Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8337">Nenad Čanak</a>

Nenad Čanak

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Govori

Pošto sam već u više navrata objašnjavao, ali pošto gospoda iz narodne Srbije malo sporije shvataju, pa im treba više puta ponoviti, a za to se inače ide u namenske institucije, ne ide se u Skupštinu, moram vam reći: Nenad Opačić, o kome govorite, čovek je koji je obezbeđivao naše skupove za vreme 1999. godine. Kada je otkriveno da ima veze sa narkoticima uhapšen je od strane DOS-ovih vlasti i od tada je u zatvoru. Time sam tu stvar završio.
Što se tiče imovine, nemam apsolutno ništa da krijem, niti me to interesuje. Kao što znate, u svakoj emisiji, na svakoj televiziji svaki novinar se slobodno kreće po mojoj kući i po mom imanju. Ja više od toga što imam nemam. Ovo sam dobro rekao.
Naravno, to što ima gospodin Ilić, to je nešto sasvim drugo. Nemam šta da krijem, kao što on krije ugovor o koncesijama. Strašno me zanima da li je tačno da je dobio po milion evra za svaku benzinsku pumpu i da li je tačno da je vaša stranka dobila 20 miliona evra da ne pokaže ovaj ugovor. Pokažite i opovrgnite me. Pokažite, kažite – evo, Čanak laže, evo ugovora o koncesijama, lepo piše da je to dobar ugovor za građane Srbije i Srbiju kao državu. Vi ste interesna grupacija, da ne koristim ružne reči. Vaše delovanje se sankcioniše krivičnim zakonom, i to onim kojim se hapse lopovi.
Blagodarim. Ja sam, naravno, rekao, a vi, verovatno, kada čitate razumete pročitano. Pisalo je vrlo jasno da ko nije u mladosti pušio marihuanu, vozio motor ili svirao rok, obično ode kasnije u ekstremizam. Dakle, to je ono što sam rekao. Naravno da sam tu mislio na gospodina Vilijama Klintona, predsednika SAD u pretprošlom mandatu. To je bilo potpuno jasno i iz konteksta onoga što sam izgovorio. To nema nikakve veze sa mnom.
Što se tiče ovoga što sam zamolio gospodina Ilića da nas razuveri u tome da li ima zloupotreba u koncesionom ugovoru Horgoš - Požega i da li su tačne glasine o tome da je on inkasirao po milion evra od svake benzinske pumpe, a 20 miliona evra za sam ugovor itd., ja se potpuno slažem da baratanje takvim stvarima nije dobro za državu i zato i molim da se on oslobodi tih sumnji i da jednostavno kaže građanima Srbije šta je sadržina koncesionog ugovora, da ga pokaže nadležnim organima u Vojvodini. Jer, baviti se stvarima koje su bez argumenata je uvek pogrešno. Zato dobro razumem gospodina Ilića koji je aludirao na ljubav gospodina Pajtića prema dečacima.
Ovo je zaista fantastično! Zaista je neverovatna nesposobnost gospode iz ove stranke da razumeju kada im se nešto ponavlja toliko puta, pet hiljada puta, pedeset hiljada puta. Ali, nije problem, ponavljaću dokle god bude potrebe.
Pre svega, kada kažem da se prijatelja ne odričem, ja iza toga stojim, iz jednostavnog razloga što nemam nameru da menjam prijatelje onako kako to nalaže dnevna politika. Ozbiljan čovek traje duže od dnevne politike.
Što se tiče konkretnog čoveka o kome pričamo, Nenada Opačića, u trenucima kada smo sarađivali nisam znao da se bavi prometom narkotika. Kada smo to saznali dosovske vlasti su ga uhapsile i stavile u zatvor, gde je do dana današnjeg. Da li ja treba da kažem da se nikada nisam sreo sa njim, da ne znam ko je, pa onda da mi pokažete fotografiju kako on sa svojim ljudima obezbeđuje naše skupove? Da li je trebalo to da uradim? Da li je tako trebalo da pokažem šta je ono za šta se zalažem? Ja to ne radim. Poznajem mnogo ljudi i nikoga od njih nisam spreman da se odreknem, da kažem – ne znam, nikada ih nisam video itd.
Sa istim Velimirom Ilićem, o kome sad razgovaramo, puno puta sam razgovarao o tome kako ćemo sprovesti demokratske promene u ovoj zemlji i puno puta smo radili zajedničke stvari.
Međutim, kada smo došli u situaciju da se pita o vlasti, onda se gospodin Ilić nije baš sasvim demokratski poneo, ali dobro, ljudi smo, različiti smo.
Ali, ovo sada, ovaj lopovluk koji se sprovodi, ovo nije razbojništvo, ovo je drumsko razbojništvo; to je cela poenta, i upravo zbog toga što se nismo borili za to da se ovde kada god ja spomenem pare koje ste uzeli za koncesiju Horgoš - Požega meni vraća – koliko košta gram heroina. Nikada u životu nisam uzimao ni heroin, ni kokain, niti bilo šta takvo, niti imam bilo kakve veze sa narkoticima. Ako mene pitate, iz moje generacije preko četrdesetoro ljudi je umrlo od tog zla i ja znam kakav je to užas i upravo zbog toga sam najveći protivnik narkotika.
Ali, vi od mene hoćete da napravite, šta, čoveka koji nije kredibilan da pita šta ste uradili sa milionima dolara, da nije kredibilan da pita otkud vam pravo da tuđu imovinu dajete u koncesije, koji nema pravo da pita kako je moguće da napravite ugovor koji tajite od građana Srbije, zato što je na njihovu štetu. To što ste tamo napravili je napravljeno zato da biste sutra mogli da pobegnete u političke penzije, a ne zato da bi građani Srbije živeli bolje. Ova zemlja i dobija po neki put, uprkos naporima Vlade, a ne zahvaljujući njenim naporima. Treba da se stidite toga što radite. Ali, stid nije vaša kategorija, nego je u pitanju zakon koji će vam stati na put kad-tad, upamtite.
Pošto malo sporije shvatate, ja ću ponovo. Poenta je sledeća: pojam koncesije podrazumeva da se da neizgrađeno zemljište i da na neizgrađenom zemljištu koncesionar podigne infrastrukturu, a posle eksploatacije od, recimo, uobičajeno je 20 godina, to se vraća u vlasništvo onoga ko je tu imovinu dao, tj. u ovom slučaju države Srbije.
Da je ovaj ugovor ispravan, onda bi se dalo u koncesiju zemljište između Beograda i Požege i onda bi se tu izgradio put, tu bi se naplaćivala nadoknada i to bi bila koncesija.
Ovako, vi dajete gotov put, što nigde u istoriji nikad nije zabeleženo, od Subotice do Beograda, da na njemu, gde već postoji i put i naplatne rampe i sve, naplaćujete novac od koga će koncesionar, možeš misliti, da sazida put od Beograda do Požege. To nije koncesija, to je drumsko razbojništvo, to je zloupotreba položaja, zato što je taj završeni put platila Autonomna Pokrajina Vojvodina iz kredita koji je podigla od Svetske banke i vratila taj kredit.
Dakle, vi dilujete kradenu robu zbog privatnog interesa. O tome ja govorim. To nema nikakve veze ni sa čim drugim osim ovoga što ja pričam.
Nema nikakve veze osim sa zakonom o imovini i vlasništvu Republike Srbije iz 1996. godine koji je doneo isti taj Milošević, protiv koga smo se navodno zajedno borili. To ima veze sa tim da ako ne pokažete ugovor o koncesiji, o autoputu Horgoš - Požega, onda imamo pravo da sumnjam u to da u tom dokumentu stoji nešto što je štetno za građane Srbije a korisno za Velimira Ilića i njegove saučesnike. O tome se radi. Da li možemo o tome da razgovaramo?
Da li je Velimir Ilić koji je rekao javno građanima Srbije - da, neka dođe Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine, kod mene sutra, pokazaću mu ugovor, da li je Velimir Ilić lažov zato što to nije uradio? Da li je Velimir Ilić lažov kada dovede čoveka u poziciju da dođe, i onda mu ovaj pokaže – vidite, ima plave korice, ali ne smete da ga otvorite jer je to tajna.
To je cela i puna istina, gospodo. To je razlog zbog koga vi ovako očajnički branite celu tu neodbranjivu priču, jer, naravno, ona je za vas izuzetno važna. Strašno me zanima koliko je važna za građane Srbije.
Zaista sam zaprepašćen i ne znam koliko puta treba da ponovim. Prvo, nije pokazan ugovor o koncesiji, nego je samo pokazano gde stoji na polici.
Drugo, što se tiče autoputa Subotica - Beograd, on je, ovoliko koliko je završen, završen sredstvima AP Vojvodine, s obzirom da je AP Vojvodina podigla kredit od Svetske banke, napravila put, vratila pare i mogla bi da završi i ovo kada bi joj se dozvolilo da ubira prihod sa naplatnih rampi na autoputu koji je sama napravila.
Dakle, u pitanju je dilovanje kradene imovine, gospodo. Vi to vrlo dobro znate. Vi vrlo dobro znate da je sve ovo što govorite istrgnuto iz konteksta, da je taj moj ekstremizam, sa lomljenjem table RTS-a, iste one table sa istim onim znakom pod kojim su naša deca ginula u Vukovaru, pod istim onim znakom koji je bio Bastilja laži, neistina i svega ostalog, pod istim onim znakom na koji je isti Velimir Ilić doterao buldožer, što, naravno, nije ekstremizam, jedan potpuno legitimni način političke borbe u Srbiji.
Postavljam drugo pitanje: otkuda vam ideja da pokušavate sada, vadeći iz konteksta sve to, da zabašurite i zatrpate u pesak činjenicu da ćete ugovor o koncesiji autoputa Horgoš - Požega sakriti od očiju javnosti, da ćete činjenicu da niko nije video njegovu sadržinu sakriti od očiju javnosti, da ćete sakriti činjenicu da se dobija po milion evra za svaku pumpu na tom autoputu, a 20 miliona ste dobili za to da bi se ta koncesija napravila?
Dokažite da nisam u pravu. Pokažite građanima Srbije, pokažite ovoj skupštini taj ugovor, pokažite šta ste potpisali u ime svih onih koji to treba da plaćaju. Reći ću vam, u sledećih 30 godina iz Vojvodine će zbog toga otići 450 miliona evra, a to je 90 hiljada radnih mesta, a ovaj gospodin iz Pančeva bi mogao da se zapita koliko je to zdravih pluća u Pančevu, recimo. Sve to odlazi zato što ste vi svi našli u svemu tome svoj privatan interes.
Upravo zbog svega toga, možete vi o meni pričati šta god hoćete, možete o bilo kome od nas pričati šta god hoćete, ali taj ugovor ćete morati da pokažete i on će biti dokazni materijal na suđenju do koga sigurno mora doći, na kome ćete vi sedeti na optuženičkim klupama.
upadica sa mesta: Ne, ne želim po Poslovniku, već imam završno izlaganje).
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, moram skrenuti pažnju da država Srbija ima ozbiljan problem sa samom činjenicom da 20. juna usvaja budžet koji je trebalo da se usvoji još krajem prošle godine. Sve u svemu, u tom budžetu ima niz stvari koje su najbolje rečeno umanljive, ali ja bih se osvrnuo na nekoliko najznačajnijih sa pozicije položaja AP Vojvodine.
U čalnu 3. Predloga zakona prvi stav je u stvari prepisan član 184. Ustava Republike Srbije, da budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% od budžeta Republike Srbije, a tri sedmine tog budžeta Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Je l' tako gospodine ministre? Možete slobodno da me pogledate u oči.
Po ovom članu pripalo bi 18% poreza na dohodak građana od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine. Ovaj porez je planiran za celu teritoriju Republike sa 61,4 milijarde dinara. Kako ćete ustanoviti koliki je procenat ostvaren na teritoriji Vojvodine?
Kojom metodologijom ćete ustanoviti koji je to procenat i na koji način ćete i ovaj sledeći stav od 42,7% poreza na dobit preduzeća od iznosa osnovanog na teritoriji Vojvodine, a taj iznos je na nivou Republike planiran sa 27,3 milijarde dinara, na koji način ćete ustanoviti koliko od toga je ubrano na teritoriji Vojvodine?
Od 18,8 milijardi koje se samo transferuju na zaposlene u obrazovanju na teritoriji Vojvodine računaju se u 7%, koliko treba da iznosi budžet Vojvodine, najmanje prema Ustavu. Znači, nama se i to što treba da se isplati plata zaposlenima u obrazovanju računa, ta transferna sredstva, u 7% čime se faktički budžet Vojvodine dalje smanjuje. Obezbeđuje se 697,6 miliona za finansiranje programa u oblasti kulture. Na ovaj iznos takođe AP Vojvodina nema uticaj, nego Vlada određuje kome i koliko tih sredstava ide.
Na ovaj način bi se moglo u budžet Vojvodine računati i sve penzije koje primaju građani Vojvodine, plate vojnicima, policiji i sve slično, te je to logika kojom ovaj budžet u ovom domenu ide. Na taj način se praktično u sam budžet Vojvodine računaju svi ovi rashodi na koje AP Vojvodina, niti njena administracija nemaju apsolutno nikakve uticaje, niti ingerencije.
Ukupan budžet planiran sa 595,5 milijardi dinara, 7% od toga je 41.686.295.027 dinara. Tri sedmine tog iznosa je 17.865.533.583 dinara. U Glavi 3 stav 12. nudi se kancelarija za Nacionalni investicioni plan, ekonomska klasifikacija 551. Tu se predlaže četiri mlijarde dinara, a Ustav garantuje ovih 17,8 milijardi dinara, što čini manjak od 13,8 milijardi dinara i mene zaista interesuje kako će se onda, pošto se Predlogom zakona kaže i raspored i korišćenje sredstava, ove aproprijacije će se vršiti po posebnom aktu Vlade, znači i ova sredstva će se raspodeljivati iz centralne vlasti u Beogradu.
Na kraju, a ne najmanje važno, u Razdelu 12 – Ministarstvo finansija, ekonomska klasifikacija 463, transferi ostalim nivoima vlasti u iznosu od dve milijarde dinara namenjeni su za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodina. Nigde više u ovom predlogu zakona Vojvodina nije spomenuta. Kada pogledate sve ovo što govorim vidi se da je prema ovom budžetu grubo prekršen Ustav Republike Srbije i da ima Ustavnog suda ova zemlja ovaj budžet ne bi mogao da prođe, barem u ovom delu u kome se odnosi na AP Vojvodinu.
Upravo zbog toga vojvođanski poslanici u Skupštini, naša poslanička grupa, ne može za ovo da glasa jer je protivustavno, protiv interesa građana Vojvodine, nejasno u domenu metodologije kojom mislite da ustanovite sve ovo o čemu sam malopre govorio, a da ne spominjem da nisam video iz kojih sredstava mislite da se nadoknade štete pravljene po Vojvodini, da li u vreme NATO bombardovanja, da li od poplava itd., koje za Vojvodinu predstavljaju ogromno opterećenje.
Upravo zbog toga ove moje primedbe bih vas molio da shvatite na najbolji mogući način. Sa punom dobronamernošću vas upozoravam da onog trenutka kada se konstituiše Ustavni sud u ovoj zemlji ovaj budžet će morati biti proglašen protivustavnim, iz razloga koje sam vam naveo. Ako možete da mi date objašnjenje kako je to moguće vrlo rado bih ga saslušao.
Poštovani narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine. U članu 103, a to je – govornik može da govori samo o pitanjima koja su na dnevnom redu. Trenutno je dnevni red, koliko ja vidim, na tački 4. – predlozi odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine, a ovde očigledno o tome ne govorimo.
U vezi sa članom 106. – opomena koju bi trebalo da izrekne predsednik Narodne skupštine se izriče ako neko pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanjima koja nisu na dnevnom redu, a ne govori se o pitanjima koja su na dnevnom redu, a predsednik Narodne skupštine ne izriče opomenu. Moram da kažem da sve ovo što smo čuli van dnevnog reda su izuzetno značajne stvari, ali o tim značajnim stvarima ne može dati odgovor niko u ovoj sali, samo ministri Vlade Republike Srbije.
Ti ministri moraju biti ovde i prestati da ponižavaju Narodnu skupštinu svojim odsustvom. Ti ministri moraju biti ovde i podnositi račun narodnim poslanicima koji su ih birali, a ne ponašati se u najgorem birokratskom smislu, kao što to sada rade. Upravo zbog toga, tražim od predsednika Narodne skupštine da nas obavestiti kada će se raspravljati o inicijativi za smenu aktuelne Vlade, koja za ovih 27 dana svoga trajanja nije, ne donela ništa dobro, nego je samo produbila jaz između Narodne skupštine i izvršne vlasti, koje moraju biti dva dela od ukupno tri vlasti u ovoj zemlji.
Upravo zbog toga, samovlašće Vlade Srbije mora biti preispitano i zato pitam predsednika Narodne skupštine kada će se raspravljati o inicijativi za smenu Vlade i tu podržavam apsolutno svakoga ko je za to da se Vlada stavi pred lice Narodne skupštine i svih građana Srbije i neka da odgovore koji se ovde postavljaju. Ovako jedni druge da pitamo zašto negde ima struje ili nema, da jedni druge pitamo i da se mi ovde raspravljamo o stvarima na koje niko ne može da da odgovor, jeste trošenje i vremena i novca i živaca ionako izmučenih građana ove zemlje. Molim vas, gospodine predsedniče, da mi odgovorite. Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, pozivam se na član 98. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, gde kaže u drugom pasusu: "Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje."
Mislim da je potpuno jasno da je potrebno pribaviti mišljenje o tome da li ova vlada zna šta radi, iz jednostavnog razloga što ovim tipom provokacija Narodne skupštine i ljudi koji su u ovoj skupštini mislim da se ne može doći do konstruktivnog izlaska iz svega ovoga. Ispričao bih vam, samo u par reči, jedan moj događaj iz života na koji me sve ovo podseća.
Kada sam bio na odsluženju vojnog roka, jedne večeri, posle gašenja svetla, povela se diskusija gde izvire Jadransko more. Jedni su zastupali da Jadransko more izvire u Boki, a drugi da izvire u Kvarneru. Posle duže rasprave došlo je do tuče, gde je intervenisala i vojna policija.
Sve ovo meni ne bi bilo zanimljivo da se u jednom trenutku sam nisam zapitao, kako je jedan tako važan geografski pojam mogao da mi promakne - gde izvire Jadransko more.
Molim vas da o tome više ne raspravljamo, nego da stavimo predlog odluke o tome gde izvire Jadransko more na glasanje, na odlučivanje, i da počnemo da radimo ono što od nas građani Srbije očekuju. Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 104.
Jer pogledajte, ovo što se događa u Narodnoj skupštini apsolutno ruši dignitet ove institucije, ruši dignitet na jedan vrlo jednostavan način. Pre nekoliko nedelja za ovom istom govornicom govorio sam o tome koliko sam srećan što je formirana parlamentarna većina, koju su činili Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka, pri izboru gospodina Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta.
Razlog je bio vrlo jednostavan. Mi smo tada dobili jedan tip većine koji je imao elementarnu ideološku koherenciju i nekakvu ideološku osnovu na kojoj se moglo graditi kakvo-takvo jedinstvo izvršne vlasti.
Sada smo došli u poziciju da takvog jedinstva i koherencije nema. Sada pogledajte, ovaj parlament ima za opoziciju vladajućoj većini Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratsku partiju, Socijalističku partiju Srbije, Srpsku radikalnu stranku, koji su sa jedne strane, a sa druge strane su Demokratska stranka, G 17 plus, Demokratska stranka Srbije i naravno JUL.
Znači, kada imamo tako postavljene odnose u društvu, kako neko može da očekuje da se stvori bilo kakva konstruktivna atmosfera u kojoj će se bilo šta konstruktivno rešavati, donositi bilo kakvi zaključci, koji će se pretakati u zakonsku regulativu i time Skupština obavljati posao koji joj je namenjen.
Da li smo se mi ovde okupili zato da trošimo novac poreskih obveznika ili smo se okupili zato da donosimo zakone, da donesemo budžet, dame i gospodo? Jun je na pragu, jul nam je za vratom, a mi nemamo budžet. Pitam vas, ako se ovakva tendencija, da tako kažem, nastavi, kuda će to sve odvesti ovu skupštinu i ovu zemlju. Ili je u pitanju nešto sasvim drugo? Ili je u pitanju činjenica da je potrebno imati Vladu koja se ovde neće pojavljivati?
Na ovoj stolici pitao sam gospodina predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da li više ikog sme da pogleda u oči. Očigledno više niko ni od ministara ne sme nikog da pogleda u oči, pa su sad počeli da šalju državne sekretare. Šta će biti sledeće? Ko će biti sledeći ti koji će nas gledati u oči ili nas neće ni oni gledati u oči?
Znači, došli smo jednostavno u parlamentarnu krizu, što je vrhunac paradoksa, da se slažem sa gospodinom Dačićem. To stvarno Srbija nije zaslužila. Hvala lepo.
Zahvaljujem se predsedavajućem. Gospodine Nikoliću, pošto ste me spomenuli u vezi sa akcijama čija je vrednost padala kada ste izabrani za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, hteo bih da vas podsetim na činjenicu da sam ja po obrazovanju diplomirani ekonomista i da sam specijalizovao globalni marketing, da je meni posao da se bavim ekonomijom. Nažalost, zbog onoga što je učinio režim Slobodana Miloševića, to mi je bilo onemogućeno, ali sam ipak ekonomista, koji mora voditi računa o ekonomiji kao osnovnom patriotskom interesu građana ove zemlje.
Sa druge strane, u vašem izlaganju sam primetio stvari koje je važno primetiti, a to je da ste vi rekli – ako bude uhapšen ijedan član Srpske radikalne stranke, da ćete ga svi braniti. Koliko sam razumeo, ovde nije pitanje hapšenja ljudi zato što su članovi ove ili one stranke, nego ako čine krivično delo. Hoćete da mi kažete da ćete braniti pripadnika svoje partije bez obzira na tip dela koje je učinjeno?
Podsetiću vas da je takav način funkcionisanja nedopustiv u bilo kom civilizovanom društvu. Hoćete da se svađamo, hoćete da vičemo? Nemojte me terati na to.
Kada spominjete paljenje Skupštine i sve to, moram vas podsetiti da je to bila prva posledica nepriznavanja izbornih rezultata od septembra meseca (24. septembra, da budem precizan), a ne put kojim se dolazilo na vlast. To su potpuno razdvojene stvari.
Manipulacija svim tim i pokušaj da se to post festum promeni samo govori o pokušajima da se kroz promenu istorijskih činjenica vaša Srpska radikalna stranka, koja je, da je bilo volje u ovoj zemlji, trebalo da bude zabranjena 6. oktobra 2000. godine, za šta sam se ja, naravno, zalagao, i vi to dobro znate... Zalagao sam se tada, zalažem se i sada, jer dok Srpska radikalna stranka može da na ovaj način uzurpira mogućnost normalizacije odnosa u Srbiji, dotle će Srbija biti njen talac. To je razlog zbog kojeg je nedopustivo da se preti građanima ove zemlje, ustavnom poretku i institucijama ove zemlje, na način kako vi to radite.
Što se tiče berze, pošto znam da ne znate šta je to, reći ću vam: to je pitanje, pre svega, poverenja u pravni sistem ove zemlje; od toga najviše zavise akcije. Pošto vi to, naravno, ne znate, treba vas pod hitno ukloniti iz političkog života, jer ako ćete mi govoriti da je način na koji SRS funkcioniše demokratski, ja ću vas podsetiti na sve one nekažnjene zločine koji su pod okriljem te stranke činjeni devedesetih godina. Vaš način funkcionisanja do u dlaku je prepisan iz programa 25 tačaka ...
(Predsedavajući: Gospodine Čanak, vreme vam je isteklo.)
U sledećem nastavku ću vam prepričati program iz 25 tačaka, od 20. januara 1920. godine, Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije.
Vi ste, gospodo radikali, nacisti.
Gospodo narodni poslanici, nisam imao želju bilo koga da uvredim, samo sam izneo definiciju karaktera SRS, znači, nacionalsocijalistička stranka, koja ima isti tip programa kao i njene prethodnice i uzori iz istorije, znači, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija. Program od 25 tačaka koji je bio osnov one stranke u velikoj meri je primenjen i ovde. U jednom od sledećih nastupa ću vam ga i pročitati, tek da se podsetite svojih izvorišta.
Što se tiče akcija, potpuno se slažem, gospodine Nikoliću, tako je. Govorio sam o stvarima koje nisam razumeo, o privatizacijama za vreme DOS-ove vlasti.
Govorio sam o tome da su ljudi iz Demokratske stranke, pojedinci koji su bili zaduženi za to, radili stvari koje nisam razumeo, recimo, pri privatizaciji Beočinske cementare. Govorio sam o svemu tome.
Takođe sam govorio o tome da svako onaj ko stavlja u promet narkotike mora biti uhapšen i za to izdržati kaznu. Upravo su zbog toga svi oni, bez obzira da li ih poznajem ili ne, koji su činili krivična dela trenutno u zatvoru, i to od strane vlasti koja je u to vreme bila dosovska, od strane policije koju je DOS tada kontrolisao.
Danas kriminalci nisu u zatvorima, a tu vlast kontrolišu neki drugi. Ova vlada, današnja vlada, nema poverenje građana, iz jednostavnog razloga što to nije jedna nego dve vlade, dve paralelne i vertikalno podeljene vlade. Onaj deo Vlade, tu se slažem sa vama i nadam se, pošto ste koristili tu reč, to onda nije uvreda – pokvarenjaci, koji sede u toj vladi upravo obaraju kod građana poverenje u institucije ove zemlje i dovode sve nas u poziciju da vodimo dosta jalove rasprave, umesto da se bavimo ozbiljnim problemima koji stoje pred ovom zemljom, koji su u velikoj meri prouzrokovani i vašim postojanjem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, poslanički klub Vojvođanski poslanici će podržati oba zakonska predloga. Ali, hteo bih sve da vas sve upitam o Narodnoj skupštini i njenom radu, jer smo mi ovde u poziciji da se izjašnjavamo po hitnom postupku o odlaganju primene zakona na godinu i po dana. Pa, ako je to hitan postupak, da se odloži nešto na godinu i po dana, to je moglo i malo ranije da se uradi.  
Zahvaljujem se gospodinu ministru što je uvažio Narodnu skupštinu Republike Srbije svojim prisustvom, ali postavljam mu pitanje: gde vam je premijer, gospodine ministre?
On je bio premijer i prošli put kada se o ovom nakaradnom zakonu, koji ne može da se primeni, odlučivalo, pa ga sada nema pred očima poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, možda zato što ne može da ih pogleda u oči ili šta tako.
Jedno je sigurno, ovakvi zakonski predlozi apsolutno treba da pomognu da se Srbija svrsta u red pravno uređenih država. Ovakvim odnosom prema tim zakonima mi nigde nećemo doći.
Zato mislim da se mora daleko odgovornije pristupati ovakvim zakonima, kao i činjenici da je 43 zakonska predloga, koja je Skupština Vojvodine uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje, još uvek u fiokama Narodne skupštine Republike Srbije, nisu se našli pred narodnim poslanicima.
Tih 43 zakonska predloga su se taložila proteklih sedam godina. Sedam godina se nije pojavio ni jedan zakonski predlog koji je osmislila i na razmatranje i usvajanje uputila Skupština Vojvodine Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je vrlo opasna praksa i zato mislim da o tome predsedavajući, predsednik ove skupštine i potpredsednici moraju razmišljati.
Na kraju bih iskoristio priliku da onima koji poštuju Gregorijanski kalendar čestitam dan mladosti. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Vojvođanskih poslanika će dati nadgledanu podršku gospodinu Duliću. Zašto nadgledanu? Iz jednostavnog razloga što je to reč koja se sve češće spominje u našem jeziku, a pretpostavljam da znači to - videćemo šta će da uradi. To je prva stvar.
Drugo, podržaćemo ga zbog toga što je mlad čovek, nadamo se da će svoju energiju i mladost uložiti u rad ovog visokog doma i da će, na taj način, učiniti što može više na razvoju parlamentarizma u Srbiji. Jer, dame i gospodo narodni poslanici, nemojte zaboraviti, parlament nije bog zna šta, ali je najbolje što imamo. Bez ovog parlamenta Srbija je anarhija. Bez ovog parlamenta Srbija srlja u totalitarni režim u kakvom je već bila i to nam ne treba. Zbog toga je dobro da se na njegovom čelu nađe mlad čovek svežih ideja.
Rekao bih još jedno. Lepo je što je gospodin Dulić lekar, ali u jednom periodu naše istorije lekari su igrali izuzetno značajnu ulogu u političkom životu Srbije i Srba uopšte, pa su tvrdili da Srbe vode psihijatri, a slede njihovi pacijenti. Pošto je gospodin Dulić ortoped, smatram ga svojim predsednikom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je rečeno par stvari i moram da odgovorim gospodinu Dačiću.
Prvo i pre svega, tačno je da Vlada uvek pokušava da instrumentalizuje Skupštinu. To svako ko je ikada bio u Skupštini zna. Međutim, takođe je činjenica da ta vlada, ova aktuelna, i prezire ovu skupštinu, jer da je ne prezire ovde bi sedeli ministri.
Više volim da su ministri ovde, naročito Vojislav Koštunica, zato što kada je tu onda znamo gde je, na očima nam je. Jer, kada nije ili spava ili pravi štetu. U tom smislu, predlažem da se oni ipak pojave ovde kada smo mi tu.
Međutim, ne razumem gospodina Dačića zašto toliko favorizuje ovu skupštinu kada je upravo on bio jedan od onih koji su pisali ovaj aktuelni Ustav Srbije, po kome je Skupština pretvorena u glasačku mašinu. Dok je on sa svojim istomišljenicima pravio Ustav Srbije, po kome ne pripada narodnom poslaniku njegov mandat, gospodin Čedomir Jovanović, sa LDP-om, moja malenkost, sa predstavnicima naših stranaka koje sede ovde, bili su ispred te skupštine da protestuju protiv tog i takvog ustava, kojim se derogira postojanje Narodne skupštine Srbije i ona pretvara u puku glasačku mašinu.
Dakle, zaista ne razumem kome vi gospodine Dačiću držite ovde slovo o važnosti skupštine kada je vašim potpisom, vašom saglasnošću, vašim kreativnim doprinosom ustavotvorstvo u Srbiji, ova skupština, svedena na puku glasačku mašineriju.
Još jednu stvar bih samo spomenuo, istina je gospodine da je bilo nepravilnosti pri izboru Vlade. Ne treba nikoga učiti da je to što je ovde napravljeno beščašće vrhunskih razmera ... da, to je vrhunsko beščašće i to nije u redu itd.
Ali, samo bih još jednu stvar hteo reći, to uvek tako počinje. Jer, nemojte zaboraviti, 2004. godine u Novom Sadu, kada su odbornici DSS podržali odbornike SRS da preuzmu vlast u gradu Novom Sadu, glasali su ljudi kojima nisu verifikovani mandati za direktore javnih preduzeća, koji su i dan-danas na vlasti. I upravo je od toga tada počelo, i zašto se sada čudite kada se to događa na ovom nivou, kada nije sasečeno u korenu, a to je na lokalnom nivou, kada je trebalo da se sve to izvede pred lice pravde, što će kad tad doći, i da se jednostavno preduzmu koraci protiv zloupotreba odborničkih i poslaničkih mandata na svim nivoima.
Završio bih samo, gospodine Dačiću, molim vas, povedite računa o tome da ono što ste radili u prošlosti ljudi ne zaboravljaju, od ustava koji ste klepali tokom noći prošle godine, pa do stvari koje su se dešavale i pre toga. I vaši padovi i usponi, potpuno ih razumem, svi smo mi imali padove i uspone, samo je poenta u tome kakav je odnos padova i uspona. Niste vi još dovoljno pali. Hvala lepo.