DUBRAVKO BOJIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1953. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je profesor ruskog jezika.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 22.09.2017, 08:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 111
  • 2
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 16 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je obrazovanje česta tema u Narodnoj skupštini, bez obzira na današnji dnevni red i naš stav prema ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovo je prilika da iznesemo naše viđenje i mišljenje o ovoj delatnosti, jer obrazovanje kao delatnost je širokog i velikog multi-disciplinarnog sadržaja i kao takvo ne može i ne sme biti proizvod samo jedne ideje, jednog koncepta, ono ipak traži visok stepen intelektualne, etičke, vrednosne i svake druge samostalnosti. Ono mora biti svakodnevna briga, ako se želi uspeh, zato što obrazovanje ima presudni uticaj na oblikovanje naše svesti, na stil i način života.

Problemi srpskog visokog obrazovanja se nalaze u unutrašnjem sistemu. Programi, udžbenici, profesori, metode rada, ocenjivanje, upravljanje, ali još više u socijalnom okruženju, društvo, država, mediji, globalizacija. Da li naučna svest može biti jači faktor demokratizacije društva i koliko obrazovanje ima ulogu u kontekstu preobražaja privrede, politike, kulture, svakodnevnice i standarda ljudi i da li je znanje kao proizvod obrazovanja roba za tržište? Odmah da kažem – nije, jer mnoga fundamentalna i eksperimentalna istraživanja su isplativa, a ne naplativa su.

Šta je sa biznisom u nauci? Kad će taj vid partnerstva dobiti krila? Školarina na pojedinim privatnim fakultetima je veća nego na državnim. Obratno, izvinjavam se, veća je na državnim, nego na privatnim. Istraživački dinar će postati deo numizmatičkih zbirki, ne samo da se izlizao, već ga jednostavno nema. Društvo se orijentiše prema profitu, a država – ključno je pitanje finansiranja, koji koncept državno ili privatno, besplatno ili plaćeno.

Kako adekvatno iskoristiti društveno – intelektualni kapital? Modernost u nastavi, šta je to? Mobilnost? Lako prelaženje nastavnika sa univerziteta na univerzitet, sa fakulteta na fakultet, sa fakulteta na institut? Da li će i kada pitanje lakih diploma postati samo ružna i tužna prošlost?

Dame i gospodo narodni poslanici, još uvek ima primera da privatno političko dopadanje ili ne dopadanje igra značajnu ulogu u promociji profesionalne orjentacije. Ovo su samo neka od pitanja i problema visokog obrazovanja, a to nisu, da li će studentima upisanim do 10. septembra 2010. godine na svim akademskim nivoima biti omogućeno još dve godine da završe studije po započetom planu i programu i uslovima i pravilima studija. Stav SRS je da se bez ograničavanja ovog roka omogući svima koji potpadaju pod ovu kategoriju da to urade kad mogu, žele i uopšte ako hoće.

Eto, potegli smo da ozakonimo nečiju potrebu za neodgovorno ponašanje prema sebi i prema društvu. Ovo ponašanje ne košta ništa državu, ali se uzdiže do nivoa koji ne zaslužuje dugogodišnji tretman. U ovom kontekstu bih naveo jedan primer izvesne Italijanke sa Sicilije ili Sardinije, pre desetak godina, da je završila fakultet u 91. godini. Na pitanje novinara zašto to čini, koji su joj motivi da u tim godinama odluči se za tako nešto, rekla je – dok je studirala shvatila da je studentsko doba, da su studentske godine najlepše godine u životu čovekovom i jednostavno je htela da uživa svoj život u tom statusu.

Dame i gospodo, jedan od problema visokog obrazovanja je svakako Bolonja. Srbija je pristupila bolonjskom procesu 2003. godine. To je bio jedan čisto dosovski zakon, a dosovski zakoni su zakoni kratkog daha, što pokazuju i bukvalno svakogodišnje, svake godine su vršene izmene i dopune ovih zakona. Bolonja se nije snašla, ni uklopila na našem visoko obrazovnom prostoru, čak je unela mnogo zabuna i nejasnoća sa svojim evropskim sistemom prenošenja bodova i akreditacijom studijskih programa i ustanova i učinila je naš visoko obrazovni sistem veoma neefikasnim.

Zatim, ugled nastavnog kadra koji radi na svim nivoima obrazovanja je ispod nivoa i zahteva trenutka i potrebe društva koje želi da se ubrzano razvija. Ranije radne navike i moral su iščilili sa pojavom profita, pa su umesto profesionalnih odlika isplivale neke druge, recimo tezgaroške i korupcionaške.

U ovom kontekstu moram da podsetim da su političke podele u društvu reflektovale se i na obrazovanje. Evo, aktuelni slučaj okupacije Rektorata i okupacije odnosno narušavanja autonomije univerziteta. Ideal kome težimo je svakako praktično razlikovanje stručne kompetencije od političkog opredeljenja nastavnika. Privatni fakulteti su priča za sebe, svako na svoj način, centrale su jedno, a odeljenja drugo.

Cilj je geografski osvojiti prostor, a ne obrazovno sadržinski kvalitetno nastavnički. Visoke škole i fakulteti su se olako otvarali, ali i zatvarale, svako naselje veće imalo je crkvu i neku višu školu. Šta je ostalo od onih koji su pohađali te škole? Ćirilica i srpski jezik u zemlji Srbiji postade bolno pitanje, kao da se nešto urotilo protiv nas, a nije. Mi nismo samo dovoljno oprezni, lakomisleni smo, a pritisci na naš jezik i ćirilicu se vrše svakodnevno, dolaze sa više strana i potiskuju nešto što je samo naše, tim pre treba da nam bude mnogo važnije da nam više znači ideja, uvođenje srpskog jezika na sve fakultete, koje ima smisla i potrebe. Strani jezik nam treba kao sredstvo, kao pomagalo, a srpski jezik da se ne razobličimo, ne odnarodimo, da se ne otuđimo od svog izraza, smisla i identiteta.

U svakoj struci, u svakoj javnoj službi ima ljudi sa lepljivim prstima. Ako je usluga jednokratna tu je šteta manja, ali je šteta kroz kupljenu diplomu, i ne samo dugoročna, već je veća po ugledu obrazovanja kao primarne društvene delatnosti nenadoknadiva, jer nosi trajni beleg. Sistem može da bude sistem tek onda kada ne pravi neopravdane ustupke, u protivnom, slabi svoju poziciju i ugled.

Uvažene kolege, imali smo prošle nedelje zakone o zaštiti intelektualne svojine, pa pitanju plagijata, apelujem na princip akademske čestitosti, koji se zasniva na samostalnoj izradi naučnih radova i poštovanju tuđih autorskih prava, u cilju očuvanja dostojanstva profesije, razvijanju i podizanju moralno-etičkih vrednosti, zaštiti i vrednovanju znanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ove intervencije u smislu izmena i dopuna zakonskih predloga neće unaprediti visoko-obrazovni sistem u Srbiji, neće ni doprineti njegovom unapređenju, sve dok ključno pitanje visokog obrazovanja ne bude rešeno, a to je problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, tj. njegove usaglašenosti sa potrebama tržišta rada, što pokazuju i liste čekanja na posao.

Zato nam najproduktivniji deo populacije u svakom smislu, i biološkom, intelektualnom, stručno i naučnom, odlazi iz zemlje, a zemlja Srbija svake godine ostaje bez oko 40.000 ljudi.

Uvažene kolege, važno je da bespogovorno slušamo evropske direktive i usaglašavamo naše propise sa evropskim, ali čak i kada nešto usaglašavate treba vam malo više samopoštovanja.

Uvažene kolege, sumirajući svoju diskusiju na ovu temu, reći ću samo što se tiče i upisne politike, kao jedne bitne stavke u sistemu obrazovanja da je stav SRS da jedan od kriterijuma upisne politike bude dužina čekanja posla na birou, kao i povećanje, ili smanjenje pojedinih kvota za određene profile. Prekoračio sam. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima treba da uredi oblast zaštite i korišćenja pronalazaka nastalih u radnim odnosima, što je sasvim normalno i u redu i što bih pozdravio, da zatim ne sledi onaj nezaobilazni deo, a to je da je zakon iniciran potrebom harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evropskim.

Ova materija u Evropi je bila uređenja dok smo mi još imali neke svoje specifične probleme ratne i krizne, pa prilično kasnimo sa uređenjem ove materije. Dame i gospodo, još je Arčibald Rajs, čuveni švajcarski profesor, foreznolog koji se istakao i koji se bavio stradanjima Srba u Prvom svetskom ratu rekao – bavio sam se stradanjem jednog bistrog i veoma svestranog naroda, ali to se mora i pokazati kroz pronalaske, kroz inovacije, a naročito kroz njihovu industrijsku primenu.

Srpska radikalna stranka smatra da nije dobro rešenje u ovim izmenama, odnosno rok od šest meseci da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog da li pronalazak koji je stvorio izvršavajući svoje radne obaveze, spada u kategoriju pronalaska iz radnog odnosa. Taj rok po našem mišljenju mora biti mnogo kraći.

U društvu još nema povoljne klime koja bi podsticala inovacije, to mora biti jedna mnogo šira i energičnija politika i akcija. Drugim rečima, najpre dajte nam patente da bi imali šta da zaštitimo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima zakonopredlagač je pokušao da pravno uredi jednu veoma osetljivu oblast. Kažem osetljivu, jer se tiče prava nadarenih ljudi, moralnih i imovinskih prava. Osetljiv je to posao, treba jedno delo priznati od strane stručne javnosti, ali i od strane države obezbediti i zaštititi autora. Ipak je najteže stvoriti nešto novo, a sve drugo mora biti lakše od toga, postupak pred državom i verifikacija nauke, struke, esnafa, a ne obrnuto. Ono što je stvoreno mora se čuvati i ne sme se uništavati i nebrigom izgubiti.

Ne vodi društvo u boljitak samo proizvodnja, samo ekonomija, samo privreda. Mnoge bitke za privredu najpre se biju u nauci, u primenjenoj nauci, ali i u primenjenoj umetnosti, u industrijskom oblikovanju ili tzv. dizajnu. Društvo nisu samo institucije i norme, čini ga i te kako sloboda stvaralaštva i njeni plodovi, u najrazličitijim formama, književnoj, naučnoj, umetničkoj, kulturnoj, u najširem smislu reči. Društvene vrednosti su stvar pojedinačnog i kolektivnog izbora. Tu postoji veza, međuzavisnost. Napredno društvo ne guši, već naprotiv podstiče individualnost, tako da se oni koji su nadareni i kreativni stvaraoci osećaju lagodnije, čak i povlašćeno, jer je društvo prepoznalo njihovu natprosečnost.

Još u jednoj rečenici, autorstvo i pronalazaštvo podrazumeva samostalan izbor, ali i inicijativu i saradnju i sa društvom i sa profesijom.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 22500.00 RSD 01.01.1999 -