LJILJANA MIHAJLOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 1965. godine. Živi u Zemunu.

Po zanimanju je ekonomista.

Dugogodišnja članica Srpske radikalne stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 16 dana i 16 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo, upad terorista na sever Kosova sasvim sigurno je povezan sa ovim zasedanjem parlamenta. Iživljavanje nad Srbima je demonstriranje snage, odnosno sile, ovom parlamentu, znači, celoj Srbiji. Ujedno tako i pokazuju da ih ne zanimaju pregovori u Briselu.

Sa druge strane, aktuelna vlast Republike Srbije želi da po hitnom postupku dođe do nekakvog rešenja putem pregovora. Međutim, zabrinjava što se ova hitnost u potpunosti poklapa sa brzinom koju zahtevaju EU i Amerika. Stiče se utisak da se radi o istom poslu koji se odvija na dva koloseka, izvana i iznutra. Kao opravdanje za ovu žurbu čuli smo to i juče jeste da smo mi svoju istorijsku šansu prokockali te da se možemo samo zanositi da je Kosovo naše.

Nijedna srpska država koja je imala jurisdikciju nad ovim delom naše teritorije nije imala mirnu vladavinu. Uvek je bilo pobuna, Arnatua i naravno njihovih zločina, pa nijednoj vlasti nije padalo na pamet da se odrekne Kosova i Metohije.

Kada je reč o zamrznutom sukobu, nismo mi ni prvi ni jedini koji nešto tako imaju na svojoj teritoriji. Na primer, Španija je decenijama bila izložena terorizmu baskiske ETA, pa se nije odrekle svoje teritorije. A možda je Angeli Merkel važnije zbog Španije da Srbija sa Šiptarima postigne nekakav sporazum koji će se završiti međunarodnim priznanjem.

Čuli smo juče da neće biti pregovora dok se takse ne ukinu, ako ih i ukinu gde nam je garancija da ih neće dan posle pregovora opet uvesti. Potpisana je i zajednica srpskih opština, pa ništa, samo nova hapšenja i maltretiranja Srba. U čemu je onda smisao uopšte tih i takvih pregovora? I sa pravne strane oni su vrlo štetni, potpuno stavljaju izvan zakona Rezoluciju 1244. Da se pregovori odvijaju posle sprovođenja tačaka ove Rezolucije to bi bilo i pravno i moralno prihvatljivo, ovako prihvatanjem pregovora mi sami koji se pozivamo na kršenje međunarodnih normi i prava negiramo jedan pravno važeći akt UN.

Čemu žurba? Čak i da se danas potpiše nezavisnost Kosova nastaviće se sa hapšenjem kosovskih Srba, nastaviće se pritisci na Srbiju. Sigurno ih neće zaustaviti bilo kakav ustupak. Ko kaže da sledeći pregovori neće biti vođeni u Vojvodini ili Raškoj oblasti. Situacija je u Raškoj oblasti mirna, čuli smo juče, već sutra taj zapad može da traži mirne pregovore o autonomiji i tog dela Srbije, bez prethodnih demonstracija ili nasilja uopšte.

Zar iko u ovoj sali ima iluzije da će ma šta Srbija da uradi popustiti pritisci na Republiku Srpsku? Da li će biti bolje Srbima u Crnoj Gori ili Hrvatskoj? Zato su pregovori suvišni. Do sada smo Prištini okretali drugi obraz posle svakog šamara i to je shvaćeno kao slabost, a ne kao razuman stav. Insistiranje zapada da se pregovori nastave ima samo jedan cilj, da se natera Srbija da prizna nezavisnost Kosova. To su radili i sa Dejtonskim sporazumom u BiH koji su prepravljali više puta, pretili su sve dok neki od srpskih lidera ne bi popustio i stavio svoj potpis. I danas kažu, sami ste potpisali sad poštujte potpisano.

Vreme je za drugačiji pristup. Dakle, Kosovo i Metohija moraju zauvek ostati u Srbiji. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem.

U članu 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u postojećem članu 114. u stavu 1. posle tačke 11) treba dodati i tačku 12) koja glasi: "Svako lice koje tvrdi da se u Srebrenici desio genocid". Ono treba da bude sankcionisano najstrožom kaznom, kaznom doživotnog zatvora.

Tvrditi danas da je u Srebrenici počinjen genocid jeste klasični primer izdaje, što spada u najteža krivična dela u bilo kojoj državi i u svim pravnim sistemima.

Pošto u Srbiji za čin izdaje ne postoji visoka kazna, plasiranje laži o nepostojećem genocidu u Srebrenici postalo je lak, vrlo unosan i, nažalost, posao koji se odvija neometano.

Upornim ponavljanjem o tzv. genocidu pokušava se da ova fraza uđe u svakodnevni govor, da se o tome ne razmišlja nego da se prihvati po principu - zdravo za gotovo. Znači, bez pogovora treba da se prihvati tuđa falsifikovana montaža jedne ratne epizode, što bi celokupan srpski narod žigosalo kao genocidni narod a Republiku Srpsku ugasilo, kao proizvod tog zločina.

To su prave namere pretežno najvećeg dela svetske javnosti, a ovdašnji vinovnici hajke protiv sopstvenog naroda u liku Nataše Kandić, Staše Zajević, Sonje Biserko i njima sličnih osoba, emituju veliku nervozu kada im se neko suprotstavi jezikom činjenica. Jednostavno, njih istina ne zanima. Lažima o Srebrenici ti izdajnici imaju zadatak da zaokruže čitavu konstrukciju zapadnih sila, kako bi inače da opravdaju to što podržavaju Muslimane u BiH, ili to što je Hrvatska primljena u EU sa svim počinjenim zločinima u svim ratovima, i to zločinom genocida, dva puta počinjenim.

Ipak, istina jednom mora pobediti, a veliki doprinos tome i te kako je dao prof. dr Vojislav Šešelj u svojoj studiji na preko 3.000 strana, pod nazivom "U Srebrenici nije bilo genocida", otkrivanjem istinitih i proverljivih činjenica.

Ova Vlada, za razliku od prethodnih, shvata ozbiljnost situacije, ali ne preduzima sve što je potrebno u pravcu rešavanja izuzetno ozbiljnog problema, i po narod, i po državu.

Zato smatram da bi se prihvatanjem ovog amandmana zaštitili državni i nacionalni interesi kao najveće dobro države i naroda. Naročito je to važno u svetlu činjenice da je visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, najavio da će predložiti uvođenje zakona kojim će negiranje genocida u Srebrenici biti kažnjivo delo. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS, briše se stav 1. iz člana 2. tačka 21.

Za ovo brisanje postoje dva bitna razloga. Kao protivnici ulaska Srbije u EU po svaku cenu, naravno da smatramo da su evropski fondovi, fondovi kojima navodno UN pomaže, između ostalog i našu poljoprivredu, u stvari zamka pomoću koje nam stranci otimaju poljoprivrednu zemlju, a ostatku samostalnih poljoprivrednika ujedno nameću i svoje uslove privređivanja.

Drugi razlog, zbog kojeg ovaj član treba brisati leži u činjenici što se ovim amandmanom otvaraju mogućnosti za manipulaciju. Tu mislim na one tzv. „nepredviđene troškove“, koji ovom dopunom dobijaju pravni status, što u našem slučaju znači da će to biti dodatni izvor zarade. Naime, svi znamo da nas tzv. dodatni troškovi prate decenijama, usporavaju koridore, gradnju javnih objekata i sl.

Na kraju, moram da izrazim uverenje da će ove dopune zakona ići u korist pravnim licima, čija je osnovna delatnost poljoprivreda, jer zaista će biti zanimljivo pratiti informacije o potezima „Al Dahre“, arapske firme kojoj je prodat PKB. Svi su izgledi da će ova kompanija nadoknaditi bar deo uloženih 104 miliona evra, upravo od evropskih fondova, naravno uz pomoć ovog zakona i Ministarstva poljoprivrede, koje komunicira po tom pitanju sa EU. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -