Pre svega, ja lično osećam da je vaša diskusija, ne govorim o amandmanu, političke prirode i usmerena prema jednoj političkoj grupaciji, ali moram da kažem da ono zbog čega sam se ja javio, vi uvaženi kolega, morate bolje da razumete instituciju ministra bez portfelja sa zaduženjem.
Dakle, u Vladi postoji institucija ministra bez portfelja koji dobija od predsednika Vlade određena zaduženja koja su obično vezana za onu oblast koja je, da kažem, inter-resorne prirode. Znači, nije strogo definisana za jedno ministarstvo, već se rešavanje problema u toj oblasti nalazi u više ministarstava i taj ministar bez portfelja pre svega koordinira ukupne aktivnosti različitih ministarstava u određenoj oblasti. Tako je gospođa Đukić Dejanović zadužena za demografsku politiku, koja je u svojoj strukturi i u segmentu zdravstva i u segmentu socijalne politike, a gospodin Krkobabić je dobio taj regionalni razvoj i javna preduzeća, pre svega u tom smislu koordinacije i u smislu projekata.
Tako da, ovaj budžet, koji je vrlo skroman, složićete se, će biti pre svega u funkciji izrade projekata za regionalni razvoj u nekoliko okruga u kojima imamo zaista veliki broj nerazvijenih opština. To su pre svega Jablanički, Pčinski, Pirotski i Nišavski okrug, kao i Toplički okrug. Čini mi se da su prve akcije, koje za mene ovako deluju vrlo interesantno i ohrabrujuće, a koje idu iz tog ministarstva bez portfelja, odnosno od ministra bez portfelja, država Srbija u selima Srbije, razvoj srpskih sela, koordinacija…

…različitih ministarstva, vrlo pozitivne i mislim da treba tome dati šansu.

Pa, dobro jel mogu ja pa onda kad budete replicirali.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici u obavezi sam da reagujem povodom diskusije narodnog poslanika gospodina Aleksića koji je tokom svog izlaganja, a pretpostavljam i u onom delu prepodnevne sednice kada su se postavljala pitanja, izneo jednu netačnu činjenicu vezanu za kapitalni remont bloka B2 u Elektrani „Nikola Tesla“. Dok ste bili predsednik opštine, ja i ministar smo imali jednu ozbiljnu saradnju, tako da cenim da ćete moj odgovor uzeti potpuno ozbiljno i apsolutno odgovorno.
Dakle, tokom 2016. godine u skladu sa planom remonta u JP EPS je zaista rađen kapitalni remont na blok B2, Termoelektrana B ima ta dva bloka koja su najsnažnija. U sistemu JP EMS je preko 600 megavata. Remont na bloku B2 je završen 2. novembra i taj blok se nalazi na mreži i radi od 9 novembra. Dakle, apsolutno je netačno da taj blok ne radi, da je imao neki veliki prazan hod. Remont je završen drugog, na mreži je od devetog. Reč je o jednom izuzetnom složenom investicionom zahvatu. Reč je o kapitalnom remontu kotla, potpuni je zamenik generatora koji se očekuje da će rezultirati jačanjem snage tog bloka za nekih 30 megavata. U tih sedam dana je izvršena njegova sinhronizacija na mrežu i kompletiranje dokumentacije koja je vrlo ozbiljna, jer je reč o investiciji od 70 miliona evra.
Dakle, apsolutno odgovorno poslaniče Aleksiću, tvrdim da ta informacija koju ste danas izneli nije tačna i da su apsolutno tačni podaci koje sam izneo. Reč je o najvećem kapacitetu u EPS-u i zaista je nemoguće igrati se sa tim stvarima, radi - ne radi. Znajući da vi pamtite našu saradnju, verujem da to pitanje više nećete postavljati. Hvala.

I tokom prepodnevnog dela, a i u diskusijama poslanika Božića i sada poslanika Radulovića, se dalo čuti da jedan deo osporavanja jednog dela koji je vezan za doprinose odnose dividende javnih preduzeća, uz obrazloženja da nije učinjeno ništa ozbiljno na njihovom restrukturiranju, finansijskoj konsolidaciji. Čak toliko daleko da se išlo sa nekim potpuno nesuvisnim ocenama, da se javna preduzeća zadužuju, povlače kredite, kako bi isplatili dividendu, odnosno dobit, prema budžetu Republike Srbije. Naravno da to apsolutno nije tačno niti ima bilo kakve niti poslovne, niti ekonomske logike. Želim vrlo odgovorno da govorim o preduzećima iz energetskog sektora, čiji, da kažem, deo portfolija se nalazi u Ministarstvu rudarstva i energetike, i da kažem da bez obzira što je premijer danas ocenio da ceo taj proces bi trebao da ide brže, kvalitetnije, da su zaista napravljeni neki ozbiljni pomaci i želim da iznesem nekoliko ključnih elemenata.
Prvo, 2015. godina je prva godina od kada mogu da posmatram te podatke, da su sve energetske kompanije završile sa pozitivnim finansijskim rezultatom, znači i Elektromreža Srbije, i Elektroprivreda Srbije, i Transnafta i NIS, uključujući i Srbijagas koji to zaista je retko činio u svojoj prošlosti. Mi od 2014. godine radimo projekat konsolidacije, pre svega Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, i zaista mogu da se danas, ne želim da se pohvalim, ali moram da iznesem nekoliko ključnih podataka, pre svega, Elektromreže Srbije, jedna od naših najboljih javnih preduzeća, jedno od preduzeća sa najvećim dobiti koju je uplatio u budžet Republike Srbije u proteklim godinama, Elektroprivreda Srbije prolazi kroz jedan težak, ali ozbiljan proces finansijske konsolidacije. U proteklom periodu, zajedno sa timom Svetske banke, smo napravili pomak u mnogim zaista ključnim faktorima za poslovanje te kompanije, smanjeni gubici na mreži, povećana naplata, radi se ozbiljno na povećanju operativne efikasnosti.
To je sve zajedno rezultiralo time da zaista ta kompanija ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje, više nema probleme sa tekućom likvidnošću, i svi smo čuli ili čitali ovih dana, da njihovo stanje na računima na nekim svojim maksimumima, na nekih 500, čini mi se, nekih četiri miliona evra na današnji dan. Naravno, još puno posla pred nama, ali ono što su za mene ohrabrujući pokazatelji na današnji dan proizvodnja električne energije u Elektroprivredi Srbije je za 3,2% veći nego u istom periodu 2015. godine, proizvodnja uglja nešto preko 4%, skoro 5% i pozitivan efekat u trgovini struje negde na nivou dva GVH, to je otprilike nekih 70 miliona evra smo više izvezli struje nego što smo uvezli u istom periodu prošle godine. Čini mi se, čak, u mnogim sad parametrima i na mnogim tržištima izvoz električne energije predstavlja naš najveći izvozni element.
Srbijagas, svi znamo genezu njenih problema, svi znamo tešku situaciju sa kojom smo se suočili kada smo došli pre nekoliko godina u Vladu Republike Srbije, velika dugovanja, istorijski dugovi, još od novembra 2000. godine. Ono što su zaista dobri uspesi ove Vlade je što smo uspeli da vratimo sva dugovanja Srbijagasa, koja smo imali prema Gaspromu i Jugoros gasu za period 2000. i 2014. godina. Isplatili smo, na taj način, negde oko 200 miliona dolara. Od 2014. godine do danas Srbijagas nije generisala nijedan dinar, evro ili dolar novog zaduženja za isporučeni gas Gaspromu ili Jugoros gasu. Po prvi put učestvuje, participira, u vraćanju svojih kredita, naravno ne još uvek u meri u kojoj bi Ministarstvo finansija bilo zadovoljno, ali to su zaista ozbiljni pomaci i nešto sa čime svi zajedno možemo da budemo relativno zadovoljni.
Transnafta tradicionalno dobro funkcioniše, NIS u kojoj Republika Srbija ima 30% vlasništva je kompanija koja je u poprilično teškom periodu za naftni biznis, uspela da se održi na nogama i svake godine da posluje pozitivno. Nismo u potpunosti zadovoljni, radimo na tome da se to popravi, i ja sam optimista da u tome možemo da ostvarimo rezultate. Apsolutno nisu tačni podaci da se bilo koje od ovih preduzeća kreditno zadužuje za tekuću likvidnost ili, ne daj bože, za isplaćivanje dobiti u budžet Republike Srbije. Jedine kreditne linije, jedine garancije koje Vlada Republike Srbije, odnosno budžet, odnosno Narodna skupština i građani Srbije daje su za razvojne projekte i to samo u onim i onakvim situacijama gde je to najpovoljnije i krajnje povoljno za ovu državu. Vi imate u onom delu budžeta gde se definišu garancije Republike Srbije, da se prema Nemačkoj razvojnoj banci KFE, država garantuje za dva kredita Elektroprivrede Srbije. Jedan je veliki i značajan ekološki projekat koji treba da obezbedi dugoročan rad Termoelektrane TENT A, vezan je za projekat opepeljavanja, kao i za projekat Elektroprivrede Srbije vezano za program obnovljivih izvora Vetropark u Kostolcu.
I jedan i drugi kredit, daje se državna garancija zato što se na taj način postižu izuzetno povoljni uslovi kredita, a kada je u pitanju vraćanje kredita ono je kao i uvek nesporno u nadležnosti Elektroprivrede Srbije, nikada država Srbija nije vratila ni dinar, evro, dolar kredita za potrebe Elektroprivrede Srbije.
Kada je u pitanju garancija za „Elektromrežu Srbije“, tu je reč o još povoljnijem projektu za Republiku Srbiju. Reč je o finansiranju projekta Transbalkanski koridor i to je jedna izuzetno značajna deonica tog Transbalkanskog koridora koji prolazi kroz Republiku Srbiju. To je izgradnja novog 400kv dalekovoda između Kragujevca dva i Kraljeva tri, sa podizanjem trafo stanice Kraljevo tri na 400kv nivo. Znači, reč je o projektu koji dramatično poboljšava opšte naponske prilike u Republici Srbiji, utiče na energetsku efikasnost i predstavlja, da kažem, taj jedan most unutar Republike Srbije, koji na tom velikom koridoru sa severoistoka Evrope, ka jugozapadu Evrope može da prevozi električnu energiju.
Ono što je značajno kod ovog kredita, gospodine Raduloviću, i zbog čega smo se opredelili upravo za tu kreditnu liniju, što je ona praćena grantom KfW-a u iznosu od 6,6 miliona evra, reč je o projektu od 28 miliona evra, 15 miliona je kreditna linija, ostalo se finansira iz sopstvenih sredstava JP „Elektromreža Srbije“, odnosno sada A.D. „Elektromreža Srbije“.
Zašto kredit? Pa, naravno kredit ako je praćen grantom sa jedne strane, ako su to najjeftinije moguće pare koje smo kao država ugovorili i na kraju dana, pa niko ne koristi sopstveni keš ako ima izuzetno jeftin kredit za takvu investiciju i to su neka opšta pravila.
Ono što moram, to ste danas tri puta rekli, i tri puta ste to pomenuli. Znači, i prilikom postavljanja pitanja i tokom rasprave prepodnevne i na konferenciji za novinare, vezano je za jednu potpuno netačnu informaciju koju iznosite u javnost, vezano za rekonstrukciju i izgradnju odmarališta akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ na Kopaoniku. Odnosno, jedino što je tačno u onome svemu što ste izneli i što ste na svom tviter nalogu i na tviter nalogu vaše Grupe građana Dosta je bilo izneli je da se tamo zaista gradi jedan objekat.
Šta je tačno? Tačno je da tamo „Elektromreža Srbije“ ima objekat, odmaralište za potrebe svojih zaposlenih, objekat „Tetreb“. Taj objekat je zaista stari objekat, u izuzetno lošem stanju, neuslovan, niz godina se kao takav nije koristio i već duži niz godina taj objekat se nalazi u investicionim planovima, ali zbog izrade plana detaljne regulacije se sa tom rekonstrukcijom, izgradnjom i dogradnjom tog objekta čekalo. Godine 2014. je urađen plan detaljne regulacije i pristupilo se realizaciji tog projekta. Taj projekat je rađen izuzetno ozbiljno.
Ovo ovde što držim pred sobom i što vam sad upravo pokazujem je studija opravdanosti izgradnje novog objekta koji je zbog svog značaja, zbog činjenice da se nalazi na zaštićenom području prošao i kroz proces revizione komisije. „Elektromreža Srbije“ je opravdanost tog objekta pre svega zasnivala na obavezi da zbog činjenice da od 1.300 zaposlenih u preduzeću „Elektromreža Srbije“ oko, čini mi se, tačan broj je 593 njih radi u izuzetno otežanim uslovima, ili sa beneficiranim radnim stažom, imaju obavezu što po zakonu, što po kolektivnom ugovoru da vode računa, budu apsolutno odgovorni prema tim zaposlenima, da im obezbede prevenciju radne invalidnosti, rekreaciju, rehabilitaciju. Iz tog razloga se pristupilo realizaciji tog projekta koji je, ponavljam, pre svega jedino i isključivo na raspolaganju svim zaposlenima u preduzeću „Elektromreža Srbije“, kao i sva njihova ostala odmarališta, čini mi se da imaju još tri objekta odmarališta.
Video sam da ste objavili da imate neki dopis zabrinutih ili ogorčenih zaposlenih. Pre svega, ja uvek stojim na stanovištu da ozbiljni ljudi se ne bave nepotpisanim dopisima. A i ako se bave, da moraju vrlo ozbiljno da pristupe analizi svih tih elemenata, tako da moram da kažem da ozbiljno dovodim u pitanje da li su se to vama obraćali neki zabrinuti građani ili je to samo deo nekog pika, da kažem, koji vi imate ili neke čudne emocije koju imate prema preduzeću EMS i njihovom direktoru, gospodinu Petroviću, koju eksponirate svako malo. Najčešće pucnjem u prazno kao što je to bila priča vezano da li je isplativo kupiti ili uzeti operativni lizing, ali da se ne bavim time sada.
Pošto ste ovo tri puta spomenuli, ovo moram, prvo, nije tačno da taj objekat kao što ste napisali ima 451, a danas ste rekli 300 i nešto kvadratnih metara korisne građevinske površine. Reč je o objektu ukupne bruto građevinske površine 798,27 metara kvadratnih. Vi ste gledali pretpostavljam jedan deo, ali niste do kraja to proverili, radi se samo o površini etaža koja iznosi 451,12 kvadratnih metara, ali ste prenebregli površinu prizemlja 119 metara kvadratnih i površinu zemljišta pod objektom od 225,14 metara kvadratnih. Znači, radi se o 798 metara kvadratnih.
Nije tačno da je za taj posao plaćeno 150 miliona dinara. Uzeli ste u obzir predračunsku vrednost radova, u procesu obezbeđivanja izvođenja tih radova, postignuta je cena negde 15% niža, otprilike 127 je bila.
Nije tačan podatak da je izgradnja tog objekta koštala kako ste rekli, 3000 evra po metru kvadratnom. Kada bi se i tako, moram da kažem potpuno neargumentovano računala cifra, uzimajući u obzir da ste promašili cifru, bila bi reč od 1302 metra kvadratna, ali obzirom da ovde nije samo reč o izgradnji objekta, već i o uređenju objekta, njegovom kompletnom opremanju sa svim sadržajima, sobama, inventarom, kuhinjom i svim pratećim sadržajima, ponavljam cifra koja na taj način izađe.
Konačno, nije tačna ni slika koju ste danas prikazali na vašem sajtu. Ono je reč o nekom tehničkom objektu, ne znam ko vam je ono podmetnuo i zaista mi je žao što ste naseli na takvu laž, ovo je slika gospodine Raduloviću objekta koji se trenutno gradi. Reč je o jednom novom potpuno reprezentativnom objektu koji je vlasništvo Republike Srbije. Dakle, nije reč ni o kakvom razbacivanju niti bilo kakvom bacanju nekih državnih para, ne ovde je reč o povećanju državne imovine. Ovaj objekat će sutra vredeti višestruko više.
Na kraju, sa ovim završavam, nije tačno ni kako zovete to preduzeće, to preduzeće se ne zove „Elektromreže Srbije“, već „Elektromreža Srbije“ i molim vas da u buduće budete precizniji. Hvala.

Zahvaljujem. Vrlo ću kratko.
Pre svega i zbog ovog visokog doma i zbog javnosti i komentara koje smo čuli neposredno pre gospođe Tomić, ili dve diskusije pre gospođe Tomić, mislim da sam jasno u jednom, nadam se, vrlo argumentovanom izlaganju pokazao da objekat preduzeće Elektromreže Srbije rekonstruiše i gradi na Kopaoniku je za potrebe zaposlenih ne za poslovodstvo, pre svega kao posledica obaveze tog preduzeća da zaposlenima obezbedi prevenciju radne invalidnosti, rekreaciju i rehabilitaciju, u cilju zaštite zdravlja i unapređenja sposobnosti zaposlenih, uzimajući u obzir činjenicu da od 1.340 zaposlenih 593 zaposlena rade u izuzetno otežanim okolnostima. LJudi, to su zaista uslovi rada u najtežim mogućim vremenskim prilikama, vrlo opasni poslovi. U skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom postoji obaveza da se obezbedi jedan nivo podrške tim ljudima i zaista mislim da je jako loše da takvu jednu aktivnost provlačimo kroz prašinu ovde.
Takođe, dokazao sam da je taj objekat 77% veći po površini od onoga što je tokom rasprave iznošeno i da su troškovi njegove izgradnje 15% niži nego što je to tokom rasprave iznošeno i da je projekat u potpunosti urađen u skladu sa studijama opravdanosti koje su dokazale isplativost tog objekta što je prošlo DRI.
Nadam se da je to poslanicima u potpunosti jasno, kao što meni malo nije jasno, a nadam da se kolega Obradović neće naljutiti što ću se malo našaliti, nije mi jasno šta je vas inspirisalo na taj kopaonički tetreb.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Ja sam zatražio repliku kao zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zbog teze gospodina Živkovića vezano za predsednika Socijalističke partije Srbije, ministra spoljnih poslova i njegove, kako je on naveo, susrete tokom posete SAD.
Ja nemam običaj da reagujem na besmislene diskusije u parlamentu, ali pošto ovo tangira i partiju, zaista moram da ocenim da ova rasprava i pogotovo činjenica da predsednik neke stranke ima pet minuta rasprave je kod mene budila nadu da će tih pet minuta biti mudro iskorišćeno, a ne za besmislene tvrdnje.
Gospodin Dačić je u svojstvu ministra spoljnih poslova u službenoj poseti Njujorku, odnosno sedištu UN obišao SPC koja je neposredno pre toga u požaru spaljena i tom prilikom, na zgarištu te crkve, susreo se sa sveštenstvom i članovima crkvenog odbora i razgovarao sa njima o muci koja je zadesila naše sunarodnike u SAD i zaista nije njegovo bilo da proverava bezbednosno članove crkvenog odbora i ljude koje je sveštenstvo tamo pozvalo. Besmislena je i zlurada ta konotacija gospodina Živkovića, a pogotovo kada dolazi iz usta nekoga ko je u svojoj političkoj prošlosti imao više kontakata sa ljudima iz bezbednosno sumnjivih kategorija, koje su učestvovale u organizaciji petooktobarskog prevrata…

… parlamenta i svih ostalih, da kažem, kriminalnih aktivnosti koje su bile deo toga.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Pre svega želim da vas sve pozdravim, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, šef poslaničke grupe, gospodin Dačić ima obaveze kao ministar spoljnih poslova vrlo brzo će nam se pridružiti u parlamentu u nastavku rada.
Želim da čestitam svim narodnim poslanicima na izboru i želim da naravno sa svima vama podelim nadu da ćemo svi zajedno biti na visini zadatka, da ćemo čuvati ugled ovog parlamenta, da ćemo učiniti sve da budemo efikasni, ali da ćemo naravno uz sve to svi zajedno razvijati demokratsku atmosferu koja treba da krasi rad ovog najvišeg zakonodavnog doma.
Mislim da treba zajedno da se borimo za pristojan parlament u kome ćemo se takmičiti u idejama, u kome ćemo suprotstavljati programe, predloge, zakonska rešenja i u kome se nećemo baviti trivijalnostima. Mislim da je jako dobro i ova atmosfera u poslednjih nekih 30-ak minuta mi ostavlja utisak da smo svi zajedno spustili loptu i da bi bilo dobro da izaberemo predsednika parlamenta, potpredsednika i generalnog sekretara i neophodne odbore bez nepotrebnih polemika. Naglašavam – ne bez rasprave, već bez nepotrebnih polemika. Nadam se i hoću da verujem da je petak zaista za nama, da je to bilo jedno, da kažem odmeravanje pulsa i da smo se svi okrenuli ipak onome zbog čega su nas građani Srbije ovde postavili, a to je da učinimo da Srbija ima parlament koji će usvajati zakone u jednoj efikasnoj proceduri, ponavljam pristojnoj proceduri i da svi zajedno gradimo jednu pristojnu Srbiju.
Socijalistička partija Srbije i naš predsednik kao što je gospodin Marković malopre najavio u ime Jedinstvene Srbije će podržati izbor gospođe Maje Gojković na mesto predsednika parlamenta, kao pre svega znak jedne političke korektnosti, uvažavanja činjenice da je lista „Srbija pobeđuje“ koju je predvodio gospodin Vučić osvojila apsolutnu većinu u ovom parlamentu, uvažavajući činjenicu da smo u prethodne četiri godine zajedno radili i pokušavali da menjamo Srbiju, da učinimo da Srbija zaista postane jedno bolje mesto za život, uvažavajući činjenicu da je gospođa Gojković u prethodne dve godine vodila jedan efikasan parlament, parlament koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije napravio zaista krupne korake u pravcu izgradnje upravo takve moderne Srbije, Srbije u kojoj ćemo mi, a pre svega naša deca živeti bolje i kvalitetnije.
Taj parlament je zajedno sa Vladom usvojio izuzetno značajne zakone za budućnost Srbije. Taj parlament je i svi narodni poslanici i gospođa Maja Gojković na čelu tog parlamenta pokazala hrabrost da zajedno sa Vladom usvoje i teška zakonska rešenja, usvaja zakonske projekte od kojih se u Srbiji decenijama bežalo usvajajući zakonske projekte koji zaista treba da omoguće da Srbija bez kalkulacije počne da se menja i da napravimo od Srbije, ponavljam, jedno pristojnije mesto za život.
Gospodine Mićunoviću, mi vas izuzetno uvažavamo. Izuzetno cenimo naravno činjenicu da kao najstariji poslanik imate jedan odgovoran zadatak da u ovih nekoliko dana, nadam se, još danas vodite kao najstariji poslanik ovaj parlament. Mi nismo u petak podržali vašu odluku da prekinete sednicu parlamenta i ocenili smo na konferenciji za novinare da je to jedan nezabeležen čin u političkoj istoriji i praksi Republike Srbije. Duboko verujemo da vi na to niste imali pravo.
Član 101. jasno definiše nekoliko procesnih stvari koje vama kao predsedavajućem stoje na raspolaganju. Jedna od tih procesnih stvari u članu 101. u stavu 1. je da odredite pauzu radi neophodnih konsultacija ili pribavljanja mišljenja.
Vi to očigledno niste uradili, vi niste otvorili pauzu radi konsultacije, jer mi od petka do danas, pa čak ni sad pred početak sednice nismo imali bilo kakve konsultacije, a vi nemate pravo da u trenutku kada Narodna skupština RS ima odluku da radi nakon 18.00 časova, samo isključivo svojom voljom donosite odluku o prekidu sednice, jer upravo član 101. definiše da predsednik Narodne skupštine može prekinuti rad Narodne skupštine samo ako to Narodna skupština zaključi.
Tako da, pre svega ponavljajući ono što sam rekao i iza čega zaista stojim i nije parola, izuzetno uvažavamo vas, vaš politički rad, ali i sa druge strane očekujemo od vas da jedno ogromno političko iskustvo koje imate stavite u funkciju efikasnosti rada ovog parlamenta i uvažavanja poslaničkih grupa i njihovih šefova. I molim vas da u toku današnjeg dana radi organizacije ovog našeg zajedničkog posla sve odluke donosite u konsultacijama sa šefovima poslaničkih klubova, jer mislim da je upravo uloga i mesto najstarijeg među poslanicima da de fakto sa poslanicima dogovora način vođenja ove sednice i to upravo preko šefova poslaničkih klubova.
I na samom kraju da ponovim, poslanička grupa SPS će podržati izbor gospođe Gojković na mesto predsednika Skupštine Republike Srbije. To za nas nije politička kalkulacija, to je za nas isključivo jedna politička odgovornost i politička doslednost i prema onom što je gospođa Gojković uradila u prethodne dve godine, ali i doslednost prema onome što smo mi kao SPS zajedno sa kolegama iz SNS učinili, a verujem puno toga dobrog učinili za budućnost Srbije u prethodne četiri godine.
Želim puno uspeha u radu današnje sednice i ponavljam, pozivam vas gospodine Mićunoviću da vodite ovu sednicu i ovu Skupštinu uz uvažavanje poslaničkih klubova i nadam se konsultacije sa šefovima poslaničkih klubova. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iako ovaj Zakon o akcizama nije u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, ja kao kolega koji se bavi poslovima energetike, želim ovo pitanje da prokomentarišem umesto ministra Vujovića.
Uzimajući u obzir nekoliko elemenata, pre svega razumejući koliko je lagodan položaj poslanika opozicije, u ovom trenutku, da kritikuju ovakvu meru i koliko je to populistički jednostavno u ovom trenutku činiti, jer nikada nije simpatično, niti je popularno podizati bilo koju akcizu ili cenu, sa jedne strane. Sa druge strane, uzimajući u obzir potrebu da ova država stabilizuje svoje javne finansije i definiše sve one prioritete koji su u skladu sa memorandumom sa MMF-om, Vlada je pribegla ovoj ne popularnoj meri, uzimajući u obzir pre svega dva elementa. Prvi element da je cena goriva u Srbiji u odnosu na zemlje u regionu negde na nivou proseka, daću vam podatke, kolega Živkoviću, sa jedne strane, a sa druge strane, da cena koja je u ovom trenutku u Srbiji postavljena, postavljena je na nivou neke cena koja je na tržištu još uvek u fazi pada i da kumulativno posmatrano meru uvođenja ove akcize, sa jedne strane, i, sa druge strane, očekivanog pada, ne bi trebalo da dođe do povećanja.
Pročitaću vam, bez želje da bojim to na bilo koji način, cene na primer evo za benzin – BiH – 09.46 evra, Makedonija – 1.013, Bugarska – 1.028, Mađarska – 1.074, Crna Gora – 1.080. Znači, to su države u kojima je gorivo jeftinije nego u Srbiji. Srbija – 1.090, Rumunija – 1.124, Hrvatska - 1.189, Slovenija – 1.220, Albanija – 1.230, Grčka – 1.428, to su države u odnosu na koje se Srbija poredi sa stanovišta Udruženja naftnih kompanije Srbije. Ovo su podaci sa njihovog sajta koji su ažurirani na 9 i 12.
Izvinjavam se, još jedna rečenica. Prosečna cena benzina u regionu je 1,129 evra. U Srbiji 1.090, odnosno 96,53% prosečne cene. Ja razumem sve vaše primedbe. Ja razumem populizam. Ja razumem mogućnosti koju vi sada imate da kažete – a gde su plate u Srbiji, a gde su u Grčkoj ili u nekoj drugoj državi. Ali, benzin, odnosno nafta, nije ništa drugo osim jednog berzanskog proizvoda i cena sirove nafte je de fakto jednaka za sve od ovih država u regionu i naprosto to morate da razumete.

Bez namere, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bez namere da ulazim u neke dodatne polemične tonove samo ću da pročitam podatke.

Dakle, gospodine Šutanovac, ako će gospodin Šutanovac da mu pročitam vrlo precizno podatke da.

Znači, učešće akcize, PDV i ostalih elemenata sa kojima se mimo izvorne kompanijske prosečne cene učestvuje u finalnoj ceni derivata na benzinu 56,28%, evrodizel 55,32%, tng 49,65%, znači apsolutno tačni podaci, imate ih na sajtu Unije naftne kompanije Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, ukoliko je cena benzina u državnom regionu, znači Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Albanija, Grčka, znači ovih pet država ukoliko je cena benzina skuplja nego u Srbiji, onda je nemoguće da tamošnje učešće akciza PDV i ostalih dažbina bude manje nego u Srbiji.

Tako da naprosto, mi smo tu negde na nivou proseka. Ponavljam naša maloprodajna cena benzina je 96,53% u odnosu država u regionu, što se toga tiče.

Vezano za ovo o čemu je uvaženi bivši ministar govorio, vi ste dobro primetili da je na dizelu malo povećana akciza u odnosu na ostale derivate.

Pre svega, iz razloga što smo prilikom pripreme ovog zakona uzeli u obzir da tečni naftni gas svojom cenom više nije konkurentan, a da su mnogi građani uložili dosta para …

… u opremu kako bi koristili tečni naftni gas, tako da sam na tng maksimalno smanjili povećanje akcize, čini mi se na 0,16 dinara povećali na dizelu i to ste u potpunosti u pravu, ali to su razlozi koji su nas rukovodili.

Ja sam samo hteo vezano za ono što je gospodin Babić govorio, da ne ostanem nedorečen, a osetio sam se u neku ruku prozvano.
Bez ulaženja u bilo kakav vrednosni osvrt na tu celu priču, samo statistički podaci koje sam upravo proverio. Znači, od 2000.-2008. godine, nisam posmatrao 2008.-2012. godinu, da ne bih ušao u zamku da o tome raspravljamo na neki politički način, cena električne energije za domaćinstva sa 0,52 dinara po kilovat satu bez poreza je otišla 2008. godine na 4,15 dinara, odnosno 690% gospodine Babiću, a za industriju sa 0,38 dinara na 3,72 dinara, odnosno 880% gospodine Babiću.

Pre svega, treba istaći da kada su u pitanju ove kreditne linije iza kojih Republika Srbija je stala izdajući državne garancije, reč je o kreditnim linijama koje će biti vraćene od strane korisnika tih kredita, znači, EPS, EMS, i Srbijagasa. Ove državne garancije ne idu u bilo kakvo dalje zaduživanje Republike Srbije, niti će kao takve biti deo našeg deficita. Pre svega, mora se uzeti u obzir da su te državne garancije neophodne da bi se ostvarile kreditne linije kod međunarodnih finansijskih institucija.
Dakle, mi kao država svojim garancijama stajemo iza javnih preduzeća kako bi povukli kredite od, pre svega, Evropske banke za obnovu i razvoj, KFV-a i ostvarile povoljne kreditne linije. Ovo nisu komercijalni krediti, naša preduzeća mogu komercijalno da se zadužuju i za to im nisu potrebne državne garancije, međutim, za ovako povoljne kreditne linije ove državne garancije su neophodne.
Dobar deo ovih kreditnih linije jeste za razvojne projekte, pre svega tu mislim na projekta vezan za EMS, oko efikasnosti u prenosnom sistemu, zatim veliki razvojni projekat na kome radimo i koji pripremamo, u pravu ste, on jeste bio deo državne garancije prošle godine vezano za obnovljive izvore energije u EPS i Kostolcu. Projekat Aleksandrovac – Brus, odnosno Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin je jedan značajan magistralni gasovod. Konačno, projekat koji je, odnosno kreditna linija vezano za EPS, to je nešto što je realizovano u decembru ove godine, reč je o restrukturiranju, vraćanju loših kreditnih linija koja su povlačene ranijih godina i nešto što će bez ikakve dileme se pozitivno odraziti na finansijsku stabilnost EPS i što je najvažnije ovo je deo aranžmana koji imamo sa MMF:

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko u prilog i pojašnjenju ovoga što je gospodin Vujović govorio oko Kostolca.
Moram da istaknem da je reč o projektu koji je po svojoj definiciji samo isplativ, reč je o investicije 713 miliona dolara sa grejs periodom je, odnosno u odnosu na kreditnu liniju sa grejs periodom od sedam godina i periodom otplate do 13 godina koji je u potpunosti dimenzioniran u odnosu na proizvodnju električne energije, tako da svaki dinar, odnosno dolar te kreditne linije će biti vraćen iz same investicije.
U prilog toj tvrdnji treba da posluži i to da je EPS apsolutno spremna da realizuje tako velike projekte, jer je svoje učešće u realizaciji samog projekta od 105 miliona dolara platila iz sopstvenih izvora. A kao pojašnjenje onoga o čemu je gospodin Vujović govorio, ovde je reč bez ikakve dileme o jednom tehničkom, tehnološkom potpuno modernom objektu, reč je o superkritičnom postrojenju, odnosno termopostrojenju koje će raditi u skladu sa najvišim energetskim, odnosno standardima zaštite životne sredine, reč je o projektu koji i pored izgradnje termoelektrane podrazumeva i odsumporavanje i ostale segmente koji zahteva direktiva o zaštiti životne sredine i koji će raditi dok u tom basenu, odnosno na kopovima Drvno bude uglja.
Tako da ne treba uopšte dovoditi u pitanje do kada će Srbija moći da koristi te termo kapacitet. Mi ćemo sve termo kapacitete koje sada gradimo i koje sada remontujemo i koje usaglašavamo sa ekološkim standardima moći da koristimo dokle god u Srbiji ima uglja. Po sadašnjim podacima na kopu Drvno to je negde gotovo do 2060. godine, ako uzmemo u obzir da radimo i nova istraživanja gde je tu i Ćirikovac kao potencijalno nalazište uglja, taj period može i da se produži.
Moram da iskomentarišem ono o čemu je i gospodin Đurić govorio, vezano za daljinske sisteme grejanja i njihovo postavljanje cena i da podsetim ono što gospodin Đurić zna, ali radi šire javnosti, izvinjavam se Đurišić, daljinski sistemi grejanja kao komunalna delatnost se nalaze u ingerenciji lokalnih samouprava. Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo rudarstva i energetike jedino i isključivo donosi uredbu kojom se definiše način na koji se uspostavlja cena električne energije, cena daljinskog grejanja.
Tačno je da je u proteklih nekoliko kvartala došlo do smanjenja cena gasa koji se nalazi u onoj varijabilnoj skali troškova daljinskih sistema grejanja. Isto tako je tačno da u prethodnom periodu kada je bilo značajnog povećanja cene gasa, toplane, odnosno elektrane nisu iskoristile onaj prostor koji im uredba pruža da povećavaju cene jer je bila takva politika Vlade Republike Srbije. Mi smo napravili jednu ozbiljnu analizu sa udruženjem toplane i sa beogradskim elektranama i došli do podatka da su sve toplane širom Srbije ili zadržale onaj nivo cena koji je bio pre ovog pada cene gasa, ili su nešto spustile tu cenu gasa.
Oni koji nisu značajno spustili cenu grejanja su imali vrlo jasno obrazloženje. U četvrtom kvartalu 2014. godine u prvom kvartalu 2015. godine kada je cena gasa rasla oni nisu podigli cenu. Tako da sada de fakto nisu imali ni šta da spuste. To je bio slučaj beogradskih elektrana i sa gradonačelnikom smo imali sastanke na tu temu. Naprosto, njihova cena je bila i ostala u skladu sa uredbom i tu apsolutno nema bilo kakvih, da kažem uskraćivanja prava građa ili bilo kakvih troškova koji idu neopravdano na njihov račun.