Hvala vam, gospođo Čomić, gospođo ministar.
Ne znam zašto je Odbor intervenisao, a vidim da je prihvaćeno, zato što se mi protivimo ovome, ne zbog toga što je to u osnovi nešto što je rogobatno u samom izrazu, nego što ne znači ništa i objasniću vam zbog čega.
Moje kolege, gospođa Radeta i gospođa Dimitrijević su obrazložile aspekt koji se tiče volonterstva. Ovde se govori o istom članu 9. i Odbor je prihvatio, sa ovom ispravkom, da se na taj način uredi član, gde se govori o međugeneracijskoj solidarnosti.
Govoriću o aspektu solidarnosti, jer se amandman odnosi na to. Sama solidarnost i sama diskriminacija koja se ponavlja, odnosno sa kojom i počinje od člana 5. načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, jednostavno, nije trebao da ima uporište u ovom zakonu. Zbog čega? Zato što je zabrana diskriminacije regulisana članom 21. Ustava Republike Srbije i niko, ni mlađi čovek, ni starija osoba, dakle u bilo kojoj starosnoj dobi, nema pravo, kako i Ustav Republike Srbije kaže, da se ophodi diskriminatorski prema bilo kome na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti itd. To je bilo potpuno bespotrebno da se reguliše ovim zakonom.
Vi ste sada jednu ustavnu normu preneli u zakon, ali ona u realnom životu neće značiti ništa i vi to vrlo dobro znate, i kao majka i kao ministar, jer kako kod mene u Šumadiji kažu – kako te kolevka zaljulja, tako ćeš ti da se ponašaš čitav život. Ako dete nije vaspitano tako od rođenja, a to će kasnije da bude mlada osoba, da iskazuje solidarnost sa onima koji nisu u prilici da izvršavaju svoje društvene i druge funkcije zbog invaliditeta, zbog godina i starosne razlike, jednostavno, jedan zakon na to ne može nikoga da obaveže.
Kako onda mi da dođemo do toga, da se poštuju određene društvene vrednosti? Sada dolazimo i do pitanja, kada se ovaj termin solidarnost već na ovaj način apostrofira u ovom članu 9. Zakona, šta su to društvene vrednosti danas u Srbiji? Za mene možda, gospođo Čomić, ili vas, ili bilo koga u sali, gospodina Novakovića, društvene vrednosti nisu iste. Znate, to je jako širok pojam. Patriotizam, odanost otadžbini, svojoj naciji, promovisanje najsvetlijih slobodarskih tradicija srpskog naroda, to su za mene i SRS, za svakog srpskog radikala osnovne društvene vrednosti. Ako mi ne negujemo ono što je naš narod, što je naša državnost, što je naša istorija, što su nam prenela prethodna pokolenja, a tako radi svaki ovde prisutan radikal u svojoj porodici, sa svojom decom. Gospodin Jojić je tako vaspitao i svoje sinove, i svoju unučad, i svi tako rade, onda mi nemamo o čemu da pričamo, ako je medijska promocija ili neka akcija koja razara osnovnu ćeliju društva, a to je porodica, usmerena na to da se deca tako ne vaspitavaju.
Recite mi, molim vas, da li to vaše ministarstvo radi i da li je Vlada Srbije aktivna u promovisanju takvih vrednosti? Nije. Sve što je internacionalno, sve što dolazi iz EU, sve što su evropski standardi, pod znacima navoda, iako vi to ne možete ni da objasnite ljudima - šta to u suštini predstavlja, a ne predstavlja ništa, samo je poniženje države, prihvatanje uslova koje mi ne treba da prihvatimo jer nam se zemlja uništava, privreda i rasparčavamo se, sve je veća beda i siromaštvo, a vi kažete da su društvene vrednosti i da su to kategorije koje treba da poštuju mladi ljudi u Srbiji.
Mi se sa time ne slažemo i gospodin Krasić ovo kada govori svakoga dana, procente istraživanja koliko je ljudi protiv EU, koliki je danas procenat, gospodine Krasiću? Preko 80%. Protiv NATO pakta je 93-94%. Budite sigurni da je to odraz neke društvene vrednosti. U tom celom sklopu anketiranih, veliki je broj mladih ljudi. Ako mene lično pitate i svakog ovde prisutnog srpskog radikala, našta sam, kada je u pitanju danas solidarnost mladih ljudi u Srbiji ponosna, ja sam to, evo, baš govori ovaj član o tome, međugeneracijska solidarnost, najponosnija sam na onaj miting koji je održan ispred Doma Narodne skupštine, 26. maja ove godine, kada je više desetina hiljada mladih ljudi došlo da izrazi svoju patriotsku solidarnost sa slavnim srpskim generalom Ratkom Mladićem, koga ste isporučili zločincima u Haški tribunal.
Gospođa Radeta je govorila o budućim volonterima SRS koje neće kancelarija da plaća, koji su se učlanili u SRS u Lajkovcu, njih 83 u jednom danu, kao pozitivnom primeru kako ti mladi ljudi razmišljaju. Oni to ne rade samo zbog SRS, jer negujući vrednosti i program SRS, oni neguju najbolje tradicije našeg naroda.
Zašto onda ne iskoristite priliku, evo, vi ste na čelu Ministarstva za omladinu i sport, da pomognete promovisanju onih mladih ljudi koji nisu politički aktivni, a koji su naši proslavljeni sportisti, koji su i te kako svoju solidarnost pokazuju i na delu?
Ne moramo samo da idemo mi koji to volimo i koji pratimo, ni vi, ni ja, ni ostale kolege na "Serbijan open" da bodrimo Novaka Đokovića ili da to rade neki ministri u specijalnim ložama negde po inostranstvu. Hajde da kažemo ovde – ne, nije samo reket i njegov talenat i veliki rad u pitanju i njegov uspeh na svetskim terenima, nego i solidarnost na delu. Jedan mladi čovek, kao što je teniser Đoković je, vi to vrlo dobro znate, zbog sebe, svog uverenja, vaspitanja i pripadnosti Srpskoj pravoslavnoj crkvi pomogao crkve na KiM. Isto je u jednoj kampanji, ali skoro nezapaženo, učestvovao i naš plivač Čavić. On je, promovišući zaštitu onih koji su u hraniteljskim porodicama, dao svoj nemerljivi doprinos, ali mediji o tome nisu hteli da pričaju, ni da pišu.
Mi ćemo, kao stranka, da učinimo sve da promovišemo, kroz aktivnost ovih naših mladih ljudi, a to su budući talenti u svim oblastima, budući intelektualci, sve društvene vrednosti, ali to ne može da propiše ni jedan zakon. Evo, da ne budem baš skroz pristrasna, pošto gospodin Krasić vodi naš Odbor u Rakovici, ali najsvetliji jedan od primera, pored ovoga, je omladina SRS Rakovica. Govorim o jednoj beogradskoj opštini, jer vi živite ovde. Ono što su prave društvene vrednosti, ti ljudi iz dana u dan, svojim akcijama, kao jedna od najaktivnijih sekcija, promovišu. To rade i naši mlađi kadrovi u Kragujevcu, Nišu i u drugim gradovima, ali, eto, to je put da se ti mladi ljudi usmere. Ovako, ovo ovde ne znači ništa, jer opet kažem, sve se nosi iz porodice, pa i kada je u pitanju, da završim time, i Novak Đoković, da nije tako vaspitan, kao Srbin poreklom sa KiM, da ga tako nije vaspitala porodica, pitanje je da li bi on imao takav odnos prema onome što je društvena vrednost, a to je vrednost i prema Srbiji i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Što se tiče ovoga, završiću time, velika je razlika napravljena, gospođo ministar, sa ovim definisanjem šta su, zbunjujete nas zbog toga, kategorija mladih. U vašem zakonu je to do 29 godina, u Nacionalnoj strategiji je to do 30, a u zakonu gospodina Rasima Ljajića, koji smo usvojili pre dva meseca, to je do 26 godina. Pa, molim vas, usaglasite se u Vladi Srbije da definišete dokle je čovek starosno mlad, a inače je mlad duhom i pozitivan i u brizi za svoju otadžbinu i narod i pre svega jakim duhom koji prenosi na omladinu, pa očiti primer vam je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, koji je danas uzor mladima u Srbiji. Hvala.

Gospođo Čomić, dužni ste da obezbedite ministra da bude prisutan zato što ja ne mogu da polemišem sa vama ni sa gospođom Miščević, nemam ovde adekvatnog sagovornika. Ovaj sporazum je veoma važan za parlamentarnu raspravu i molim vas, krenuću da govorim….
(Predsedavajuća: Ministar je prisutan i molim vas….)
…. Ministar nije prisutan, on je možda negde u zgradi.

Možda biste vi želeli da ga ja ne koristim, ali koristiću ga, koristiću ga u pravom smislu i obraćam se građanima Srbije, a pre svega patriotskoj srpskoj javnosti, a njih je preko 90% koji ne mogu da shvate da Srbija ima bilo kakvu saradnju sa NATO zlikovačkom alijanskom, ali ja ću da se vratim na nešto što se desilo pre potpisivanja ovog sporazuma, a to je dosledni principijelni stav SRS vezan za samu najavu da će se ovo uopšte desiti i pre nego što je Šutanovac, koji je o tome godinama sanjao postao ministar odbrane i krenuo NATO putem.
Naime, parlamentarna delegacija NSRS samo nekoliko meseci pre potpisivanja ovog sporazum bila u poseti Briselu u NATO u nato komandi Šejp. Na čelu te delegacije bio je tadašnji predsednik Odbora, a današnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a između ostalog iz SRS moj uvaženi kolega Jadranko Vuković i moja malenkost. Mi smo razgovarali sa tadašnjim savetnikom tadašnjeg generalnog sekretara Jap de hop Sheferom i rekli mu da Srbija nikad neće ući u NATO pakt ako SRS, kao jedina prava patriotska stranka bude na vlasti i da se mi protivimo svakom približavanju sa njima koji su nas 78 dana bombardovali, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubijali u surduličkoj bolnici bolesne ljude, koji su ubili malu Sanju na Varvarinskom mostu, koji su rušili sve pred sobom i koji nemaju nikakve dobre namere prema Srbiji.
Gospodin Šutanovac je ranije posećivao u okviru istih delegacija, kao narodni poslanik Šejp i druge NATO tzv. brifinge i za razliku od nas, srpskih radikala, on je svuda aminovao i klimao glavom. Dakle, mi smo pre potpisivanja ovog sporazuma rekli da je to štetno za Srbiju, a on je i potpisao u ime Vlade RS i uvek se slagao sa svim oni što dolazi iz zločinačke zapadne vojne alijanse, jer kako ga i mediji nazivaju, on je omiljeni Pentagonov ministar iz Srbije. To što ste vi rekli gospodinu Jojiću da istorijat srpske vojske nema veze, pa kad je on počeo da govori o Kosovskom boju, prekinuli ga, je nešto što ..
(Predsedavajuća: Po dnevnom redu narodna poslanice, molim vas, član 107. po dnevnom redu. Čl. 106. i 107.)
Samo nastavljam ono što je kolega govorio, evo ja ću da govorim o vremenu Džingis Kana, znate jer u to vreme…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, upozoravam vas, da vaše obraćanje predstavlja kršenje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i upozoravam vas da to ne činite više, da ne ugrožavate ni dostojanstavo Narodne skupštine i da ne kršite član 106. koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu. )
Za razliku od vas, gospođo Čomić, vi ste na mestu predsedavajućeg…
(Predsedavajuća: Sad vas drugi put upozoravam, a posle toga ćemo naravno morati da izričemo opomene.)
Nastaviću da govorim o sporazumu, jer kažem vam..
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, o sporazumu.)
.. njegove detalje sam znala, ali čisto da razjasnim srpskoj javnosti i ministru koji možda ovo negde prati ili će gospođa Miščević da mu prenese, da je u prvom stavu, odnosno u tekstu koji definiše početak ovog sporazuma, ovo je jedna obična farsa.
To ću da napravim kroz paralelu sa jednom drugom državom, koju je ministar, takođe, danas pominjao, ali na njegov svojstven način i u skrivenom negativnom kontekstu, a to je naša bratska Ruska Federacija. Naime, on je rekao, a vi to znate, gospođo Miščević, da je sporazum ovakav isti ili sličan Ruska Federacija potpisala 1995. davne godine. Moram da vam kažem da je to bilo u vreme Jeljcinove izdajničke vlasti, da su još u tom vremenu i SRS i naš predsednik, baš te godine smo organizovali jedan bratsko – ruski miting ovde ispred Doma NSRS na Malu Gospojinu od 21. septembra i govorili smo da će pasti Jeljcinov režim i da će velika snažna pravoslavna Rusija da se podigne na noge i da će da se suprotstavi globalističkoj i hegemonističkoj politici Amerike. Naravno, to niko tad nije verovao i hvala bogu to se desilo. Ruski narod je izabrao Vladimira Putina, a kasnije predsednika Medvedeva. Ono što je problem sad Srbije nije taj patriotski duh koji postoji u narodu i što je očigledno i to pokazuju sve ankete, kad se istražuje i kad se postavlja pitanje, da li razmišljaju građani Srbije da Srbija treba da uđe u NATO pakt, jer je preko 90% onih koji to nikako ne žele, već je problem u tome što mi imamo kvinslišku vlast, kooperativnu, kako ovde stoji u pravoj rečenici ovog sporazuma. Kaže, na osnovu postignute saglasnosti da se konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope.
Gospođo Miščević, taj gospodin koji je Nemac, zaboravila sam njegovo ime, koji je bio glavni savetnik De hop Shefera kad smo mi boravili pre potpisivanja ovog, rekao da NATO hoće nezavisnu tzv. šiptarsku državu Kosovo. Molim vas, on je to nama rekao kao parlamentarnim predstavnicima naroda koji treba da štiti Ustav, suverenitete i teritorijalni integritet ove zemlje. Ko se na tom sastanku tamo suprotstavio? Jedino kolega Vuković i ja. Rekli smo mu da to mogu da urade silom, kao što je i okupacija KiM 1999. godine 11. juna nešto što još uvek traje, ali mi verujemo da neće doveka, kao što smo verovali da će moćna i bratska Rusija da se uspravi i da se usprotivi svim akcijama NATO, eto doći će i to vreme, kad Srbija neće da ide više ovom slepom ulicom i kad će Srbija da se vrati na stazu ponosa i slobode.
Kakva je razlika između članica koje su u okviru te zapadne zlikovačke alijanse i onog ko je kapo di tuti kap, a to su SAD. Razlika je velika, ali to ne može da shvati i tome ne veruje ministar Šutanovac. On je dobio jasne poruke i signale još 20. oktobra 2009. godine kad je Srbiju i ovaj parlament posetio ruski predsednik gospodin Medvedev. Gospodin Medvedev je obraćajući se i narodnim poslanicima u NSRS rekao da nova bezbednosna arhitektura, kako je on to nazvao, i uloga Rusije u svemu tome i organizacija ODKB, koju ne može i ne želi da izgovara pravilno gospodin Šutanovac, svakako da mora da ima svoje mesto štiteći države koje NATO agresijom, vojnom silom i, pre svega, zbog eksploatacije ekonomske moći, sirovina i uništavanje država i naroda, kao što to sada čine u Libiji, ne može više tako da postupa.
Naravno, u Srbiji to niko nikada neće da kaže i takvu poruku da uputi NATO paktu. Ni onda Jap de hop Sheferu, ni sada Rasmunsenu, jer vi klečite, vi izvršavate sve ono što oni postavljaju pred vas i zbog toga ja govorim da je to vreme koje sada neću da pominjem. Kao što gospodin Krasić kaže – nije bilo NATO pakta i ovo koje je danas velika je razlika. Znate, u tom periodu, onaj ko je bio poražen morao je to da prihvati i da ga ubiju i da ga ostave bez hrane i bez vode, a sada u ovom svetu gde se kao proklamuju neka prava, pa ovi vajni sporazumi, pa postoji Konvencija o ljudskim pravima, pa postoji ovo, pa ono. Apsolutno se ništa ne poštuje. NATO pakt je prekršio Povelju o miru i rasturio bivšu Jugoslaviju i okupirao srpske zemlje. Naš narod je postradao i borio se za slobodu svog naroda i svoje teritorije.
Ono što je razlika između Rusije, kao članice Partnerstva za mir, i potpisanog ovog sporazuma, koji je i dalje na snazi, ali pitanje je sada kako vi to gledate kroz realnost, jer je sada Rusija sa patriotskom vlašću moćna, velika, vojna i ekonomska sila. To možete da vidite, ako ne znate, iz intervjua koji je dao ambasador NATO gospodin Dmitrij Rogozin, koji je predstavnik Ruske Federacije. Umesto da se ponaša ovako kao gospodin Šutanovac koji kleči, koji puzi pred NATO generalima, koji aminuje, koji želi Srbiju u NATO paktu, gospodin Dmitrij Rogozin, kao istaknuti ruski patriota…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Molim vas, ja govorim..)
Vama smeta kad ja pominjem Rusku Federaciju?
(Predsedavajuća: Molim vas da govorite o predstavnicima, nije Duma, nije Ruska Federacija, nego Narodna skupština Republike Srbije. )
Nažalost.
(Predsedavajuća: Molim vas da u okviru dnevnog reda govorite o predstavnicima izvršne vlasti Republike Srbije, ne sumnjajući da i Ruska Federacija ima interes, s obzirom da je potpisnica istovetnog sporazuma. Molim vas da govorite o dnevnom redu. Govori ambasodora Rogozina u misiji ili bilo gde, ne mogu biti tema dnevnog reda koji je Sporazum na osnovu ratifikacija Sporazuma koji je potpisan 1. 10. 2008. godine.)
Pošto vidim da vam smeta, gospođo Čomić, i ne dozvoljavate, onda ću da se vratim…
(Predsedavajuća: Izričem vam prvu opomenu.)
… na ovu temu vezano za parlament i vaše razmišljanja…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, govorićete o dnevnom redu…)
Naravno, ja sve govorim o dnevnom redu samo vi ne pratite.
(Predsedavajuća: … Nećete kršiti član 106. ili ću ja morati da primenjujem kaznene mere. Dakle, o dnevnom redu ili ćete me prisiliti…)
Da ja nastavim sa gospođom Miščević, pošto ona ovo razume, nije bitno, preneće gospodinu Šutanovcu.
(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu. Hoćete li o dnevnom redu?)
Uopšte nisam čula kada ste vi meni izrekli prvu opomenu.
(Predsedavajuća: Zato što kršite Poslovnik, narodna poslanice, pošto ste u obavezi da saslušate upozorenje koje vam izriče predsedavajući, a ne da govorite istovremeno. Dakle, ja sam vas podsetila, pa sam vas upozorila jedanput, dvaput i drugi put sam vas upozorila i niste mi ostavili nikakvog drugog prostora nego da izričem mere na koje me Poslovnik obavezuje, a bez obzira što mi vi nećete verovati, meni se mnogo više ne dopada izricanje mera nego bilo kome na koga se mera odnosi. To se odnosi na narodne poslanike koji smatraju da mogu da krše Poslovnik Narodne skupštine zato što smatraju da imaju jaka politička ubeđenja i uverenja. Ne mogu.
Ako ste vi spremni i imate strategiju, kao poslanički klub i kao poslanička grupa, da se ova sednica vodi tako, da se izriču kaznene mere zbog strategije kršenja Poslovnika Narodne skupštine, ja sam na raspolaganju.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Milan Škrbić dobacuje iz klupe, što je kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Da li mogu da vas upozorim da se to ne čini više? Zahvaljujem narodni poslaniče.
Izvolite, nastavite.)
Dakle, nove pretnje i izazovi NATO pakta koji su definisani ovim sporazumom i koje mi posmatramo na svoj način, kako to treba da posmatramo, je Kancelarija za bezbednost koja je definisana u članu 3. pod, upravo, ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta koja će da postupa u ime i po ovlašćenju Severno-atlantskog saveta i vojnog komiteta NATO, kaže to u članu 3. Sporazuma – odgovorna je za bezbednosne sporazume i zaštite poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti i saradnje koje odobri Severno-atlantski savet.
Bili ste svedok toga, gospođo Miščević, više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, kada smo razgovarali i sa predstavnicima VBA, postavljali pitanja kao poslanici SRS – koliki je to odliv informacija? Ovde nije definisano, što je lepo primetio kolega Jojić, da li ćemo mi njima da dajemo nešto što su opšte stvari, što znaju novinari, vojni analitičari, što svako može tako da pronađe ili da objavi ili će to da bude nešto što je državna tajna, kao što je bio onaj izveštaj koji smo imali pre nekoliko dana i zatvorenu sednicu Vlade. Nikada nismo dobili takve odgovore, a mi odgovorno tvrdimo, kao stranka, jer to znamo, šta se sve uvuklo u naše strukture, nažalost, da je Srbija izbušena kao švajcarski sir. Kada su sednice Odbora za BIA, kao i sednice odbora na kojima razmatramo saradnju naših atašea za bezbednost sa zemljama koje su članice NATO, naravno da imamo otvorenu bojazan, ne samo sumnju, nego znamo da će NATO zlikovci i njihovi obaveštajci, njihovi agenti učiniti sve, kao što su činili pre nego što su kroz medijsku podršku, kroz razne strukture koje su dovukli ovde 1999. godine, pre nego što su počeli zlikovačko bombardovanje Srbije i ubijanje srpskog naroda.
Završiću sa tim, ovaj sporazum i svako pojavljivanje gospodina Šutanovca, u smislu zagovaranja politike NATO pakta u Srbiji, jer NATO, kao što vidite, nije samo vojno opredeljen, nego i politički, to što su nama u lice rekli, a reći će nam i sledeće nedelje jer upravo u sredu dvanaestočlana delegacija u kojoj ćemo biti gospodin Aleksić Boris i ja i druge kolege poslanici, opet idemo u Šeip u vojnu komandu 6. jula, primiće nas zamenik generalnog sekretara Rasmusenov zamenik, naravno da ćemo govoriti o tome da Srbija ne želi u NATO. Za razliku od onih koji su na vlasti, kolega koji podržavaju Šutanovca i vašu izdajničku politiku, mi odlazimo tamo da im u lice kažemo da su zločinci, da pokoravaju narode, da su zlikovačka organizacija i da Srbiji svakako tamo nije mesto. Hvala vam.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, dobro je na kratko ste samo izašli i što ste se vratili u salu. Svakako bih vas sačekala.
Vi znate neki na političkoj sceni u Srbiji imaju kratko pamćenje, a to svakako nisu Srpski radikali. Onog trenutka kada ste postali ministar finansija u onoj prvoj dosovskoj Vladi posle peto oktobarskog puča, pa do današnjeg dana, pamtimo sve vaše izjave. Ne moramo čak da surfujemo po internetu. One su toliko upečatljive da su zabeležene u analima finansijskog, privrednog i kako god hoćete kraha Srbije.
Da bi ova priča živnula oko "Fijat automobila" i ove garancije, moram građane Srbije da podsetim i da vas pitam – gde vam je onaj Jugo kabriolet? Verovatno ga vozite ili je negde lepo smešten u garaži, ili vašem voznom parku. Pošto ste bili glavni promoter Jugo kabrioleta u Kragujevcu - kupili ste ga, je li tako? Tada još niste imali onih 11 miliona iz Meridijan banke. Da li sada imate 11 ili 12, neću da ulazim u to. Ali, tada ste bili jedan skroman čovek i ministar i rekli ste – Jugo kabriolet je fin automobil za mene. I, šta ste tada obećavali – da će to da bude automobil kojim će, da se iz domaće fabrike, voze mnogi građani Srbije.
Što se tiče projekta Fijata i vaših izjava 6. maja, na Đurđevdan, gradsku slavu grada Kragujevca, 2008. godine, samo nekoliko dana pred izbore, gospodina Dinkića i gospodina Tadića, ipak se sve to okrenulo naopačke. Danas je epilog sasvim nepovoljan po državu Srbiju. Vi ne biste, pored toga što glorifikujete neke projekte koji ne mogu da se ostvare u Srbiji onako kao što vi želite, a skloni ste tome, ne biste izjavili nešto kao što je to uradila ministarka Kalanović pre podne. Znate li šta je ona rekla na očigled čitave javnosti? Evo, gospođa Čomić je predsedavala. Kaže – to što Vlada Srbije daje 200 miliona garancije za Fijat nije nikakvo opterećenje, jer to nije zaduživanje Srbije.
Gospodine Đeliću, vrlo dobro znate kao ekonomista, da garancija ulazi u javni dug. Sada odgovorite, posle ovog mog izlaganja ili na kraju diskusije – da li je država Srbija ovoliko enormnim zaduženjem već sada premašila 45% BDP, koliko može po Zakonu o javnom dugu da se zaduži? Vi vrlo dobro znate, a o tome smo i raspravljali…
Gospođo Čomić, vidim da se poslanici skupljaju uoči glasanja, ali vas molim da ih upozorite da me ne ometaju. U ovakvoj atmosferi ne mogu da nastavim svoj izlaganje. Ako su svi na broju, neka se svi umire da mogu dalje da govorim.
Što se tiče tog javnog duga, gospodine Đeliću, on je tako fingiran do tih 45% BDP, a garantujem da je preko toga, kao što je u mnogim jedinicama lokalne samouprave prezaduženost preko 30%, dozvoljenog raznim kreditima. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija mnogim gradovima i opštinama davale takvu saglasnost, uzimajući u obzir samo onaj deo koji obuhvata glavnicu, a ne i pridolazeće kamate.
Kao što reče ovde kolega Dragan Stevanović, počinje vraćanje mnogih kredita 2026. godine, gde generacije koje tek treba da stastaju kada vi budete u penziji i ne znam kojoj sve svetskoj korporaciji, a naći ćete vi mesto, kako ste savetovali onu Jeljcinovu Vladu i kako ste otuda došli ovde, verovatno ćete otići u neku Američku i drugu administraciju, ali će ostati dugovi tek rođenoj, pa čak i nerođenoj deci koja treba da žive u Srbiji, gospodine Đeliću.
Da se vratimo, pošto ste vi stručnjak za automobilsku industriju, a i portparol Fijat kompanije, pošto im velikodušno dajete na izvolte sve. Grad Kragujevac je učinio sve što je bilo do njega. Dakle, sve je urađeno da se obezbedi Fijat kompaniji, Fijat automobilima da slobodno grade u Kragujevcu, da dobiju zemljište. Naknade za uređenje građevinskog zemljišta su oslobođeni, a na takse za firmu do 2018. godine. Bio je veliki problem sa vlasnicima imanja u već sada čuvenom Korman polju.
Gospodin Dinkić, koji upravo izlazi iz sale, glavni je krivac što je došlo do nasilne eksproprijacije. Dakle, to imamo dve celine – jednu, gde su ljudi vlasnici svog imanja gde nikada nije vršena eksproprijacija i imamo deo gde je eksproprijacija uređena 70 i neke godine. Odlukom najviše sudske instance, Ustavnog suda Srbije iz 1999. godine, je ta eksproprijacija iz 70 i neke godine, iz Brozovog komunističkog vremena poništena.
Šta ste vi uradili, odnosno gospodin Dinkić? U maju mesecu, zapravo u januaru mesecu 2010. godine se setio da je tamo bila neka eksproprijacija u Korman polju, gde Manjeli treba da pravi svoj pogon i onda kaže – sada ćemo na brzinu, jednom odlukom Vlade, a to je bilo 21. januara 2010. godine, opet to da uzmemo seljacima. Ljudi imaju tapije i kažu – ovo je vraćeno. Onda se oni dosete i dogovore sa Fijatom. Kažu – vi hoćete tu zemlju ponovo? Lepo ćete sada ar da platite 1.200 - 1.300 evra, pa kada to otkupite, ono što država nije mogla da im oduzme, mi ćemo sutradan i vama i ovim privatnim vlasnicima da plaćamo samo 350 evra po aru.
Tako je nastala čitava drama, po 500 policajaca od tri sata po ponoći svako jutro u jednom mirnom selu, gde ljudi celog života žive pošteno od svog rada i onda, naravno, posle dve godine zamajavanja ljudi u Kormanu odustalo se od toga i prešlo se na lokaciju kasarna Grošnica, gde se sada ruše svi objekti.
Pitam vas, gospodine Đeliću, ko će sada da plati odštetu tim ljudima što dve godine ništa nisu mogli u Kormanu da rade na svojoj zemlji? Odlučili su, znači, tržište, ponuda–tražnja, to ste uradili nasilno sa tom lažnom eksproprijacijom. Ove druge koji imaju svoju zemlju ste prevarili, kažete – oni traže enormne pare.
Izvinite, molim vas, šta će sada taj seljak da radi i kome da se žali? Kome da se žali onaj koji nema protivgradnu zaštitu u Aleksincu, Lučanima i po celoj Srbiji, zato što su to NATO standardi, pa nema protivgradne zaštite i onda sve se uništi, i maline i svo voće i svi usevi? Eto, tako vi radite i tako uništavate svesno i poljoprivredu i privredu.
Ali, sada da pređemo na ovaj vaš omiljeni deo, kako se razumete i kako ste hvalili onaj "Jugo kabriolet". Objasnite mi, gospodine Đeliću, vi ili gospodin Dinkić, ako je tu u sali, kako je "Fijat" odlučio, jer ste vi sa njima dogovarali da sa tog, neko je to pomenuo i nazvao ga je tzv. ženski model automobila, to je u stvari trebao da bude gradski automobil, vi ste više puta to ponavljali i čelnici Vlade tzv. dva plus dva, sa 600 turbo kubika, kako se prešlo sa tog, dakle, nepostojećeg modela, jedan takav sličan postoji, ali to je trebalo da bude potpuno novi, znači, namenjen siromašnima, porodicama koje imaju višečlane porodice, koje ne mogu da kupe te automobile, na ovaj automobil "Lazero" koji je donje srednje klase, ima 1400 kubika i koji će da košta, zavisi od opreme, od 12 do 17.000 evra? Gospodin Dinkić je rekao da će prvi da kupi taj automobil kad siđe sa "Fijatove" fabričke trake, samo ne znamo kada, jer se stalno laže i prolongira to i u pitanju je velika prevara. Kako ste sada došli na to i kako su Italijani odlučili da vas tako zamajavaju?
Gospodine Đeliću, automobil koji se proizvodi ovde, to govore stručnjaci koji se bave tržištem i automobilskom industrijom, i koji treba da zadovolji potrebe jedne prosečne porodice u Srbiji, dakle, auto koji se proizvede ovde najpre treba da nađe mesto na svom tržištu, nije svakako automobil koji će da košta toliko, jer ovaj bi koštao manje. Mogli bi da ga kupe i oni koji nikada nisu seli u automobil. Znate, kao nekada što je bio popularan "Fića", pa jednostavno da ga kupi i onaj koji živi u nekom zabačenom selu, u gradu u Srbiji. Ovako, vi kažete – a ne, neće taj novi "Lazero" da bude namenjen srpskom tržištu, to je jutros izjavio gospodin Dinkić, nego ćemo da ga izvozimo u Ameriku i zemlje zapadno-evropske unije.
Gospodine Đeliću, taj novi automobil koji će da se proizvede u Srbiji skoro je potpuno identičan postojećem modelu "Fijat Ideja". Vi znate kako izgleda taj automobil "Ideja Fijatova". Dakle, na toj platformi se radi. To vam je sad kao neki ristajling, ima novo ime, možda je malo drugačija karoserija, ima tu kubikažu, kao što sam vam rekla, 1400 kubika. Znate li kakav je krah taj automobil "Ideja", koji je potpuno identičan skoro ovome koji će ovde da se pravi, doživeo na američkom tržištu? Katastrofa.
Jutros smo čuli od Dinkića i od Kalanovićke da će on najviše da se izvozi tamo. U Americi je "Fijat" angažovao jednog od najpoznatijih holivudskih glumaca Džordža Klunija da reklamira tu "Ideju". Prodaja je bila užasno mala. U Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, što polovnih, što novih, godišnje se proda 35.000 automobila, a vi vidite kako se takmiče auto-kuće u davanju raznih drugih "subvencija", ali dodataka kada vi dođete kod njih to da kupite.
Drugo, gospodine Đeliću, najveća laž koja je izrečena, pored ovoga što "Fijat" nije uložio 600, koliko je trebalo, direktnih investicija u kragujevačku fabriku, nego samo 99,4, a nemamo podatak, vi ćete sad da nam kažete jer je istraživač "Velike Srbije" novinar gospodin Ivan Minić pokušao više puta da dobije u Vladi Srbije tu informaciju, pa nije. Tu informaciju mu je dao drugi državni organ. To je zapravo jedna prava enigma. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nema odgovora. Dakle, podaci do kojih je došao preko druge institucije u APR je da je Srbija do sada uložila 281 milion, sada ova garancija, to je isto 200 miliona, znate, vi garantujete za to. Koliko je do sada "Fijat" uložio? Da li je tačan ovaj podatak o kome mi pričamo?
Sa druge strane, gospodine Đeliću, a to je veliko pitanje za sve nas koji živimo u Kragujevcu – kako vi mislite da tako brzopotezno izađe taj probni model ili prvi da siđe sa trake, a prvi će da kupi gospodin Dinkić, kada nisu izvršene osnovne pretpostavke iz memoranduma i ugovora? Ne znam kada ste vi poslednji put bili u Kragujevcu, ali moram da vam kažem, za to je direktno odgovoran, nije ni Milutin Mrkonjić, niko drugi, niste ni vi, nego Verica Kalanović, koja se mnogo hvali svojim projektima. Kada će da bude završeno onih 15 preostalih kilometara puta deonice Kragujevac – Batočina, onda da se sprovede južna obilaznica oko "Fijata", pa onda infrastrukturno da se opremi industrijska zona ova nova koja je izmeštena u Grošnicu, pa da se pristupne saobraćajnice rekonstruišu? Kažete, sve to će da se desi baš kad vama treba pred izbore i kampanju sledeće godine.
Nećete moći, gospodine Đeliću, tako više da varate građane. Mislili ste da ste možete da ih prevarite kada ste rekli da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom najviše znači za novu automobilsku industriju koja će biti pokrenuta, to su bile vaše izjave 2008. godine, a onda je došao gospodin Šojgu i rekao vam je – to ne dolazi u obzir, to nije srpski proizvod. Došao je i gospodin Putin ovde i razgovarao sa šefovima poslaničkih grupa, samo je to rekao Mlađanu Dinkiću da to ne može nikako da se uradi. Onda nam je pre nekoliko dana, kada smo imali Zakon o finansiranju lokalne samouprave, gospođa Grubješić rekla da to nikada niko nije izjavio, da će automobil novi, sad ne ovaj mali, nego taj iz srednje klase biti izvožen na rusko tržište. Izjavio je, i to direktno Mlađan Dinkić i vi svi drugi čelnici Vlade.
Mlađan Dinkić je na otvaranju Međunarodne konferencije automobilske industrije pod nazivom "Novi proizvodni centri i lanci dobavljača u Srbiji" rekao da je glavna prednost Srbije što ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, EFTA, Sporazum sa Rusijom, Belorusijom i Turskom, a najavio je potpisivanje sporazuma sa Ukrajinom. Sada vi neku vašu omiljenu holivudsku glumicu angažujte u Americi ili ćete ponovo Klunija, vidite šta ćete, da reklamira umesto "Ideje". Ne znam, gospodine Đeliću, dogovorite se sa ovima iz "Fijata", "Ideja" je doživela tamo katastrofu, kome ćete da prodate toliko automobila, a pogotovo na prezasićenom zapadno-evropskom tržištu. Objasnite nam koliko je do sada država uložila, a "Fijat", mi garantujemo 99,4 miliona.
Završiću time da ni Italijanima nije dobro u Kragujevcu. Ne znam da li ste čuli, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana, jedan Italijan koji radi za "Fijat" kompaniju je uhvaćen od strane policije, odnosno vlasnika, a onda ga je i policija privela, kako krade po kragujevačkim kafićima. Pošto reče gospodin Željko Tomić da mi svi tamo treba da naučimo da govorimo perfektno italijanski do sada jer će sve da nam cveta, ja sigurno znam da pošto, vidite, ni ovom Italijanu nije dobro, najčešća reč koju će moji sugrađani da govore je "mama mia". Hvala vam.

Hvala, gospođo Čomić. Gospodine Dinkiću, da se obratim vama kao predlagaču ovog zakona. Pre nekoliko sati je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Zoran Krasić, govorio u direktnom TV prenosu, ali ja se nadam da će negde noćas oko dva, pola tri, kada ovo bude odloženo emitovano na Drugom programu RTS, opet neko da prati i onda da kažem da sam pod tim utiskom načina na koji je vašu ulogu u političkom sistemu danas i kao predlagača ovog zakona i predsednika ove nove stranke, demaskirao gospodin Krasić.
Inače, ovo je bila odlična prilika u žaru one rasprave koja je trajala po replikama dva, tri sata, da sve svi o jedni drugima kažete i što reče gospodin Krasić – apsolutno ste svi u pravu i vi ste samo generator iznošenja tog prljavog političkog veša, jer priznali ste da ste bili u lošem društvu, odnosno da nisu hteli da poštuju ono što ste vi od njih tražili.
Sa druge strane, priznali ste da ste vi grešili kada ste obećali građanima i besplatne akcije, koje nisu realizovane i sve ono što ste obećavali, kako malopre rekoste, od 2002. godine ste u politici. Sada ostaje samo da građani Srbije vide da su jedini u Srbiji, od donošenja ovog osnovnog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa ako hoćete i o toj priči o decentralizaciji, od 1990-1991. godine u pravu jedino srpski radikali.
Gospodine Dinkiću, u jednoj državi kao što je danas Srbija koja je prezadužena, koja ima strašnu stopu mortaliteta u odnosu na natalitet, u kojoj je izvršena pod Brozovim komunističkim režimom, a vi ste po tom modelu nastavili i dosovska vlast od 2000. godine na danas, deagrarizacija Srbije, pa tako imamo one primere koje je iznosio kolega Milivojević, a mogu o Šumadiji da vam izređam 20 sela gde su ukinute osnovne škole i gde možete smo da vidite stare ljude od preko 70 godina na traktorima. Sada hoćete da predstavite ovaj vaš čisti politički projekat. Ovo nije novi ekonomski impuls jedinica lokalne samouprave i to je vaše pravo, to je jedna kampanja koju vi vodite kao spasonosno rešenje za opštine i gradove u Srbiji.
Najpre, niko od nas nije imao iluzija i pričali smo o tome i u prvim onim danima vaše ljutnje i odstupanja od Vlade Mirka Cvetkovića, podnošenja ostavke, smene itd, da će te vi ovim novopečenim evropejcima, tajkunskim plaćenicima Nikoliću i vučiću da ustupite mesto u Vladi Republike Srbije. Ne, vi ste se lepo sada pozicionirali i sa tog aspekta pokušavate da gurate ovaj projekat koji je sa jedne strane i opasan.
Pre nego što pređem na ovaj drugi deo o čemu su danas govorile kolege srpski radikali i kako se ovaj postojeći Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne sprovodi koliko država duguje za poslednje tri godine gradovima i opštinama, a govoriću najviše o gradu Kragujevcu gde živim i gde sam rođena. Reći ću vam da je ovaj projekat opasan. Možda vam to nisu rekli gospodin Milenić, žao mi je što je otišao i gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca koji je danas napustio zasedanje i otišao na utakmicu Radnički – BASK i direktno se uključio u SOS kanal.
To pominjem zbog činjenice da je ovo uzelo, u negativnom smislu, političkog maha, ne samo kroz stvaranje priče o tome i propagande koja se besomučno vrši, pre svega, preko RTV Kragujevac i preko skupštinske govornice u Gradu Kragujevcu, da će mnogo bolje da se živi kroz ovaj projekat decentralizacije, kako ga vi predlažete, nego i zbog činjenice da se stvara jedna ostrašćenost, da ne kažem mržnja građana Kragujevca, a i drugih gradova Srbije gde ste sprovodili ovu akciju, prikupljali peticiju za potpise protiv Beograda, naše prestonice. Kragujevac je u novijoj srpskoj istoriji prva srpska prestonica. Kao i svi Srbi, kod nas u Šumadiji su ljudi uvek bili širokog srca, dobri domaćini i velikodušni svakoga da prime u kuću.
Gospodine Dinkiću, bojim se sada, s obzirom na tu enormnu ostrašćenost prema Beogradu, a vi ste čovek Beograđanin, vi živite ovde, kolega Simo Vuković, kolega Ivanji, je li tako? Da li je vama u interesu da Kragujevčani mrze Beograđane? Vi ste stvorili takvu atmosferu.
Na poslednjoj sednici Skupštine Grada Kragujevca koja je bila pre 10 dana, vašem kolegi iz G17, iz koalicije "Za Šumadiju i regione", kako se sada zovete, u kontekstu neke priče pitala – da, vi u stvari ne volite Beograd i vi ne volite da idete tamo, vi ne volite ništa što se tamo dešava? Oni su mi potvrdno klimali glavom.
Znate, stvorićemo situaciju da deca koja odrastaju u tim gradovima, kao da im se protura ova priča – Beograd je centar svega i on kupi sav novac, da će onda tako sutra da razmišljaju deca i u Surdulici, Leskovcu gde ima pojačani taj politički intenzivni naboj, vaša ta priča i mogućnost da to promovišete.
Drugo, vratiću se na deo kada ste govorili da vaša stranka ima samo 11, kako ste rekli predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji. Mogu vam reći da je i to mnogo s obzirom na činjenicu da su se oni jako loše pokazali. Počeću od Rače. U Rači ste, prebegom gospođe Dragane, ne znam joj prezime, iz stranke Velimira Ilića i prihvatanju u vaše okrilje, zatekli jednu situaciju kakvu ste zatekli. Ali, od trenutka kada je ona prešla u vašu stranku, nastavila je neslavno da vlada tom, na žalost, nerazvijenom, pošto je to agrarna sredina i Brozovi komunisti, mi smo uvek bili, to ste pogrešno razumeli jer smo mi govorili da smo poredili vreme sa Brozovom decentralizacijom, jer su srpski radikali najveći protivnici politike Josipa Broza. Znate da je pod komunističkim Brozovim režimom naš predsednik, dr Šešelj robijao i u sarajevskoj i u zemunskoj tamnici.
Kada govorite, recimo, o Rači i o činjenici da tamo vaša stranka sada ima vlast preko gospođe predsednika opštine, da ste vi zaslužni za otvaranje "Jura kompanije", tamo je crno bez imalo belog. Ona glavna ulica, gospodine Dinkiću, koju ste vi lično obećali da ćete da rekonstruišete još u novembru mesecu, onako stoji i dan danas. Dakle, na današnji dan je takva raskopana. Sa druge strane, najmanje je u "Jura kompaniji" zaposleno građana iz opštine Rača.
"Zastava elektro" je pod jednim čudnim spletom okolnosti iz privatnog vlasništva poklonom prešla u državne ruke. Vi ste onda to ustupili Koreancima. Oni dobijaju dotacije od države – tri i po hiljade evra po zaposlenom, a tamo može da se zaposli, po rečima Račana, samo onaj ko je uz vaš novi kadar, perjanicu vaše stranke, gospođu predsednika. Tu radi samo jedna trećina Račana, a ostalo su ljudi sa strane. Ne samo to, nego je isključena svaka mogućnost, što je suprotno Zakonu o radu da ljudi koriste bolovanje, da zatraže neki slobodan dan i odmah dobijaju otkaz.
Inače, radi informacije, možda niste znali gospodine Novakoviću, svi zaposleni u "Juri" su potpisali peticije za vaših pet zakona. Čudna okolnost. Vidite, to je neka koincidencija – da li zbog toga što oni to vole ili što su bili prinuđeni na to, razmislite malo o tome. Sa druge strane, ta opština u ovom trenutku ima 70 miliona duga. Ne samo to, nego nikakvi novi transferi, jer se postojeći zakon ne poštuje, što vam je danas rekao gospodin Krasić, država mnogo duguje gradovima i opštinama u Srbiji, a tek ovom primenom bi to bilo neverovatno. Znate, kada presipate iz šupljeg u prazno, u ukupnoj masi vaše izmene člana 3. vezano za porez na zarade koje plaća prema prebivalištu zaposlenog, molim vas, objasnite mi – gde su ta nova radna mesta? Koji vi to porez na zarade očekujete u ovoj 2011. godini, koju u 2012. godini kada je sve veći broj nezaposlenih u Srbiji.
Ponadali su se građani Kragujevca 2008. godine najpre potpisivanju Memoranduma, a kasnije i Ugovora sa italijanskim "Fijatom" da će tu biti, kako je gospodin Stevanović obećao, 10 hiljada novih radnih mesta. Od toga nema ništa. Ta prevara veka koja se zove "Fijat" i epilog toga je kredit za peglanje fijaska "Fijata" koji je režim Borisa Tadića, a u tome učestvovao još i ministar, gospodin Ćirić, pre nekoliko dana potpisan i novi kredit, aranžman za fabriku "Fijat" od 500 miliona evra a država Srbija, to će doći kod nas na dnevni red, gospodine Odaloviću, uskoro, jer je prošlo Vladu Srbije, je garant za 200 miliona evra. Zamislite vi sad tu situaciju. Obećali ste ekspanziju, obećali ste da će se izvoziti taj novi model "Fijata" preko ugovora o slobodnoj trgovini na rusko tržište. I nije tačno da o tome niste pričali. To su pričali i Tadić i Đelić 6. maja, na Đurđevdan, 2008. godine, pred kraj kampanje u Kragujevcu.
Danas imamo situaciju da država Srbija, većinskog vlasnika, italijansku "Fijat" kompaniju praktično finansira, jer je država uložila do sada 281 milion a "Fijat" samo nepunih 100 miliona evra a ima vlasništvo od 66%. I ne samo to, nego nam niko do dana današnjeg nije odgovorio da li je to, tih 280 miliona najviši iznos ili je država čak i preko toga uložila a da mi to ne znamo. Novinar istraživač "Velike Srbije", lista SRS je pokušao da dobije taj odgovor od nadležnih u Vladi Republike Srbije, ali nismo dobili tu informaciju.
Što se tiče grada Kragujevca, on je velikodušno, pošto je Stevanović poverovao Dinkiću, Đeliću, Markioneu i svima onima koji su došli pompezno sa tim projektom, da objasnim gospodinu Poturku jer on misli da je tamo stvarno ekspanzija proizvodnje, grad je dao 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja još dodatnih 70. Država je dala subvencije za novozaposlene radnike, kao i subvencije pri prodaji "Fijat" automobila, a Italijani dali jedva 100 miliona. Šta je to? Čista obmana. Čista prevara. Eto, na taj način ste dodatno zadužili budžet Republike Srbije i imate ugroženu tekuću likvidnost, a obećali ste građanima da će to sve velikodušno da daju italijanski partneri.
Pošto je izašao gospodin Dinkić ali tu ste vi, gospođo Grubješić, da pogledamo kakva je tužna slika grada Kragujevca. Da ne mislite da su ovo neki radikalski podaci, ja ću da vam pročitam nekoliko stavki, da vi vidite koliko je taj grad u dugovima, koliko država ne brine o Kragujevcu sada, po ovom zakonu, koliko ne isplaćuje transferna sredstva, kako se, a inače je vlast nesposobna da to reši na drugi način, kako se grad koji ima skoro 200 miliona stanovnika, koji ima ogromne resurse i potencijale zadužuje. Završiću sa tom pričom o gradu u kome živim, jer je ovo izveštaj poslednjeg završnog računa budžeta za 2010. godinu koji smo usvojili prošle godine i da vidite kako to sada izgleda:
Porez na imovinu, to je znači slika i presek stanja prosečnog srpskog stanovnika i koliko su ljudi jadni i siromašni i nemaju da daju državi, porez na imovinu umesto planiranih 861 milion i 133 hiljade realizovan je sa samo 174 miliona i 466 hiljada, odnosno 20,26% u 2010. godini. Recite mi, zar to ne pokazuje koliko su građani siromašni i koliko nemaju da daju državi? A opet su navikli da je to ono osnovno što treba da urade, da plate i da sačuvaju bar tu imovinu koju imaju, da ne plaćaju ove enormne kamatne stope koje im kasnije stižu.
Porez na nasleđe, hajde da kažemo da je to delimično realizovano. Komunalne takse na reklamne panoe. To je tzv. mala privreda i svi oni koji treba na bilo koji način da oglase svoje firme – realizovanost za samo 49,26%. Prosečna stopa ostvarenog prihoda za grad Kragujevac je u prošloj godini samo 57,70%. Gospodine Novakoviću, to je sa rebalansom. Znači, ovo je završni račun budžeta. Ni rebalans to nije mogao da ispegla kao što su to uspeli, govoriće o tome koleginica Dimitrijević, u Leskovcu i u nekim drugim gradovima.
Zar to nije dovoljna poruka građanima da ovo što vi govorite i što promoviše Mlađan Dinkić i Stevanović i vaša ta nova stranka – je čista obmana građana Srbije. Jer, tekući i obavezni transferi, oni koji su propisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave od strane države odnosno republičke vlasti ne stižu građanima odnosno ne stižu gradovima i opštinama kako to zakon nalaže. Šta onda imamo mi da očekujemo i kakva je ovo priča i kakva je ovo iluzionistička poruka?
Ako ste hteli da budete Robin Hud pa da dajete tako velikodušno nerazvijenim gradovima i opštinama, a opet ponavljam – opasan projekat mržnje prema Beogradu koji širite vi, odnosno vaša stranka po celoj Srbiji, to je u Kragujevcu jako izraženo, onda ste trebali da udarite na Miškovića, na Beka, na ostale tajkune, pa da pokupite lepo od njih, kako je to poručila i građanima stalno govori SRS. Ali, od njih ne možete, jer, oni su bliski vama, odnosno režimu Tadića, kao što su finansijeri Nikolića i Vučića. I njih niko ne sme da pomene i niko neće da kaže da su oni privredni kriminalci i da otimaju od građana i da dobijaju komplekse zemljišta, kao što je Mišković dobio u Kragujevcu, u centru grada lokaciju za "Delta park", a gradu je uplatio neke bedne pare.
To je, gospodine Novakoviću, pošto ste vi sada spletom okolnosti iz te stranke koja je predlagač a vi predsedavajući, pošto gospodina Dinkića nema, tužna slika i realno stanje jednog velikog grada. O čemu onda da govori neka manje razvijena opština? Ili ova kao Rača, koja je ostavljena na cedilu, ostavljena od DS, koju ste pljačkali i krali godinama i sada isto i od strane G 17 kada je predsednik, ova što je prebegla, vaš predsednik opštine.
Prema tome, zaključak je jasan. Mi smo to stavili u amandmanu i gospodin Krasić je to jasno precizirao – da se podnese krivična prijava protiv ministra finansija ako se na kraju tekuće godine ne izmire transferne obaveze odnosno sve ono što Republika duguje gradovima i opštinama. Ovako – puj pike ne važi. Što kaže gospodin Krasić – okačite to mačku o rep. Vi imate vašu priču pred izbore, ali, budite sigurni da to kod građana neće da prođe jer oni traže posao, traže mnogo veće penzije, kao što ste obećali, traže plate, traže zaposlenje za svoju decu, traže socijalna davanja i traže da ih niko ne ucenjuje i da pod pritiskom ne potpisuje ovakve peticije kao što je to bio slučaj u "Juri" Rača.

Gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj osnovni član zakona 22, gospođo Kolundžija, takođe ste loše projektovali, da tako kažem, zato što se niste rukovodili, kao što su vam objasnili kolega Martinović i Krasić, zakonom koji utvrđuje nadležnost sudova koji ste usvojili u ovoj istoj skupštini i u najmanju moguću ruku dovodite u zabunu jednog birača koji treba da ostvari svoje biračko pravo, a vi vrlo dobro znate da građani ne mogu da postanu nosioci suverenosti u zemlji ako nemaju mogućnost da biraju i da budu birani.
U ovom slučaju govorimo o građanima Srbije koji nisu ostvarili svoje biračko pravo, odnosno koji su ustanovili da se ne nalaze u biračkom spisku pa moraju da ga ostvare preko suda.
I umesto, gospođo Kolundžija, da u skladu sa promenom Zakona o sudovima koji ste uradili, a moram da podsetim i građane Srbije a i vas sve da ste ukinuli preko 100 osnovnih sudova nekadašnjih opštinskih u Srbiji, da lepo i precizno u zakon stavite da građanin koji nije upisan u birački spisak može u roku od 48 sati da se obrati ne nadležnom nego osnovnom sudu, znači osnovnom na teritoriji na kojoj on ostvaruje svoje biračko pravo.
Vi ste napravili jedan haos, jednu pometnju i ko će sad ovo da razume i kako će onda opštinske izborne komisije, RIK i svi organi za sprovođenje izbornog procesa da shvate šta ste vi ovim hteli da kažete.
Jer, gospođo Kolundžija, možda će opštinska izborna komisija u Crnoj Travi ili u Pirotu, ili u Subotici, Bačkoj Palanci, u Rumi, u Aranđelovcu, eto to su sve mesta gde ne postoje, u stvari u ovom jednom postoji, da, u Pirotu, recimo u Aranđelovcu je ukinut osnovni sud, da protumače da treba za birača koji u roku od 48 sati pokušava da ostvari svoje biračko pravo, da se obrate Vrhovnom kasacionom sudu, Apelacionom ili već ko zna kojem, jer nije precizno navedeno koji je to sud.
Drugi je problem birača koji nisu upisani u birački spisak i to ova vlast od 5. oktobra do danas tendenciozno radi. Mi smo svedoci toga u sredinama u kojima živimo, a naravno i ljudi iz RIK, gde se građani nažalost post festum javljaju RIK i kažu, mi nismo uspeli ni preko suda da ostvarimo svoje biračko pravo.
To naravno nije slučaj u svim gradovima u Srbiji, ni u svim sudovima, samo sada se ne zna koji je to sud, jer ovo nadležni sud ne znači apsolutno ništa. I zato gospođo Kolundžija, nama srpskim radikalima kao i drugim kolegama, nije ni dala pisani odgovor, zašto ne prihvata amandmane jer jednostavno jednu suvislu rečenicu ne može ni da napiše, ni da odgovori, a da ona ima uporište u postojećem zakonu.
Zašto se to dešava? Zašto mladi ljudi koji tek stiču punoletstvo u većini slučajeva nisu upisani u birački spisak? Zašto to nisu ljudi koji se sele iz jednog mesta u drugo, a zaista ažurno prijavljuju svoje mesto boravka lokalnom odeljenju MUP?
Zašto to nisu naši prognani Srbi iz okupirane Republike Srpske Krajine, zašto oni nisu upisani ažurno upisani u birački spisak, pa na desetine hiljada njih čeka da bude upisano.
Inače, sa iskoristim priliku, pošto su oni najviše i pogođeni i stalno se obraćaju preko SRS vlastima da im da mogućnost izbornog prava, i da biraju i da budu birani, da čestitam srpskim Krajišnicima slavu danas, koja će se proslaviti u naselju Busije, gde živi nekoliko desetina hiljada Krajiških Srba.
Što se tiče ljudi koji se ne nalaze u biračkom spisku i onih koji nisu samim tim evidentirani u, kako vi kažete, centralnom biračkom spisku, jedinstvenom, koji ne postoji u Srbiji, to zapamtite jednom, postoji samo izvod iz svake opštine koji se zbira na jednom mestu.
Pa se sećate one afere kada je nestao taj CD jer se ustanovilo da spisak nije ažuran 2003. godine, o tome ću da govorim kada bude bio amandman na član 10. izmene ovog zakona, ali vi ste dokazali ovde krađom mandata srpskim radikalima da ste prekršili i član 52. Ustava, dakle izborno pravo građana koji su glasali za listu SRS dr Vojislav Šešelj.
Prekršili ste sve demokratske postulate načinom na koji se ponašate i ophodite prema opozicionim strankama ovde i šta onda da očekuje jedan prosečan birač, a tek onaj koji tek treba da ostvari svoje biračko pravo, a ne znam, gospođo Kolundžija, vidim da ste u problemu, i te konsultacije ste mogli da obavljate u pauzi, privodite jednog po jednog šefa poslaničkih grupa, a dužni ste da mi date odgovor na ovo pitanje, zašto niste prihvatili ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupa SRS?

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj amandman koleginice Jerkov skrenuo pažnju sa suštine ovog zakona, koji je suspendovao demokratske procese u Srbiji i ukidanjem ostavki, zatvaranjem lista, i SRS je tako izričito protiv ovakvog načina promene izbornog zakona.
S druge strane, ovo sada dok mi govorimo i dok je trajala ova rasprava, stigla nam je ispravka amandmana gospodina Čolakovića. Čujemo i u skupštinskim kuloarima da se opet vodi nekakva rasprava, znači vi ćete ipak uspeti da sakupite dovoljan broj poslanika da izglasate ovaj zakon koji vam diktira EU, a i nekakva Venecijanska komisija, ali stvarno moram da se vratim na suštinu ove priče o jednakim mogućnostima i o ulozi žena u srpskoj politici zato što sam srpski radikal i zato što pripadam stranci koja je od početka, dakle, uvođenja višestranačja u Srbiji promovisala takvu mogućnost bez obzira na kvote, bez obzira na 25-30% jer smo to i na delu pokazivali.
Da je ista konfuzija bila kod vas i da se vi samo deklarativno zalažete za to, pa zato i nemate bar znam u Šumadiji u vašim opštinskim organizacijama sve stranke koje su na vlasti, uopšte nemate ni žene aktiviste, ni u rukovodstvu tih odbora, niti na glavnim funkcijama. To je zbog toga što vi žene tretirate kao manje zastupljeni pol u kategoriji jedne cifre.
Vi to treba da uključite u zakon kako vam je stigao diktat, a u stvarnom, u suštinskom vašem političkom životu i u radu, počev od lidera vaših stranaka, preko svih u vašim hijerarhijama, vi se za to ne borite. Pravo da vam kažem, pošto je veći broj upisanih birača žena u Srbiji, stalno ih pozivam, kao i sve druge koleginice i kolege, da ne glasaju za vas i vašu politiku. Zašto?
Doveli ste Srbiju na ivicu bede i siromaštva. Danas je veći broj gladnih, i žena i dece i njihovih muževa i sinova. Isterali ste ih sa posla, tajkunima prodali budzašto firme u kojima su radili. Pogledajte kakvo nam je školstvo, kakvo nam je zdravstvo, pogledajte kakva je situacija u svim segmentima društvenog života. Pa, normalno je da ne treba ni da budu motivisane i da idu vašim tim putem EU i da glasaju za vaše stranke.
A, zašto se to dešava i zašto je proces takav pozitivan, bez tih kvota i bez tih rasprava oko toga da li treba ovoliko ili onoliko, prisutan u SRS. Moram da vas podsetim, izašla je gospođa Čomić, vi tada niste bili poslanik gospodine Novakoviću, ali jeste gospođa Kolundžija, doduše u Čovićevoj stranci, ali nema veze, kada je bilo 176 poslanika DOS-a, dakle, posle petooktobarskog puča. Mogli set da uradite šta hoćete.
Politički sam učenik dr Vojislava Šešelja, pa vam ponavljam jedan deo onoga što vam je on rekao tada, te davne 2002. godine – kako je došlo do toga uopšte da se nađe bar jedan deo mogućnosti da žene budu i na listi i da budu izabrane za odbornike.
Amandman tadašnje vaše koleginice iz tog vašeg DOS-ovskog konglomerata, Leile Ruždić, nije htela da prihvati poslanička većina i onda je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj izašao za govornicu i rekao da to SRS ne radi zbog toga, iz istih pobuda kao vi da biste namirili tamo neki broj, nego zbog činjenice da mi želimo našom ideologijom i politikom koju promovišemo, kao što to činimo ja i moje kolege i braća i sestre srpski radikali ovde, svuda i na svakom mestu, da pridobijemo što veći broj manje zastupljenog pola, a to su žene u Srbiji, da budu motivisane, da se uključe u politički život i da daju svoj doprinos.
Kako mi to radimo, da bih vas naučila nečemu, pošto očigledno imate problem, i kod vas se sve svodi na cifre i na brojke i ne možete oko toga da se usaglasite; i bez obaveze zakona, naravno, vi znate da smo mi jedina politička stranka u Srbiji koja, državotvorna i zaista, deluje u kontekstu ideologije srpskog nacionalizma i svih pozitivnih vrednosti srpskog društva, mi smo se rukovodili time i krenuli smo od toga da treba da motivišemo i muškarce i žene podjednako da priđu i da pristupe našoj borbi protiv ovakvog režima.
Protiv globalizacije, protiv EU, protiv NATO, a na lokalnim nivoima i u sredinama, ne samo da budu ikebane na listama za odbornike, već da aktivno učestvuju u političkom životu stranke, u jednoj Rači, u Lapovu, Surdulici, gde god u manjim sredinama, i da se aktivno bave ovim što mi ovde zastupamo sa najvišeg zakonodavnog nivoa.
Mi nemamo nikakvu obavezu u Statutu SRS da prilikom izbora 10 članova, koje bira godišnja skupština opštinske organizacije na mandatni period od godinu dana, izaberemo najmanje jednu trećinu žena, ali u svakom opštinskom odboru srpskih radikala u Srbiji, među tih 10 članova, koje bira najviši organ opštinska skupština, najmanje je tri žene, a evo u Kruševcu smo imali slučaj sa ogromnim brojem izabranih odbornika, čak preko te kvote koju ste vi propisali. Znači, nije problem u tome.
Inače, izuzetno je teška situacija za sve, i ne možete da gledate sada da žene mnogo lošije i teže žive. I njihovi muževi, znate, kako je njima kada su posle 20 ili 30 godina ostali bez posla, ne mogu da školuju decu, niti su za penziju, isterali ih sa ovog ZZO-a iz Kragujevca, ili u drugim gradovima, kako su već smišljali da se ratosiljaju tih ljudi.
Molim vas, ovde je suština u tome da mi menjamo društvo, bez obzira na to da li smo žene ili muškarci, da se borimo protiv svakog zla koje vi promovišete, a najveće zlo je to što želite Srbiju i što srljate u EU, koja vam uništava privredu, koja nam otima našu južnu srpsku pokrajinu i koja čini sve da danas deca u Srbiji, i buduće majke i one koje to već jesu, teško žive i da ne vide svoju perspektivu.
Zbog toga sam i zahvalna svojim kolegama i poslaničkoj grupi, a pre svega našem predsedniku koji je prvi promovisao to da ne treba da bude nikakvih kvota, već da se borimo za ono što je naša ideologija i što je naš pravac za bolju budućnost Srbije, i pre svega sam zahvalna građanima Srbije, koji razumeju ove naše jasne poruke, a ne razumeju i neće razumeti, budite sigurni, na sledećim izborima da prihvataju to da po diktatu zapadnih moćnika radite sve ovo i na ovakav način uništavate i unižavate demokratske procese u Srbiji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ova, što bi naš narod rekao, brljotina od malopre i predlog da se gospodin Buha vrati u neki vremeplov i da praktično imamo uživo odloženi prenos Skupštine jeste nešto što je stvarno ponižavajuće.
S druge strane, gospođo Đukić Dejanović, vi biste sad, a pozivam se na član 27. Poslovnika, pošto ste dužni da se starate o Poslovniku... On je prekršen činjenicom da je došlo do zabune narodnih poslanika od samog početka i da smo mi sad obavešteni da nismo prešli tu jednu tačku dnevnog reda. Treba da date pauzu od pet minuta, jer mi sad, na osnovu ovog novog redosleda tačaka, odnosno na osnovu vaše informacije i otvaranja rasprave o ovom predlogu odluke o izboru članova odbora, moramo, kao poslaničke grupe, u skladu sa članom koji ste pročitali, da damo listu govornika, da odredimo ovlašćenog predstavnika. Pošto vidimo da tu nema ovlašćenog predstavnika, vi se ponašate tako, govorim vama iz vlasti, kao da su to nebitne stvari.
Malopre, dok je gospodin Jojić govorio o skandalu i obećanju koje je dato iranskom ambasadoru da ćemo da formiramo grupu prijateljstva, vas kao da to uopšte nije interesovalo. Mislim, pre svega, na članove Demokratske stranke, koji vedre i oblače u Odboru za inostrane poslove preko Dragoljuba Mićunovića. Kad dođemo do toga da menjamo članove skupštinskih odbora, hajde da preletimo preko toga, to ćemo za pet, deset minuta.
Moram da kažem gospođi Samardžić da je poranila. Prisustvovaće raspravi o ovoj tački dnevnog reda, a ukupno vreme za ovu tačku je pet časova, kao i za sve druge.
Sad tražim da napravite pauzu od pet minuta, jer naša je poslovnička obaveza da vam dostavimo listu prijavljenih govornika. Mi želimo da učestvujemo u raspravi o ovoj tački dnevnog reda. Nije fer i nije korektno, s obzirom da smo sada tek ... Gospođo Čomić, molim vas da mi ne dobacujete i molim predsednicu da vam izrekne opomenu jer se nepristojno ponašate.
Zaista vas molim, gospođo Đukić Dejanović, da napravite tu kratku pauzu da se mi konsultujemo, da napravimo listu govornika i da onda krenemo lepo sa raspravom o ovoj tački dnevnog reda.

Hvala, gospođo Čomić, gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, verovatno sve kolege poslanici ne znaju, ali saznaće u toku današnjeg dana, mi danas imamo vanrednu sednicu Kolegijuma Narodne skupštine, sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je – prezentacija novog skupštinskog sajta, u čemu je najviše učestvovala gospođa Čomić, u izradi tog sajta i prezentacije.
Danas ćemo mnogo više imati prilike da razgovaramo o tome na koji način se na skupštinskom sajtu tretiraju oni koji nisu osvojili, koji su ukrali mandate od SRS. Juče je neko lepo primetio, od gostiju koji su bili u našoj poslaničkoj grupi, da je neko od ovih lažnih poslanika koji su izdali SRS i predsednika Vojislava Šešelja i otišli sa Nikolićem i Vučićem u ovu pronatovsku opciju, tzv. SNS, potpisan na ekranu kao SNS.
Sećate se, gospođo Čomić, da su se oni, kada su oteli, ukrali mandate, prijavili kao nekakva nova, fantomska grupa Napred Srbijo. Imajući u vidu to da ste vi ozbiljna žena i da ste pristupili ozbiljno ovom poslu, videćemo danas na koji način se oni tretiraju po skupštinskim odborima.
Oni nisu, kao što je naš predsednik poslaničke grupe gospodin Todorović rekao, imali pravo da uopšte kroče više nogom u Narodnu skupštinu, naročito zbog činjenice da smo mi Administrativnom odboru, odmah pošto su otišli na taj put izdaje povedeni Canetom Subotićem, Miškovićem i Bekom, tajkunima i njihovim stranim mentorima, dostavili ostavke na osnovu kojih je mandati trebalo da se vrate našoj stranci.
Pošto moramo da imamo jasan pregled, očekujem da ćete vi na skupštinskom sajtu ubrzo da ažurirate i ovu izmenu legitimnog predloga kolega iz LDP o kome danas raspravljamo, ali mnogo me interesuje i jedva čekam 14 časova da vidim kako se tretiraju ovi koji su sada nešto, misle da su nešto, a građani nikada nisu glasali na izborima za njih. Verujte mi, poznajući sve te koji su kvaziposlanici pojedinačno znam …

Gospođo Čomić, uvažavam vašu primedbu, ali samo ako i vi imate u vidu koje su stranke izašle na izbore i koje su legitimne liste koje su dale predloge poslanika u ovom sazivu koji ima 250 poslanika.
Omaklo se jednoj našoj koleginici, bivšoj predsednici Skupštine, pre nekoliko godina, pošto smo, nažalost, tada imali dva smrtna slučaja, da kaže da Skupština ima 248 poslanika, pa je bilo i kada je imala 308 poslanika zbog činjenice …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ne sumnjam da vi pamtite dugo od skupštinskih rasprava, ali sada se radi o ovde i sada. Dakle, molim vas, uljudno i bez ugrožavanja ugleda Narodne skupštine u ophođenju sa 250 narodnih poslanika, odnosno 249, pošto ste i vi, naravno, narodna poslanica.)
Malopre ste – učinilo mi se da ćete danas imati, kao što ga imate, najširi demokratski kapacitet – rekli gospodinu Todoroviću da nam je dozvoljeno da u raspravi o ovoj tački dnevnog reda, pošto se radi o nama i o skupštinskim odborima, napravimo i takve vrste digresija, ali pošto sada vidim da ste promenili mišljenje, vratiću se na ovaj konkretni predlog LDP-a i ove odbore o kojima je danas reč.
Dakle, SRS apsolutno uvažava pravo i mogućnost, koja proističe iz Poslovnika koji govori o konstituisanju odbora Narodne skupštine, da kolege iz Poslaničke grupe LDP, s obzirom na to da je njihova, sada već bivša, koleginica gospođa Vesna Pešić istupila i sada je, kako se to po novom kaže, samostalni poslanik, izvrše zamene u odborima za koje smo predloge dobili, a i da izvrše neke druge izmene, odnosno da pojedine kolege poput gospodina Đurića i Andrića, umesto u odborima u kojima su do sada predstavljali LDP, budu članovi drugih odbora. Tu, zaista, nema nikakvog spora, čuli ste i od gospodina Todorovića.
Problem je u striktnoj primeni ovog člana Poslovnika. Mi smo se pre svega zbog toga prijavili da govorimo o ovoj tački dnevnog reda. Dolazimo do toga da se on ne poštuje u delu... Znači, ovo je jedan proces: izvrši se promena članova kada to želi jedna poslanička grupa, koja je legitimna, koja je osvojila poslaničke mandate na izborima voljom građana, kao što smo i mi, ali, eto... Da se ne vraćam na tu priču koju već i vrapci na grani znaju, da su nam ukradeni mandati. Ali, šta se sada ovde dešava? Kako ćemo mi da dođemo u situaciju da do kraja ovog skupštinskog mandata, da bismo dali dobar primer novom skupštinskom sazivu, u kome će opet biti veoma veliki broj predstavnika liste SRS - dr Vojislav Šešelj, ako da Bog, i sa našim predsednikom u Srbiji i na čelu ovde u klupama Narodne skupštine, što sumnjamo da će se desiti, s obzirom na to da je očigledno odluka da se on zadrži već devet godina u pritvoru haškog kazamata... Ide naruku Tadiću i njegovom režimu i njegovoj produženoj ruci Nikoliću kako bi se takmičili u izbornoj kampanji bez prisustva našeg predsednika ovde u Srbiji.
Kako god, mi se jedini od početka višestranačja u Srbiji držimo striktno izbornog principa i reciprociteta. Kada je u pitanju izbor predsednika i zamenika predsednika, sada je jasno i definisano, što ranijih godina nije bilo, u ranijim poslovnicima, na koji način se bira predsednik i zamenik predsednika. Tu treba da se poštuje onaj deo koji govori da u skladu sa svojom snagom i brojem narodnih poslanika poslaničke grupe imaju pravo na određeni broj predsednika, odnosno zamenika predsednika.
Bilo bi iluzorno da je Liberalno-demokratska partija, dok je Vesna Pešić još bila njihov član i član Odbora za inostrane poslove, zatražila da ima predsednika Odbora za inostrane poslove. To mesto je pripalo... Sada ću da govorim o tom odboru, jer je koleginica, kao što ste i vi član Odbora za inostrane poslove, dala svoj doprinos u radu, u skladu sa svojom politikom i svojim stavom. Sada to više ne može da bude, jer je istupila iz LDP-a.
Bilo je, dakle, slučajeva kada se flagrantno kršio ovaj član Poslovnika. Pored ovog zakidanja procenata i nepoštovanja reciprociteta, Srpskoj radikalnoj stranci su otimani i predsednici skupštinskih odbora. Da sam u pravu, najočigledniji primer je gospodin Todorović, koji sedi ispred mene. Kao šef Poslaničke grupe SRS, po broju mandata najveće poslaničke grupe, on je bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Jednoga dana nije im se svidelo što se obračunava sa tajkunima, sa Canetom Žapcem, sa Milanom Bekom, sa Miškovićem...
A koja je danas prva vest, gospodine Todoroviću u svim medijima? Da je Milanu Beku sud zabranio korišćenje Luke Beograd. Kada biste vi, gospođo Čomić, kada bih ja... Dobro, ja sam član Odbora za bezbednost, pa se na detaljniji način bavim time, kriminalom, korupcijom i povezanošću vrha državne vlasti sa tajkunima i onima koji su ogrezli u kriminalu, ali kada bi ostale kolege znale koliki je kriminalac Milan Beko da gospodin Todorović to nije pokrenuo kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost?
Šta se dešava sada sa Odborom za inostrane poslove? Da, Miškovića sam više puta pomenula, ali vidite, gospodine Todoroviću, još nemaju snagu i ne žele, naravno, jer je on njihov finansijer, kao i Nikolićev, da udare na njega. Ali, mi ćemo to da sprovedemo do kraja, narod će da ukaže poverenje nama, pre svega zbog naše doslednosti, pre svega zato što smo izričiti borci protiv kriminala i korupcije, a to je najveći problem, pored nezaposlenosti i svega što boli naše građane.
Da se vratim na Odbor za inostrane poslove, u kome smo i vi i ja članovi. Imam velike primedbe na rad tog odbora, a evo zbog čega. Zbog toga što bi to trebalo da bude u parlamentarnoj diplomatiji... Evo, mi smo i u Savetu Evrope pre tri godine usvojili rezoluciju koja tretira taj pojam parlamentarne diplomatije, znači, preko rada delegacija, preko rada grupa prijateljstva narodni poslanici (što je intencija SRS, o čemu je govorio i gospodin Jojić povodom toga što nije formirana grupa prijateljstva sa Iranom) aktivno učestvuju u razmeni iskustava, u razvijanju dobrih prijateljskih i međunarodnih odnosa sa drugim kolegama.
Zašto smo mi iz opozicije onemogućeni kao članovi Odbora za inostrane poslove? Takav problem imala je i gospođa Vesna Pešić kada je bila član LDP-a, takav problem će da ima i njen kolega Bojan Đurić, budite sigurni (koji se sada predlogom LDP-a o kome raspravljamo menja). Zašto mi ne možemo da izglasamo nijednu inicijativu na Odboru za inostrane poslove koja je u interesu te parlamentarne demokratije i dobre spoljne politike Republike Srbije? Zbog toga što nam to ne da predsednik Odbora Dragoljub Mićunović. Na svaki naš predlog da proširimo tačku dnevnog reda... Pa nije valjda Odbor mesto gde treba da se preglasavamo, ako vi imate većinu i tako je poslovnički utvrđeno? Znači, mi treba tamo da sedimo kao ikebane i da ćutimo. Mi to nećemo.
Bio je Vuk Jeremić prošlog puta; tri sata je bio, ministar inostranih poslova. Čuo je predlog SRS da se ODKB stavi na dnevni red i da pod hitno formiramo parlamentarnu delegaciju koja bi legitimno, kako treba i kako dolikuje, i kako očekuju i premijer Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Medvedev i gospodin Grizlov, predstavljala Srbiju na zasedanju 24. maja. On je to glatko odbio. Čak nam nije, gospođo Čomić (ne znam da li ste bili u tom delu sednice Odbora za inostrane poslove), dao odgovor na pitanje gde je pismo koje je stiglo iz Ruske dume, pismo zbog koga je nekoliko puta gospodin Konuzin razgovarao sa gospodinom Todorovićem, sa gospođom Đukić Dejanović.
Kao što je obećano ambasadoru Irana, koga smo posetili kao delegacija, kao prijatelji te zemlje i tog naroda koji se bori protiv globalističke politike Amerike i NATO-a, koji je očekivao da će normalno da bude, ako su iranski parlamentarci formirali delegaciju, poslali pismo Odboru za inostrane poslove da žele da nas posete ovde u Srbiji. Zašto mi to nismo uradili? To ne može sada ni Bojan Đurić da promeni, sve i da hoće, da izađe sada sa nekim novim predlogom LDP-a. Sada ću da mu kažem – nema teoretske šanse. Ono što zacrta Dragoljub Mićunović, ono što se dogovori vladajuća koalicija, to je zapečaćeno, i dalje nema ništa.
Govorili smo jutros ovde o tome, govorio je i kolega Milentijević, a i mi više puta – spoljnu politiku u zemlji umesto Vlade preuzeo je Boris Tadić. Kada mi pitamo, znate, i onako razgovaramo iza kulisa, pa pokušamo da saznamo zašto se Dragoljub Mićunović tako ponaša, dobijemo odgovor da on ima potpuna ovlašćenja Borisa Tadića i da to radi u dogovoru s njim.
Dolazimo do toga da smo neozbiljni, do toga da varamo kolege (kad taj izraz moram da upotrebim, malo je grublji, ali zaista je tako) iz Ruske Federacije, iz Ruske dume, iz Irana i nekih drugih zemalja. Jednostavno, mi na Odboru za inostrane poslove ne možemo da prezentujemo politiku stranke sa čije smo liste izabrani i da sprovodimo određene inicijative.
Taj isti odbor je, vi ste tu lepo sugerisali gospođi Đukić Dejanović, nadležan i za predloge prilikom formiranja međunarodnih parlamentarnih delegacija. Šta se desilo nedavno? Desilo se da je Božidar Delić, časni srpski general, uvidevši da ovi kod kojih je otišao nakratko imaju program koji im je Montgomeri pisao, na engleskom jeziku, a oni u stvari nemaju nikakav program, niti ideologiju, ni Nikolić ni Vučić, njihov program su Amerika i NATO, i njihovi mentori sa Zapada, File i ostali, Barozo... Kada se gospodin Delić, što je pozdravila čitava patriotska Srbija i veliki broj bivših, sada opet članova SRS, koji su krenuli njegovim putem i vratili se u naše redove, vratio u Poslaničku grupu SRS, istog momenta su oni požurili, pošto su oni pronatovska organizacija, tzv. stranka, da ga zamene u Odboru, odnosno Delegaciji Parlamentarne skupštine NATO. Zašto? Zato što moraju da stave onoga koji će da predstavlja politiku ulaska Srbije u NATO. Zato što oni hoće i više…
(Predsedavajuća: Poštovana narodna poslanice, sastavi parlamentarnih delegacija su posebna tačka dnevnog reda. Kad i ako bude tačka dnevnog reda izmena i dopuna delegacija, onda će to biti dnevni red.)
Jesu, ali je to vezano za Odbor za inostrane poslove.
Gospođo Čomić, zaista vas ne razumem, jer to ne ide naruku Demokratskoj stranci. Shvatite već jednom da vi štitite ove koji otimaju mandate.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ja primenjujem Poslovnik u interesu 250 narodnih poslanika i molim vas da to uvek imate u vidu.)
Govorim vam o vašem političkom interesu, ali kad to budete shvatili biće kasno.
(Predsedavajuća: Moj politički interes je da svi primenjujemo Poslovnik, najviši i najlepši.)
Znači, što se tiče novog kolege, gospodina Đurića, meni je drago, on je legitimni predstavnik liste LDP - Čedomir Jovanović. Mi se dijametralno razlikujemo, kad je u pitanju spoljna politika Srbije i sve ono što treba da uradimo. Mi srpski radikali zalažemo se za teritorijalnu celovitost zemlje, za jačanje nacionalne svesti naroda, za saradnju, ne sa EU... Izričito smo protiv Evropske unije i jedina smo politička stranka koja je tako pozicionirana na političkoj sceni Srbije, sa jasnim argumentima zašto to nije dobro za srpski narod, zašto mi srljamo u vašem nastojanju da dobijete status kandidata, a ne ulaska, koji je na dugom štapu. Ali, mi ćemo na Odboru za inostrane poslove i dalje, bez obzira na takvo ponašanje, koje je nedemokratsko i protivno principima rada jednog parlamenta, koje sprovodi Dragoljub Mićunović, nastaviti da pokrećemo ove pozitivne inicijative, zato što nam je stalo do digniteta Narodne skupštine Republike Srbije.
Pravo da vam kažem, srce me zaboli kada mi kažete i prekinete me – čuvajte dostojanstvo. Mi radikali smo najveći čuvari dostojanstva Narodne skupštine jer znamo da je narod, koji je deo svog suvereniteta preneo na nas glasajući na izborima, odlučio da pravi ljudi to budu i da na pravi način prezentuju ono što narod boli, ono što bi oni želeli. Verujte mi, svakim atomom naše snage i energije, kao što vidite ovde svakoga dana u radu naših kolega, mi ćemo nastavljati da to radimo.
Ali, promena predsednika, brzopotezno sklanjanje gospodina Todorovića sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost nas je sada dovelo u pat poziciju, gospođo Čomić. To je raspad sistema. Mi ne možemo da održimo sednicu Odbora za odbranu i bezbednost. Zašto? Zato što se vaš kolega Konstantin Samofalov, da li po svojoj ličnoj volji, bar mi je tako rekao, ili je to nešto što spada u politički marketing, prijavio za dobrovoljno služenje vojnog roka, i on je taj koji nedostaje i mi nemamo kvorum. Mi nismo mogli, je lʼ tako, gospodine Todoroviću, prošlo je već mesec dana, da raspravljamo o redovnom izveštaju MUP-a.
(Dragan Todorović: Nismo mogli ni dok je bio tu.)
Jeste. Nismo mogli da vidimo šta radi BIA. Znate, tamo vršljaju ovi CIA, MI-6 agenti, jure generala Mladića, koga naravno nikada neće uhvatiti, i Gorana Hadžića.
Gospodine Todoroviću, zaista ste dali svoj doprinos, to znaju i kolege iz drugih opozicionih stranaka, radu tog odbora. Da ne bude degutantno da vas ja kao vaša koleginica hvalim, ali, evo, ispostavilo se da smo bili u pravu. Tako će jednog dana, gospođo Čomić, da se ispostavi da smo bili u pravu za sve ovo što se dešava u Odboru za inostrane poslove.
Uostalom, moram da pohvalim ministra Jeremića. On je bio vrlo jasan na prethodnoj sednici Odbora za inostrane poslove. Kada su poslanici iz vladajuće stranke počeli da pričaju o tome da je neophodno, da moramo u Evropsku uniju, on je lepo rekao – nemojte, ljudi, molim vas, da pravite novu dogmu, nije Evropska unija novi marksizam. Bio je potpuno u pravu. Čak je argumentovano, jer je došao pripremljen i kao ozbiljan ministar, došao u sukob sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Odbora, koji je putovao sa Vesnom Pešić u Egipat za vreme vlasti gospodina Mubaraka i tamo izjavio da mi podržavamo Mubaraka, dobre odnose itd. Kada se vratio ovde okrenuo je ćurak naopako. Znamo da je Mićunović to radio i kada je bio član Saveza komunista; jedno vreme bio je na Golom otoku, ali ne zato što je bio takav protivnik Brozovog režima, nego kao doušnik, da one koji su toliko godina morali da budu pod strahotama totalitarnog Brozovog režima cinkari, da tako kažem.
Sada smo došli dotle da on kaže – pa, ne znamo da li nama treba konferencija ministara nesvrstanih, zašto da se vraćamo, to je nešto što nije potrebno Srbiji. Evo, kada razgovaramo na Odboru za inostrane poslove, kada imamo izveštaj ministra i redovan izveštaj o aktivnostima, ko nas, gospođo Čomić, podržava u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta? Ko spasava u Ujedinjenim nacijama, kada imamo predloge rezolucija, Kosovo i Metohiju? Upravo ti naši prijatelji iz nesvrstanih zemalja, pre svega Ruska Federacija, sa kojom parlament ne želi da sarađuje preko ODKB.
Da ne govorim o činjenici da pre nekoliko dana kada je bila sednica Saveta bezbednosti, vezano za utvrđivanje svega onoga što je bilo u izveštaju Dika Martija i za to da Ujedinjene nacije (a to je pravac i put koji zagovara SRS), a ne Euleks, sprovode istragu, koja zaista jeste nešto što mora da se desi, nas su tamo podržali Rusi, Indijci, Brazilci. To su upravo one zemlje za koje mi predstavnici SRS i na Odboru za inostrane poslove i u radu parlamentarnih delegacija insistiramo na saradnji, tzv. zemlje članice BRIK grupe, ne samo zbog njihove ogromne ekonomske moći, a činjenica je da bi svaka saradnja sa njima u tom smislu donela ogroman napredak Srbiji, nego i zbog toga što je njihov politički uticaj strateški važan. Čak se razmišlja o tome da se u nekoj budućnosti, to upravo te zemlje predlažu, izvrši redefinisanje Ujedinjenih nacija, odnosno samog Saveta bezbednosti, jer je on gotovo u rukama, po odlukama, Amerike i njenih zapadnih saveznika.
Tako su i formirali taj ad hok tribunal, u kome je već devet godina naš predsednik dr Vojislav Šešelj, što je nezabeležen slučaj. A videlo se da ih je do nogu porazio i potukao. Na kraju, od ogromne većine poslanika koji su pratili njegovo izlaganje po 98. bis pravilu, kada je tražio da ga oslobode, ja sam upravo od vas, kao i druge kolege, dobila, kao i od mnogih građana Srbije, čestitke da mu prenesem, pre svega zbog njegove pravničke, intelektualne i svake druge nadmoći nad tim tzv. tribunalom.
Ali, s obzirom na to, a ovo pričam zbog građana Srbije, zbog aktuelnih i budućih poslanika koji će sesti u ove skupštinske klupe, ne vredi, ovde su u mnogim segmentima suspendovani demokratski procesi, za koje se Srpska radikalna stranka bori. Očigledan primer je način na koji su nam ukradeni mandati i način na koji smo zakinuti u procentima, kako je gospodin Todorović pročitao, u skupštinskim odborima.
Kao narodni poslanici i kolege gospodinu Đuriću želimo uspeh u radu u Odboru za inostrane poslove, ali s obzirom na to da pripada opozicionoj političkoj stranci, nijedna inicijativa koju bude tamo podneo neće doći na dnevni red, kao što nije do sada nijedna inicijativa Srpske radikalne stranke. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine ministre, bio je neki žamor u sali, čula sam skoro čitavu  argumentaciji gospodina Siniše Stamenkovića i on je sada otvorio jedno pitanje koje se tiče mnogih gradova u Srbiji, lokalnih samouprava. Mislim da je njegova namera bila da ovaj 1. stav člana 9. bude precizniji i da se ovlašćenje i propisi donose u granicama ovog zakona. Evo zbog čega.
Mi imamo situaciju da u gradu Kragujevcu, gde je veliki broj ljudi, posle zatvaranja domaće fabrike automobila, ostao bez posla i u potrazi za osnovnom životnom egzistencijom krenuo da radi taksi prevoz. Sada kada biste došli u Kragujevac i svako ko dođe posle izvesnog vremena vidi da tu ima hiljade automobila taksi prevoznika, ali obim njihovog posla i nije toliko veliki, s obzirom na to da se nedavno promenila cena starta i da je to sada 40 dinara.
Možete mislite kako je to jako skupo za siromašan Kragujevac, a i samom činjenicom o ovome što je govorio gospodin Stamenković posle odluka Ustavnog suda, njih je bilo preko 20, da i ona vozila koja nisu u ovom strogom kriterijumu mogu da se uključe u taksi prevoz, znači, sam broj i novih firmi i novih prevoznika se povećao.
Međutim, mi smatramo, s obzirom na to da se u gradu Beogradu, kao evo i u Kragujevcu i u mnogim gradovima Srbije uvek pred ili novo tarifiranje, ili pred određivanje starosne granice vozila otvaraju zaista teška socijalna pitanja. Ako sada ne prihvatite ovaj amandman gospodina Stamenkovića, ali zaista on je želeo da to bude precizno, dakle sve te odluke lokalnih samouprava kreću u granicama zakona, jer ne mogu da znam, znate to je toliko, takva je sada lepeza tih lokalnih akata da mi imamo jednu odluku u Surdulici, drugu u Nišu, treću u Kragujevcu itd.
Prema tome, morale bi jedinice lokalne samouprave kada se odlučuju na bilo kakav potez da imaju striktna zakonska uporišta odnosno da ne mogu da se kreću van granica ovog zakona, kako bismo na u lokalnim sredinama izbegli te probleme koji se javljaju. Mislim da je to bila očigledna namera. Evo, odobrava kolega Stamenković, jer ne možemo više ni da lutamo, ni da kao odbornici lokalnih samouprava donosimo jednu odluku u jednom gradu, a da ona ne važi u nekom drugom ili trećem.

Gospodine ministre, ovde sad dolazimo do jedne zaista nove odredbe koja će biti i te kako otežavajuća okolnost za one koji zaključuju vanlinijski prevoz, zato što se sad prvi put uvodi novim stavom koji ste predložili u izmeni i dopuni Zakona, da onaj ko obavlja prevoz putnika mora spisak putnika da čuva dve godine.
Profesor Mihajlović je tu odredbu smatrao besmislenom i jako teškom za svakog ko obavlja taj prevoz. Ne znam zbog čega obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, kako bi se lakše obavljao inspekcijski nadzor. Da je neko u ovom postupku i druga strana koja zaključuje ugovor sa prevoznikom za vanlinijski prevoz, to bih razumela, a to je inače obaveza po zakonu kad su u pitanju turističke agencije. One su većinom te koje traže vanlinijski prevoz za turistička putovanja, da imaju spisak putnika, odnosno korisnika usluga, izleta ili turističkog putovanja.
Vi sad prevoznike, pored sve papirologije koju oni imaju, obavezujete da oni to čuvaju dve godine i verujte da će to u praksi biti veoma teško. Jednostavno, mislimo da ne treba time da ih opterećujemo, a naročito zbog činjenice da je u preciznosti toga kako treba da izgleda taj spisak putnika, kako bi sve bilo jasno u samom startu, odnosno pre polaska vozila s polazišta.
Precizirala je već SRS sledećim amandmanom, pa stoga neću ni da se javljam, u članu 24, gde je i kolega Avramović išao korak dalje od vas, pa je rekao: "Spisak putnika mora biti čitko popunjen, zaključen i overen pečatom prevoznika pre polaska vozila sa polazišta". To možemo da razumemo i to bi trebalo da bude taj vid kontrole. To je mnogo bolje. Pre polaska vozila sa odredišta, jasno je precizirano, na kojim mestima u vanlinijskom prevozu prevoznik može da pokupi putnike.
Razumem ove koji skupljaju sa svih strana ljude i organizuju ove uz pomoć svojih mentora i tajkuna mitinge i ne zna se više ni ko je zaključilac tih ugovora, ni ko to plaća. Nemoguće je i nemaju oni mogućnosti. SRS, evo zato i kolega Avramović je išao ovako precizno, verujem i SPS kad imate vaše aktiviste koji dolaze na neki skup i imate čitko popunjen prevoz i listu ljudi koji dolaze, članova stranke, simpatizera.
Normalno je da tu nećete imati problem. Zaključen je ugovor preko vaše političke stranke, je l' tako, centralizovani su računi, tako je to i kod nas. Oni koji to rade, da kažem, van granica zakona, da ne upotrebim neki drugim izraz, naći će se u tom problemu, što se tiče ovog sledećeg člana 24.
Ovo je stvarno amandman kolege Gorana Mihajlovića. Nije samo tekst tehničke prirode, da se to briše, taj novododati stav, nego je to nešto što je u praksi zaista teško da se sprovede.
Gospodine ministre, zamoliću vas za još malo pažnje, još minut-dva vremena naše poslaničke grupe, jer smo već ušli u domen prevoznika koji se bave prevozom putnika, da mi, ako je moguće, sada odgovorite, a ako ne, nekom sledećom prilikom, a verujem da ste upoznati s problemom kragujevačkog "Autosaobraćaja".
To je preduzeće koje grca u velikim dugovima i oni su verovatno u ovom trenutku narasli na milijardu i 100-200 miliona dinara, preduzeće koje ne može i nije sposobno zato što je pokradeno i samo sebi je pojelo supstancu, a sada je na državnim organima da se bave time jer je bilo više i krivičnih prijava, da se ustanovi kako je sav taj kapital nestao.
Jednostavno, to je preduzeće koje bi sa obimom svog posla, brojem zaposlenih i sa linijama koje ima registrovano u vašem ministarstvu trebalo profitabilno da posluje, kao i svako drugo koje to radi. Ali, ono iz godine u godinu, iz dana u dan posluje sa sve većim gubitkom.
Šta je tu jedino moguće rešenje koje je predložila SRS? Mi smo to pitanje veoma ozbiljno tretirali, kako u Kragujevcu tako i ovde, govoreći o nekim drugim zakonima. S obzirom na to da je u pitanju skoro hiljadu zaposlenih i da povezivanje staža za zaposlene nije izvršeno u proteklih pet godina, a da je konverzijom koja je izvršena prošle godine, taj podatak proverite, vaši saradnici to već sada znaju, duga koji je postojao prema lokalnoj samoupravi, Vlada Republike Srbije sada, zajedno s gradom Kragujevcem, vlasnik 54% preduzeća "Autosaobraćaj", moje konkretno pitanje je – da li se nešto radi u tom smeru?
Da li Vlada Srbije ima interesa, nameru, da se jedno preduzeće koje je najveće na području Šumadije spasi i da se preduzmu konkretne mere i aktivnosti kako bi se zaštitili ovi ljudi koji se sada nalaze na ledu, nemaju povezan staž, a naročito šta će da se uradi sa onima, jer je to ponovo jedan novi u Kragujevcu socijalni problem, a njih je oko 300 u tom preduzeću, koji su na spisku nekog viška zaposlenih, a još uvek nemaju mogućnost da idu u penziju?
Dakle, to je jedan zaista kompleksan problem. Ne bih trošila više vremena o ovom zakonu, nego bih vas zamolila da se angažujete i da to pogledate. U pitanju je i Ministarstvo ekonomije koje mora u to da se uključi, Ministarstvo rada i socijalne politike, ali zaposleni u "Autosaobraćaju" Kragujevac i te kako čekaju, već više od nekoliko godina, da se ovaj problem reši.
Gospodine ministre, to preduzeće uopšte nije sposobno da u onom obimu u kome bi trebalo obavlja svoje poslove. Oni drže linije koje imaju i koje su registrovane, vanlinijski saobraćaj kod vašeg ministarstva, pa čak mislim da je ostalo tek nekoliko međunarodnih linija, zbog toga što nema autobusa.
Ali, kolika je katastrofa u gradu Kragujevcu oni bi trebalo na sebe da preuzmu prevoz najmanje 30 hiljada mojih sugrađana, a oni to nisu bili u stanju, tako da je napravljen ugovor sa beogradskom "Lastom" i sada oko 40 "Lastinih" autobusa već nekoliko meseci obavlja taj međumesni prevoz i gradski prevoz u našem gradu.
Mislim da to može da se reši, naročito zbog činjenice što su se sada stekli uslovi, jer su Vlada i grad Kragujevac vlasnici 54% kapitala odnosno svega onoga što "Autosaobraćaj" u ovom trenutku ima.
Zato još jednom apel na vas da prihvatite amandman kolege Mihajlovića, zato što će to prevoznicima da stvori probleme u budućnosti i nemoguće je jednostavno da oni to arhiviraju naredne dve godine. To bi, s druge strane, trebalo da bude obaveza agencije i onoga ko je naručilac prevoza. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, evo, zbog obaveza, čuli ste, gospodin ministar je morao da ode, ali ću da vas sve podsetim na raniji prvobitni zakon koji nije imao ovakav naziv, ali koji je regulisao prevoz putnika u našoj zemlji još 2005. godine, kada su zaista bile od strane narodnih poslanika i te kako burne reakcije zbog činjenice da republički inspektor, koji vrši nadzor u drumskom prevozu, ima ovlašćenja koja su pod direktnom ingerencijom MUP Republike Srbije.
Naime, tada je, a to je i preuzeto posle 2010. godine ovim novim zakonom čije izmene i dopune danas razmatramo, prvi put od kad je sveta i veka u Srbiji uvedeno to da republički inspektor za saobraćaj može da uđe u autobus, u neko prevozno sredstvo i vrši legitimaciju putnika.
Sada mi objasnite, pošto vi žurite i jurite da uđete u tu EU, protiv čijeg ulaska Srbije jeste izričito SRS, gde ste vi to videli, a hvalite se, bar možete preko ovih skupštinskih odbora stalno da odete negde na neke sastanke itd, u kojoj ste to zemlji videli da saobraćajni inspektor uđe u neko prevozno sredstvo i vrši legitimisanje putnika?
Najpre, pošto ste vi ostali kao saradnici ministra, to smo potencirali mi srpski radikali pre šest godina. Član 39. Ustava Republike Srbije jasno govorio da je svakom građaninu Srbije i strancima koji sa normalnim legitimnim ispravama uđu u Republiku Srbiju dozvoljeno, odnosno niko ne sme da ograničava slobodu kretanja.
Kako se vrši legitimisanje građana, to se vrlo dobro zna i to je striktna nadležnost po drugom Zakonu o ličnim ispravama MUP, međutim, što sada imamo i neke slučajeve, nama se kao članovima Odbora za odbranu i bezbednost i poslanicima javljaju neki građani koji doživljavaju uzurpaciju od pripadnika MUP, a to su sporadični slučajevi, i ima ih i to možete misliti u centru grada Beograda, na trgu Republike ili na nekom drugom mestu, gde čak pripadnici žandarmerije zaustavljaju sasvim normalne ljude, mladića, devojku ili bilo koga i kažu – hajde da te legitimišem. Ni za to nema potrebe, naročito zbog činjenice da se identitet lica utvrđuje samo onda kada je ono nešto sumnjivo i kada se kreće.
Kako je sve naopako u ovoj državi, kriminalci, tajkuni, lopovi, razni pripadnici kriminogenih struktura mogu da se kreću slobodno, idu gde hoće, a običan narod sada treba da doživi da uđe republički ministar saobraćaja zadužen za inspekcijski nadzor i da kaže – molim vas, vi mi dajte lične karte.
To je jednostavno posao policije pod određenim okolnostima i vi vrlo dobro znate da je to obaveza na svakom graničnom prelazu. Ovo mi sada liči na to kao da ste preuzeli i neke metode od ovih špijunskih i raznih drugih agencija koje vršljaju na području Srbije ili pojedinih pripadnika BIA, koji su eto tako upali u jedan linijski prevoz u Beogradu pre nekoliko godina i uhapsili dr Radovana Karadžića.
Ili mi to liči da ovaj skandal, ovu bruku i sramotu za državu Srbiju i za čitav patriotski narod, koji se desio pre skoro mesec dana, kada je gospodin Božidar Vučurović na graničnom prelazu Mali Zvornik uhapšen po hrvatsko-ustaškoj poternici i vi ste to slepo izvršili. Mislim, ne naravno vi, nego oni koji su predstavnici Vlade Republike Srbije, a pre svega Boris Tadić, koji pristaje na takva poniženja Srbije.
Verujte da su naši sunarodnici u Republici Srpskoj veoma ogorčeni. Da ste hteli to malo da pogledate, govorim sada vama koji ste poslanici vladajućih struktura, ovde lepo primate i predstavnike parlamenta Republike Srpske i održavate te kontakte, mogli biste da znate, da ste se malo raspitali ili da ste pogledali na raznoraznim internet portalima ili na nekim društvenim mrežama, da je tamo svako ko je pripadnik srpskog naroda ogorčen zbog toga što ste uradili sa gospodinom Vučurevićem.
Da se vratim u završnici izlaganja na amandman magistra Dejana Mirovića. On je tražio da se tačka 5) izmena i dopuna ovog člana briše, ne samo zbog toga, ali zaista ovo obrazloženje koje je dato nema veze s našom intencijom kao SRS i s njegovom namerom. Sada je zaključak da mi podstičemo da neko ko nije regularan u prevozu to dalje nastavlja da radi.
Ne, mi samo dajemo primedbu na to da to nije posao republičkog inspektora, već drugih organa, pripadnika MUP, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova, saobraćajna policija, registruje vozilo, izdaje tablice, propisuje kako tablice izgledaju itd. i sada, molim vas, u nekom slučaju kada se sumnja, odnosno utvrdi na licu mesta da taj prevoznik ne može da obavlja dalji prevoz, pojavljuje se republički inspektor i on oduzima tablice, on legitimiše, on uzima legitimacije. Jednostavno, to nije njegov posao. Hvala.

Gospođo Čomić, hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam slušala Dragana Šormaza i sve ovo što je on govorio i, s obzirom na činjenicu da imamo informacije iz raznih izvora, ovo što ću vam reći je direktan kontakt koji smo mi kao predstavnici naše parlamentarna delegacija imali prošle nedelje u Skupštini Saveta Evrope.
Da je tačno sve ovo što je rekla gospođa Radeta, kao i gospodin Martinović, i što, uostalom, zna čitava vaša evropska bulumenta koja vas podržava da zajedno sa DS nastavite na putu uništavanja Srbije, govori i aplikacija Tomislava Nikolića i te vaše fantomske stranke da budete primljeni u tzv. I-PI-PI narodnjačku grupu u Savetu Evrope.
S obzirom da ste malopre rekli, a rekla vam je koleginica Radeta, niste čuli, ona je rekla – da li ti znaš engleski, pošto vam je program pisan na engleskom jeziku, i ne zna se šta tu tačno stoji, zna se samo da je to uništavanje Srbije, da ste za slepi put ulaska u EU, da ste za isporuku generala Ratka Mladića.
Dakle, izdajnici ste, niste srpske patriote, niste oni koji žele dobro srpskom narodu u celini i to se sve potvrdilo u direktnom razgovoru naših kolega, gospodina Aligrudića, gospođice Kovač i gospodina Ivanjija sa šefom delegacije I-PI-PI grupe.
Naime, pošto se ovaj vaš u pripremi za ovu farsu od štrajka, navodno žeđu i glađu, nije pojavio u Savetu Evrope, gospodin je pitao – pa dobro, da li vi imate saznanja kakav je program te stranke? Naravno, ovi ljudi koji su u koaliciji koja je na vlasti rekli su da on ima identična razmišljanja kao što imaju oni i da se tako predstavlja u javnosti, a gospodin Aligrudić je otišao čak toliko daleko da je potvrdio da je decidno Tomislav Nikolić izjavio da bi isporučio Ratka Mladića i da bi išao čak i korak dalje uradivši sve ono što od njega traže mentori sa zapada.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Prema tome, gospodine Šormaz, nemojte više da obmanjujete javnost i nemojte da se predstavljate kao neka alternativa, a pogotovo vi, dok se niste udomili u ovoj fantomskoj stranci, davali ste kvorum na svim odborima za odbranu i bezbednost DS-u.

Gospodine Aligrudiću, da ne bude zabune, hvala vam na tim lepim rečima. Takođe vas uvažavam kao kolegu člana srpske delegacije i kao bivšeg šefa naše delegacije. Ovo su mi rekli ljudi i iz I-PI-PP, znači narodnjačke grupe, a ne vi, s vama nisam o tome razgovarala, niti bih ikada zloupotrebila, to je moj kodeks ponašanja i časti, privatni razgovor s nekim.
Vi znate da smo gospodin Todorović i ja jednog radnog dana imali sastanak sa određenim parlamentarcima. Kada ljudi dođu iz različitih partija, iz čitave Evrope, imaju informacije, raspituju se i znaju da je Nikolić ukrao mandate i da je krenuo nekim kvazievropskim putem, normalno da ćemo da saznamo sve to i da nas oni pitaju za mišljenje.
Što se tiče te aplikacije SRS, da, nama je tamo prirodno mesto, jer tamo su sve ruske partije, vi to vrlo dobro znate, za razliku od ovog nesrećnog Šormaza, koji blage veze nema i ama baš ništa ne zna, kao što nije znao ni kada je bio kod vas.
Radi se o tome, a svedoci ste i vi toga, kao i vaš savetnik gospodin Milekić, koga takođe uvažavam, da nikada Tomislav Nikolić, dok je predsednik naše stranke u Haškom kazamatu, pošto se spremao na izdaju zajedno sa Canetom Žapcem, njegovim mentorom i plaćenikom, i gospođo Radeta, moguće je i da se Cane Žabac pojavi sa brkovima i perikom, pošto je Beko došao, ovo je lice sa poternice i nije isključeno da se neka takva spodoba pojavi da ga poseti, isto da vidi da li investicija ide dobro.
Znači, on nikada zvanično nije podneo taj zahtev, a vi ste jedini razgovarali o tome, jer smatrate da mi, kao patriotska srpska stranka, treba da budemo s našom braćom Rusima, s Putinovom strankom, sa Mironovljevom strankom, strankom gospodina Žirinovskog i svih onih koji se bore protiv globalizma i koji su protiv ulaska u EU.