Jedini problem koji imamo, kolega Đurišiću, je izuzetno nizak nivo Dunava i Đerdap nam loše …

Meni je drago kada uhvatim da postoje velike sličnosti i paralele između SRS i gospodina Živkovića, kao što ste vi sada pozivali građane da ne plaćaju račune za struju, tako i gospodin Živković je to radio devedesetih godina, i to je bila genijalna politika koja se građanima sjajno vratila.
Ono što moram da kažem, pre svega, ova Vlada vodi jednu odgovornu politiku, ova Vlada pokušava za javni servis da obezbedi neophodna sredstva za njihovo funkcionisanje i da obezbedi minimum sredstava uz mere štednje koje važe i za ostala javna preduzeća u Republici Srbiji, a u skladu sa zakonima koja važe i za ostala preduzeća.
Objektivno mi te ciljeve ostvarujemo. U ostvarivanju tih ciljeva smo videli da ne postoji dovoljno sredstava da bi se ispunila apsolutna funkcija javnog servisa i zato smo doneli privremenu taksu o dodatnom finansiranju javnog servisa kroz naplatu takse koja ide preko računa za naplatu električne energije.
Planirali smo to do kraja 2017. godine. Prošle godine smo planirali godinu dana. Imali smo amandman narodnog poslanika koji smo razumeli vrlo ozbiljno i kao takvog smo ga prihvatili. Duboko verujem da sve ovo što mi radimo većina građana apsolutno razume. Ovo ovde što mi danas imamo je politizacija i pokušaj politizacije jedne strane od dela opozicije koja je u svoje vreme daleko veći iznos sredstava davala za funkcionisanje tog javnog servisa ili dela opozicije koji bi to sigurno radio da je u poziciji da vrši vlast.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Ja ću probati ukratko, pre svega zbog građana Srbije, da neke stvari pojasnim, pošto ovde imamo jednu klasičnu zamenu teza dela poslanika opozicije.
Pre svega, niko ne uvodi ovim zakonom taksu. Taksa postoji u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima i ona je definisana kroz taj zakon kao jedini vid finansiranja javnih servisa. Upravni odbori RTS i RTV su doneli odluku 2015. godine da ta taksa treba da iznosi maksimalnih 500 dinara. U decembru 2015. godine ova Vlada, da bi zaštitila građane Srbije, uzimajući u obzir njihov socijalno-ekonomski položaj, donosi ovaj leks specijalis i ovim leks specijalisom definiše da ta taksa može biti maksimalno 150 dinara i opredeljuje da će razlika biti dotirana iz budžeta Republike Srbije.
Znači, ovaj zakon definiše dve stvari - 150 dinara kao maksimum, a ne 500 dinara, s jedne strane, a s druge strane način naplate takse, odnosno smanjivanje troškova naplate takse kroz to što se ona naplaćuje kroz račun. Moram da kažem, nije istina da bilo ko plaća TV pretplatu za štale, pomoćne objekte i slično. Ovaj zakon jasno definiše na koje objekte se naplaćuje, definiše ko ima prava da bude oslobođen. Moram da kažem da je oko 180.000 mernih mesta oslobođeno plaćanja te takse.
Konačno, moram da kažem kolegi Đurišiću, mi smo našli jedan vrlo dobar model po kome smo efikasni u naplati takse, za razliku od onoga što je postojalo 2005. do 2013. ili 2014. godine, kada je ukinuta, kada nije naplaćeno 400 miliona evra takse i kada je RTS …

Zaista razumem da je demagogija deo političke utakmice i, koliko shvatam, ona često može da bude deo političke borbe opozicije, ali gospodin Radulović bi morao da zna malo više od ovoga o čemu pričam. Znači, gospodin Radulović bi morao da zna šta je Zakon o javnim medijskim servisima i da zna kolika je cena takse koju su utvrdili upravni odbori RTS i RTV, da bi ovako polemisao sa mnom. Kada bi znao da je to 500 dinara, a da je ovo leks specijalis, gospodine Raduloviću, onda bi shvatio da smo mi sa ovih 150 dinara zaista sačuvali građane od dodatnih uzimanja para za funkcionisanje javnog servisa. Tako da, mi nismo zavukli bilo kome ruku u džep, nego smo upravo sačuvali građane od tih 350 dinara dodatnih koji su važili prethodnih desetak godina. Hvala.

Pa, pre svega želim da istaknem to da se ministri ovde ne menjaju letećim izmenama. Kolega Nedimović je ovde ceo dan, a koleginica Brnabić i ja smo bili, da kažem, na smenu ovde sa njim, takođe u celosti, što se za poslanike pogotovo iz ovih levih delova sale ne bi moglo reći.
Zaista, ja želim da istaknem da se ovde ne takmičimo u izdržljivosti. Mi smo ovde došli da završimo raspravu u pojedinostima i ako postoji razlog zašto smo mi u ovo doba noći u ovoj sali je posledica činjenice što je na sve zakone podneto 1470 amandmana od čega je 90% - briše se.
To javnost Srbije i građani Srbije treba da znaju. I kada kažu kolege iz opozicionih redova zašto ne prihvatamo te amandmane. Pa, naravno da ih ne prihvatamo jer nijedan ne nudi nikakvo kreativno rešenje nego samo – briše se i svi su u funkciju – dva minuta druže i to građani Srbije treba da znaju.

Zapravo, u obrazloženju stoji jedna potpuno dobra formulacija i zaista Republika Srbija raspolaže velikim potencijalom kada je ta oblast u pitanju.
(Vjerica Radeta, s mesta: Kapacitet.)
Kapacitet ili potencijal.
(Vjerica Radeta, s mesta: Kapacitet ili potencijal? Nije isto.)
Ja ću zaista biti ljubomoran, kritikujete me ceo dan, a kad ja govorim, vi pričate sa ministrom Nedimovićem.
Dakle, ukupan naš potencijal Republike Srbije, ili kapacitet, kada su obnovljivi izvori energije, su otprilike negde oko 5,3 milion ekvivalentne nafte. Od čega? Dakle, 1,6, odnosno gotovo 30% je upravo bio biomasa. Mi zaista stojimo na stanovištu da taj potencijal biomase treba da se iskoristi daleko bolje i da time, da tako kažem, malo smanjimo korišćenje i gasa i ostalih uvoznih energenata.
Zaista smo imali ozbiljnu raspravu na Vladi vezano za ovaj amandman i radili smo jednu ozbiljnu analizu u tri ministarstva, finansije, poljoprivreda i energetika. Rešili smo da ovo predložimo Narodnoj skupštini, verujući da zaista treba da uputimo jednu vrstu poziva i privredi i našim građanima i da više ulažu u proizvodnju briketa i peleta i da ih više koriste.

Uvaženi narodni poslanici, evo u ove rane jutarnje sate, samo par komentara vezano za ovo o čemu je gospodin Krasić ali i prethodnici govorili.
Dakle, „Petrohemija“ strateška kompanija u Republici Srbiji, proizvodnja na nivou 300 miliona evra godišnje, od toga preko 220 miliona evra, izvoz. Dakle, i za privredu i za naše ukupne spoljno-trgovinske bilanse izuzetno značajna. Ponavljam jedna strateška grana koja bez ikakve sumnje zaslužuje jednu veliku pažnju i Vlade i čitavog parlamenta i društva u celosti. Preuzima se 105 miliona. Moram da istaknem da je ukupan dug „Petrohemije“ prema NIS 254 miliona ili ti nešto preko 31 milijarde dinara. Reč je o više mesečnim pregovorima koji su doveli do činjenice da će ovih 105 miliona biti preuzeto u javni dug, oko 71 milion biti otpisan, 78 konvertovan u kapital kompanije. To daje vetar u leđa i jedna potpuno novi život za „Petrohemiju“. Ja nemam dileme da će narodni poslanici dizanjem ruke, odnosno glasanjem za ovaj predlog vlade učiniti jednu važnu stvar za budućnost ove zemlje i ja ukoliko ovaj predlog dobije podršku, želim da se zahvalim poslanicima za podršku i za takvu procenu koja je kapitalno važna za ovu državu.
Mi znamo i u raspravi u načelu, smo vrlo precizno naveli svaku godinu u kojoj je nastao dug sa iznosima i završavamo sa time da u mandatu ove Vlade nije napravljen nijedan dinar duga i da je u ove dve poslednje godine poslovao pozitivno.

Topionica RTB Bor radi. Nakon te investicije imali smo jedan dramatičan pad cene bakra na svetskom tržištu sa preko šest hiljada dolara po toni otišlo je na ispod četiri i po hiljade, što je zaista kardinalna činjenica koja je uticala na rad svih svetskih i trgovaca bakrom i topionica.
Sada kada je cena bakra negde na nivou 5.500, 5.600, RTB radi apsolutno pozitivno, izmiruje svoje obaveze prema UPPR. Ono zbog čega sam ja posebno srećan, svedoci smo da smo u prvim mesecima kada je RTB platio svoju tekuću fakturu i za električnu energiju i za rudnu rentu, reč je o iznosima koji se mere u stotinama miliona dinara.
Ja zaista razumem potrebu da o ovome polemišemo i uopšte ne gledam na sat, ali zaista očekujem daleko više razumevanja upravo iz poslaničke grupe koja sad ovo osporava, uzimajući u obzir da je zaista reč o strateškim kompanijama, par ekselans, i gde pored tog privrednog momenta ja očekujem i taj patriotski, jer je uvek dolazio iz redova te poslaničke grupe.

Naravno, vrlo je interesantno pretpostavljam i za ovaj ambijent i ako nas neko gleda imati ove populističke komentare ali predložili ste uvaženi kolega, vaša poslanička grupa, 43 amandmana na ovaj zakon. Pa, pomenuste li vi u nekom od amandmana Kosovo i Metohiju? Ne, svi vaših amandmani su bili briše se. Ova Vlada svakog dana se bori da Republika Srbija bude prisutna na KiM u meri u kojoj je to moguće i da pomogne ljudima koji tamo žive, a vaši amandmani su – briše se.

Uvaženi narodni poslanici, dakle, mislim, ovo je sada izvrgavanje, da kažem, izvrtanje mojih reči. Apsolutno stojim iza toga što sam u prethodnom izlaganju rekao.
U ovom zakonskom projektu u kome Vlada menja veliki broj rešenja, pojedine formulacije briše, a svi amandmani koje ste vi uložili imaju samo jednu formulaciju i sva naša rešenja vaši amandmani su samo reči briše se, a ove ostale primedbe zaista neću da komentarišem. Uzeću u obzir da je 07.05 časova i da ste umorni i oprostiću vam zbog toga.

Evo, u 15 do osam, nakon cele noći koje smo kolega Nedimović i ja proveli ovde u parlamentu, uz apsolutni respekt prema kolegama poslanicima koji su bili tu i koji su učestvovali u ovoj javnoj raspravi, moram da primetim da sem dva narodna poslanika iz grupe Dveri, iz tog dela opozije nema nikoga. A o kakvom kukavičluku vi pričate? Pa, vi ste pobegli iz rasprave o ovim zakonima sa dva ministra u Vladi, a pominjete bilo kakav kukavičluk. Pa da imate hrabrosti, vi biste ostali i polemisali sa nama noćas o ovim zakonima, a ne prozivali ljude koji nisu tu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno sa nadom da ćemo se u što kraćem vremenu vratiti ovim tačkama dnevnog reda koje su nas okupile ovde, vidite da nas je ispred predlagača zaista ovde reprezentativan broj i tokom dana kolege će dolaziti da učestvuju u ovoj raspravi, da damo jedan argumentovan doprinos sagledavanja ovih značajnih pitanja koje se nalaze pred narodnim poslanicima.
Želim da istaknem nekoliko stvari. Naprosto, imam i ljudsku i, da kažem, funkcionalnu obavezu da prokomentarišem nekoliko pitanja.
Dakle, ova Vlada Republike Srbije u protekle, da kažem, dve, dve i po godine pokušava da vodi jednu veoma odgovornu ekonomsku i fiskalnu politiku. Upravo u toj funkciji su čitavi setovi zakona koji su se nalazili pred ovim parlamentom, a koji su imali, pre svega, za cilj da ozdrave srpske javne finansije koje su, hteo to neko da prihvati ili ne, bile pred kolapsom, bile zaista u jednom katastrofalnom stanju i ovoj državi je pretio ozbiljan problem sa izmirivanjem osnovnih obaveza koje imamo prema građanima Srbije, prema budžetskim kategorijama koje su naprosto takve da mi moramo da iznađemo način kako ćemo da ih održimo.
Jedan od ključnih elemenata toga je bila finansijska stabilnost. Jedan od ključnih elemenata je bilo smanjivanje deficita. Jedan od ključnih elemenata je bilo suzbijanje inflacije. U takvom jednom aranžmanu koji smo mi ponudili građanima Srbije i dva puta dobili podršku na izborima, poverenje građana u takav koncept se dobija, između ostalog, i stabilnošću domaće valute i suzbijanjem inflacije koja je zaista ostavila žestok jedan osećaj kod građana Srbije zbog svih problema koje smo imali u prošlosti usled ratova, sankcija koji su bili praćeni tom i takvom inflacijom.
Dakle, kada je u pitanju investicioni ciklus, određena primarna emisija ne mora nužno biti loša i inflatorna. Ali, u situaciji kada Vlada i država leči svoje javne finansije, ona ne može biti deo tog i takvog paketa. Upravo iz tog razloga mi smo odgovornost prema javnim finansijama, suzbijanje deficita i suzbijanje inflacije stavili u prioritet i verujem da smo u toj borbi položili ispit i zaista ostvarili odlične rezultate.
Moram da prokomentarišem još nekoliko pitanja koji su bili deo ove polemike. Ova Vlada pokušava da napravi jedan širok konsenzus i da u tom konsenzusu svoj doprinos mogu dati zaista ljudi koji imaju energiju, koji su vredni, koji su posvećeni svom poslu i zaista daju jedan ozbiljan doprinos ovim našim aktivnostima i radu. Zaista moram gospodina Kojića da pomenem u tom kontekstu. Apsolutno me ne interesuje, u tom smislu, politička geneza, niti bilo kakvi politički odnosi. To je čovek koji zaista daje jedan ogroman doprinos našem radu i naprosto ne bi bilo korektno, ni ljudski, ni profesionalno da to ne prokomentarišem.
S treće strane, jedan od prioriteta naše politike su dobri odnosi u regionu i zaista mislim da je ova Vlada na čelu sa premijerom Vučićem u proteklom periodu zaista bila lokomotiva regionalnog poverenja. Ma da su drugi dali 10% onoga što smo mi dali, mi bi u regionu imali daleko bolju situaciju, daleko bolju poziciju. Ne komentarišemo lidere nama susednih država. NJih su izabrali građani njihovih država i naše je da sa njima sarađujemo. Upravo u tom smislu je ova Vlada, premijer dao zaista veliki broj signala koji idu u tom pravcu.
Cveće, to je pitanje svakog od nas pojedinačno. Cveće je pitanje da li je neko džentlmen ili nije. Molim vas da to razumete na taj način. Politika je važna, a da li je neko džentlmen ili ne, gospodine Obradoviću, to je pitanje o kome svako od nas treba da razmišlja. Hvala.

Nadam se da će predsedavajući prema meni biti blaži, nego prema poslanicima SPS.
Pre svega, kolega Nedimović će komentarisati deo izlaganja gospodina Jovanovića, pa će gospodin Jovanović opet imati prilike da prokomentariše. U većem delu vašeg obraćanja želim da prokomentarišem ovaj segment oko „Petrohemije“.
Naravno, geneza priče oko „Petrohemije“ je dugačka. Nisu drugovi koji su tu fabriku gradili nju slučajno izgradili tu gde su je izgradili i potpuno je jasno da je ona izgrađena zato što je neko mudro procenjivao da je ona integrisana tehnološki sa rafinerijom nafte u Pančevu, i to je sve nesumnjivo sled činjenica i okolnosti.
Moram istine radi i radi naših građana da prokomentarišem da nije sunovrat „Petrohemij“ krenuo kada je „Gaspromnjeft“ kupio NIS. Sunovrat „Petrohemije“ je krenuo nešto ranije, od bombardovanja kada je urušen deo njihovog tehnološkog procesa i njihova, da kažem, jedna od najznačajnijih linija za proizvodnju, preko perioda, nakon toga, u kome je loše gazdovano. Znači, u periodu nakon 2000. godine.
I moram da kažem, gospodine Jovanoviću, da je, otprilike, kada je izvršena privatizacija Naftne industrije Srbije, „Petrohemija“ dugovala Naftnoj industrije Srbije tada, već oko 90 miliona evra, plus pripadajuće kamate. Sa takvom praksom se nastavilo do 2014. godine, znači, do ove Vlade Republike Srbije koja je napravila snažan zaokret.
Ne znam zašto gospodin poslanik, drugi Jovanović, tu hiperboliše aktivnosti pravosudnih organa, zaista mi to nije jasno, jer ovo je upravo jedna politika Vlade Republike Srbije koja je napravila zaokret i u odnosu na „Petrohemiju“ i u odnosu na Naftnu industrije Srbije i izdiktirala, upravo, jednu potpuno drugačiju sliku, koja kaže, „Rafinerija“ i „Petrohemija“ moraju da usklade svoje proizvodne cikluse, moraju da se gađaju sa količinama primarnog benzina, NIS isporučuje primarni benzin, a ne gas, „Petrohemiji“. Moraju da naprave i jedan tehnološki, da kažem, konsenzus oko svojih proizvodnja, jer jedni bez drugih ne mogu, kao što „Petrohemija“ ne može bez „Rafinerije“, verujte mi, ne može ni „Rafinerija“ bez „Petrohemije“, jer ne znam šta će da rade sa tim primarnim benzinom u stotinama hiljada tona, jer to je nemoguće izvesti uz neke ozbiljne cene.
Mi smo se ovim ozbiljno bavili. Moje Ministarstvo je vodilo te pregovore uz veliku podršku Ministarstva privrede, Ministarstva finansija i naravno, čitave Vlade, i uspeli smo da napravimo jedan modus ivendi za „Petrohemiju“, koji očigledno daje rezultate. Jedine godine u kojima „Petrohemija“ nije napravila minus, su upravo godine, 2015. i 2016. godina. Jedine godine u kojima je ona imala visoku ebidu i jako dobar profit su 2015. i 2016. godina.
To su godine u kojima su smanjena dugovanja prema svim ključnim poveriocima, dobar broj tih dugovanja je isplaćen. Napomenuću „Lukoil“, više malih dobavljača banaka, koje su bile u redosledu potraživanja. Ostalo nam je dugovanja prema NIS-u, 254 miliona. Ponavljam, rekao sam, u vremenu ove Vlade Republike Srbije nula je napravljena. Ovo je isključivo stari istorijski dug. Mi smo dugo pregovarali sa NIS-om i mislim da smo postigli jedan dobar dogovor. Od tih 254 miliona, 105 miliona u javni dug, ostatak, ono što su kamate u otpis, a ono što nisu kamate u konverziju. Uz one nužne faktore kako „Petrohemija“ treba da dobije svoju kredibilnu budućnost i jedan program koji će bez ikakve dileme omogućiti da „Petrohemija“ završi sada investicioni ciklus, i ima perspektivu da više ne pravi nikada ovakva dugovanja.
Upravo jedan od ključnih parametara za to je, ono o čemu ste vi govorili i gde se možda za nijansu ne slažemo, ali u suštini pričamo o istoj stvari, je ta povezanost sa „Rafinerijom“. Deo ovog aranžmana je desetogodišnji ugovor o snabdevanju „Petrohemije“ sa neophodnim količinama primarnog benzina, u prve četiri godine 360 hiljada tona godišnje sa fiksiranom cenom. To je neki period u kome se može završiti investicija. U ostatku su definisane količine i metodologije po kojima će „Petrohemija“ i NIS napraviti dalje svoju saradnju i definisati cene.
Ovo je zaista jedno od kapitalnih pitanja i moram reći jedan od najvećih uspeha ove Vlade. LJudi, mi smo ovime spasli i napravili novu budućnost firmi koja sa jedne strane, zapošljava gotovo 1.500 ljudi, a sa druge strane, zaista strateška privredna grana Republike Srbije. Ovo je nekih između 300 i 400 miliona nove robe, novog kvaliteta, koji kao država ćemo proizvoditi, od čega gotovo 80% ide u izvoz. Znači, strahovito utiče na ukupnu našu ekonomiju, na naše spoljnotrgovinske bilanse, na ukupnu našu privrednu aktivnost.
Verujem da smo ovim napravili, ponavljam, jednu od najvažnijih stvari za ovu državu, za budućnost ove zemlje. Površinski posmatrano, da mi preuzimamo 105 miliona u javni dug, ali pravimo jednoj firmi ozbiljnu budućnost, Republika Srbija će biti vlasnik u toj kompaniji, kada se završe konverzije sa oko 75%. Ova firma ima budućnost, ima svoju vrednost. Mi ćemo pokušati da nađemo strateškog partnera, probaćemo da nađemo nekog ko će možda da uđe i u ekviti, i da plati ovoj državi deo te vrednosti.
I na kraju dana ovih 105 miliona ne poklanjamo nikome, nego tih 105 miliona sutra mi koristimo za ili konverziju u vlasništvo ili ćemo u određenom delu biti prinuđeni zbog UPPR-a, upravo kroz koji ova kompanija u finalu sada mora da prođe i da podvuče svoje finansije, i da dođe na nulu. Moraćemo deo, i zbog ostalih poverioca, da otpišemo.
Ponavljam, kapitalno važna stvar za budućnost ove zemlje i verujte mi jedna od stvari za koju sam najponosniji što je ova Vlada učinila i što sam bio deo tima koji je na tome radio. Hvala.

Zahvaljujem.
Vi u ovom vašem sada odgovoru na moju diskusiju nas vraćate u 2008. godinu. Ova Vlada nije odgovorna za taj period privatizacije.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Vaša stranka jeste.)
Izvinjavam se. Za taj period privatizacije NIS, ako hoćete da kažete SPS, pa čak ni SPS u tom trenutku nije bila deo vladajuće strukture kada su potpisani ugovori, odnosno Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Mogao bih sa vama ovako sada kao posmatrač u tom periodu, da se složim da bi bilo najbolje da je tada i „Petrohemija“ bila deo tog aranžmana. Ali s obzirom da nije, mi sada govorimo o onome što je redosled stvari i hoću da kažem da je ova Vlada prekinula taj vrtlog koji je „Petrohemiju“ vukao u debakl i potpuni raspad, seču u staro gvožđe i da je napravila od nje sada jednu ozbiljnu kompaniju koja dve godine pravi profit.
I sa ovakvim čišćenjem svojih finansija, i sa ovakvim desetogodišnjim ugovorom ovo je jedna zaista ozbiljna kompanija, koja ima ozbiljnu budućnost pred sobom.
Vrlo brzo ćemo se složiti oko toga da je „Petrohemija“ bio pun pogodak i jedna od najboljih aktivnosti Vlade. Zaboravio sam da prokomentarišem ono što ste vi komentarisali, vezano za „Minel“ transformatore. Mogu da se složim s vama da je to zaista bila jedna reprezentativna kompanija i da je prosto neverovatno da je ona dovedena na taj nivo, samo genije je mogao da je upropasti, dobro ne mora da bude genije, ali makar doktor nauka.

Opet ćemo delom ja, delom gospodin Nedimović.
Prokomentarisaću ovih nekoliko navoda koje kolega Šarović ima vezano za, pre svega, način privremenog uređivanja naplate takse za javni medijski servis i čitav set drugih njegovih navoda koji, po mom mišljenju, duboko nisu tačni. Pre svega i radi ove Skupštine i radi javnosti moram da iskomentarišem.
Pre svega, kolega Šaroviću, u tom obrazloženju niste razumeli te navode koji govore o celishodnosti izrade računa. To su navodi koji daju argument zašto je bolje da se taj račun izda uz postojeći račun za električnu energiju. Mi kažemo – pošto se već štampa račun za električnu energiju, bolje je da ta stavka bude na tom računu nego da štampamo novi račun, što bi nas dovelo do toga da imamo inicijalno novi trošak. Bolje da, ako imamo bilo kakvu obavezu ili situaciju o kojoj vodimo bilo kakav postupak vezano za naplatu nenaplaćenih potraživanja, da to radimo na jednom mestu, a ne da razdvajamo te postupke. To je jedan odgovor.
Sledeći odgovor. Komentarišete cenu električne energije. Moram da izađem i pred vas i pred građane Srbije sa podatkom da je cena električne energije u Srbiji najniža u Evropi. Ona je oko 20% niža nego u Makedoniji koja je prva sledeća država, 40% niža nego u Bosni i Hercegovini itd, itd. Cena električne energija, ma koliko to nije za poređenje, ali građani treba da znaju. Na primer, u najrazvijenijim državama EU je četiri, pet puta veća nego u Srbiji. Cena električne energije, na primer u Danskoj, Nemačkoj i drugim razvijenim državama se kreće negde oko 30 evro centi po kilovat satu. U Srbiji je to nešto oko šest evro centi po kilovat satu. To su apsolutno precizni podaci. To su zvanični podaci koji nisu stvar moje ili vaše prezentacije, već podaci koji se daju proveriti na evropskim portalima koji prate cenu električne energije.
Znam da to građanima Srbije kapitalno nije važno, jer mi gledamo to u odnosu na naš standard, ali cena električne energije, ponavljam, u Srbiji je najniža u Evropi. Ta cena električne energije ima svoju proizvođačku cenu. Mi moramo, makar da održavamo minimum te ekonomije EPS kako ne bi razorili taj sistem, ali striktno i strogo vodimo računa upravo o tom socijalnom položaju građana. Verujem da je ova Vlada vodila jednu vrlo rigidnu politiku u odnosu na zahteve i energetske zajednice i drugim međunarodnih finansijskih institucija koje traže od države, od našeg energetskog sistema i stalno dizala ručnu i odlagala i odlagaće i usporavaće bilo kakav rast cene električne energije i u budućnosti, odnosno taj rast mora da prati ekonomsku moć naših građana i mi o tome, verujte mi, apsolutno striktno vodimo računa.
Srbija ima svoj javni medijski servis. Zakon je definisao ko su učesnici u tom javnom medijskom servisu i šta su zakonom njihove definisane obaveze, pre svega vezano za informisanje građana. Naravno, vezano je i za kulturne, obrazovne sadržaje koje su deo zakonom definisanih njihovih obaveza. To ima određenu svoju cenu. Radio televizija Srbije nije komercijalna televizija. Ona u svojoj srži, svojoj esenciji, pre svega obavlja tu javnu delatnost i mi u skladu sa zakonom imamo obavezu da takav jedan informativni i ukupan obrazovni, kulturni, naučni, religijski program podržimo i da ga sufinansiramo, odnosno u dobrom delu i finansiramo.
Postojalo je obećanje da će biti ukinuta TV pretplata. Kao što znate, to i jeste učinjeno. Ovaj zakon je krajem 2015. godine definisao kao privremenu meru uvođenje takse za javne medijske servise i ona je zaista simbolična, najniža, to je 150 dinara mesečno. Moram da vam kažem nekoliko primera iz okruženja. U Hrvatskoj je ona 10,95 evra, u Sloveniji 12,75 evra.
Mi zaista vodimo jednu politiku koja, pre svega, u interesu građana Srbije, čini maksimum napora da ti ukupno troškovi prema njima budu najniži mogući. Za taj iznos takse i onaj deo koji dajemo iz budžeta tokom jedne godine proizvede se 380.218 minuta informativnog programa, 178.537 minuta programa opšte dokumentarnih emisija, dokumentarnih filmova, itd, itd. To su dani, sati, dani i nedelje, meseci različitih programa oko kojih u nekom segmentu možemo i da se složimo.
Nismo ni mi iz vlasti uvek oduševljeni načinom na koji javni servis prenosi ni naš rad, niti način na koji smo mi zastupljeni u određenim, pre svega, političkim sadržajima. Ali, to je stvar naše političke ocene, naše političke procene, ponekad i našeg subjektivnog osećaja. Ono što je naša zakonska obaveza, mi ispunjavamo i ispunjavaćemo je bez obzira da li nam se program RTS-a kao vladajućoj koaliciji sviđa ili ne.