Moraću da proverim za taj Makiš, verujem kolegi Božoviću na reč da tu nije bilo ni dinara kredita, ali to je onda zasigurno jedini projekat koji je urađen bez kredita, uzimajući u obzir da su se i škole i obdaništa radile iz kredita. Moguće je da nije bilo prostora da se uzme za to kredit, pa je Cvija radio, kao dobar direktor, iz sopstvenih prihoda godinama, ali čisto sumnjam.
Nije dobro da se vraćamo u to vreme, u kome sam bio predsednik Skupštine, zato što, realno, sve što je rađeno u to vreme, rađeno je iz kredita, i ne bi trebalo sada to da uzimamo kao argument.
Hoću da kažem nekoliko stvari. Prvo, za svaki kredit koji se daje ide ta neka provizija za obradu kredita. Rekao sam vam, poslednji kredit iz 2012. godine iz oblasti energetike, je bio 334 miliona dolara, provizija 1%. Nažalost, to su pravila igre po kojima se očigledno mora igrati. Zašto se uzima kredit? Niko ozbiljan ne radi projekte, pogotovo iz energetske efikasnosti i iz ekologije, iz svoje tekuće likvidnosti. Naprosto, za to postoje kreditne linije, za to postoje povoljni krediti sa niskim kamatnim stopama, i to svi tako rade. Mislim da svi, apsolutno, razumeju zašto.
„Elektroprivreda Srbije“ ima sredstva, ima na svom računu preko 50 milijardi dinara, ne znam danas, to se svakoga dana menja, ali to su sredstva koja su za tekuću likvidnost, to su sredstva koja su za tekući investicioni ciklus i investicije koje se realizuju u Kolubari.

„Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ same vraćaju svoje kredite, tako je to danas, tako će biti i sutra, nema potrebe da tu temu bilo ko dovodi u pitanje. Rekli smo – otprilike 50 milijardi EPS ima na računu. Ne treba biti impresioniran tim iznosom sredstava, to je 430, 440 miliona evra, izvinjavam se, 55 milijardi, evo na današnji dan i to su proverljivi podaci. Ali ponavljam, nemojte da budete impresionirani tim podacima, to su sredstva za tekuću likvidnost i dokaz da „Elektroprivreda Srbije“ dobro posluje, ali to nisu sredstva koja se koriste za velike investicione cikluse. Zato postoje ovakve linije kao što je ova KfW kreditna linija koja je izuzetno povoljna, iz dva razloga – zašto što su ta sredstva, da kažem, definisana i projekti su definisani na šta se sredstva mogu koristiti, to je pre svega zaštita životne sredine, unapređenje energetske efikasnosti, a dodatno su povoljna zato što postoji državna garancija i to je jedan od uslova. Dakle, iz tih sredstava koje EPS trenutno ima na svom računu ne finansiraju se ovakvi projekti, abeceda kako se vodi država i kako se vodi jedno elektroprivredno preduzeće.
Moram na samom kraju da kažem – mi u ovom trenutku imamo jedno odgovorno upravljanje svim državnim finansijama i ja molim da to pitanje ne dovodimo posmatrano iz neke prizme ranijeg perioda. Nemojte da pominjete konsultantske usluge na taj način. Konsultantske usluge, nije neka provizija. To je nadzor i to su sredstva koja su vrlo jasno odvojena.

Ovo je sada trenutak koji za mene obeležava ovu sednicu.
Moram da pročitam narodnim poslanicima i ukupnoj javnosti član 4. ovog zakona, koji nakon puno rada i aktivnosti poslanici pojedini predlažu da se briše. Kaže: „Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto zajmoprimca, garant će imati pravo da od zajmoprimca potražuje povraćaj glavnice, kamate, provizije na nepovučena sredstva, pratećih troškova zaduživanja i pratećih troškova koji nastupe zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od zajmoprimca naplati obračunatu zateznu kamatu. Pravo na povraćaj garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa zajmoprimca na osnovu ovlašćenja dobijenog od zajmoprimca ili drugih elemenata obezbeđenja“.
Šta ovaj član kaže? Ovaj član kaže – ako EPS kao zajmoprimac ne izvrši neku svoju obavezu po ovom kreditu, mi kao država koja dajemo garanciju imamo prava da ta sredstva naplatimo od EPS-a. Oni koji danima ovde pričaju da je problem upravo taj da eventualno EPS neće vratiti ta sredstva sada traže da se izbriše član kojim se garantuje da će EPS na kraju dana u svakom scenariju ta sredstva vratiti.
Za mene ovo obeležava raspravu i potpuno jedan neprincipijelan amandman koji ili ruši ovu dosadašnju priču ili pokazuje da vi po nekom automatizmu na svaki član lupite „briše se“.
(Zoran Krasić: Mi lupimo?)
Izvinjavam se, nisam mislio u tom kontekstu, kolega Krasiću, stavite „briše se“ i da je to samo jedan copy-paste koji uopšte nije predmet vaše analize.
(Zoran Krasić: Replika.)
(Vjerica Radeta: Replika.)

Apsolutno verujem u to da svi dobro razumemo da Republika Srbija, prvo tvrdim, EPS će taj zajam vratiti sam, a ovaj član 4. je dodatna zaštita za Republiku Srbiju, ako „Elektroprivreda Srbije“ u bilo kojoj fazi napravi bilo kakvu grešku. Republika Srbija neće imati štetu. Znači, u svakom slučaju će EPS vratiti taj kredit.
Igramo se malo igre reči. Vrlo jasno piše – garant će imati pravo, pa ne – garant ima pravo, a zajmoprimac obavezu. Znači, garant ima prava da potražuje povraćaj. Potpuno jedna jasna formulacija.
Još jedanput se izvinjavam, mada mislim da ste razumeli da bi ona reč koju sam u tom trenutku nespretno iskoristio, nije imala za cilj da uvredi bilo kog narodnog poslanika.
Ponavljam, zajam i naš Zakon o davanju garancija Republike Srbije, potpuno čisti stvar. Uveravam vas, napravićemo jednu malu analizu da su i sredstva za proviziju za obradu ovog kredita i ovih kredita u iznosu od 0,8% napor koji je u Ministarstvu finansija napravljen da se ta sredstva smanje. Ranijih godina, po ranijim kreditnim linijama, npr. od kineske „Eksim“ banke bio je 1%. Toliko košta njihova usluga obrade kredita i sve aktivnosti kroz koje se u celom tom procesu prolazi. Hvala.

Moram da vam kažem da ja nisam nijednog trenutka pravio neku idealnu sliku stanja u EPS-u. Znači, u EPS-u nije sjajno. EPS je vrlo kompleksna firma, vrlo teška firma i za rukovođenje i za upravljanje. Ponavljam vam, preko 7.000 megavata instalisane snage, godišnja proizvodnja uglja skoro 38 miliona tona, četvrti smo najveći proizvođač uglja u Evropi, vrlo velik, kompleksan i težak sistem za upravljanje.
Uvek kad treba unapređivati, ima puno problema. Deo problema je i u nenaplaćenim potraživanjima, pre svega od preduzeća koja su prošla proces restrukturiranja.
Moram da kažem da lično mislim da je dobro što ta preduzeća pod znacima navoda nismo podavili, jer mi da smo isključili struju i zaustavili proizvodnju, zaustavili bi i neke gradove, tako da je to sve deo jednog teškog ekonomskog ambijenta koji ova Vlada pokušava da promeni. I apsolutno sam uveren da je u poslednjih nekoliko godina vrlo uspešna u menjanju jedne ukupne ekonomske slike i prilika kroz koje smo svi zajedno prošli.
Verujem da to što radimo u procesu naplate sa EPS-om je dobro, ide polako, ali ide nekim sigurnim koracima i pomažemo da preduzeća prežive, što mislim da je jako važno.
Kad je pepeo u pitanju, u pravu ste, ima više od 200 miliona tona pepela. Mi ne možemo da nateramo nikoga da taj pepeo koristi. Pokušavamo da promovišemo mogućnosti njegovog korišćenja, ali, znate, u Srbiji uvek svaka novotarija teško prolazi. U Srbiji su se borili protiv železnice i protiv osvetljenja ulica. Za sve treba neko vreme.

Nemojte da brinete, ima 200 miliona tona pepela, tako da za to posipanje pepelom po glavi biće za naredne vekove.

Dakle, KFW vrlo striktne, vrlo stroge procedure za realizaciju svakog zajma. Svako projekat se realizuje po međunarodnom tenderu. Ne postoje nikakvi uslovi prethodno definisani mora ova oprema, mora ovaj proizvođač, mora iz te zemlje, znači, apsolutno ništa. Međunarodni tender, na tom međunarodnom tenderu se izabere izvođač radova, ukupna oprema, ko da najbolju ponudu. KWF kao zajmodavac kontroliše svaku fazu procesa, od izrade tendera, preko svog konsultanta do realizacije celog projekta, a preko „Fidik inženjera“. Dakle, vrlo jedna ozbiljna i vrlo transparentna procedura.

Na samom kraju, zaista ne znam te pojedinačne stvari u Kraljevu. Ono što je sigurno, Vlada Republike Srbije vodi računa i striktno insistira na poštovanju onih nekih ograničenja koja postoje vezano za prijem u javni sektor, a ako ima takvih slučajeva, ja ću ih zaista proveriti i o tome ću vas obavestiti nekom sledećom prilikom.

Izvinjavam se, prijavio sam se za reč, pre svega sa idejom da se vratimo na amandman i na temu i na nekoliko pitanja koje su prethodnici meni postavili.
Radi javnosti, moram da ponovim u najkraće. Reč je o drugoj fazi izgradnje „Transbalkanskog koridora“. Reč je o izgradnji 400 kv dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, uz podizanje napona u Kraljevu na tri na 400 kv. Reč je o projektu 29,6 miliona evra, od čega 15 miliona predstavlja zajam koji daje KfW banka, 6,4 miliona je grant koji prati ovaj projekat, reč je o VB-6 projektu i zahvaljujem se, naravno, na tom grantu. Ponavljam za ovakve projekte uzimaju se povoljne kreditne linije. To se ne finansira iz tekuće likvidnosti, i zaista je miljama daleko taj ekonomski pogled koji gospodin Živković i ja imamo po tom pitanju. To se ne finansira iz keša koje ima Firmak, za to postoje ovakve kreditne linije.
„HE stil“, znači, novi vlasnici „Železare“, redovno izmiruju sve obaveze za isporučenu električnu energiju, svaku u roku i svaku u dinar. Dug koji postoji, i koji možete da vidite i na internet stranici „Elektroprivrede Srbije“, je onaj istorijski koji se vodi na „Sartid“.

Nisam rekao da „KfW“ sprovodi tender, kolega Mirčiću. „Elektroprivreda Srbije“, odnosno „Elektromreže Srbije“, po ovom drugom zakonu, će sprovesti tendere po kojima će izabrati najpovoljnijeg ponuđača, uz jedino obavezu da tender-agent „KfW-a“ da saglasnost na tendersku dokumentaciju.
Ponavljam, besmisleno bi bilo da ne prihvatimo takav projekat za koji imamo 6,5 miliona evra grant kao investicioni grant koji je podržan i u ovom VB6 mehanizmu, ponavljam, na ukupnu vrednost projekta 29,6 miliona, 6,4 miliona su grant. Mislim da je vrlo povoljno za Republiku Srbiju i da je potpuno razumljivo zašto smo se opredelili za ovakav način vođenja ovog projekta koji je, ponavljam, kapitalno važan. Pa i oni koji se ne slažu sa time i neće glasati za ovaj zakon, kažu da je sam projekat važan i da je sam projekat dobar.
Ponavljam, „Železara“ plaća svoje tekuće obaveze. Od kada je kompanija „H Stil“ postala vlasnik „Železare“, izmiruju svoje redovne tekuće obaveze. To pošto postoji istorijski dug, to samim ugovorom nije bilo predviđeno da to reguliše kineski partner.
Kada su u pitanju ostale kompanije, ponavljam, vrlo rado ću dati odgovore na poslanička pitanja, ali vas sve upućujem na internet stranicu EPS gde se svakog meseca apdejtuje tabela sa 20 najvećih dužnika, gde možete pratiti da li redovno izmiruju svoje obaveze i da li umanjuju dug. I, ono što mogu da konstatujem, da većina od 20 najvećih dužnika ima taj trend da je umanjila dug u 2017. godini, npr. nekih 12 kompanija, čini mi se.

Postoje neka nepisana pravila i ove međunarodne finansijske institucije obično ne vole da se takmiče po projektima koji se iz njih finansiraju i retko kada imamo da kažem, više ponuda, pa mi sada biramo koja je od njih najpovoljnija.
Igrom slučaja upravo na ovom projektu smo imali i ponudu IBRD i ponudu KfW. Opredeljenje je bilo za ponudu KfW zato što je bila povoljnija. Bez obzira da li se radi finansiranje iz sredstava KfW, IBRD, EIB uvek postoji ta klauzula da se tenderski postupak provodi po pravilima te međunarodne finansijske institucije koja ga finansira.
(Narodni poslanici Milorad Mirčić i Nemanja Šarović dobacuju.)
Govorim svim poslanicima, ali komentarišem ono što ste vi pitali.
Sa druge strane, ponavljam, izuzetno važan panevropski projekat koji ima više faza. U prvoj fazi je ovaj pravac Ukrajina, Italija, drugi pravac je Turska, srednja i zapadna Evropa. Kao takav mislim da je izuzetno povoljan za Srbiju. Ponavljam, ima dimenziju garanta od 6,48 miliona evra koji taj projekat čini još kvalitetnijim.
Konačno, EMS su postale vlasnici 10% Elektroprenosa Crne Gore. Zaista ne znam kako se to na dnevnom ili mesečnom nivou definiše na berzi.

Pre svega mislim da ovde imamo jednu potpunu zamenu teza. Neću da kažem da imamo nerazumevanje, ali mislim da za malo diskusije i malo medijske pažnje smo pobegli od suštine.
Mi ovde ne pričamo ni o ekonomskom patriotizmu, ni o ekonomskoj misli, niti o tutorima, niti o ekonomskoj komiterni, to sam prvi put čuo, to je genijalno. Mi ovde imamo jedan jednostavan zakonski projekat koji je Vlada Republike Srbije uputila parlamentu na usvajanje.
Dakle, imamo sredstva Agencije, Fonda za osiguranje depozita u iznosu od 340 miliona evra. Ta sredstva do sada su bila plasirana na način na koji su bila plasirana bez mogućnosti da se plasiraju i za hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka…

Ne bih zastao da ruža nije crvena, ali pošto je crvena, to apsolutno podržavam.
Dakle, upravo ova Vlada prvi put otvara mogućnost da se ova sredstva plasiraju u domaće, odnosno u hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i Republika Srbija. Mi ne očekujemo aplauz za to. To je nešto što smo radili u najboljem interesu ove zemlje.
Predlagač amandmana traži amandmanom nešto što ne može da se uredi na ovom mestu na koji način i u kojoj funkciji će biti te hartije od vrednosti. Tako da kao takav amandman apsolutno mu nije mesto ovde, niti o njemu možemo ovde da raspravljamo na ovakav način.
Zbog toga amandman nije prihvaćen. To ne znači da mi ovde u Srbiji imamo ekonomski liberalizam, da ne vodimo računa o domaćoj privredi i industriji. Mi ovde samo radimo ono što je funkcija ovog zakona, da održavamo likvidnost, smanjujemo rizike i ostvarujemo određeni prihod na ovaj fond od 340 miliona koji ima striktno i jasno definisanu primenu i ta sredstva se koriste i moraju biti stalno dostupna radi sprečavanja svih rizika zbog čega ovaj fond defakto i imamo.
Sa druge strane, ova Vlada upravo vodi jednu odgovornu politiku. Ta politika je politika rasta i razvoja Srbije. U tom rastu i razvoju Srbije normalno je da domaće kompanije, sve one koje u tome mogu i žele da učestvuju imaju jedno veliko mesto. Pa mi se borimo u svakom poslu za učešće domaćih kompanija. Borimo se da dobiju licence. Borimo se da dobiju reference. Mi koristimo jedan deo sredstava koja su iz nekog međunarodnog finansiranja. U tim sredstvima iz međunarodnog finansiranja neophodni su i određeni uslovi za domaće kompanije i mi se trudimo da ih one steknu.
Na kraju, nije moje mada sam prozivan nekoliko puta, ja smatram da neko ima možda opsesiju SPS …

… i mu se čini da je to jednostavnije da se ovde napada jer se dobije malo više vremena u odnosu ne nešto drugo.

Pre svega, ja želim još jedanput, da pocrtam ono o čemu smo već nekoliko dana govorili i mislim da je ministar Vujović u raspravi u načelu, vrlo, na jedan izuzetno kvalitetan način, razumljiv svima i čitavoj javnosti objasnio razloge za donošenje ovog zakona, a pre svega sa stanovišta toga da je ovaj zakon u funkciji da čuvamo, da kažem, esenciju tih sredstava koja se nalaze, kao sredstva Fonda za osiguranje depozita, da usled svih ovih globalnih parametara, vezano za kamatne stope ne gubimo na materiji, da održavamo likvidnost, da umanjujemo rizike i kao takav ovaj zakon, ja verujem da treba da dobije podršku u ovom parlamentu.
Kada su u pitanju onih 25%, naprosto tu nema nikakve teorije zavere, niti je treba u svemu tražiti. Ponavljam, u skladu sa amandmanom, taj amandman je izanaliziran i sa stanovišta diversifikacije i smanjenja rizika, on je kao takav prihvatljiv.
Kada su u pitanju reči – dok traju te okolnosti, reč je čisto, da kažem, vrdingu, jer nema potrebe da ove reči stoje, jer su u potpunosti u kontradiktornosti, sa samom ročnošću hartija od vrednosti koja definiše to pitanje, kao što to pitanje definišu negativne kamatne stope koje su ključni element, zbog čega se i pristupilo izmeni ovog zakona. Hvala.

Ne želim da ulazim u nepotrebne polemike i da remetim efikasnost rada parlamenta, ali moram da pročitam, zbog poslanika koji na tu temu diskutuju, obrazloženje i objašnjenje pojedinih rešenja koja imate u materijalu koji ste dobili: „Članom 1. Nacrta dodaje se novi stav u članu 7. Zakona o osiguranju depozita tako što se u okolnostima značajnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu uzrokovanih postojanjem negativne kamatne stope na depozite kod stranih banaka predviđa mogućnost ulaganja deviznih sredstava fonda i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije“.
Uvaženi poslanici, nisam ja izmislio formulaciju negativne kamatne stope, niti je to moja interpretacija. To piše u materijalu koji ste dobili. A da negativna kamatna stopa na depozite kod stranih banaka postoji, pa ja mislim da to zna čitava javnost. U nekim državama, maltene, morate da platite da bi vam čuvali novac. Valjda to elementarno znamo iz opšteg praćenja dešavanja u javnosti.
Mi imamo vrlo konkretne podatke koliko je po tom osnovu došlo do gubitka kod Fonda za osiguranje depozita i koliki bi prihod Fond ostvario da je to urađeno na način na koji je to propisano zakonom. I to je ono što nas motiviše za ovakav zakon i ja apsolutno imam poverenje i naprosto molim da i Skupština ima poverenje na jedan apsolutno profesionalni pristup koji Ministarstvo finansija ima u ovom slučaju, kao i čitava Vlada, uzimajući u obzir najbolje interese Republike Srbije. Jer, ništa nas drugo ne motiviše, ljudi, valjda je to jasno.

Moram da istaknem da postoje sva mišljenja Narodne banke Srbije i da nije dobro da takve stvari ovde navodimo, a nisu apsolutno tačne. Ne postoje bilo kakva razmimoilaženja po ovom osnovu sa Narodnom bankom i ponavljam, ona je dala svoja mišljenja. Kao što nije tačno ni da je to sve počelo 2015. godine, već je svoj talas imalo 2016. godine, a ovaj predlog zakona je rezultat analize pokazatelja koje smo imali na kraju 2016. godine.
Uz uvažavanje svih ovde potreba da politički se konfrontiramo, uglavnom sve stranke su makar u nekom periodu učestvovale u vršenju vlasti i znaju kako proces od prepoznavanja neke činjenice do same zakonske regulative koja tu činjenicu rešava, koliko vremena je potrebno. U krajnjem slučaju, mi smo mogli da prepoznamo konkretne efekte tek na kraju 2016. godine. Sada je maj 2017. godine i zakon se nalazi pred poslanicima.