LJILJANA MIHAJLOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 1965. godine. Živi u Zemunu.

Po zanimanju je ekonomista.

Dugogodišnja članica Srpske radikalne stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 167
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 23 dana i 20 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 1 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 2 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem.

U članu 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u postojećem članu 114. u stavu 1. posle tačke 11) treba dodati i tačku 12) koja glasi: "Svako lice koje tvrdi da se u Srebrenici desio genocid". Ono treba da bude sankcionisano najstrožom kaznom, kaznom doživotnog zatvora.

Tvrditi danas da je u Srebrenici počinjen genocid jeste klasični primer izdaje, što spada u najteža krivična dela u bilo kojoj državi i u svim pravnim sistemima.

Pošto u Srbiji za čin izdaje ne postoji visoka kazna, plasiranje laži o nepostojećem genocidu u Srebrenici postalo je lak, vrlo unosan i, nažalost, posao koji se odvija neometano.

Upornim ponavljanjem o tzv. genocidu pokušava se da ova fraza uđe u svakodnevni govor, da se o tome ne razmišlja nego da se prihvati po principu - zdravo za gotovo. Znači, bez pogovora treba da se prihvati tuđa falsifikovana montaža jedne ratne epizode, što bi celokupan srpski narod žigosalo kao genocidni narod a Republiku Srpsku ugasilo, kao proizvod tog zločina.

To su prave namere pretežno najvećeg dela svetske javnosti, a ovdašnji vinovnici hajke protiv sopstvenog naroda u liku Nataše Kandić, Staše Zajević, Sonje Biserko i njima sličnih osoba, emituju veliku nervozu kada im se neko suprotstavi jezikom činjenica. Jednostavno, njih istina ne zanima. Lažima o Srebrenici ti izdajnici imaju zadatak da zaokruže čitavu konstrukciju zapadnih sila, kako bi inače da opravdaju to što podržavaju Muslimane u BiH, ili to što je Hrvatska primljena u EU sa svim počinjenim zločinima u svim ratovima, i to zločinom genocida, dva puta počinjenim.

Ipak, istina jednom mora pobediti, a veliki doprinos tome i te kako je dao prof. dr Vojislav Šešelj u svojoj studiji na preko 3.000 strana, pod nazivom "U Srebrenici nije bilo genocida", otkrivanjem istinitih i proverljivih činjenica.

Ova Vlada, za razliku od prethodnih, shvata ozbiljnost situacije, ali ne preduzima sve što je potrebno u pravcu rešavanja izuzetno ozbiljnog problema, i po narod, i po državu.

Zato smatram da bi se prihvatanjem ovog amandmana zaštitili državni i nacionalni interesi kao najveće dobro države i naroda. Naročito je to važno u svetlu činjenice da je visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, najavio da će predložiti uvođenje zakona kojim će negiranje genocida u Srebrenici biti kažnjivo delo. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS, briše se stav 1. iz člana 2. tačka 21.

Za ovo brisanje postoje dva bitna razloga. Kao protivnici ulaska Srbije u EU po svaku cenu, naravno da smatramo da su evropski fondovi, fondovi kojima navodno UN pomaže, između ostalog i našu poljoprivredu, u stvari zamka pomoću koje nam stranci otimaju poljoprivrednu zemlju, a ostatku samostalnih poljoprivrednika ujedno nameću i svoje uslove privređivanja.

Drugi razlog, zbog kojeg ovaj član treba brisati leži u činjenici što se ovim amandmanom otvaraju mogućnosti za manipulaciju. Tu mislim na one tzv. „nepredviđene troškove“, koji ovom dopunom dobijaju pravni status, što u našem slučaju znači da će to biti dodatni izvor zarade. Naime, svi znamo da nas tzv. dodatni troškovi prate decenijama, usporavaju koridore, gradnju javnih objekata i sl.

Na kraju, moram da izrazim uverenje da će ove dopune zakona ići u korist pravnim licima, čija je osnovna delatnost poljoprivreda, jer zaista će biti zanimljivo pratiti informacije o potezima „Al Dahre“, arapske firme kojoj je prodat PKB. Svi su izgledi da će ova kompanija nadoknaditi bar deo uloženih 104 miliona evra, upravo od evropskih fondova, naravno uz pomoć ovog zakona i Ministarstva poljoprivrede, koje komunicira po tom pitanju sa EU. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke na sam naziv ovog predloga zakona faktički stavlja čitavu teritoriju Republike Srbije pod zaštitu ovog zakona. Ovim amandmanom mi ga formulišemo kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i prirodnih dobara. Uvođenjem prirodnih dobara u sam naslov zakona ispravljamo nepravdu prema nekim od ovih dobara koja imaju dvojni karakter.

Naime, postoje prirodna dobra koja su oaze nedirnute prirode, ali se u ovim rezervatima nalaze i životinje koje ne bi opstale bez pomoći čoveka. Najbolji primer je primer Krčedinske ade. To je prirodno ostrvo na kojem slobodno živi veliki broj domaćih životinja. Na površini od 800 hektara uz konje, magarce, svinje, žive i čaplje, rode i beloglavi orlovi, a o njima brine samo jedan čovek, i to koji radi volonterski. Dakle, po osnovu ovih domaćih životinja, ovo prirodno dobro može biti kvalifikovano i kao poljoprivredno, što je uslov da i Krčedinska ada može da računa na finansijska sredstva države Srbije i po osnovu poljoprivrednih subvencija. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 15:00