Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moja se povreda Poslovnika upravo desila nakon pauze. Radi se o članu 96. Pre toga vas molim samo da mi objasnite koje ste vi tačno redovne mere pokušali da upotrebite, pa niste da uspeli da održite red pa ste raspisali pauzu, osim redovne mere da nas ućutkate?

Dakle, član 96, gospodine potpredsedniče, kaže lista govornika i narodni poslanici dobijaju reč naizmenično prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč. Na spisku govornika koji smo dobili stoji da je koleginica Vlahović u prijavi za reč navela da je neopredeljena, a poslanici koji su neopredeljeni govore nakon poslanika koji podržavaju predlog zakona ili poslanika koji taj predlog ne podržavaju. Ovako kako vi vodite sednicu, koleginica Vlahović koja je neopredeljena će govoriti pre mnogih kolega koji podržavaju Predlog zakona, recimo koleginice Karanac, što je u suprotnosti sa Poslovnikom.

Naravno da se svi menjamo u okviru svojih poslaničkih grupa, ali jedino ukoliko smo se isto opredelili za predlog zakona. Nama ne bi palo na pamet, gospodine potpredsedniče, od vas da tražimo da ja, koja sam se izjasnila da sam protiv zakona, sada odjednom govorim na kraju liste kao da sam neopredeljena, niti bi vama palo na pamet da tako nešto nama dozvolite. Dozvoljavate to kolegama iz Srpske napredne stranke, kojima ovde dozvoljavate mnoge stvari.

Mislim, gospodine potpredsedniče, da manipulišete spiskom govornika, ne biste li našli kolege koje će nas… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Godine 2013 godine, 26. marta Zorica Jovanović iz Batočine postala je prva žena iz Srbije koja je dokazala da joj je dete 1983. godine ukradeno iz porodilišta i da je njeno dete, za koje su joj u bolnici rekli da je umrlo, zapravo živo. Tada je 26. marta 2013. godine Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da joj je povređeno pravo na porodični život, da treba da dobije određenu nadoknadu, a deo na koji se odnosi moje današnje pitanje je taj da je Evropski sud tom prilikom obavezao Srbiju da godinu dana, nakon pravosnažnosti presude, mora da usvoji zakon o nestalim bebama i uspostavi mehanizme kojima će se obezbediti obeščašćenje svakog roditelja u Srbiji, kom je dete ukradeno iz porodilišta.

Presuda je postala pravosnažna 9. septembra 2013. godine, što znači da je rok za Srbiju da usvoji ovaj zakon bio 9. septembar 2014. godine.

Danas je 2. oktobar 2018. godine, koleginice i kolege, prošlo je više od četiri godine kako je Srbija morala da usvoji zakon o nestalim bebama i četiri godine kasnije Vlada Republike Srbije nije u stanju taj zakon da predloži, a Narodna skupština Republike Srbije i vladajuća većina u njoj, nisu u stanju taj zakon da usvoje.

U međuvremenu je Savet Evrope u nekoliko desetina navrata opominjao Srbiju da ovaj zakon mora da usvoji. Samo u prethodnih godinu dana to je bilo 21. septembra 2017. godine, 7. decembra 2017. godine, 15. marta 2018. godine i poslednji put 7. juna 2018. godine. Tom prilikom je Srbija dobila rok da do 1. oktobra 2018. godine usvoji ovaj zakon, više nego četiri godine kasnije, nego što ga je morala usvojiti.

Taj rok koleginice i kolege istekao je juče. Juče je bio poslednji rok koji je Savet Evrope dao Srbiji da usvoji zakon o nestalim bebama i moje pitanje vama kao kolegama u Narodnoj skupštini je – zbog čega vi ovde sedite? Zbog čega ste se kandidovali za narodne poslanike? Da li znate da mi ovaj zakon treba da usvojimo ne zbog toga što smo u obavezi da ispunjavamo presude Evropskog suda za ljudska prava, nego zbog toga što smo u obavezi da radimo za građane Srbije?

Ja sam u ovom sazivu 22 puta predložila da se ovaj zakon usvoji. Danas ću to učiniti 23 put i neće me biti sramota da ga predlažem sve dok vas nije sramota da za njega ne glasate. U prethodnom sazivu sam 30 puta predložila da ovaj zakon bude usvojen i imam pitanje, opet za vas – u čemu je problem? zbog čega ne želite da se ovaj zakon usvoji? Zbog čega ne želite da tim ljudima kojima se desila najgora stvar, verovatno koja ikome može da se desi, pomognemo da dođu do kakve takve pravde i kakvog takvog zadovoljenja?

Mi u skupštinskoj proceduri imamo predlog zakona koji je dala Vlada da bi ispunila svoju obavezu prema Savetu Evrope, koji od marta ove godine, a bio je i u prethodnom sazivu, nikako ne dolazi na dnevni red. Razumem zbog čega ne dolazi na dnevni red, roditelji su rekli da je to uvreda za njih. LJutite se kada na društvenim mrežama ovih dana građani stavljaju spiskove poslanika koji nisu glasali za zakone koji se odnose na finansiranje lečenja u inostranstvu bolesne dece. Kažete da je to crtanje meta poslanicima na čelo, kažete da je to urušavanje institucija, da vas pitam, zar nije urušavanje institucija to što glasate na zvonce? Što čekate da predsednica Skupštine zvoni, pa da onda za nešto glasate?

Moje pitanje predsednici Gojković je zbog čega gospođo Gojković ne zvonite kada se na dnevnom redu nađe Predlog zakona o nestalim bebama i dokle imate nameru da čekate?

Zahvaljujem.

Naravno da je finansiranje AP Vojvodine jedno od ključnih pitanja za kvalitet života građana Vojvodine i njenih građanki i zaista smatram da moramo povesti ozbiljnu raspravu o tome zbog čega i 11 godina nakon usvajanja Ustava, odnosno 12 godina nakon usvajanja Ustava, ono što je predvideo Zakon o sprovođenju Ustava Republike Srbije, a to je da se donese zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, nije ispunjeno.

Odmah da se razumemo, nemam razumevanja ni za prethodne vlade koje to nisu učinile u periodu do 2012. godine, ali čini mi se da oni koji danas treba da odgovaraju na pitanja zbog čega se to nije desilo ni u prethodnih šest godina jesu oni koji danas čine većinu u Skupštini Srbije i koji tu istu većinu manje-više sličnom sastavu čine u prethodnih šest godina.

Predlog zakona koji sam podnela nisam pripremila sama. To je Predlog zakona koji je napravila Vlada AP Vojvodine, koji je urađen u okviru jednih širokih konsultacija koje su se u Vojvodini držale i zaista on podrazumeva da kao izvorni prihodi Pokrajine budu definisani oni prihodi koji su neophodni za to da Vojvodina i njena Vlada čine sve da kvalitet života građana i građanki AP Vojvodine bude što bolji.

To nisu novci koji treba da pripadaju Vladi Vojvodine. To su novci koji treba da pripadnu njenim građanima. To su novci koji AP koristi ili je koristila u prethodnom periodu za trudnice, za poljoprivrednike, za one koji počinju svoje poslove, za razvoj opština, za razvoj gradova. To su novci koji građanima Vojvodine treba da omoguće da Vojvodina može da finansira sve ono što im Ustav garantuje, što je uzgred budi rečeno, sramno malo.

Kažem da je to Vojvodina ranije koristila, budući da Vojvodina i njena Vlada u poslednje vreme izdvajaju najveći deo novca za Beogradski festival igre. Zli jezici i mrzitelji reformi bi mogli zaključiti da je to zbog toga što su izvesne organizatorke tog Beogradskog festivala igre zdušno podržavale SNS na prethodnim gradskim izborima, ali ako Vlada AP smatra da u Vojvodini i u njenoj kulturi nema drugih prioriteta od Beogradskog festivala igre, onda neka im je na čast, ali u svakom slučaju, te pare koje oduzimate građanima …

Zahvaljujem predsednice.

Zakon o udžbenicima je jedan od loših zakona koje je ministar Šarčević predložio ovde u Narodnoj skupštini, a vi ste ga tako lošeg usvojili i zbog toga sam predložila zakon kojim bi se taj Zakon o udžbenicima mogao nekako popraviti.

Ne postoje dobre reči kojima bi se moglo naglasiti koliko su udžbenici kao osnovno nastavno sredstvo važni za našu decu koja idu u školu. Situacija je takva da su naši udžbenici zastareli, prevaziđeni, veoma često pogrešni, da su preskupi, preteški, da nisu dobri ni za nastavnike, ni za učenike, ni za roditelje i da Vlada Republike Srbije nema apsolutno nikakvu nameru da takvo stanje ispravi.

U vreme mandata prethodnog ministra, Srđana Verbića, za koga nemamo mi u DS mnogo lepih reči, predložen je jedan zakon o udžbenicima. Kasnije se ispostavilo da je Verbić koji danas i sam o tome svedoči bio izložen neverovatnim pritiscima od strane izvesnih izdavača koji imaju monopol u Republici Srbiji, da su ti pritisci dolazili iz kabineta tadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji se time direktno svrstao na stranu izdavačkog lobija i onih koji u ovoj zemlji zarađuju na tome što će roditelji u Srbiji kupiti apsolutno sve što im nastavnik kaže da je potrebno i da Aleksandar Vučić je time stao na stranu onih koji reketiraju roditelje, a za račun izdavača udžbenika.

Zakon koji predlažem zapravo govori o tome da naši udžbenici treba da budu prilagođeni vremenu u kome živimo, da budu prilagođeni potrebama škola, nastavnika, učenika i roditelja u 21. veku, da treba da budu takvi da decu obrazuju za ono što ih nakon završetka školovanja čeka, a ne da se i sami svode na način na koji naše školstvo funkcioniše, a to je da deca pasivno sede za vreme časa, slušaju šta im nastavnik govori i da njihova ocena u budućnosti zavisi isključivo od toga da li su dobro reprodukovali ono što su na času čuli.

Verujem da vi ni ovaj put nećete prihvatiti da se ovaj zakon ovako usvoji, ali mislim da o ovome makar treba da razgovaramo i o ovome makar treba da počnemo da pričamo jer je neverovatno koliko je to i za decu i za nastavnike i za roditelje važno.

Zahvaljujem predsednice.

Vi ste mi u odgovoru koji ste mi dali na poslaničko pitanje dali nekoliko netačnih informacija, ja bih rekla i zlonamernih i molila bih vas da se ovaj put uzdržite od komentara budući da nemate poslovničke mogućnosti da komentarišete ovo što ću reći.

Vidim da se kolege ludo zabavljaju i ne slušaju ono o čemu govorim, a ja ću vam još jednom danas reći da je juče, 1. oktobra 2018. godine, istekao poslednji rok koji je Savet Evrope dao Republici Srbiji da usvoji zakon o nestalim bebama. Taj rok je istekao još pre četiri godine. Savet Evrope od tada u nekoliko desetina navrata je upozoravao Srbiju da mora da usvoji taj zakon. Vama je i sada to smešno, verovatno vam je smešno i kada razmišljate o tome, ali verujte da vam ne bi bilo smešno kada biste se videli sa bilo kojim od udruženja roditelja koji svakoga dana pišu verovatno i vašem poslaničkom klubu moleći vas da se sretnete. Verujte, njima je apsolutno svejedno ko je iz koje stranke, ko je za koga glasao i ko je kada bio u vlasti.

NJima je važna smo jedna stvar, a to je da saznaju istinu šta se desilo sa njihovom decom, za koju im je neko rekao da su umrla. Predsednica Gojković, sada je otišla, malopre je obmanula građane, rekavši da ne zvoni nikada u ovoj Skupštini, sada vidim da je zapravo bila upravu, potpredsednik Marinković, pritiska zvono, kada vi kolege treba da glasate za nešto za šta treba da glasate.

LJutite se kada se na društvenim mrežama, objavljuju imena narodnih poslanika koji ne glasaju za neke zakone, govorite da je to urušavanje institucija, govorite da je to ismevanje Narodne skupštine, verujte mi ja za veće urušavanje ugleda Narodne skupštine, nisam čula, od toga da vi ovde sedite, smejete se, pričate telefonom i čekate da Marinković pritisne zvono, da bi ste glasali za to da ljudi kojima se desila najgora stvar u životu, dobiju kakav takav pristup istini i pravdi.

Umesto toga, Vlada Republike Srbije je ponudila 15 hiljada evra, u zamenu za istinu o tome šta se desilo sa njihovom decom. Kada budete, kako je neko rekao, drugom polovinom oktobra glasali za to, razmislite da li bi ste glasali za to da vam neko da 15 hiljada evra, a da uzme vaše dete, pa tada razmišljajte da li ćete pritisnuti taster kada čujete zvono.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu je jedan od zakona koji je usvojen u prethodnom sazivu Skupštine, ali ga je predložila ista Vlada, tada ju je predstavljala naša koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, a i ista većina u ovoj Skupštini.

Tim zakonom je, naime definisano, pored drugih poprilično problematičnih stvari i to da se trećina zemljišta, u državnom vlasništvu, u svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji može dati jednom investitoru, manje više po slobodnom izboru predsednika opštine, ili gradonačelnika, u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede, a bez ikakvih javnih nadmetanja, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvog poštovanja pravila i mimo svake transparentne procedure.

Praksa je pokazala, ono što smo mi upozoravali kada je taj zakon i ovde predlagan, a vi ga koleginice i kolege usvajali, a to je da se to zemljište deli uglavnom odbornicima SNS, poslovnim partnerima SNS, odabranim tajkunima, ljudima koji su firme osnovali svega nekoliko dana pre donošenja odluka o tome da će dobiti trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta u toj opštini i da vidimo sada u čemu je problem.

Problem je u tome što, pod jedan, to je najbolje poljoprivredno zemljište koje u tim opštinama postoji. Niko od vaših odbornika, niko od vaših poslovnih partnera, niko od vaših tajkuna, neće da uzme zemljište druge, treće, četvrte, ili pete kategorije, oni svi uzimaju zemljište prve kategorije, što znači da vi desetine hiljada porodica, koje žive isključivo od toga, što obrađuju poljoprivrednom zemljište u državnom vlasništvu, osuđujete na to da ili prestanu da se bave poljoprivredom, ili rade kao nadničari na zemlji koju ste poklonili svojim odbornicima i svojim tajkunima.

To što vi njima poklanjate, gospodo, nije vaše. To zemljište u Vojvodini su paori otimali generacijama od močvara i napravili od njega najplodnije poljoprivredno zemljište u ovom delu Evrope. Tako da tog momenta kada odete sa vlasti, svi ti ugovori će biti raskinuti, vašim tajkunima, vašim odbornicima i vašim privrednim partnerima će biti ta zemlja oduzeta i vraćena onima kojima ta zemlja pripada, a to su vojvođanski paori i u to budite sigurni.

Hvala.

Teško je odlučiti u kojoj je sferi obrazovanja SNS napravila veću štetu. Da li je to visoko obrazovanje gde je ceo proces akreditacije stavila pod direktnu kontrolu ministra, u kom je zakon donela isključivo da bi jedna od naših kolega mogao da akredituje svoj nelegalni univerzitet, koji radi već šest godina uz specijalne odluke, iako ne uspeva da dobije nijednu dozvolu kod svih nadležnih tela koja se u ovoj zemlji bave akreditacijom.

Da li je to u srednjem obrazovanju, gde je uvela prinudni dečiji rad i prodala to kao dualno obrazovanje i način da se deca nakon škole lakše zaposle ili u gimnazijama, gde je nakon dvodnevne obuke uvela devet novih predmeta, koje oni koji treba da predaju apsolutno ne znaju ni čemu služe ni kako treba da predaju, ni kako to treba da izgleda ili u osnovnim školama, gde je uvela apsolutni haos kroz neprestane želje ministra da se takmiči i kupuje ljubav, ne znam već čiju, predstavljajući se kao veliki reformator, a da pri tom te reforme niti su dobro osmišljene, niti dobro planirane i krajnje, niti dobro sprovedene.

Naše škole su pune problema. Mislim da je svima jasno, i nastavnicima i roditeljima da to kako danas škole izgledaju, nije onako kako škola u 21. veku treba da izgleda. Najveća laž koja se u tom smislu potura jeste da imamo puno nezaposlenih zato naši ljudi su glupi, neobrazovani, neobučeni za poslove koje treba da obavljaju i da je problem našeg obrazovnog sistema u tome što ne stvara dobre radnike.

Mi u DS verujem da je problem našeg obrazovnog sistema taj što ne stvara dobre građane, one koji mogu kritički da promišljaju svet oko sebe, one koji su opremljeni znanjima za 21. vek, one koji mogu da se snađu onog momenta kada završe školu i da naprave sebi budućnost, izgrade sebi život u ovoj zemlji, onakav kakav treba da imaju.

Naravno, to je stvar oko koje se ne razumemo, oko koje se, verujem, nikada nećemo razumeti, jer vama dobri građani ne trebaju, jer vi kod njih ne biste imali nikakve šanse, vama trebaju samo oni koji će sutra biti srećni što će dobiti posao za 200 evra u nekoj fabrici, čiji ste dolazak kupili. Očigledno, takav sistem obrazovanja i pravite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Sugerišu mi ovde kolege da argumentima ne dopirem do vaše poslaničke grupe i do poslanika iz većine, pa da vidimo da li ćemo do poslanika većine i do njihovog glasa, uprkos tome što ne pritiskate dugme, dopreti sudskim presudama.

Naime, 9. maja 2013. godine je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu u, za nas Novosađane, čuvenom i prilično skupom predmetu u kom izvesni Ilija Dević tuži grad Novi Sad zbog toga što je, kako on tvrdi, oštećen u jednom poslu sa gradom i zbog toga trpi štetu od više desetina miliona evra. Radi se, naravno, o izgradnji autobuske stanice, nama, Novosađanima, nažalost, izuzetno dobro poznato. Kažem – nažalost, jer smo već u nekoliko navrata plaćali greške tadašnje gradonačelnice.

Ali, da vidimo šta je Vrhovni kasacioni sud tom prilikom u tom slučaju utvrdio. Ugovor koji su zaključili parničari, to su Maja Gojković i Ilija Dević, je u očiglednoj suprotnosti sa određenim društvenim normama i načelima obligacionog prava i u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima. NJegovim izvršenjem bi se u većoj meri narušila materijalna dobra na štetu javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, a ugovornici su pri tom postupali sa lošim namerama, tj. namerom da se nanese šteta trećem licu i omogući korist tužiocu.

Nema sumnje da su oba ugovornika znala da postoji nedopušten motiv i loša namera. Kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka. Ovo proizilazi iz zajedničke volje i namere i cilja ugovaranja.

Iz dosadašnjeg izlaganja, vezanog za savesnost, motiv, lošu nameru, nedozvoljen predmet činjenja, nesumnjivo proizilazi da je odgovornost ugovornika ista, jednaka. To podrazumeva da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu u jednakoj srazmeri. Da prevedem na srpski jezik, nama, Novosađanima, Maja Gojković dođe 50 miliona evra. Ono što je ona ugovorila, što Novosađane košta 100 miliona evra, za taj posao, Vrhovni kasacioni sud, ne Demokratska stranka, ne neki tabloid, kaže da je jednako kriva kao i onaj koji je tuži, tako da očekujem od gospođe Gojković da Novosađanima iz ličnih sredstava ili iz sredstava stranke, vidim da imate dosta novca, uplati 50 miliona evra, jer njen kriminal i njen lopovluk mi u Novom Sadu nemamo apsolutno nikakvu nameru da plaćamo.

Zahvaljujem.

Ovaj Predlog zakona zapravo je naša podrška peticiji koju je pokrenula naučna zajednica, iza koje je stala Srpska akademija nauka i umetnosti, iza koje je stalo više od 300 profesora, naučnika i predavača na našim fakultetima, a radi se o tome da su oni tražili da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o visokom obrazovanju, odnosno Predlog zakona kada je bio u proceduri, a nakon što je usvojen, da se taj zakon stavi van snage.

Razlog za ovakav njihov stav i ovakav njihov zahtev jeste taj što je ovim zakonom, onako kako ga je Mladen Šarčević predložio i onako kako ste ga vi usvojili, apsolutno ceo proces akreditacije fakulteta stavljen isključivo pod kontrolu izvršne vlasti, a u mnogim svojim segmentima isključivo pod lično ministrovu kontrolu.

Radi se o tome da je naš kolega, koji ovde nije prisutan, muftija Muamer Zukorlić, u ulozi predsednika Odbora za obrazovanje i u ulozi vlasnika privatnog univerziteta koji već godinama ne može da akredituje ni jedan svoj nastavni program, podmetnuo svega nekoliko sati pre početka glasanja i pre početka skupštinske rasprave, preko Odbora čiji je predsednik, amandmane, kojima je celokupni proces akreditacije obesmišljen, izmešten iz ruku onih koji se u ovoj zemlji akreditacijom mogu baviti i stavljen pod kontrolu ministra, pod kontrolu Vlade i pod kontrolu Srpske napredne stranke.

Mi ovde ne plediramo da govorimo u ime Srpske akademije nauka i umetnosti ili onih koji su tu peticiju potpisali, mi se jednostavno pridružujemo njihovom zahtevu. Budući da smo narodni poslanici, ovo je instrument koji nam stoji na raspolaganju. Pozivam vas, kolege, da glasate za ovaj predlog, pa da onda zajedno dođemo do načina na koji se proces akreditacije može drugačije urediti, jer nije muftijin univerzitet vredan toga da se ovde sramotite i da kaljate svoj obraz. Verujte da ima i važnijih stvari od toga.

Ja bih isto ovako kao kolega govorila po amandmanu. On je rekao da zapravo želi da nam skrene pažnju na jednu temu, znači, da mi možemo da se javljamo po amandmanu da govorimo o onim temama za koje mi smatramo da na njih bude skrenuta pažnja. Ova tema je sasvim dobra koju je gospodin Martinović pokrenuo, pa pošto govorimo o zakonima koji nisu na dnevnom redu možemo i mi da pričamo o tom zakonu o kom gospodin Martinović govori i najpre treba, gospodine Arsiću, da mu prenesete da je sramota što žene koje su juče izašle na ulice i sve one koji su hteli da ih podrže proglašava za nekakve piune u igri ne znam kakvoj i što ih proglašava za ljude koji su instrumentalizovani od strane bilo koje stranke.

Meni je žao što niko od poslanika koji su glasali za taj zakon juče nije bio tamo da razgovara sa trudnicama, da razgovara sa porodiljama, da razgovara sa svim onim ženama koje danas u Srbiji ne smeju da zatrudne i ne usuđuju se da zatrudne zbog sistema koji ste vi napravili, što niko nije želeo da čuje koji su to zahtevi mama, koji su zahtevi porodilja, koji su zahtevi trudnica, sa kakvim se sve problemima suočavaju zbog zakona koji je ova skupštinska većina usvojila, a ovaj ministar Đorđević koji sedi ovde predložio, što niko nije hteo od vas da čuje kakva su prevara vaše mere natalitetne politike i kakva je prevara to što govorite tim ženama.

Vi i dalje niste našli način da pomognete onim ženama koje se i dan danas suočavaju sa problemima samo zbog toga što su zatrudnele. Ministar Đorđević nije u stanju pet minuta da govori o tom zakonu, a da ne priča o porodiljskoj mafiji, o manipulacijama i o zloupotrebama u tom sistemu, ali kako nama stalno ovde govori vaš predsednik Vučić, svako se kreće u krugu sopstvene pokvarenosti, pa onaj ko je sklon zloupotrebama, verovatno u svemu vidi zloupotrebe, verovatno vidi zloupotrebe i u tome što je ženama problem što treba da rade 18 meseci da bi mogle da dostojanstveno posle žive i da nekako prežive kada dobiju dete. Verovatno je zloupotreba po ministru i po vama svima to što žene moraju da biraju između toga da li će dobiti naknadu koja im pripada ukoliko su rodile dete sa smetnjama u razvoju ili će dobiti tuđu pomoć za negu deteta, verovatno je po vama zloupotreba i to što se žene žale na to što i dan danas dobijaju otkaze kada zatrudne, što poslodavci nalaze i dalje načine da ih ispituju o tome da li žele porodicu, da li imaju decu, da li planiraju decu, da od toga zavisi i njihovo zaposlenje i napredovanje, a Boga mi i ostanak na poslu.

Verovatno je po vama zloupotreba i to što je ona državna službenica rekla, zapravo, što i jeste politika Vlade, da poslodavcima trebaju žene koje će da rade, a ne žene koje će da rađaju, jer ta žena je samo naglas i veoma nespretno rekla ono što vi radite od kako ste došli na vlast. Ona je kažnjena ili će biti kažnjena, nismo do kraja ispratili epilog te priče, a istina je da kažnjeni treba da budu oni koji su takvu politiku osmislili. Ona jedino za šta bi, eventualno, mogla da odgovora jeste nekakvo odavanje državne tajne ili ne zna šta bi ona mogla da odgovara, jer ona je vrlo nespretno rekla ono što vi zapravo radite i ovim merama koje ste tobož usvojili i ovom lažnom reklamom kako će trudnicama, porodiljama biti bolje nego ikada, kako će dece biti više nego ikada, jer sve što radite, od kako ste došli na vlast je to da saplićete na svakom koraku žene koje pokušavaju da osnuju porodicu, da rode decu, da uz to imaju posao i uprkos vašim naporima kako-tako prežive.

To što te žene svrstavate u nekakve instrumentalizovane predmete, ili ne znam šta, govori više o vama, nego bilo šta što bilo koji vaš politički protivnik može da kaže. Vi u svakome ko se bori za svoja prava vidite neprijatelja države. Vi u svakome ko ukaže na neki problem u nekom zakonu vidite kriminalca, tajkuna ili izdajnika, ali to je ono što radite već 30 godina, pa sada sa ovim ženama samo nastavljate to da radite.

Sramota je svakog narodnog poslanika ko juče nije bio tamo sa njima. Ne treba mi da crvenimo što nas vi ovde prozivate zbog toga. Vi, gospodo, treba da crvenite što juče niste bili tamo sa njima ispred Vlade i što niste makar saslušali to što imaju da kažu.

Znam šta ćete vi nakon ovoga uraditi. Mogu da zamislim salvu uvreda koje će uslediti. Možete čitati i tvitove i fejsbuke i instagrame i sve žive društvene mreže koje postoje. Suština je da ste doneli zakon koji ženama, koje planiraju porodicu, koje su trudne ili koje su rodile decu, otežava život u ovoj zemlji. To nikakva vaša uvreda neće promeniti, a vi, gospodo, izvolite.

Zahvaljujem, kolega potpredsednice Arsiću.

Mnogi poslanici su hvalili ovde zakone iz oblasti obrazovanja. Činjenica jeste da u njima neka rešenja zaista jesu dobra. Odlično je uređeno pitanje lektora, itd. Međutim, postoji makar dva, a i više razloga zbog kojih su ovi zakoni, uprkos tim dobrim rešenjima, izuzetno loši.

Dva skandalozna člana u ovim zakonima, 14. i 18, pokazuju da ne postoji tačka na koju će SNS stati da nagradi nerad, da nagradi one koji idu preko veze, da nagradi one koji pokušavaju da prevare sistem, zaobiđu pravila i prekrše zakone.

Ne postoji zakon iz oblasti obrazovanja, gospodine Šarčeviću, koji ste, što vi lično, što vaše kolege koje su bile na vašem mestu u prethodnom periodu, predložili, a da na neki način ne nagrađuje one koji kupuju diplome, koji falsifikuju naučne radove i one koji na bilo koji način pokušavaju da zaobiđu pravila.

Vi nama kažete ovde u obrazloženju zakona gde je onaj obavezni deo – problemi koje zakon treba da reši, dva problema nam navodite, problem nedovoljne uređenosti angažovanja lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu i, pod dva, problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Da li su stvarno to dva problema koje ovaj zakon rešava? Ili rešavate problem starih studenata ovim zakonom ili rešavate problem ovih spornih doktorata, ili rešavate problem ovih koji su upisali stepene studija, a za to nisu imali uslova. Vi ili vaši saradnici, ako su vaši saradnici, savetujem da čitate ubuduće predloge zakona koje šaljete u Skupštinu, govore da su dva najvažnija problema ova. Kako bih vam rekla, mnogo važnije stvari rešavate ovim zakonima i to na užasno loš način.

Najpre, član 14, kojim se menja stari član 127, prvo, upadljivo iz uslova kada se diplome mogu uvek poništiti, izostaje slučaj kada su završni radovi plagirani, kada nisu produkt samostalnog rada kandidata. U nastavku člana u narednim stavovima se to ostavlja visokoškolskoj ustanovi da sama to utvrđuje.

Žao mi je što je ministar Mali izašao. Imali smo baš i na njegovom slučaju primer da visokoškolske ustanove u tim slučajevima imaju tendenciju da štite i svoj ugled i svoje profesore i one koji su na njima doktorirali ili magistrirali ili diplomirali plagirajući radove. Zbog čega ovoga, to je jedan od naših amandmana o kojima nećemo razgovarati zbog vaših stranačkih kolega koji će, naravno, podneti tonu amandmana na ranije zakone, da se ne bi o ovome razgovaralo.

Onda dolazi možda najproblematičniji deo ovog zakona, koji ovde sada uvodi pravilo da ukoliko komisija, koju, naravno, formirate opet vi, utvrdi da je neko ko je upisao neki stepen studija, a da za to nije imao uslove, ispunio sve obaveze na tom stepenu studija za koji nije ispunjavao uslove, da se njegova diploma ne poništava.

Vi nagrađujete one studente koji su upisali neki stepen studija, a za to nisu ispunjavali uslove. Vi kažete - odgovornost će snositi visokoškolska ustanova. Slažem se, ali ne može samo visokoškolska ustanova da snosi odgovornost. Odgovornost mora snositi i onaj student.

Prvo, nemoguće je postaviti da odrasla osoba koja upisuje fakultet ili master studije ili doktorske studije ne zna da ne ispunjava uslove za te studije. Korupcija, kako bih vam rekla, je dvosmerna ulica. Kriv je i onaj koji prima mito, a kriv je i onaj koji daje mito. Ako se neko upisao preko veze na stepen studija za koji ne ispunjava uslove i on mora odgovarati. Vi ovim zakonom njih oslobađate od svake odgovornosti.

Dalje, član 18, kojim se menja stari član 149. zakona. To su ti čuveni sporni doktorati. Vi kažete da ste razmišljali dve godine o tome kako da se taj problem reši, pa ste izabrali najgore moguće rešenje. Izabrali ste da idete linijom manjeg otpora. Pa, kažemo svi ti sporni doktorati će sada biti u redu, svi oni koji nisu dobili akreditaciju, koji su izdavali diplome, a da nisu za to imali akreditaciju, sve su te diplome validne.

Da li postoji zaista i jedan slučaj da ste rešili bilo koji problem tako da ne budu nagrađeni oni koji su muvali, da ne budu nagrađeni oni koji su kršili zakone, da ne budu nagrađeni oni koji su gledali samo da zaobiđu pravila i idu preko veze?

Nije vama prvi put da priznajete diplome onih koji nemaju uslove da diplome izdaju. Imamo slučaj našeg kolege Zukorlića, čiji univerzitet funkcioniše na osnovu mišljenja Vlade da se njegove nevalidne diplome imaju smatrati validnim, tako da je to samo nastavak vaše politike.

Reći još i nekoliko reči o ovom zakonima o kojima su govorili i, manje-više, svi narodni poslanici i narodne poslanice pre mene.

Nama je vaš kolega, gospodine Đorđeviću, sada se vama obraćam, v.d. pomoćnika ministra, gospodin Milošević, evo ovde sedi, drago mi je došao, na Odboru pre nekoliko dana rekao da je Zakon 2014. godine sa namerom pravljen tako i da su njegove odredbe formulisane na taj način da penzionerima nikada ne bude vraćeno ono što im je oteto za vreme ovog umanjenja penzija.

On je rekao da bi takvo vraćanje zbog načina na koji je Zakon formulisao tu problematiku sada bilo protivzakonito i da ti ljudi zapravo nemaju nikakve mogućnosti taj novac da potražuju.

Dakle, ne samo da je vama namera da to ne vratite, nego ste sa predumišlj1ajem to tako napravili da se nikada ne vrati.

Ne znam kako da vam kažem, to što ste vi njima uzeli, to nije bilo vaše. Oni su te penzije dobili na osnovu toga što su za vreme svog radnog veka uplaćivali, na osnovu toga im je obračunato kolika im je penzija i vi ste, prosto, procenili da su njihove penzije prevelike i da su baš oni ti koji treba da spasu ekonomiju od navodne propasti i da će baš njihove penzije biti ključ za fiskalnu konoslidaciju. Onda ste te njihove penzije, opet mi je žao što gospodin Mali nije tu, primer je za dve idealne stvari, potrošili na novogodišnje rasvete, na jarbole, na fontane, na razne vaše privatne poslovne varijante i sada se pojavljujete kao veliki spasioci koji im te penzije vraćaju, koji, iako nemaju nameru da im vrate ono što su im oduzeli, to predstavljaju kao veliku nagradu penzionerima, a njihova visina penzija će u buduće zavisiti od toga kako se vi odlučite.

Tako da, to je poenta naše današnje rasprave o penzijama. Mi možemo velikim rečima da zamagljujemo suštinu. Vi se, ministre Đorđeviću, možete ljutiti na nas što ne shvatamo ili kako kaže gospodin Arsić, nismo dovoljno obrazovani da bismo mogli da razumemo pismo koje nam čitate, koje ste uputili Fiskalnom savetu kao odgovor na njihove mere, ali suština je ovde vrlo jednostavna.

Suština je da ste oduzeli ljudima nešto što su oni zaradili, pa ste onda sve te pare potrošili na rasvete, jelke, fontane i jarbole, da nemate nameru to da im nikada vratite, i da će u budućnosti to što su oni zaradili zavisiti od vaše dobre volje.

To je suština o kojoj mi danas razgovaramo i ne postoje nikakva pisma Fiskalnom savetu i ne postoje nikakva pisma Aleksandra Vučića penzionerima, koje će tu suštinu moći da zamagle. Ali, kako je narodni poslanik Božović rekao, već smo jednom vraćali sve penzije koje ste dugovali penzionerima, dugujete im opet, i mi ćemo to opet vratiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Nekoliko stvari oko kojih se mi, zaista, ne razumemo, zbog čega mi je drago. Oko nekih stvari zaista ponosim se time što nikada nećemo misliti isto.

Ne vodi ovde niko rat protiv privatnih fakulteta, mi vodimo rat protiv kupljenih diploma, protiv plagiranih naučnih radova, protiv svih onih koji neradom, preko veze i zaobilazeći pravila vređaju sve one studente, sve one učenike, svu onu decu, i sve one ljude koji u Srbiji pokušavaju svojoj deci da objasne da se rad i učenje isplati.

Sa druge strane vi te ljude konstantno nagrađujete. Kakve veze ima ko je koliko studirao sa činjenicom da vi danas predlažete zakon 2018. godine u kom piše da je validna diploma onoga ko je neki stepen studija upisao, a za to nije ispunjavao uslove?

Možete vređati koliko hoćete, možete očekivati da mi ovde padnemo u nesvest zbog toga što je Aleksandar Vučić završio Pravni fakultet. Verujte, postoje društva u kojima se ne divi nekome što je završio fakultet. Nekako, podrazumeva se da je to normalna stvar da ste završili fakultet a da niste pri tome kupili ni jednu diplomu. Nažalost, mnogi ministri iz Vlade ne mogu time da se pohvale.

Što se tiče našeg kolege muftije, kog drago mi je što toliko štitite, to što je Zoran Đinđić tada otvorio taj univerzitet nema apsolutno nikakve veze sa tim što taj fakultet 15 godina kasnije radi bez akreditacije, a vi mu dozvoljavate da to isto radi.

Na kraju, gospodine Martinoviću, nekoliko puta smo pričali, uzmete jedan tekst, uzmete drugi tekst, vidite da su isti, to se zove plagijat.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću. Očekujem repliku od tri i po minuta, kao i kolega Martinović.

Naravno da Demokratska strana osuđuje to što je rekao Željko Veselinović, kao što uvek osuđujemo svaki prostakluk, svaki govor mržnje i sve ono što vi veoma često ne čujete, veoma često izgovarate, veoma često podržavate, a bogami, i vodili ste politiku koja je apsolutno u skladu sa ovime što je Željko Veselinović izrekao i napisao. Tako da, u tome je još jedna razlika između nas.

Vi govorite o nečijim ćerkama i ženama koje su uvređene time što je on rekao. To je tačno. A, koliko je ćerki i žena uvređeno onim što ste vi radili devedesetih godina, onim što radite sada? Koliko je ćerki i žena uvređeno zbog tvita isto tako žene koja je potpredsednica Narodne skupštine o Srebrenici, koju vi i dalje držite na tom mestu i odbijate da se raspravlja o njenoj raspravi? Koliko ste ćerki tih istih i žena, zajedno sa Šešeljem, ostavili bez muževa, očeva, braće, bez krova nad glavom? (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Što se tiče drugog, odnosno prvog dela vašeg izlaganja, gospodine Martinoviću, meni je drago da ćete, iz ovoga svega što ste vi rekli proizilazi da ćete vi podržati naš amandman, kojim predviđamo da se uvek diploma poništi u slučaju kada se sazna, ispostavi da je neki završni rad bio plod nesamostalnog rada kandidata.

Ja se slažem da ne može sajt „Peščanik“ da utvrdi, ali kao što vidite, zakon nam je takav, a ministar Šarčević predlaže da se tako i nastavi, da „Megatrend“ univerzitet sam odlučuje o tome da li je neko na „Megatrend“ univerzitetu plagirao svoj rad.

Na kraju samo, verujem da vi ne vidite vezu između moje doktorske disertacije i teme, moje magistarske teze. Zamislite, nismo svi kao vi da pišemo jedan te isti rad i objavljujemo ga pod novim imenom svaki put i autoplagiramo naučne radove. Tako da, verujte, neki ljudi se bave različitim temama u svom naučnom radu. Hvala.