LJILJANA MIHAJLOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 1965. godine. Živi u Zemunu.

Po zanimanju je ekonomista.

Dugogodišnja članica Srpske radikalne stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 7 dana i 2 sata

Poštovana gospođo Mihajlović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 2 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 10 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom SRS, član 29. menja se i glasi – naručilac je dužan da u planu javnih nabavki, odluci o pokretanju postupka javne nabavke, pozivu za javno nadmetanje, tenderskoj dokumentaciji i odluci o izboru najpogodnije ponude iskaže procenjenu vrednost javne nabavke.

Ovo je neophodno da bi se suzbile manipulacije bilo koje vrste, bilo da se ova vrednost potceni ili preceni. Zakon mora da obaveže naručioca da navede o kolikoj vrednosti se radi, da jasno iskaže tu cenu što je u suštini granica ispod koje se ne sme ići. Naravno, do precizne vrednosti teško je doći, ali se barem približno ona mora utvrditi ispitivanjem tržišta, kvaliteta i svih drugih relevantnih pokazatelja.

Zakon ne treba da se bavi načinima utvrđivanja vrednosti, jer vidno izražena cena više je nego dovoljan signal da li je bilo koji vid javnog nadmetanja zaista ravnopravan za sve učesnike.

Da je navođenje različitih metoda procene vrednosti u ovom predlogu zakona suvišno, jer je nemoguće navesti sve načine procene, navešću jedan primer iz prakse. Možda će nekome ovo izgledati banalno, ali finale je izazvalo materijalne gubitke proistekle iz pridržavanja slova zakona. Naime, u jednom beogradskom javnom preduzeću postoji kafe kuhinja u kojoj zaposleni mogu da dobiju kafu, sokove i još po neki topli napitak. Ništa neobično ili protivno važećim standardima.

Problem je nastao kada je raspisan tender za nabavku espreso kafe. Većina od 150 zaposlenih u tom preduzeću pije upravo tu kafu, a problem je nastao kada je stigla ta nova nabavljena na tenderu. Niko nije hteo da je pije, jednostavno njen kvalitet je bio ispod nivoa, svakog nivoa. Naručilac koji je savesno raspisao tender postupio je tako što je prihvatio najnižu ponudu, što je u ovom slučaju značilo i najlošiju robu.

Jednom rečju, pare su bačene. Objektivno sagledavajući niko nije kriv. Sve je po zakonu. Radnici i dalje ne piju kafu, a rukovodstvo ne zna šta će sa zalihama. Dakle, jasno iskazana vrednost nabavke sigurno bi eliminisala ovakve ponude. U tome je i smisao ovog amandmana. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Hvala.

Amandmanom SRS u članu 184. stav 1. menja se i glasi: „Ministarstvo nadležno za funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja portal javnih nabavki i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu“.

Kao što nam je poznato, elektronska uprava je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Međutim, predlagač zakona propisuje uređenje i delokrug rada Kancelarije za javne nabavke kao posebne organizacije, a posebno se naglašava njena funkcija upravljanja portalom javnih nabavki, iako je ovaj portal već u nadležnosti Uprave za javne nabavke koja funkcioniše po propisima o državnoj upravi.

Ostaje nejasno, ali pre svega i nepotrebno, zašto sada osnivati neku novu kancelariju za javne nabavke? Zato što to nalažu direktive EU. Mislim da se svi u ovom parlamentu moramo složiti da sistem javnih nabavki mora da se utvrđuje isključivo u skladu sa kriterijumima u Republici Srbiji.

Naime, uvode se nekakvi evropski pragovi u zakon. Time dovodimo u pitanje sopstveni suverenitet. Izlazi se iz ekonomskih okvira i zadire se u daleko važnija pitanja. Koji su to ekonomski pragovi? Koje Evrope? One u uniji ili one koja nikada neće ući u tu uniju?

Ovakav Predlog zakona sa ovakvim formulacijama može se braniti i opravdavati nekakvim usklađivanjem sa zakonima i standardima EU. Međutim, u svetlu jasnih činjenica nema ništa od ulaska Srbije u EU, tako da je i ta odbrana ništavna.

Srpska radikalna stranka je u svom političkom radu od prvog dana iznosila neoborive argumente da nam ovakva EU nije potrebna i da nam može doneti samo novi oblik okupacije. Postavlja se pitanje zašto sada, kada je i najvećim zagovornicima jasno da od ulaska u EU nema ništa, još uvek na dnevnom redu imamo zakone koji favorizuju standarde ove unije? Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2019.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlaže se brisanje člana 18. zato što je ono što reguliše ovaj član već sadržano u nekim drugim zakonima.

U Predlogu budžeta suštinski su bitni samo tabelarni prikazi prihoda i rashoda. Zakonom o budžetu ne mogu se menjati drugi materijalni propisi.

Naime, predlagač u ovom članu navodi da se naknade za rad predsednika i članovima komisija, kao i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu povećavati u idućoj godini.

Naročito je zanimljiv stav 2. u kojem se, kako to navodi predlagač, zadužuju nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja ovih komisija, kao i visinu sadašnjih naknada, sve u cilju smanjenja izdataka po ovom osnovu. Naravno da se slažemo sa ovim jer se stotine miliona dinara poreskih obveznika troši na plaćanje komisija bez jasnih kriterijuma i bez kontrole rada.

Dakle, sve od provere, pa do ukidanja naknada, odnosno ukidanja komisija nalazi se u izveštaju i preporuci DRI Vladi Srbije, još iz jula 2016. godine. Danas ta ista Vlada u svom predlogu zadužuje nadležne organe da sve to sprovedu, iako je ona upravo ta koja je obavezna da sve to sprovede u delo. Sigurno je da bi uvođenje reda u ovoj oblasti svakako olakšalo budžet.

Istini za volju, ovo je nasleđeno stanje iz prakse prethodnih režima, ali vreme je da se Vlada Srbije konačno obračuna sa ovim komisijama, naravno, ako zaista želi da unese promene u srpsko društvo.

Iz svega navedenog proizilazi da je neophodno u celosti brisati član 18. Predloga budžeta za 2020. godinu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -