjenica je da je od 2004. godine napravljena pauza i nijednom do sada nije napravljena analiza šta je od tog programa realizovano, a šta je ostalo nerealizovano. Onda se javljaju ovakve ideje koje, po meni, nemaju dovoljan izvor informacija o tokovima i dešavanjima na našem području.
Zato je verovatno gospodin Nikolić iz SPS-a, a ja ne bih mešao to sa partijskim pozicijama, nego isključivo sa tim da je čovek privrednik iz tog područja, pa zna prilike tamo i šteta je ... Ja bih tu izneo kritiku Koordinacionom telu da ima tri zamenika, a juče sam se čuo i sa predsednikom Medveđe i Bujanovca i uopšte nisu upućeni u ovaj predlog koji je Vlada podnela. Ni sam šef Koordinacionog tela nije dovoljno upoznat, kada sa njim obavio razgovor, a čovek je bio u Vladi.
Mislim da je nedopustivo kada se radi o jednom veoma važnom programu, koji je sastavljen u Saveznoj i Republičkoj vladi, što je ovde osporeno, u vreme kada je tu bila kriza, kada su bili oružani sukobi, u to vreme je bio prioritet Vlade, da sada to ne mora da bude prioritet u ovim mirnodopskim uslovima, kada može bolje da se radi i kada rezultati mogu biti efikasniji.
Zbog čega se sada odjednom zanemaruje to područje i prepušta se ovakvim diskusijama, opet ponavljam, u kojima se vidi jasno da nema dovoljno informacija? Nije tačno da predsednici samovoljno određuju sredstva. Oni moraju dobiti dozvolu od Ministarstva finansija za svaki projekat koji se ostvaruje na terenu.
I, to je trebalo nastaviti, jer, jednom sam rekao, to je područje sa šest puta nižim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika u odnosu na prosek države. Kako se uopšte može ova dramatična situacija promeniti, ako nema jednog specifičnog pristupa ove vlade? Ja to u ovom predlogu ne vidim. Nema nijednog opravdanja zašto je to upola smanjeno.
Umesto da je bilo analize, umesto da se traži odgovornost, ali uz argumente, ovde se paušalno govori. Po meni, da ponovim, najveća je šteta što se počelo devalvirati i ono što je bio početni rezultat. To je suština. Hvala.

Želeo bih da politika Socijalističke partije Srbije u narednom periodu bude u duhu ovoga što govori poslanik Petronijević, a kakva je bila u prošlosti – poznato je.
Jer, upravo kada je program donet, 2001. godine, bilo je potrebno sanirati posledice oružanih sukoba i dugogodišnje diskriminacije koja je na tim područjima sprovođena.
Hajde, gospodo, objasnite, opštine kroz koje prolazi koridor 10, glavni magistralni putevi, a da budu šest puta nerazvijenije od proseka države? Ako nije to diskriminacija, šta je onda? Dajte neki novi naziv.
Podržavam ovaj amandman isključivo iz razloga što ga podnosi jedan uspešni biznismen, poznavalac prilika tog područja, i što je amandman veoma dobro objašnjen i ima svrsishodnosti u svim delovima, jer niko ne bi smeo da dovodi u pitanje, da devalvira ono što je tamo pozitivno počelo da se radi, zbog nedostatka informacija, zbog neobaveštenosti, da ne kažem zbog nekih drugih motiva. Ne bih hteo da pozadina ove restrikcije bude neki drugi motiv, koji bi u ovom slučaju bio još štetniji. Hvala vam.

Prvo da kažem da sam poslanik, predstavnik Albanaca iz Preševske doline koji su dali 17.000 glasova da ja zastupam njihove interese u ovom parlamentu.
O Kosovu se, gospodo (između ostalog, i sam gospodin Vučić je imao prilike, a ima i dosta drugih poslanika iz tog vremena), moglo dosta u ovom stilu govoriti 1996, kada je počeo da bude prisutan gospodin Vučić u ovom parlamentu, a i pre toga, 1991, 1992, kada su redom fabrikovane privremene mere, čak i u obdaništima. Tada se u ovom parlamentu moglo daleko i demokratskije i ljudskije govoriti o ovoj temi. Sada... Ja govorim za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Pitanje Kosova je demokratsko pitanje građana Kosova i o tome šta ovde... Da li je uopšte ovde to predmet razgovora u ovim trenucima?
Ja mogu govoriti o opredeljenjima Partije za demokratsko delovanje, koja okuplja Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a oni su svojim glasovima pokazali spremnost da u okviru institucija ove države rešavaju probleme. Znači, samim tim ti građani apsolutno priznaju, i plaćanjem poreza i svakidašnjim njihovim ponašanjem, i suverenitet i integritet ove države.
Najznačajnije političke partije u januaru prošle godine su dale političku platformu u kojoj takođe traže rešavanje njihovih problema ovde. A, ja sam decidno rekao, po meni i shvatanju moje stranke, to sam izneo još devedesete u Beogradu, da je demokratsko pravo građana Kosova da reše njihove probleme ili njihove stavove. Ja podržavam tu demokratsku volju i građana na Kosovu i bilo kog građanina u čitavom svetu, kao i ovde i bilo gde. Mislim da sam ja decidan, sasvim jasan da građani na Kosovu odlučuju o svojoj budućnosti i o svojoj sudbini. Mislim da tu nema drugih stvari da se u tom pravcu dalje kažu.
Apsolutno, mislim da je problematika o kojoj mi ovde govorimo važna, da Koordinaciono telo vratimo u normalu onako kako je postavljeno te godine. Vlada Srbije je Koordinaciono telo napravila...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Halimi.)
Mislim da govorimo o amandmanu gospodina Nikolića, o Koordinacionom telu opština Preševo, Bujanovac, Medveđa. Stavite vi u dnevni red pitanje Kosova i ja ću da vam kažem svoj stav. Govorim o tački koja je na dnevnom redu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dugo sam vodio i pratio rad Skupštine u Preševu i, da znate, nije mi se desilo nikada da usvajamo lokalni budžet i da na taj dan dobiju odbornici predlog budžeta. Pokušavam u toku rada ove sednice da ponešto pročitam, ali slabo, nema potrebne koncentracije da bismo se nešto ozbiljnije uključili u ovu raspravu.
Prvo da kažem da se slažem sa ovim što je predsednik naše Poslaničke grupe manjina izneo i što se tiče brzine zakazivanja ove tačke dnevnog reda, ali i načina tretiranja pozicije nacionalnih saveta. Jasno, povećava se broj konstituisanih nacionalnih saveta, a finansijska pozicija ostaje ista. Svakim danom se paušalno nadograđuju različite kompetencije koje ponekad nisu ni zakonske, a za koje bi se očekivalo da ti nacionalni saveti urade, kao, na primer, nastavni programi, udžbenici i sve redom, što je kompetencija ministarstva. Ministri DOS-a, pogotovo u ovom trogodišnjem trajanju, prave se nevešti i ponekad i nemaju pravu informaciju i potrebna saznanja o situaciji na terenu. Otprilike, dve decenije postoji problematika programa, udžbenika, škola na albanskom jeziku. To apsolutno nije rešeno. Situacija je veoma dramatična. Krajnje je vreme da se to ozbiljnije tretira.
Što se tiče Koordinacionog tela, to sam na brzinu uspeo da vidim. Na kraju krajeva, u budžetu su određene pare i pozicije šta je za određenu aktivnost predviđeno. Šta sad?
Vidim da tu ima redukcije, sa orijentaciono oko 700 miliona sredstava koja su u toku prošle godine bila namenjena opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, da se taj transfer za taj opštinski nivo smanjuje na 290 miliona dinara.
Opis poslova je isti, onaj koji smo imali od početka, kada je Koordinaciono telo formirano i kada su dati objektivi rada Koordinacionog tela, opet se uglavnom ponavljaju, kaže se – usmereno je na program socijalno-ekonomskog oporavka i privrednog oživljavanja, sa ciljem da se na najneposredniji način zadovolje osnovne potrebe i reše egzistencijalni problemi građana Republike Srbije koji žive na području opština Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Šta sad? Imamo situaciju da je i po prošlogodišnjim podacima Preševo sa 16,2% od republičkog proseka nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. To je šest puta niže od proseka. Znači da ovaj objektiv u dosadašnjem periodu nije ostvaren i nije ostvareno ono što je traženo 2004. godine, a to je da se napravi presek stanja, da se analizira šta je od objektiva ostvareno, šta nije. Ono što nije učinjeno, da se da prioritet i naglasi potreba da se to urgentnije reši. Na kraju krajeva, to je bio program za rešavanje krize na ovom području, koji je bio čak i podržan od strane međunarodne zajednice.
Mislim da nema opravdanja, nema nijednog obrazloženja za ovako drastično smanjenje pozicije Koordinacionog tela, jer se ne vidi na koji način će da se ostvare objektivi vladinog programa za stabilizaciju prilika na ovom području. To je vladin program. Mislim da je logika koja se javlja u poslednje vreme, da ova vlada, a to se moglo čuti i od pojedinih odlazećih ministara, neće da finansira na jednom području gde određeni političari daju separatističke izjave, neozbiljna, jer mi ovde imamo posla i sa građanima koji imaju svoje predstavnike u lokalnoj samoupravi, preko direktnih izbora, a imaju, kao što vidite, i legitimnog predstavnika u ovom najvišem domu, svidelo se to nekome ili ne.
Meni su poznate pojedine inicijative kojima se tražilo da se odbije konkurisanje i predlozi lista manjina prilikom poslednjih izbora, zbog niza određenih nerešenih ili konfuznih zakonskih rešenja. Činjenica je da su Albanci, i pored dosta problema, izabrali svog predstavnika. Sad kad mi tražimo da rešimo te probleme, naravno, potrebna je i odgovarajuća ozbiljnost.
Ne može se ovde stalno govoriti o integrisanju Albanaca, a da o tome više brinu međunarodne organizacije, a da se predstavnici vlasti prave nevešti, kao da su tu stvar odavno rešili i kao da je to nešto što se podrazumeva.
Mislim da je u pitanju međusobno poverenje koje je u kontinuitetu i treba ta recipročna ljubav uvek da se dokazuje. Ne može neko sa nekom bogomdanom uredbom, ili bilo kojom voljom, da ukaže na obaveze nekome, a da, sa druge strane, ne ostvaruje nijednu svoju državničku ili bilo koju obavezu prema svojim građanima koji iskazuju lojalnost. Šta drugo ako plaćaju porez? Šta drugo ako idu na izbore?
Uopšte, postavljam pitanje ko želi i na koji način da vrati rad komiteta i da se neko ispoveda ovde kao pred popom? Da izađe Dačić sada i da se ja sad ovde njemu ispovedam, kao ranije u njegovim komitetima, da li sam za ovo ili sam za ono? Hoćete li vi da vama pokažem ličnu kartu? Pokazao bih vam i poslaničku legitimaciju, ali nisam je još dobio. Šta treba drugo? Da li smo ovde da radimo? Ako ima volje, radićemo, ali ako je stalo nekome da vrati stara vremena, ona što su prošla, nažalost, to se ne može vratiti. Ipak bi bio red da o ovim osetljivijim temama ozbiljnije razgovaramo. Za to imate partnere i u Preševu, i u Bujanovcu i u Medveđi.
Mislim da ova pozicija treba ozbiljnije da se razmotri i mogu da shvatim da je ova restrikcija korak pred ukidanje Koordinacionog tela. Govorim vam da će to da devalvira i one rezultate koji su u prve tri godine postignuti. Da znate, autori ovih predloga se slažu sa onim predlozima, i separatističkim, koji uvek sumnjaju da ova država može da radi za dobrobit tih građana, koji su od početka bili protiv Koordinacionog tela. Vidim ovde da ima pobornika i unutar Vlade i unutar ovog parlamenta. Govorim vam da ipak imate sa kim da raspravljate, imate sa kim zajedno da radite, ali za to je potrebno da bude obostrane volje.

Zbog dezinformacije.
(Predsedavajući: Vi ste izazvali repliku i možete da dobijete reč po Poslovniku. Imate pravo po Poslovniku.)
Član 103. Poslovnika. Više puta mi se uskraćuje pravo. Jedini radikal u Preševu dobija reč kada zatraži, nikakvih problema nikada nema. Dajte da radimo po povoljnim uslovima.
Što se tiče onog dela protesta, ja sam izneo svoj stav i svoje mišljenje i koga je interesovalo mogao je to da prati. Samim tim da mi kao partija nismo učestvovali i da smo izašli s tim da što se tiče svih pitanja i problema Albanaca postoje legitimni organi koji o tome odlučuju i da mimo toga uopšte u tim aktivnostima nismo pristali da učestvujemo, mi smo naš stav javno izneli i ja sada opet to ponavljam.
Naravno, ne postoji više verbalni delikt. Za to su ljudi ranije išli u zatvor po dve, tri, pet godina; sad imaju pravo da iskazuju svoju... Išli su zbog verbalnog delikta, i to do sedam-osam godina je bilo zatvora. Ali, toga nema sada i ljudi mogu da iznose svoj stav i to im Ustav i zakon garantuje. A ja sam svoj stav sam više, bezbroj puta izneo.
Što se tiče Skupštine Bujanovca, mislim da je to ozbiljnija stvar. Ne vidim zašto jednom poslaniku može da smeta zahtev da se realizuje vladin program. Oni su to izneli izvorno iz 2001. godine, naziv, kako je u to vreme glasio, vladinog, Savezne i Republičke vlade – program za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo, Medveđa. Naša je procena da taj program nije ostvaren. U vezi s tim se u Skupštini tražilo da se nastavlja sa realizacijom tog vladinog programa. Mislim da je to sasvim legitimno.
Takođe je legitimno da se traži odgovornost nadležnih državnih organa koji nisu uradili svoje u čuvanju javnog reda i mira i stabilnosti na tom području. Mislim da skupštine i u Preševu, i u Bujanovcu i Medveđi ... Skoro je i u Medveđi smenjen načelnik policije, a da nije to uopšte u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Tamo je predsednik Srbin, ali ima i Albanaca odbornika. Uopšte, oni su ignorisani prilikom poslednje promene načelnika, komandira policije u Medveđi.
Zašto ne bi u Bujanovcu odgovaralo nadležno lice ako je tamo, ne samo u slučaju predsednika Aripija, nego je pre toga dva puta na isti način napadnut predsednik mesne zajednice u Trnovcu Bećiri, pre dve godine. Mi nemamo rezultate. Ako nema rezultata u čuvanju javnog reda i mira, traži se odgovornost. Zašto neko vidi separatizam ako se u jednoj skupštini traži odgovornost od nadležnog lica? Mislim da je Skupština u Bujanovcu ispravno radila, uputila je svoje zahteve najvišim državnim organima i oni očekuju odgovore od nadležnih organa.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, verovatni bih imao niz poslaničkih pitanja da je to stavljeno na dnevni red, a mi smo mimo tog dnevnog reda danas imali doduše važnih pitanja, ali to ne znači da su to jedino važna pitanja koja se pokreću preko povrede Poslovnika.
Ovde, u okviru postavljenih pitanja, verovatno bih postavio i pitanje vanredne sednice u Bujanovcu koja je ovde pomenuta, a kompetencija lokalne samouprave da se bavi elementarnim životnim pitanjima, pogotovo kada je ugrožen predsednik Opštine u bombaškom napadu, bačene su bombe u dvorište i sasvim je u redu da se traži odgovornost od nadležnih organa. Ne vidim gde je ovde separatizam. Zbog čega je ovaj politički daltonizam prisutan čak među poslanicima.
Jednostavno, ne mogu se razlikovati osnovne stvari, kada je u pitanju pravo poslanika ovde da se bave osnovnim životnim problemima i napadi i diskvalifikacije ili oduzimanja tog elementarnog prava baš sa ovog najvišeg mesta diskvalifikacijama poput ovoga što smo danas čuli preko separatizma i drugih etiketa koje su već odavno poznate.
Čak oko Bujanovca, pošto se često ovde poteže to, ne samo oko Bujanovca, nego neka bude i za celo to područje, preševsku dolinu ili preševsku kotlinu, kako god je nazvali, po meni je jedno područje. Što se tog područja tiče zainteresovan sam da se u ovoj skupštini pokrene rasprava, argumentovana, zašto je prekinut program dveju vlada, gde smo stigli i šta treba dalje uraditi. Prvi sam koji traži da ova skupština ova važna pitanja pokrene. Mislim da je suština ovog mog reagovanja uključena u ovom pravcu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću da vas opet podsetim da na našoj predizbornoj kampanji, pošto posle ima neizvesnosti, na predizbornoj kampanji Koalicije Albanaca Preševske doline, mi smo izražavali našu nadu da ćemo u ovom sazivu promeniti situaciju u odnosu na devedesete godine, kada smo takođe imali naše predstavnike, ali da vas podsetim ili informišem bolje, tada nijedan predlog, nijedan amandman u deset godina rada ove skupštine od naših poslanika nije prošao, nije bilo šanse da prođe.
Mi smo se nadali da će sad krenuti nabolje, da ćemo imati bolju atmosferu i da ćemo, pored prisustva u radu najvišeg predstavničkog doma jedne države, imati šansu da u jednoj, kako smo govorili, proevropskoj i demokratskoj vladi pokušamo da nešto, ako ne sve, bar deo našeg izbornog programa ostvarimo.
Kako stvari stoje, kako se na početku postavlja pozicija i opozicija, u nekim stvarima u jednom kontinuitetu i ne vidim razliku. Kod Ustava je bilo i te kakve homogenizacije. U tom istom nastavku, u ekspozeu aktuelnog predsednika Vlade apsolutno nismo imali ni jednu rečenicu u prilog problematike nacionalnih manjina, o jednoj veoma osetljivoj problematici.
Možemo se mi ponašati koliko hoćete po onoj ideološkoj, već odavno poznatoj, da je u ovoj državi pitanje manjina rešeno po najvišim međunarodnim standardima, ali ta praksa znamo kako je prošla i znamo kakvu sudbinu ima. U ovoj situaciji, mi smo one noći, većina predstavnika manjina, glasali za kandidata DS, gospođu Milenu Milošević. Ali, u međuvremenu, sa svim ovim, i Zakon o ministarstvima, i ukidanjem ministarstva manjina, koga imaju skoro sve države u okruženju i ponašanje opet po onoj staroj, kao da se ovde ništa ne dešava, kao da nema nikakvog problema, kao da ćemo kobajagi kroz sva ministarstva rešavati probleme, a iz prakse znam da će teško biti doći kod ministara i da se određene stvari rešavaju, i u tom pogledu u ovim trenucima mislim, kao predstavnik Albanaca sa našeg područja, sa našim programom i našim zahtevima, i to veoma ozbiljnim zahtevima koje smo dostavili Vladi, i ovoj skupštini i svim najvišim organima ove države, još uvek ne vidim neko ozbiljnije raspoloženje da se ti problemi rešavaju.
Nažalost, i pored svih kvaliteta predloženog kandidata, u ovim trenucima biću uzdržan, jer ne vidim još uvek puno argumenata da će i ova vlada bolje raditi, prvo u interesu svih građana, a u ovim trenucima nas interesuje situacija u Preševskoj dolini i veoma osetljivi problemi koji su aktuelno veoma prisutni. To je naš stav i smatrao sam potrebnim da vam to iznesem.

Dame i gospodo poslanici, mislim da je bilo prošle nedelje, gospodin Šarović ili neko drugi od njegovih kolega izneli su niz nepreciznosti, netačnosti, čak dezinformacija o Bujanovcu.
Šta je tamo bilo? Da su 2002. godine Albanci manipulacijama preuzeli vlast, u smislu da je nijansa bila da je bilo više glasova.
Posle sam izneo tačne podatke da Albanaca u Bujanovcu ima oko 55%, Srba ima 32%, 10% Roma i ostalih. Čudno je uopšte kako neko postavlja pitanje otkuda Albanci 2002. godine u proporcionalnom sistemu preuzeli vlast. Pošto je izneto i niz drugih netačnosti, kao ono da se reka Pčinja sliva u Moravu, to nisam ozbiljno shvatio i nisam replicirao i tražio povredu Poslovnika.
Ovo ponavljanje sada više nema smisla. To su stvarno netačnosti. Nema uopšte problema oko rada u odborima, u radnim telima Skupštine. Jedan odbornik radikal učestvuje u Preševu u svim radnim telima u Skupštini, bez ikakvih problema. U Bujanovcu je ista situacija.
Što se tiče vlasti, nabrojao bih: finansije i ekonomija - jedan; pravobranilaštvo - dva, i opšta administracija - vode kadrovi Srbi, u administraciji Bujanovca. Zatim, javna institucija za sport, aktuelni je direktor Srbin. Takođe je u obdaništu direktor Srbin.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tačno je.)
Nije tačno. Apsolutno nije tačno. Proverite, sa terena ne dobijate valjane podatke. Molim vas, proverite. Ipak, poštujte ovaj dom, jer mora istina da se kaže.
Znači, nastavljam, institucija za sport i rekreaciju vodi kadar od strane da li DS-a ili DSS-a, uglavnom Srbin. Zatim, obdanište takođe vodi kadar Srbin i to je ta situacija trenutno u Bujanovcu. Otkud toliko neistina u jednoj lavini, bez potreba, da se manipuliše netačnim podacima?
Činjenica je da su tu radikali u manjini, a ne u većini, kako je u toku jedne diskusije takođe ovde bilo izrečeno.
(Željka Radeta, sa mesta: Neko laže)
Kako, bre, je l' vama jasno da 55% Albanaca ima u Skupštini Bujanovca, a od 41 odbornika 22 odbornika su Albanci i čine apsolutnu većinu. To je činjenica. Vama ta matematika izgleda razumna ili tražite višu matematiku, imaginarnu, kompleksnu matematiku? Dobro, vaša stvar. Nego, nastavljam.
Što se tiče radnih tela ovde, Grupa manjina po proporciji treba da ima između 11 i 12 radnih tela učešće, a ne u onih pet, kako je dato od strane stručne službe. Ako to bude ispoštovano, neće biti potrebe bilo koja druga stranka, pa taman posla Radikalna, da mi posudi bilo koje mesto. Hvala.

Opet oko izbora. Ako je nekome nostalgija da se vrati vreme SPS-ovog režima do 2000, ne govorim samo o periodu jednopartijskog sistema, nego o višestranačkom, u kojem smo mi od 1992. pa sve do 2002. uspevali od 41 mesta u lokalnoj skupštini u Bujanovcu maksimum da imamo 12, jer po većinskom sistemu su manipulisane izborne jedinice da su Albanci sa 2000 glasova birali jednog odbornika, a Srbi sa 100 ili 200. Zato su manjine činile  većinu u Skupštini u Bujanovcu, a u javnom životu Albanaca nije bilo.
Nije tačno da je bilo potrebe 2002. godine da se bilo koja manipulacija izvrši jer, moliću vas lepo, idem redom, pre 2002. godine, po važećim propisima za popis stanovništva, Albanci su činili u Bujanovcu 61%. Ovo smanjenje na 55%, to je zbog smanjenja svih manjina u Srbiji. Vi znate zbog čega.
Evo, da vam kažem. Razlog je sledeći. Po novom popisu, gospodine Vučiću, po normama Evrope prihvaćen je, kažu, princip da se ne računa kao rezidentni stanovnik onaj stanovnik koji boravi u inostranstvu više od godinu dana. Po tom principu Bujanovcu oko 10.000 ljudi nije uračunato, Opštinska izborna komisija u Preševu je izbrojala 48.000 stanovnika, u Bujanovcu 54.000.
Ali, kada je Zavod za statistiku dao svoje podatke, na osnovu tog principa koji je maločas pomenut, da ljudi koji borave u inostranstvu, koji rade u Švajcarskoj i u Nemačkoj, oni su naši građani, oni su na biračkim spiskovima i Preševa i Bujanovca, sačekajte ljudi, samo da objasnim, po tom principu, koji važi izgleda po svim normama Evropske zajednice...
(Dobacivanje iz sale: Koji zakon?)
Zakon o popisu.

Molim vas, pročitajte, pogledajte. Na osnovu toga u Bujanovcu sa 61% Albanaca, odnosno 54.000 stanovnika, trenutno službeno je 45.000 stanovnika. Ali, opet naglašavam da većinu i sa takvim principom većinu čine Albanci sa 55% stanovništva.
I onda po čemu je trebalo, gospodine Obradoviću, vi ste vodili lokalnu samoupravu, gde ima logike, gde ima potrebe za manipulacijom, ako neko čini apsolutnu i ubedljivu većinu u jednoj sredini. A da su Albanci, u ovom slučaju Partija za demokratsko delovanje, i u okviru diskriminatorskih odredbi učestvovali na izborima, mi smo učestvovali 2002. godine i nije bilo potrebe da bilo ko pomogne manipulacijama...

Apsolutno je netačno da je u obdaništu juče smenjen direktor, netačno je da je u Agenciji za turizam smenjen direktor i netačno je da je smenjen direktor Sportskog centra. To su novinarske izmišljotine.
Ovo pitanje vam postavljam - koliko ima rukovodilaca Albanaca u državnim organima i koliko ima Albanaca u državnim organima? Na graničnom prelazu kod Preševa, sa 90% Albanaca, nema nijednog zaposlenog.