Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ne radi se uopšte o tome da li vi treba da se izvinjavate meni i gospođi Stanković. Vi ne treba nama da se izvinite, vi treba da se izvinite građanima Srbije zato što moraju to da gledaju. Vi treba da se izvinite svima koji slušaju vas i vašeg predsednika. Treba već jednom da shvatite da ovo nije razgovor u kafanici sa vašim predsednikom uz čašu rakijice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i ovde se ne može tako razgovarati.
Dalje, ne radi se o tome da vi treba nama dvema da se obraćate sa uvažavanjem zbog toga što smo mi žene ili zbog toga što su žene u drugačijem položaju. Prvo, Poslovnik o radu ove skupštine propisuje da su narodni poslanici dužni da se obraćaju jedni drugima sa poštovanjem.
Druga stvar, da imate imalo pristojnosti znali biste da su ljudi dužni da se jedni drugima obraćaju s poštovanjem. Molim vas da počnete da cenite i ovu skupštinu i Poslovnik koji propisuje njen rad.
Kada govorimo o tome otkud 450 miliona evra, cifra koja se magično pojavila, do te cifre je veoma lako doći. Vaš predsednik je pokazao da ima malo problema sa računanjem i sa matematikom. Nadam se da ćete vi malo lakše sabrati i pomnožiti to što treba.
Naime, godišnje se na deonici autoputa od Horgoša do Beograda na ime putarine ubere oko 20 miliona evra; to znači da će se u periodu u kome se daje autoput pod koncesiju ubrati baš cifra od 450 miliona evra, ako ne i više.
Kada govorimo o tome zašto to nije koncesija – zbog toga što se pod koncesiju, po BOT pravilu, koje je međunarodno priznato pravilo, stavlja to što je livada između... Recimo, ako želite da gradite autoput Beograd-Čačak, vi stavite pod koncesiju livadu između Beograda i Čačka, pa koncesionar koji želi da izgradi tu autoput uzme to pod koncesiju, posle toga naplaćuje koncesiju i nakon toga napusti to područje. Zašto se to nije desilo? Zbog toga što su i MMF i Evropska banka dali procene da ta deonica puta nije isplativa. Zbog toga se morao dati autoput koji je manje-više izgrađen, i to pogodite čijim novcem - novcem građana Vojvodine.
Međutim, kada govorimo o tome kako i vi u Valjevu želite da gradite put od Valjeva do Loznice, o tome se upravo i radi. Ne treba vama Velimir Ilić da gradi put, vi treba sami da imate svoje izvore finansiranja iz kojih ćete graditi put, kao što ne treba nama u Vojvodini Velimir Ilić da završi autoput. Prosto, svako treba da razume svoje potrebe, zato što ih razume najbolje, i da gradi sebi iz svojih izvora ono što su njegove potrebe.
Naravno da ono što je nadležnost centralne države, koliko košta centralna država, svako će platiti. Onaj ko je bogatiji platiće više, ali ovakvo tretiranje, kao da su Vojvođani zaista ti...
Ne znam da li znate, ali teritorija Vojvodine čini 30 posto teritorije Srbije, građani Vojvodine čine 27 posto građana Srbije, a u budžet Republike Srbije doprinose, u zavisnosti od godine, od 35 do 55 posto. Vraća im se 7 posto, što znači da se svaki šesti dinar koji građani Vojvodine zarade vraća njima. To LSV ne može da dopusti, pa čak i ako je u pitanju "kraduckanje".

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani predsedavajući i predsedništvo, slušajući današnje i jučerašnje rasprave i, uopšte, imajući u vidu ekspoze premijera Koštunice prilikom izbora ove vlade, pred građane Srbije, kao i pred sve narodne poslanike, postavlja se jedna dilema i ja, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz čl. 225. i 226, molim pojašnjenje.
Naime, juče i danas smo imali prilike da slušamo jako puno o evropskim integracijama, o tome kako je ovaj zakon, kao i prethodni zakon, samo još jedan u nizu zakona ka evropskim integracijama, a istovremeno imamo jasnu poruku da Srbija nema nameru da nastavi ka evropskim integracijama. To se vidi iz izjava i, uopšte, iz jučerašnjeg nastupa stranke premijera, koja je jasno rekla da Srbija ne želi da stupi u NATO.
Meni je jako žao, ali za zemlje zapadnog Balkana je ulazak u NATO jedan od uslova za Evropsku uniju i o tome nema rasprave. Mi moramo jednom da shvatimo da u Evropu ne možemo po svojim pravilima. Postoji politika uslovljavanja koju EU vodi prema svim zemljama u pristupnom i predpristupnom periodu i, prosto, ne možemo sebi da dozvolimo da se ponašamo tako da hoćemo u Evropu, nećemo u NATO, hoćemo ovo, nećemo ono. Prosto, to tako ne ide.
Dakle, jasno je da Srbija skreće s ovog puta evropskih integracija koji je, kao svoj cilj, ova vlada sebi zacrtala. Pri tom, Ligu socijaldemokrata Vojvodine ne čude oni koji je sa tog puta odvlače, zato što smo od početka govorili da nijedna vlada u kojoj je Vojislav Koštunica premijer ne može nikada i neće biti ni evropska, ni prodemokratska, ni reformska, ali nas čude, zapravo, oni koji sede u toj vladi, koji daju mandat za to, a za vreme svoje kampanje su kao osnovni cilj zacrtali nastavak evropskih integracija.
Još više nas brinu, zapravo, one izjave koje dolaze iz Vlade povodom ovog istupa stranke premijera Koštunice, a koje govore o tome da ova stranka nema nameru da odreaguje na to što je stranka premijera jasno i eksplicitno odustala od evropskih integracija.
Dakle, mi smo imali prilike da čujemo od potpredsednika Vlade Božidara Đelića da to što je DSS odustao od evropskih integracija ''ni na koji način ne može ugroziti jedinstvo i opstanak Vlade''.
Istovremeno smo mogli čuti od ministra odbrane, gospodina Šutanovca, da će opstanak Vlade ozbiljno biti ugrožen ukoliko DSS ne bude pružio podršku Borisu Tadiću na predsedničkim izborima.
Postavlja se pitanje kako je moguće da to što je jedan od koalicionih partnera u Vladi sasvim odustao od evropskih integracija ne predstavlja problem za DS? Istovremeno, predstavlja neverovatan problem ako jedan od koalicionih partnera ne bude pružio podršku Borisu Tadiću.
Dakle, da li je DS-u to da Boris Tadić ostane na vlasti postalo važnije od evropske budućnosti ove zemlje i budućnosti evropskih građana ove zemlje?
Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, gospodine predsedniče, gospodine premijeru, na pitanje Lige socijaldemokrata Vojvodine u čemu se ovaj put "ne damo Kosovo" razlikuje od prošlog "ne damo Kosovo" iz 1999, od onog pre 10 godina i svih drugih i ranijih "ne damo Kosovo", od prethodne Vlade Vojislava Koštunice i sadašnje Vlade Vojislava Koštunice, dobijamo odgovor to zbog toga što ovaj put Srbija nudi kompromis u vidu autonomije.
Bojimo se da to nije kompromis. Zato što između kosovarskog stava da neće pristati ni na šta manje od nezavisnosti i stava pregovarčakog tima da nikada neće priznati nezavisnost - autonomija nije nikakav kompromis, pogotovo ova suštinska koja se nudi. Jer ta suštinska autonomija, koju naša država predstavlja kao veliki ustupak, nije ništa drugo nego evropski standard autonomije koji ima bilo koja regija bilo koje države centralizovane Evrope.
Da je ova Srbija nudila pre 16 ili 17 godina kao rešenje kosovskog problema, možda bi to moglo biti primenjivo. Ovako i sada - teško.
Međutim, postavlja se pitanje kako je to odjednom decentralizacija Srbije, koju ste svi redom do sada osuđivali kao faktor dezintegracije i način da se rasturi zemlja, odjednom postala faktor integracije i način da se sačuva Kosovo unutar Srbije.
To što vi sada predlažete, to je Liga socijaldemokrata Vojvodine predlagala 1999. godine, samo smo mi tada bili separatisti, a vi ste sada državotvorci i ujedinitelji.
Evo vidimo sada istog onog Vojislava Koštunicu, koji se u svojoj kampanji hvalio time kako je pisao naučne radove o štetnosti Ustava od 1974. godine, evo građanima Kosova nudi ista ta rešenja iz istog tog Ustava, samo bojim se sa 30 godina zakašnjenja.
Gospodine Koštunica, ne trebaju građanima Kosova rešenja od pre 30 godina, njima trebaju rešenja za narednih 30, 60 i narednih 100 godina.
Međutim, iz ovog predloga koji državni pregovarački tim Vlade Republike Srbije nudi vidi se i dalje da vladajuća većina i dalje ima nameru da se samo deklarativno zalaže za Kosovo u Srbiji, a da zapravo nema nameru da Kosovo zaista tretira kao deo Srbije.
To se vidi iz odredbe - da neće biti potrebe da kosovski Albanci učestvuju u institucijama i sistemskim rešenjima u Srbiji. Meni je jako žao, ali i te kako ima potrebe za tim. To je njihovo pravo i vi ne možete da im ga oduzimate. Sve dok budete tvrdili da je Kosovo deo Srbije, a ne tretirate građane Kosova kao građane Srbije, nemate prava da to tvrdite.
Uostalom, kako očekujete da posle Ustava koji ste usvojili iko poveruje da je Srbija spremna da pruži bilo kakvu autonomiju Kosovu, a onoj svojoj pokrajini koja nema nikakvih separatističkih tendencija oduzima svu autonomiju? Kako očekujete da međunarodna zajednica poveruje u to i, mnogo važnije, kako očekujete da građani Kosova poveruju u to?
Na kraju, kada govorimo o mogućnosti da neke zemlje ipak priznaju Kosovo i Metohiju, smatramo da je nedopustiva i izuzetno opasna definicija "o blagovremenim i energičnim akcijama države", bez objašnjenja šta one podrazumevaju. Zbog toga se ne mogu složiti, predsedniče Tadiću, sa vašom izjavom od nedelje da je gubitnička rezolucija koja bi to spominjala.
Mi ne vidimo ništa gubitnički u tome da se građani informišu šta će se dešavati sa njihovim životima. Za vas smo glasali i zbog toga što ste u predizbornoj kampanji tvrdili da ćete zastupati politiku drugačije od ove, koja smatra da je gubitnički govoriti građanima šta će se činiti u njihovo ime.
Zbog očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine će glasati protiv ove rezolucije, zbog toga što smatramo da je ovo samo jedan u nizu načina da se produži ova agonija i da se Srbija uvuče u sukob i sa građanima Kosova i sa međunarodnom zajednicom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih htela da ukažem pažnju Vladi na činjenicu da sam ženskog roda i da je u redu ukoliko neko ne želi da koristi termine kao što su "narodna poslanica", ali postoji nešto u srpskom jeziku što se zove kongruencija, i ako me možete oslovljavati sa "narodni poslanik" nemate prava da govorite da sam "podnela" amandman. Dakle, molim vas da mi se ubuduće obraćate u ženskom rodu.
Moj amandman se odnosio na nekoliko stvari. Prva je bila da se iz razdela 3, glava 3.10 – avio-transport Vlade oduzme pet miliona dinara iz ekonomske klasifikacije 426 – materijal, i da se to stavi u Kancelariju nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Smatrala sam da je to potrebno uraditi zbog toga što, hteli mi to da priznamo ili ne, saradnja sa Haškim tribunalom mora biti jedan od prioriteta naše zemlje, ako ni zbog čega drugog, ako vi ne osećate potrebu da je to zbog drugih stvari potrebno, onda je potrebno zbog evropskih integracija.
Bojim se da deo novca koji se ulaže u Kancelariju nacionalnog saveza za saradnju sa Međunarodnim tribunalom zapravo odslikava stav aktuelne vlade i stav premijera Koštunice uopšte prema saradnji sa Haškim tribunalom. Podsetiću samo na neke od njegovih izjava kada je rekao da je sud u Hagu politička a ne pravna institucija, koja služi interesima SAD i koja ima nameru da sudi svima osim Amerikancima i da je Haški tribunal sredstvo ucene i pritisaka za ostvarivanje volje SAD.
Nakon toga, na pitanje šta će raditi u vezi sa saradnjom, on je rekao – ja ću ih ignorisati, u ovome me ohrabruje činjenica da Evropa sve manje insistira na tome. Neobavešteni premijer verovatno ne zna da Evropa sve više insistira na tome i da je to trenutno jedna od najvećih prepreka, možda i jedina, integracije Srbije u EU. Nekoliko godina kasnije premijer je rekao – Hag nije naš prioritet i nikada nije postao naš prioritet.
Ono što ovde čudi je zapravo stav Demokratske stranke koja je spremna to da prihvati. Ja ću samo reći da je predsednik Tadić pre nekoliko dana rekao da je izuzetno zadovoljan što se njegovi stavovi po pitanju Haškog tribunala poklapaju sa stavovima premijera Koštunice. Nadam se samo da je ovog puta premijer Koštunica prišao stavu predsednika Tadića, a ne obrnuto, kao što je to bila praksa u proteklih nekoliko meseci kada je sve drugo u pitanju.
Drugi deo mog amandmana se odnosio na to da se od dotacije za Hilandar, koja je 90 miliona dinara, 50 miliona tih sredstava preusmeri za socijalno ugrožene građane, jer smatram da je neumesno da se u situaciji u kojoj 35% stanovništva živi na granici ili ispod linije siromaštva izdvaja 90 miliona dinara za obnovu crkvenog i verskog objekta. Smatram da građani uvek treba da budu ispred građevina i da to mora da bude politika kojom će se ova vlada voditi.
Po istom principu funkcioniše i sledeći deo amandmana gde se od Ministarstva vera, od zaista izdašne sume od 610 miliona dinara, 100 miliona ovih sredstava preusmerava za obnovu zabavišta. Jer, ako neko malo zađe po zabavištima može da vidi u kakvim uslovima odrastaju deca svih nas, odnosno vas, s obzirom na to da još nemam dece. Mislim da ona moraju biti ispred crkava, bez obzira na to koliko mi mislimo i koliko zaista crkveni objekti jesu važni, deca moraju biti važnija od njih.
Poslednji deo mog amandmana se odnosi na opet neumesno velika sredstva koja se izdvajaju za dijasporu.
Smatram da bi deo ovih sredstava mogao da se preusmeri na izbeglice, zbog toga što ovi ljudi zaista teško žive u Srbiji, bojim se da žive teže od naših sugrađana koji ne žive u ovoj zemlji i da im je finansijska pomoć potrebnija nego onima koji žive u zemljama zapadne Evrope.
Sada samo par reči o ovome što sam dobila kao obrazloženje, zbog čega se amandman odbija. Zapravo, radi se o drugom delu obrazloženja koje je netačno, jer se meni kao obrazloženje navodi: "Amandman se odbija iz razloga što je Zakonom o budžetskom sistemu, članom 206, utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih izdataka za isti iznos.
Ovim amandmanom predlaže se povećanje rashoda za 605 miliona dinara, s tim da je predloženo smanjenje drugih izdataka za 205 miliona dinara". Ovo naprosto nije istina, veoma sam vodila računa o tome i svaki put kada sam predložila povećanje nekog rashoda predvidela sam smanjenje drugog.
Nadam se da je to očigledna nepažnja kojom se Vlada odnosila prema našim amandmanima, mada ceo budžet izgleda tako kao da ga je pravio neko ko obično ume dobro da sabira. Hvala vam.

Sređivanje prioriteta i briga o građanima nije stvar levičarskog ili desničarskog opredeljenja. Ja samo smatram da deo sredstava koja su opredeljena za obnovu Hilandara ...
Ne kažem da to nije važno, ali u situaciji u kojoj 35% građana živi ispod linije siromaštva potrebno je da sredimo prioritete i da nam stvarno budu ispred građevina. Da ne pričam o deci koja idu u zabavišta od kojih su neka takva da je užasno da se uđe, uopšte nisu mesta gde deca treba da borave, a mi pri tom izdvajamo 610.000.000 za izgradnju novih crkvenih građevina.
Dakle, ne radi se uopšte o tome da hoću da jednu stvar nipodaštavam ili da smatram da ne treba obnavljati kulturnu i istorijsku baštinu ovog naroda, ili svetsku ako hoćete, jedino se radi o tome da se moraju srediti prioriteti i da građani moraju biti ispred građevine. Jedino je to u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici,  opet vladajuća koalicija pred građane stavlja loša rešenja zakona i budžeta, pod izgovorom da nema vremena. Kao što ni prošli put Liga socijaldemokrata Vojvodine nije pristala na ovakvo loše rešenje, neće ni ovaj put. O vremenu je trebalo da razmišljate pre nego što ste došli u ovakvu situaciju, dok ste tri meseca pregovarali i doveli građane Srbije i sve nas u ovu situaciju da nema vremena.
Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ovaj predlog.
Već smo čuli zbog čega je on loš za građane Vojvodine. On je za njih, zapravo, uvreda, jer 29% stanovništva koje živi na 27% teritorije, a pune republički budžet, u zavisnosti od godina, od 35 do 50%, ne može da dobije 7%, što znači da se tek svaki šesti dinar vraća građanima Vojvodine. Mi na to nikada nećemo pristati.
Međutim, sada da čujemo zbog čega je to loše i za druge građane Srbije i za koga je to loše, a loše je za sve. Pre svega je loše za mlade. Mladi su, inače, najveća marginalizovana grupa u ovoj zemlji i neko o njima mora početi konačno sistematski da se brine. Dok je, recimo, nedopustivo mnogo novca izdvojeno za finansiranje glomazne administracije, koju, bez sumnje, čine članovi vaših stranaka, nedopustivo malo novca je stavljeno u fond za mlade talente. To su mladi i talentovani socijalno ugroženi ljudi.
Ne znam da li znate, verovatno ste prevideli da je dugoročni i jedan od najvećih problema ove zemlje upravo taj što mladi odlaze iz ove zemlje. U periodu od 90-ih godina, iz ove zemlje je otišlo nekoliko stotina hiljada mladih ljudi. Pitam se koliko još treba da ih ode da bi neko konačno počeo da se brine o njima.
Dalje, imamo tu čuvenu odredbu o kupovini prvog stana bez poreza. Kada to malo bolje pogledamo, vidimo da se to odnosi na 40 kvadrata stana, zapravo, 15 kvadrata kasnije za svakog člana porodice. Međutim, zanimljivo je i važno reći da se ovo ne odnosi na nezvanične bračne zajednice, čime vi, gospodo, prvo, diskriminišete te mlade ljude, a drugo, kršite Ustav, zbog toga što se članom 65. stav 5, zapravo članom 62. stav 5. Ustava garantuje izjednačenje ovakvih zajednica sa zvaničnim bračnim zajednicama. Vi nemate prava da diskriminišete bilo koga zbog njegovog opredeljenja.
Zatim, ovo nije dobro ni za one najmlađe. Recimo, dok Ministarstvo vera ima 610 miliona dinara koji su rezervisani za dotacije nevladinim organizacijama, za adaptaciju i izgradnju novih crkvenih objekata, u obdaništa, tamo gde su smešteni naši najmlađi sugrađani, vaša deca, ne ulaže se ništa. Mi smatramo da deca moraju biti ispred verskih objekata.
Ovo nije usamljen slučaj da se Crkva i verski objekti stavljaju ispred građana Srbije, pa tako imamo situaciju da se za obnovu manastira Hilandar izdvaja 90 miliona dinara, a za obnovu škola se ne izdvaja ništa.
Mi smo dali predlog da se deo sredstava namenjenih za obnovu manastira Hilandar usmeri na ekonomski ugrožene građane, one socijalno ugrožene i da se sredstva koja se iz budžeta za njih izdvajaju povećaju, kao i sredstva za škole.
Na ovom mestu se moramo setiti vašeg, zapravo prvog ministra prosvete tadašnje Srbije, Vojvođanina Dositeja Obradovića, koji je rekao: "Škole, škole nama treba, a ne zvona i praporci". To je on rekao pre 200 godina. Nažalost, to još uvek neki nisu shvatili.
Dalje, smatramo da se deo izvršnih sredstava koja su dodeljena Ministarstvu za dijasporu moraju preusmeriti na Komesarijat za izbeglice, zbog toga što smatramo da su izbeglice, ipak, socijalno ugroženije od dijaspore koja živi u Srbiji.
Kada je kultura u pitanju, ovaj budžet ima mnogo nedostataka, a dva najviše upadaju u oči. Prvi je položaj Matice srpske, koja je, podsetiću, jedna od najstarijih kulturnih institucija u srpskom narodu i, svakako, institucija sa najdužom tradicijom izdavačke delatnosti, a koja je u ovom predlogu svrstana u red nevladinih organizacija, a ne kulturnih institucija, verovatno zbog toga što se ne nalazi u Beogradu.
Druga stvar je još čudnija, a to je položaj Belog dvora, za koji ostaje nejasno da li je to muzej, da li je to dvorski kompleks, da li je to dom porodice Karađorđević. U svakom slučaju, šta god da je, ta institucija građane Srbije košta više od celokupnog Predsedništva Srbije.
Smatramo da je to nedopustivo i da bi se građani Srbije, da žele da izdržavaju porodicu Karađorđević, opredelili za monarhiju.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nema ni traga regionalnom razvoju, mada moram da kažem da ovo nimalo ne čudi u zemlji koja se sve više centralizuje i koja Vojvodinu tretira kao špajz iz koga se samo iznosi novac.
Kada pogledamo budžet Ministarstva rada i socijalne politike, pokazuju se tačnim kritike, reči koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine uputila kada je bilo reči o Zakonu o ministarstvima, kada smo predlagali da se formira Ministarstvo za ravnopravnost, zbog toga što vidimo da nikakva budžetska sredstva nisu obezbeđena za uspostavljanje i funkcionisanje mehanizama za ravnopravnost. Tu, pre svega, mislim na ekonomsko osnaživanje žena. Izneću podatak da samo 10% samohranih majki u Srbiji živi iznad granice siromaštva. Za njih u ovom predlogu budžeta nema mesta.
Vidimo kakav će stav Vlade biti prema AP Vojvodini, kakav će stav biti prema mladima, prema ženama, prema mladim porodicama, prema izbeglicama, prema deci, prema studentima, i, zapravo, kada malo bolje pogledamo, vidimo da, osim Vojske i crkava, ovu vladu niko drugi i ništa drugo ne zanima.
Kao i kada je bilo reči o Zakonu o ministarstvima, vidimo da je i ovaj predlog više pravljen po meri vladajućih koalicija, a manje po meri građana, vidimo da se više radilo na tome da se zadovolje sve stranačke potrebe, a ne potrebe građana Srbije.
Kao što i tada nismo pristali na to, nećemo pristati ni sada. Liga Socijaldemokrata Vojvodine neće izneveriti poverenje građana zbog toga da biste vi zadovoljavali svoje stranačke potrebe. Glasaćemo protiv budžeta.

Ja se javljam po članu 101. Poslovnika, jer je, očigledno, pogrešno protumačeno ono što sam rekla.
Prvo, kada govorimo o tom pokretu tridesetih godina, da li znate možda ko je Joca Lalošević? On je jedan od vođa radikala toga vremena, koji je, isto tako, bio u toj koaliciji koja se tada zalagala za vojvođansku autonomiju i koja je jedan od tvoraca autonomističke ideje.
Dakle, pitanje autonomije Vojvodine nije ni stranačko ni nacionalno, to je pitanje ekonomije i toga da svakom pripada ono što je zaradio, onom građaninu Vojvodine i onom građaninu Šapca, i u Kragujevcu, i u Nišu. Nije separatizam zahtevati da ono što je zarađeno ostane kod onog ko je zaradio, nije separatizam boriti se protiv toga da svaki šesti dinar ostane građanima Vojvodine i nije separatizam buniti se protiv toga da se građanima Vojvodine oduzme 450 miliona evra za put koji su već platili.
Da li je separatizam ako se vi borite da vašoj porodici ili vašim sugrađanima pripada ono što su zaradili i da upravljaju onim što imaju? Ja vas pitam, da li je to separatizam?
Hoću još samo da kažem da je sasvim razumljivo to što vi govorite o istoriji, vi o tome i treba da govorite, a pustite nas da pričamo o budućnosti.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, javljam se da reklamiram povredu člana 226. Poslovnika, narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, a u ovom slučaju tražim objašnjenje od predsedavajućeg.
Radi se o ministru mr Iliću, a postavljam pitanje zapravo predsedavajućem, kako je moguće da ministar magistar javno iznosi neistine, obećavajući predsedniku Skupštine AP Vojvodine da će mu prikazati ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega, i iako je to javno obećao, danas to nije uradio. Kada govorimo o dostupnosti informacija od javnog značaja, veoma je važno postaviti pitanje kako ministar sme da krije jedan takav dokument.
Dalje, kada će se u Srbiji već jednom početi snositi odgovornost za javno izgovorenu reč i, dalje, dokle će se ministar Ilić ponašati kao da je od njegovih para izgrađen taj autoput, pa da ima pravo da građanima Vojvodine oduzima 450 miliona evra. Zbog tog ugovora će građani Vojvodine izgubiti 90 000 radnih mesta u narednih 20 godina. Niko nema pravo na to, pa sve i bio mr Ilić.
Drugo pitanje koje želim da postavim je ista takva uvreda koju ministar Ilić iznosi na račun svojih u prvom redu koalicionih partnera, a drugo, i predsednika Republike Srbije i predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine. Mnogi građani su juče bili svedoci toga da mr Ilić govori o tome kako predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina ima dečka, a da je predsednik Republike Srbija Seka Persa.

U redu. Samo želim da navedem to što je rečeno. Ovo ne predstavlja samo nekorektno ponašanje magistra, međutim, na to smo ranije već navikli, imali smo prilike da ga gledamo kako šutira novinare i kako govore o tome kako je u redu kraduckati i dalje, ali o tome da ovako i na ovaj način krši Ustav nismo imali prilike.
Molim predsedavajućeg, da li mogu nekako da završim moje izlaganje?

Samo da mi se omogući atmosfera u kojoj mogu da završim izlaganje. Hvala.
Dalje, imali smo prilike magistra da vidimo u različitim sličnim situacijama kako šutira novinare, kako govori o tome kako je u redu kraduckati, ali na ovakav način da krši Ustav, još nismo imali prilike. Zato molim predsedavajućeg da da objašnjenje o ovome. Hvala.

Ne brinite, vama se svakako neću obraćati sa dušo moja.
Naime, pokazali ste zavidno poznavanje AP Vojvodina i teritorijalizaciju organizacije Srbije time što ne razlikujete Skupštinu i Izvršno veće AP Vojvodina. Oba su legitimni organi, ali to ide samo vama u prilog.
Dalje, sasvim je u redu da oni koji misle da je u redu da se malo kraducka, da ovog puta malo i lažuckaju, tako vam moram reći, gospodin Kostreš u nekoliko navrata i preko pomenutog državnog poverenika za informacije od javnog značaja je tražio na bilo koji način od magistra Ilića da dostavi taj dokument, bilo faksom, bilo da on dođe, bilo da se pošalje, uopšte nije bilo bitno.
Eto, vidite, mi ne znamo ni koliko ugovor ima strana, čime se direktno krši Zakon o izdavanju koncesije, gde se kaže da ukoliko se neki predmet koji se stavlja pod koncesiju nalazi na teritoriji AP Vojvodina, Republika Srbija je dužna da pribavi mišljenje od AP Vojvodine. Mi ne znamo ništa o tome i to samo pokazuje odnos i ministra Ilića i uopšte celokupne vlade o AP Vojvodini. Uopšte nas ne čudi od čoveka koji se tako ponaša u svom dosadašnjem političkom radu.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu Poslovnika 98. i molim vas da odredite pauzu da bi se održale konsultacije poslaničkih grupa o ovom pitanju.
Gospodine Balinovac, ja sam se u politiku i uključila zbog ljudi kao što ste vi, zapravo da bih vam videla leđa. Naravno, tada nisam ni mislila da ću vam leđa gledati iz skupštinske govornice.
Ono što je jako važno da kažemo, da je uvreda svim građanima ove zemlje, nekim poslanicima koji su bili hapšeni više od 40 puta u toku vremena koje su proveli, boreći se protiv vas i vašeg režima, da vi sedite ovde, da budete ovlašćeni predlagač Vlade, a tragedija je DS što ste vi za njih prihvatljiv predlagač. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 240. Poslovnika. Ako malo bolje pogledate, taj član ne postoji. Naravno da ne postoji, to je slovo ''l'' kao lustracija. Naravno da je u ovom poslovniku nema. Da lustracije ima u ovom poslovniku, gospodin Balinovac, kao i mnogi drugi, ne bi bili u prilici danas da sede ovde, da nam predstavljaju predlog Vlade.
Svi vrlo dobro znamo zbog čega gospodin Balinovac treba da bude lustriran. Da pogledamo ovo što je malopre rekao gospodin Batić, o tome da je gospodin Balinovac bio odbijen kada je podneo zahtev za upis u imenik advokata. Da vidimo u kojim to slučajevima Advokatska komora odbija da upiše nekog u imenik advokata.
Dakle, prema članu 77. stav 1. i 2. Statuta Advokatske komore Srbije, kojim se predviđa da Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u imenik advokata, ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti. Nedostojnim poverenja, po Statutu, smatra se kandidat čiji dotadašnji rad, druge javne aktivnosti i privatni život, kad je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, Statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike.
Evo, dakle, ko je osoba koju nam DS, DSS i G17 plus šalju da nam obrazlaže i predlaže zakon o Vladi, koji mi treba da prihvatimo. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da prisustvo gospodina Balinovca na ovoj sednici, kao predstavnika Vlade, ovlašćenog predstavnika Vlade, koga je za to ovlastio potpredsednik Vlade Božidar Đelić, vređa dostojanstvo i ove skupštine, ali pre svega i vas, gospodine predsedniče, a sad ću objasniti zbog čega.
Nije samo u pitanju to što je gospodin Balinovac bio član JUL-a, pa posle, već u oktobru 2000. godine prešao u DSS, jer DSS je prepuna takvih kadrova koji su došli iz JUL-a i SPS-a, to nije nikakvo iznenađenje za nas. Međutim, mali je problem za nas i za vas bi trebalo, gospodine predsedniče da predstavlja problem i što je on učestvovao u timu za izradu čuvenog zakona o terorizmu kojim je u zakonodavstvu SRJ potrebno pravnih stručnjaka, za pravne neistomišljenike trebalo je uvesti čak i doživotnu kaznu zatvora.
Na osnovu predloga tog zakona, koji je po svedočenjima stigao upravo iz Jugoslovenske levice, čiji je gospodin Balinovac tada bio predstavnik u tom timu, a u prilog ovoj činjenici ide i podatak da je protiv njegovog usvajanja bio čak i lider radikala Vojislav Šešelj.
Vladajuća koalicija, SPS, SRS, JUL i čitav državni vrh su 1999. godine OTPOR proglasili terorističkom organizacijom, a ta je organizacija, o kojoj smo u vašoj biografiji čuli, gospodine predsedniče, da ste vi učestvovali u njihovom osnivanju, i to je nešto čime treba da budete ponosni, i treba i vas da vređa ako osoba koja je vas bila sklona proglasiti teroristom danas predstavlja vladajuću koaliciju.
Pravnici su početkom 2000. godine ocenjivali da bi po tom zakonu o terorizmu trebalo da se podrazumeva sve što je na bilo koji način odgovaralo režimu i bilo je planirano da zakon služi kao osnova za pokušaj kriminalizovanja tada opozicionih stranaka koje se nisu slagale sa režimom, ali stvaranje alibija za režim pod firmom ''borba protiv terorizma'', na taj način da se izvrši obračun sa političkim neistomišljenicima.
Liga socijaldemokrata Vojvodine nije spremna da ovog čoveka predstavi kao ovlašćenog predlagača Vlade, koja za sebe tvrdi da je demokratska, i oštro ćemo se boriti protiv toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega moram da kažem da ću biti dobronamerna i reći ću da verujem zaista da je do predlaganja gospođe Milene Milošević, pa potom odustajanja od nje kao kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije došlo zbog drugačijeg političkog trenutka, a ne zbog toga što je to nekakva strategija Demokratske stranke, da u trenutku kada se misli da kandidat koji je predložen neće proći predlažu jednog kandidata, kada vide da će kandidat proći predlažu drugog.
Ukoliko je ovo urađeno osmišljeno i namerno, to ozbiljno narušava demokratske principe i takvo ponašanje Demokratske stranke bi bilo nedopustivo. Nadam se da to nije slučaj.
Kao što ste već čuli, poslanici grupe Vojvođanski poslanici i Liga socijaldemokrata Vojvodine će podržati gospodina Dulića za mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije zbog toga što je to naravno kolevka institucionalizacije Srbije. Međutim, kao što ste već imali prilike da čujete, to ćemo uradi samo pod određenim uslovima.
Uslovi Lige socijaldemokrate Vojvodine su jasni i nadamo se da će gospodin Dulić da ih ispuni. Oni su isti kakvi su bili uslovi za podršku kandidatu za mandatara Vlade. Naime, prvi uslov je sprovođenje lustracije, i to, gospodine Duliću, od vas očekujemo da preuzmete na sebe odgovornost i obavezu da to u potpunosti sprovedete.
Drugi uslov je završavanje procesa evropske integracije, koja je imperativ svih institucija, vas kao predsednika Skupštine pogotovo. Opet moram da kažem da sam pomalo iznenađena što ste kao simbol evropskih integracija, kako smo čuli u uvodnom izlaganju, glasali protiv formiranja ministarstva za evropske integracije, kao i mnogih drugih amandmana koji su bili predloženi, a koji su bili predloženi u svrhu evropeizacije društva, kao što su i formiranje ministarstva za ljudska i evropska prava, ministarstva za rodnu ravnopravnost i slično.
Međutim, ono što je najvažnije, na čemu će Liga socijaldemokrata Vojvodine najviše insistirati, jer to je u osnovi i razlog zbog čega smo ovde i zbog čega su nam građani Vojvodine pružili svoje poverenje, to je promena ustavnog položaja Vojvodine i zaštita interesa njenih građana.
Uverena sam, gospodine Duliću, da ćete kao građanin Vojvodine i sami biti taj koji će izlaziti u susret njihovim interesima i koji će razumeti njihove potrebe, i zaista shvatiti potrebe građana Vojvodine i nadam se da ćete to pokazati na najbolji mogući način, tako što ćete svih 43 zakona, koji su u prethodnom periodu stigli iz Skupštine Vojvodine u Skupštinu Srbije, koji se nikada nisu našli na dnevnom redu, staviti na dnevni red i dopustiti ovoj skupštini da odlučuje o predlozima koji dolaze iz Skupštine koja predstavlja dva miliona građana Vojvodine.
I da ćete isto uraditi i sa zakonom koji će uskoro stići, a to je Zakon o povraćaju imovine Autonomne pokrajine Vojvodine. Hvala vam.