Zahvaljujem, predsednice.

Neki su poslanici rekli da njihova pitanja možda i nisu među najvažnijima. Smatram da moje pitanje jeste među najvažnijima. U svakom slučaju za ljude koji se suočavaju sa problemom o kom ću govoriti jesu najvažnija. Važna su i za one parove i osobito žene koje se veoma često nalaze na meti državnih funkcionera zato što nemaju decu ili nemaju, prema njihovom sudu, dovoljan broj dece, pa se računa koliko je dece po ženi potrebno da bismo dostigli ne znam šta i važna su po svoj prilici za državu budući da je upravo pronatalitetna politika jedan od najvažnijih ciljeva koji su proklamovani od strane i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike i nadležnih ministara, a bogami i mnogih medija.

Pitanje upućujem ministru zdravlja, ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović sa molbom da od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dobiju sve podatke i da mi odgovore vrlo precizno.

Naime, 17. juna 2018. godine se u pojedinim medijima pojavila vest da će zamrzavanje embriona o trošku države početi da se primenjuje i da to nije sve, nego da sledi još dobrih vesti. Na prvi pogled ovo deluje odlično. Međutim, kada se malo zagrebe, vidi se da je u pitanju samo, nažalost, izgleda još jedan trik koji će da uvede dodatnu zabunu među te ljude koji kao da nisu dovoljno sluđeni i dovoljno u trošku, u silnoj birokratiji i silnim zahtevima koji prate proces vantelesne oplodnje.

Problem je u tome što je 26. marta isto tako rečeno da će zamrzavanje embriona o trošku države početi 1. maja. To je rekla v.d. direktorke RFZO. Zatim je 25. maja, 1. maj je kao što ste možda mogli primetiti prošao, zamrzavanje embriona nije počelo, rečeno da će to početi od 15. juna, ista osoba je to rekla, da bi se 17. juna pojavila ova vest koja je puna izjava onih koji sprovode proces vantelesne oplodnje, a puna je raznih nelogičnosti i mislim da bi parovima koji su u procesu vantelesne oplodnje od ključnog značaja bilo da se na moje pitanje vrlo precizno odgovori.

Naime, u tom tekstu piše da iako je najavljivan mesecima ovaj proces još ne funkcioniše. Specijalni frižideri u pet državnih bolnica u kojima će embrioni biti zamrzavani i čuvani još ne rade, ali su testirani i biće pušteni u rad kada stignu prvi embrioni.

Šta znači da frižideri još ne rade? Kako frižideri mogu još da ne rade kada su parovi već u procesu vantelesne oplodnje i kada u njemu već mogu da zamrzavaju embrione oni parovi koji plaćaju sami zamrzavanje embriona? Da li to znači da oni plaćaju zamrzavanje embriona u frižiderima koji još uvek ne rade?

Drugo pitanje se odnosi na izjavu direktora GAK Narodni front, koji je rekao - imamo sve tehničke uslove, mašine su testirane i dobijene su dozvole, aparati još nisu uključeni, jer ne treba da rade dok su prazni. Opet, o čemu se radi? Neki parovi sami finansiraju zamrzavanje embriona. Gde se ti embrioni drže ako frižideri u tih pet bolnica u kojima će biti zamrzavani ne rade?

Kako saznajemo, ovu mogućnost će za sada imati samo pet državnih bolnica u Srbiji, dok privatnici koji imaju potpisane ugovora sa RFZO još uvek nemaju dozvolu da zamrzavaju polne ćelije. To su potvrdili iz Uprave za biomedicinu. Zašto parovima koji ulaze u proces vantelesne oplodnje nije rečeno da će postojati razlika između privatnih i državnih bolnica u kojima rade vantelesnu oplodnju? Ne, njima je rečeno da su te bolnice ravnopravne. Oni se mahom opredeljuju za privatne bolnice zbog toga što u državnim nema embriologa, zbog toga što ne žele da rade za smešne plate koje imaju u državnim bolnicama i sada se ispostavlja da će parovi koji su u privatnim bolnicama biti diskriminisani.

Poslednje pitanje jednako važno - da li će se to zamrzavanje embriona i odmrzavanje računati kao novi pokušaj vantelesne oplodnje, jer to je ključno za mnoge parove koji su u ovom procesu? Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, jasno je da poslanici SNS nemaju šta da kažu u korist svojih amandmana. To su amandmani koji su, kao i svi amandmani koje podnose u prethodnih sedam meseci, bespredmetni, besmisleni, čije bi usvajanje u teoriji dovelo do potpunog haosa u zakonima o kojima mi raspravljamo, a danas su ti amandmani možda još i štetniji nego inače, zbog toga što upravo ovi amandmani čija je jedina svrha da se kroz njihovo tobožnje obrazlaganje blate ljudi iz DS i sve ono što je DS radila, onemogućavaju da mi razgovaramo o zakonima koji treba da se nađu isto tako u raspravi u pojedinostima.

Radi se o zakonima kojima se reguliše jedna jako važna oblast. Radi se o zakonima kojima se regulišu prava nacionalnih manjina u ovoj državi. Ja verujem da je mnogim pripadnicima nacionalnih manjina važno da čuju šta u tim zakonima piše, da je njima važno da znaju na koji će način Narodna skupština odlučiti i o svim amandmanima koji su usvojeni, ali nažalost zbog jedne neverovatno potrebe SNS da čak i ovim institucionalnim nasiljem uguši svaki dijalog u ovom društvu, to neće biti moguće.

Tako da ja pozivam poslanike vladajuće koalicije da ukoliko nemaju šta pametno da kažu o svojim amandmanima, možda odustanu od obrazlaganja amandmana. Već sedam meseci znamo šta je sudbina tih amandmana. Kada bude glasanje…

Ja imam i vreme ovlašćenog predstavnika, o čemu se radi?

Nisam to primetila. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Još jednom molba, predstavnicima SNS, ako nemaju šta pametno da kažu o svojim amandmanima neka ne koriste vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima i neka ne onemogućavaju druge narodne poslanike da govore o amandmanima koji su važni građanima Republike Srbije.

Zaista ne znam, i ne mogu da uvidim koja je svrha javljanja narodnih poslanika koji ne govore o svojim amandmanima, a šta bi i govorili o njima budući da kao što sam rekla amandmani su podneti sa isključivim ciljem da onemoguće raspravu o amandmanima koji su podneti na druge članove zakona. Tako da, molim vas, ako nemate šta drugo da pričate osim da blatite, nemojte trošiti vreme za ovu raspravu, mnogim narodnim poslanicima je važno da razgovaraju o amandmanima koje su podneli. Građani Srbije sedam meseci umesto rasprave o pojedinostima slušaju sastave koje je neko napisao poslanicima SNS ili su ih sami napisali, zaista ne menja na stvari, poenta je u tome da je SNS ukinula u ovoj Skupštini raspravu o pojedinostima.

Ako imate neke želje da utičete na nadležne državne organe, da pošalji inspekciju u policiju, vojsku, ne znam koga sve želite da pošalju u opštinu Paraćin. Na vlasti ste na svim nivoima, pošaljite koga hoćete samo nemojte više maltretirati građane Republike Srbije ovim sastavima koji su, sada već postali, izvinite, više nego besmisleni. Imate pravo da podnosite amandmane. To pravo niko ne spori narodnim poslanicima, ali dajte makar da što amandmani, što obrazloženja imaju makar nekog naizgled smisla. Ovo zaista više nema smisla.

Zahvaljujem predsednice.

Meni je drago da se ova polemika povela, budući da su sada građani Republike Srbije imali prilike da čuju šefa poslaničke grupe SNS kako se zahvaljuje kriminalcima koji već 6 godina putuju od opštine do opštine u Srbiji, maltretirajući ne samo kandidate drugih stranaka nego i građane i sve one koje u tim opštinama žive, koji se usuđuju da ne glasaju za SNS, kako ih naziva pregaocima i velikim borcima za bolju Srbiju.

Taj pregalac, Zelja, je pre pet godina kidnapovao dvoje aktivista DS u Vrbasu, odveo ih u prostorije SNS gde ih je pretukao. Oboje su imali ispod 20 godina. Nakon što ga je jedan od pretučenih aktivista, da vam ne pričam kakva su poniženja oni u prostorijama SNS ispod slike Aleksandra Vučića tamo doživeli, identifikovao prepoznavši ga na slikama sa Fejsbuka, prijavio policiji njegovo ime.

Nakon toga pet godina se ništa nije desilo. To isključivo zbog toga što ti veliki borci za bolju Srbiju, koji kidnapuju decu koja rade za kampanju za druge kandidate i prebijaju ih u prostorijama SNS, imaju zaštitu SNS i zaštitu Aleksandra Vučića.

Tako da je bilo nama jasno da je to zapravo politika Aleksandra Vučića, da je ta politika nasilja, prebijanja, maltretiranja, kidnapovanja, crtanja meta na čelo svima koji misle drugačije, jeste vaša politika, a od gospodina Martinovića smo upravo dobili potvrdu toga i ako bi mogao još koji put da ponovi i da se tim kriminalcima zahvali, ja mislim da će građanima biti mnogo jasnije.

Zahvaljujem, predsednice.

Gospodin Martinović govori šta smo mi napravili od nekada ugledne organizacije. NJegova sreća pa ni jedna organizacija, ni jedna politička stranka u kojoj je Aleksandar Martinović ikada bio, niti ona u kojoj je sada, nije niti bila ugledna, niti je ikada imala šansu da bude ugledna.

Naravno da na optužbe stranke osuđenog ratnog zločinca nemam nameru da odgovaram i ništa što ti poslanici ovde govore ne zavređuje pažnju, a neke od njih i lično potražuje sud u Haškom tribunalu. To što Republika Srbija nema nameru da sarađuje sa sudovima koje zvanično priznaje…

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Predsednice, jel možete da regulišete ove katastrofalne psovke ili ne čujete? Jel ne čujete šta mi govore?

Nisam ja zamolila poslanike stranke osuđenog ratnog zločinca ništa, nego vama govorim da ste dužni da sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom. Ako vi smatrate da je u redu da se pretvarate da ne čujete ove stvari koje meni ovi ljudi, sa leve moje strane, govore, onda vama na čast…
(Narodni poslanici SRS dobacuju.)
… i samo potvrđujem reči Aleksandra Martinovića koji je rekao da se ničega ne stidi, ni onoga što je radio u SRS, ni onoga što je radio u SNS. Možda biste, gospodo, bivši radikali trebali da počnete da se stidite onoga što ste radili nekada, i onoga što radite sada, i onih ljudi sa kojima ste nekada bili, i ovih ljudi sa kojima sada sedite, i onih ljudi koje na sva usta hvalite i sklapate hvalospeve za to što šest godina maltretiraju građane Srbije.

103, gospodine Arsiću.

Molim vas, na šta ova sednica liči? Kako vi zamišljate da ova Skupština izgleda i kako zamišljate da ova sednica teče, ako predsednica Skupštine ovde dobija reč kad god zatraži, kako god zatraži, u momentu u kom zatraži, mimo svih pravila po Poslovniku, govori dva i po minuta, zloupotrebljava svoje pravo da u raspravi učestvuje kao i svaki drugi narodni poslanik i vi joj to dozvoljavate.

Ali, to je samo slika i prilika Srbije koju vi pravite. Srbije u kojoj je odabranima iz SNS dozvoljeno sve, ostalima nije dozvoljeno ništa. Srbije u kojoj taj isti Zelja, koji je prijavljen policiji, bila sam lično prisutna kada je naš aktivista iz Temerina, kog je ovaj isprebijao još pre tri godine, i to u prostorijama SNS, dao njegovo ime i prezime policiji, koja od tada nije uradila ništa, zato što ga štiti SNS...

Gospodine Arsiću, da li sam po vašem sudu jedina danas koja je ovako postupila i kada je dobila reč, da vam ukaže na povredu u postupanju, iskoristila priliku da kaže i nešto o temi dnevnog reda, ili vam se čini da su to možda i drugi poslanici radili, da se nisu ni potrudili da navedu član Poslovnika i da ste vi to široka srca dopuštali, samo zato što su bili iz SNS?
Dosta je Srbije u kojoj SNS može da radi šta joj padne na pamet. Mi u Skupštini svakako to nećemo dozvoliti, a branićemo i građane koje maltretirate, koje uništavate i koje svaki dan pokušavate da oblatite svojim lažima, kao što to činite nama i ovde.

Zahvaljujem.

Predsednice, učinili ste nekoliko povreda člana 103. Poslednju u nizu kada mi niste dali reč odmah nakon što sam je zatražila, a želela sam da vam skrenem pažnju na to da ste u toku izlaganja prethodnog govornika, potpredsednika Milićevića, u dva navrata prekršili Poslovnik, isti taj član 103.

Naime, poslanik Milićević je na samom početku svog izlaganja rekao da on i nema nameru da ukaže na to da ste vi prekršili Poslovnik, nego da se javio da replicira. Dakle, on je najavio da će njegovo izlaganje po ovom osnovu zapravo biti zloupotreba Poslovnika i zloupotreba prava da vam ukaže na grešku u postupanju. Vi ste mu, uprkos tome, dopustili, uprkos najavi da nema nameru da radi ono što mu je dužnost kada se javi da govori po ovom osnovu, vi ste mu uprkos tome dozvolili da završi svoje dvoipominutno izlaganje u kom je, što je druga povreda Poslovnika, budući da po tom osnovu on može da govori samo dva minuta, u kom je on manje-više blatio ljude koji ne pripadaju vladajućoj stranci a koji vode čitavih šest lokalnih samouprava u Srbiji, ali, očigledno je i to previše za vladajuću koaliciju.

Treća stvar, treći momenat kada ste prekršili Poslovnik, jeste taj što niti ste dali obrazloženje poslaniku Milićeviću da li smatrate da ste zaista prekršili Poslovnik, a bili ste dužni to da učinite, niti ste ga pitali da li on želi da se Narodna skupština izjasni, niti ste mu izrekli opomenu, ili njegovoj poslaničkoj grupi oduzeli dva minuta, što ste isto tako bili u obavezi da učinite.

Ako će ta pravila važiti za sve, nema problema, samo recite unapred.

Zahvaljujem, potpredsednice Milićević.

Ovde nam je ministar Ružić rekao da se raduje debati koju ćemo imati o ovim zakonima, da ćemo o njima mnogo razgovarati i danas i sutra kada budemo imali raspravu u načelu i kada budemo imali raspravu u pojedinostima.

Ne znam da li vam je poznato, gospodine Ružiću, mi raspravu u pojedinostima nemamo još od decembra prošle godine kada se SNS dosetila da opstruiše rad Skupštine u kojoj sama čini većinu, tako da će i ovaj set zakona, kao i svi predloženi zakoni u prethodnih, evo već šest, sedam, meseci, proći bez skupštinske rasprave u pojedinostima, što mi je posebno u ovom slučaju žao zbog toga što mislim da su zakoni kojima se uređuje oblast prava nacionalnih manjina izuzetno važni za Republiku Srbiju.

Znam da SNS nije mnogo stalo do manjinskih prava. Uostalom, nije tako davno vreme kada su neki njeni i danas visoki funkcioneri pripadnicima nacionalnih manjina nudili po koji sendvič da se odsele iz Republike Srbije, ali mislim da je zbog Narodne skupštine, zbog Republike Srbije važno da o ovom zakonu razgovaramo što detaljnije.

Mi smo uložili veliki broj amandmana. Zapravo, svi amandmani, koje smo uložili, se odnose na ove zakone i žao mi je što o njima nećemo moći da razgovaramo, tim pre što Srbija ima i velikih problema kada je u pitanju ova oblast, kada su u pitanju naši pregovori sa EU. Nadali smo se da možemo da doprinesemo, ali možemo da se nadamo će vaši saradnici pogledati naše amandmane i da će možda neki od njih usvojiti, iako u Skupštini, kažem, nećemo imati pravo da o njima razgovaramo, ni narodni poslanici koji za njih treba da glasaju u danu za glasanje, ali što je mnogo važnije, ni građani Srbije neće saznati kakva se to debata o ovim zakonima vodila, jer o njima praktično neće biti debate, makar ne u pojedinostima.

Počeću od drugih zakona koje ste predložili, budući da je takav i redosled koji je grupa narodnih poslanika, koja je podnela zahtev za sazivanje ove sednice, odredila. Najpre ću govori o Zakonu o lokalnoj samoupravi.

Plašim se da svi ovi zakoni, baš kao ni ovi manjinski, apsolutno ne tangiraju ono što su problemi lokalne samouprave danas, ono što su problemi građana koji u lokalnim samoupravama žive, ono što su problemi u funkcionisanju našeg sistema. Tako je od ovog prvog Zakona o lokalnoj samoupravi, pa sve do zakona koji su teritorijalna organizacija i koje su predložile naše koleginice i kolege iz SNS, tako da možemo da krenemo da razgovaramo na taj način.

U ovoj reklami koju ste nam podelili za zakone vi kažete da će Predlog zakona o lokalnoj samoupravi obezbediti uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave i da će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, što je vrlo lepa odredba. Međutim, mislim da ste i sami svesni da naše lokalne samouprave niti tako funkcionišu, niti će tako funkcionisati, da ih vode ljudi koji su vrlo malo zainteresovani za ono što građani misle, osobite o tome šta u lokalnim samoupravama treba da se gradi.

Dolazim iz Novog Sada u kom je gradonačelnik pre nepune dve ili tri nedelje, mislim da sam postavila poslaničko pitanje, ne znam da li je stiglo do vas, koje se na to odnosi, na najbrutalniji mogući način izvređao građane koji su upravo koristili svoje pravo koje i sada imaju po Zakonu o planiranju i izgradnji i pokušali da ukažu na to da ne žele da se čitav jedan deo grada betonira, rasproda investitorima po izboru SNS i da se sačuva bar poneka zelena površina u gradu Novom Sadu.

Odgovor gradonačelnika Novog Sada je bio taj da može i on da organizuje skupljanje potpisa građana, pa da se vidi ko će više skupiti građana, da li građani sami ili SNS, da ga uopšte ne interesuju primedbe građana, najavivši na takav način da će se tim primedbama pozabaviti nadležni organi. Mislim da je jasno stavio do znanja i nadležnim organima kakva ta odluka treba da bude.

Imali smo i drugih načina na koje su gradovi sami odlučivali šta će se gde graditi bez ikakve konsultacije sa građanima. Mislim da nema osobe u Srbiji kojoj nije poznat slučaj Hercegovačke, kada je grupa ljudi pod maskama u toku noći porušila čitav jedan deo grada, vezala i zarobila neke građane, kojom prilikom je policija imala nalog da ne reaguje i da se ne odaziva na pozive vezanih građana. To je eto učešće građana u odlučivanju o tome, kako ste rekli, građani će imati mogućnost da kažu šta da se gradi. Govorili, ne govorili šta da se gradi, jasno je da će SNS i njeni gradonačelnici, predsednici opština raditi apsolutno baš kako im padne napamet, da ih neće, kao ni do sada, interesovati šta građani o tome misle i zaista nema ni jednog razloga da verujemo da će to biti drugačije.

Drugi cilj ovog zakona, kako i sami kažete, jeste utvrđivanje minimalnog roka za sazivanje sednice skupštine opštine, odnosno grada od 24 časa, pa kažete – sprečavanjem zloupotrebe ovlašćenja u pogledu neprimernog roka za sazivanje sednice skupština omogućavamo njihov bolji rad. Kakvih zloupotreba? Ko vrši te zloupotrebe? Predsednici skupština? Prosto morate malo objasniti na šta se odnosi. To je inače odredba koje u zakonu nema, to se pojavilo u reklami koju ste nam dostavili uz zakon, tako da zaista ste dužni da nam kažete zašto se sad taj rok skraćuje na 24 sata. Na kakve zloupotrebe pokušavate da sprečite? Ko ih je do sada vršio? Da li su ti ljudi odgovarali ili se prosto radi da se taj rok mora skratiti da bi možda ono držanje, čuveno držanje odbornika u karantinu, možda bilo jeftinije, pa sad nećete morati da ih držite sedam dana u karantinu, nego, evo, 24 sata i da bi možda zelje i razne zelje po Srbiji koji zavode teror po neposlušnim lokalnim samoupravama imale manje posla kada treba tamo da pritiskaju odbornike, zastrašuju građane i prete njihovim porodicama.

Još ću se samo na kratko osvrnuti na druge zakone, pre nego što pređem na zakone kojima se uređuje oblast ljudskih i manjinskih prava. Imamo zaista čudan zakon o teritorijalnoj organizaciji od svega što mi možemo i što mi moramo da rešimo kada je u pitanju teritorijalna organizacija u Republici Srbiji. Od svega toga mi smo rešili da tri mesne zajednice prebacimo iz jedne opštine u drugu i sad svi ovde treba da se zahvaljujemo i narodnim poslanicima i vladajućoj većini zato što su takav jedan predlog zakona dali.

Meni je drago što će se to desiti. Mislim da će građani tih opština odjednom doživeti procvat, da će im poteći med i mleko sada odjednom kada su dobili status gradova. Čestitam im na tome što su dobili status grada, ali verujte da to u praksi njima apsolutno ništa ne znači, da to ne znači ni tome da mi ne znamo ni šta su nadležnosti lokalne samouprave, ni ko nam vodi lokalne samouprave, kakvi su odnosi, kakva nam je ostala teritorijalna organizacija Republike Srbije. Ustav je vrlo nejasan. To su sve stvari o kojima mi treba da razgovaramo, a ne da ovde jeftinim marketinškim trikovima proglašavamo nekakve pobede i padamo u nesvest od sreće zbog toga što su dva grada dobila status grada, time što su se dve mesne zajednice prebacile sa jednog spiska na drugi spisak. Niti to bilo kome znači, niti je time bilo koji problem rešen. Tako da još jedna u nizu kozmetičkih promena, koja verovatno ima neku svoju svrhu koju mi trenutno ne možemo da nađemo.

U reklami koju ste nam podelili kažete – korak dalje u reformi sistema plata, pa je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru. Ja ne znam, gospodine Ružiću, da li ste vi pročitali ovu brošuru koju ste podelili. Ja verujem da niste, jer ja ne mogu da nađem drugi razlog da se pred nama pojavi materijal koji može da ustvrdi da je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru.

Dosta se bavim problemima prosvetnih radnika, budući da sam i bila predsednica Odbora za obrazovanje, to je bilo još u vreme dok se taj odbor bavio nečim drugim, a ne samo akreditacijom fakulteta svoga predsednika. Mi smo tada razgovarali mnogo sa prosvetnim radnicima.

Tom prilikom oni su nam rekli da su njihove plate i dalje ubedljivo najmanje u Evropi, da su daleko ispod republičkog proseka, da je struktura zaposlenih u javnom sektoru takva da je više od 80% sa visokom stručnom spremom, da čak i čistačice u nekim državnim javnim preduzećima, agencijama itd. nekvalifikovani radnici imaju veće plate od njih.

NJima je obećano da će biti donet zakon o platnim razredima. To je u osnovi i bio razlog zbog kog su oni prekinuli onaj svoj veliki štrajk od 2014. do 2015. godine. Ko zna koji put ih je SNS slagala.

Zakon o platnim razredima zaista jeste donet, ali tako da se on uopšte ne odnosi na one kategorije koje zapravo u javnom sektoru stvaraju problem sa platama. Dakle, taj zakon se ne odnosi na javna preduzeća, ne odnosi se na agencije, ne odnosi se na sve one kategorije u kojima su plate ogromne i koje zapravo stvaraju gubitke.

Umesto toga mi smo uskladili, ne znam, platu spremačice u domu zdravlja sa platom spremačice u školi, a plate kurira u agenciji je ostala veća čak i od plate direktora škole. Tako da ja ovaj zakon vidim samo kao još jednu nepravdu koja se pravi prilikom uspostavljanja zarada u javnom sektoru, a sve priče o tome kako će to sada da uvede zapošljavanje preko konkursa, napredovanje na osnovu zasluga itd. zaista ne možemo uzimati za ozbiljno budući da sve što se pokazali u prethodnih šest godina jeste zapošljavanje isključivo preko veze i to stranačke i napredovanje isključivo po poslušnosti, a nikako po kompetencijama i sposobnosti.

Što se tiče predloga za guvernerku, naravno da taj predlog nećemo podržati. Nismo ga podržali ni prvi put kada je gospođa Tabaković birana za guvernerku. Napravili ste jedan opasan presedan. Visoku stranačku funkcionerku ste postavili na mesto za koje zakon kaže da ne sme da se nalazi stranački funkcioner. Prvi ste koji ste to uradili. Što bi rekao Aleksandar Vučić – prvi put u novijoj istoriji Srbije. Eto nešto ste u novijoj istoriji Srbije prvi put uradili. Te vaše priče o zamrzavanju funkcija i slično, mislim da u to ni mala deca ne veruju.

Očigledna preporuka po kojoj se biraju ljudi koji vode računa o našim parama u ovoj zemlji je ko ima više afera i ko je više zatrpan aferama, pa je tu mrtva trka između Jorgovanke Tabaković i Siniše Malog, kojeg je ova skupštinska većina pre nekoliko dana izabrala za ministra finansija. Očigledno je to u SNS preporuka, ko ima više afera, ko ima mutnije poslove, taj će biti predložen, a kasnije i izabran da vodi računa o novcu građana Republike Srbije.

Konačno dolazim do zakona koji se bave pravima nacionalnih manjina. Mi smatramo da su rešenja koja nudite ovim zakonima prevaziđena, zastarela, da hrane jedan partokratski model manjinske samouprave koji u ovoj zemlji opstaje, a vidimo po ovome što ste predložili, vrlo lako može i da procveta i da ne odgovara na one potrebe pripadnika nacionalnih manjina na način na koji bi to moderne države u 21. veku trebalo da čine.

Ovi zakoni su naravno puni nekakvih floskula, opštih mesta koja ništa ne znače, zbog kojih Srbija već ima, kao što sam rekla, problema prilikom pregovora sa EU i zatvaranja poglavlja, a čini se da šalje jasnu poruku da su, kako bi rekao Orvel, neke manjine jednakije od drugih i da su neki nacionalni saveti jednakiji od drugih. Možemo samo da nagađamo na osnovu čega su baš takvi izbori u zakonu i takve odredbe stavljene, ali očigledno je da postoji mnogo prostora da se ovi zakoni poprave.

Mislim da je jasno, već kada se samo pogleda pojam definisanja i definicije nacionalne manjine koju ovaj zakon nudi, da se radi o jednoj definiciji koja, prvo treba reći u startu, diskriminiše malobrojne nacionalne manjine, ovaj momenat da je po brojnosti dovoljno reprezentativna je dosta opasan kada je u pitanju donošenje odluke ko može imati status nacionalne manjine a ko ne može.

Uslov da je ta manjina u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom je, isto tako, odavno prevaziđen u svetu u kom su nove nacionalne manjine već odavno zamenile stare nacionalne manjine i mi zaista kao da kroz ceo zakon nudimo neka rešenja sa sredine 20. veka. Mi ne možemo da prevaziđemo koncept koji se nudio narodima i narodnostima, mi ne možemo da uđemo u koncept zaštite ljudskih i manjinskih prava koji je potreban za 21. vek.

Ima čitav niz odredaba koje se već pojavljuju u drugim zakonima, a to je – zabrana diskriminacije, pretnja nacionalnim manjinama da ne smeju da njihove aktivnosti budu usmerene na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije. Zna se da su oni, jel da, obično osumnjičeni za takve stvari i ja ne znam koji bi bio drugi razlog da se ovo ubacuje kada je to već zabranjeno i Ustavom Republike Srbije i Krivičnim zakonikom? Ili, baš sad u zakonu o nacionalnim manjinama treba baš njima posebno pripretiti da ne smeju da narušavaju teritorijalnu celovitost i ustavni poredak?

Ima čitav niz načelnih odredaba koje ne samo da ne znače ništa, nego nam opet mogu napraviti probleme. Recimo, u članu 4, kada se pominju mere koje bi trebalo da dovedu do ravnopravnosti u zapošljavanju, ja ne znam, recimo, na koji način državna uprava misli da utvrdi ko je koje nacionalne pripadnosti? Ja ne znam koji su instrumenti na osnovu kojih mi možemo da ispitamo koje su nam nacionalne pripadnosti zaposleni u državnoj upravi, pa kažemo, e, sad nam ovde treba, ne znam, još tri Slovaka, ovde nam treba pet Roma, a ovde nam treba dva Mađara. Prosto, uneli smo jednu odredbu a bez ikakvih mera koje bi objasnile na koji način će se ona sprovesti.

Isto to je slučaj i sa učešćem pripadnika nacionalnih manjina u političkom životu. Ovo je, recimo, jedna od odredaba zbog koje nam Hrvatska pravi, s pravom, izuzetno velike probleme. Mi smo se bilateralnim sporazumima sa nizom okolnih zemalja obavezali na to da ćemo obezbediti parlamentarnu reprezentaciju za pripadnike nacionalnih manjina koje pripadaju, kao što je slučaj sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa Makedonijom. Nismo to uradili, niti imamo načina da to uradimo, niti imamo zakone koji bi to potvrdili, niti imamo model na koji to želimo da uradimo, tako da samo sebi pravimo probleme.

Nacionalni saveti će na način na koji ste vi predložili da funkcionišu ostati ispostave političkih stranaka nacionalnih manjina i to isključivo onih koje su dobro finansirane, dobro organizovane i dobro predstavljene i na drugim mestima. Nema nikakve decentralizacije manjinske samouprave, naprotiv, imamo jednu dalju centralizaciju. Jedina pozitivna stvar je to što ste, mada ne naš amandman prihvatili, daleko bilo, ne biste svakako bili u mogućnosti da prihvatite naš amandman, ali ste ukinuli onu diskriminatorsku odredbu koju ste u početku predložili, a to je da samo oni poslanici iz reda nacionalnih manjina koji imaju i čiji udeo u stanovništvu prelazi 2% imaju pravo da se obraćaju na svom jeziku. Pristali ste da to izbrišete iz zakona i to je jedino dobro, ali jasno vam je da to ni približno nije dovoljno, ne da mi iz DS podržimo ovaj zakon, nego da Republika Srbija počne da vodi način o pravima nacionalnih manjina onako kako to čine moderne demokratske razvijene evropske države u 21. veku. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče Arsić.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem ministru informisanja i Savetu REM, a odnosi se na rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, kojim je ovaj sud poništio odluku upravnog odbora RTV, kojom je Slobodan Arežina krajem januara razrešen sa mesta direktora programa u ovoj ustanovi.

To je inače već drugi put da sud vraća na posao Slobodana Arežinu i da ga Upravni odbor RTV smenjuje sa tog mesta, u jednom momentu čak i otpušta. I sada je direktor RTV Miodrag Koprivica da će o odluci suda odluku doneti pokrajinski medijski servis.

Moje pitanje ministru je kako Upravni odbor RTV može da donese odluku o tome da li će poštovati odluku suda ili neće? Pitanje članovima Saveta REM jeste da li mogu da pokrenu postupak za razrešenje članova Upravnog odbora RTV, budući da oni krše zakon, direktno se oglušuju o odluke suda i sami izjavljuju da nemaju nameru da ih poštuju, nego će doneti nekakve odluke o tome da li će odluku suda ispoštovati?

Slobodan Arežina je samo jedan od niza novinara, urednika u RTV koji su u maju 2016. godine, nakon što je SNS došla na vlast u Vojvodini smenjeni, oterani ili otpušteni sa posla.

Svi oni koji su se žalili do sada su sudskom odlukom vraćeni na posao, ali očigledno da u Vojvodini i u Srbiji koju vode SNS odluke suda baš ne znače mnogo, jer uvek ima neko iznad suda ko odlučuje o tome da li će odluke suda sprovesti.

Drugo pitanje upućeno je ministarki Zorani Mihajlović, koju ću zamoliti da prilikom davanja odgovora konsultuje gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vukčevića, budući da nama nije dozvoljeno da postavljamo pitanja gradonačelnicima, a Vukčeviću očigledno niko i ne može da postavi nikakvo pitanje. Odnosi se na jedno besomučno betoniranje zelenih površina u Novom Sadu, na njegovo ignorisanje žalbi koje građani Novog Sada masovno daju na generalne i detaljne planove regulacije. To su hiljade građana Novog Sada, koji stavljaju svoje potpise na peticije koje izgleda uzaludno pišu gradonačelniku Vukčeviću, jer ih on sa nipodaštavanjem odbacuje, podsmeva im se i govori i preti ili obećava da će i on lično početi da skuplja peticije, pa da se vidi ko ima više građana, da li on kao gradonačelnik Novog Sada i SNS ili sami građani koje optužuje da su politički instruisani, a koji zapravo samo pokušavaju da sačuvaju one površine na kojima se njihova deca igraju od besomučnog betoniranja, besomučnog zidanja novih zgrada i besomučnog pravljenja višespratnih garaža u njihovim dvorištima.

Tako da je moje pitanje - da li gradonačelnik Novog Sada ima pravo na ovakav način da se ophodi prema žalbama građana, budući da je prema Zakonu o planiranju i izgradnji njima dozvoljeno da ulažu žalbe i da te žalbe neko mora da razmatra? Zbog čega Miloš Vukčević ne komunicira sa građanima? Zbog čega im preti, zbog čega im se podsmeva? Da li može da shvati da Novi Sad nije glavni odbor SNS, nego Novi Sad u kom žive Novosađani, koji ne pristaju da ih bahati gradonačelnik teroriše?

Na kraju, pitanje vama, gospodine Arsiću, molim vas da pitate predsednicu Gojković kada će našoj poslaničkoj grupi biti dostavljeni snimci, koji se ne vide na kamerama RTS-a, nego samo na bezbednosnim kamerama Skupštine, na kojima se vidi kako me je grupa poslanika SRS u ovoj sali opkolila, dok ste se vi pravili da ništa ne vidite?

Zahvaljujem, potpredsednice Arsić.

Mi gospodine Mali nećemo glasati za vas. Danas, zapravo, i juče, imamo sednicu na kojoj nam premijerka, koja je po rečima Aleksandra Vučića izabrana na poziciju premijerke, uprkos tome što je niko nije hteo, ni poslanička grupa, ni njegova stranka, ni njegova porodica, ni građani, ni ostale stranke vladajuće koalicije, ali je izabrana isključivo zbog toga što je on tako želeo, dakle, nama takva premijerka danas za ministra finansija predlaže čoveka koji se na prethodnoj svojoj funkciji gradonačelnika Beograda, prema sopstvenim rečima, nalazio po ideji Andreja Vučića, brata sadašnjeg predsednika, a tadašnjeg premijera Republike Srbije. Eto, takvu mi Vladu imamo, takvu mi sednicu imamo i tako SNS doživljava i Narodnu skupštinu i Srbiju i njene građane.

Juče ste nam, gospođo Brnabić, mnogo puta rekli kako je Siniša Mali bio odličan gradonačelnik, kako u Beogradu pre njega nije ništa postojalo, nije bilo ni gradilišta, ni vrtića, ni puteva, ni autobusa, ni penzionera, ni Beograđana, ni ničega drugog, pa da vas pitam, ako je tako dobro obavljao posao gradonačelnika, zbog čega Siniša Mali nije ostao gradonačelnik Beograda? Zbog čega nije čak bio ni kandidat za gradonačelnika Beograda, zbog čega čak nije bio ni prvi na listi odbornika kandidata za Skupštinu Grada Beograda i zbog čega je onda SNS na sve načine pokušavala da sakrije i Sinišu Malog i sve one koji će, po svoj prilici, voditi Beograd u narednom periodu, da se Beograđani slučajno ne bi dosetili da se i ti ljudi nalaze na odborničkoj listi?

Kažete - građani su rekli šta misle o njemu. Upravo iz ovoga što ja govorim, zaključujem da je SNS na izborima dala sve od sebe da građani ne kažu šta misle o Siniši Malom i o njegovom radu, jer ako bi o tome govorili, oni bi govorili o čoveku, nažalost, gospođo Brnabić, za kog se vezuje, ja mislim, najviše afera od svih političkih aktera na našoj sceni, osobito onih na vlasti, od Savamale, of šor firmi, bugarskih grafologa, državne zemlje, pomoći ocu prilikom privatizacije tako što je odavao poverljive podatke o firmama u vreme kada je vodio proces privatizacije, 45 bankovnih računa, prijatelji koji finansiraju desetinama hiljada franaka školovanje njegove dece, novogodišnja rasveta. To su, dakle sve stvari koje preporučuju Sinišu Malog za ministra finansija, i koga preporučuju da od sutra vodi računa o finansijama građana Srbije.

Pošto se i vi na tom mestu nalazite onako kako je predsednik Srbije opisao da ste došli, a i Siniša Mali, verujte da uopšte nije važno ko će biti ministar finansija. Onaj ko sutra bude ministar finansija, bio to Siniša Mali ili bilo ko drugi, kao što su juče rekle moje kolege, biće isključivo lični blagajnik Aleksandra Vučića. Zbog toga ni Siniša Mali, ni vi, ni niko iz SNS neće imati podršku DS da bude izabran na bilo koju funkciju u državi, jer vi državu privatizujete, vi građane huškate jedne protiv drugih , dok oni siromaše, vi sve bolje i bolje živite i to je razlog zbog kog ni Siniša Mali niti bilo ko od vas nikada neće imati podršku DS.