Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Član 106. Očigledno je ovde namera da se priča o svemu, ko se kako obukao, ko je gde letovao, ko je šta tvitovao itd, a da se ne priča o suštini, a suština je jednostavna da jednostavnija ne može biti – penzionerima je oduzeto ono što su zaradili, te pare su potrošene na jarbole, jelke, fontane i novogodišnju rasvetu i sada niko nema nameru da im te pare vrati. To je suština, gospodine Arsiću.

Molim vas da skrenete pažnju poslanicima, u skladu sa svojom obavezom koju imate kao potpredsednik Skupštine i trenutno predsedavajući, da mi o tome danas treba da razgovaramo, i to je jedino što vas Poslovnik danas obavezuje, i to je jedino što nama Poslovnik dozvoljava da govorimo danas na sednici. Tako da, mogu kolege pričati do sutra kako se ko obukao, mogu do sutra pričati ko je gde putovao, mogu do sutra čitati tvit i mi do sutra govoriti da to osuđujemo i da je to ponašanje neprihvatljivo, kao što smo osudili i druge tvitove i drugo ponašanje drugih kolega, koji su, začudo, bili apsolutno prihvatljivi, povoljni u to vreme za kolege prekoputa.

Tako da, molim vas da pričamo, verujte da penzionere u Srbiji uopšte ne interesuje kako je ko od nas obučen, njih interesuje zbog čega ne želite da im vratite ono što ste im protivpravno oduzeli i to je ono što nas isključivo ovde interesuje. Vas očigledno ne, ali baš kao što su vas interesovali oni tada kad ste im oduzimali, tako ih interesuje i sada.

Zahvaljujem.

Naravno, član 107.

Gospodine Đorđeviću, vi možete eventualno da se pridružite svojim stranačkim kolegama i odete na glavni odbor svoje stranke, pa tako tamo da razgovarate. Kao ministar sa narodnim poslanicima u Skupštini koja vas je izabrala na tu funkciju nemate pravo ovako da razgovarate.

Vi ste u petak, gospodine Đorđeviću, dva i po sata sedeli i čitali ono što vam je neko drugi napisao i sada ovde nekoga zbog toga što ima drugačije mišljenje od onoga što ste vi pročitali optužujete da ne razume šta je čitao i to što se ne slažemo sa vašom pročitanom argumentacijom, jer dalje od toga odmakli niste, jer nam dva dana ovde čitate svaki put isto pismo koje ste uputili Fiskalnom savetu, vi nas ovde optužujete da mi ne shvatamo šta govorite.

Ne, niko ne shvata, ni Fiskalni savet ne shvata, ni narodni poslanici ne shvataju, samo vi, finansista, shvatate šta ste da kažete i samo vi ovde imate pravo da čitate. Vi ovde nemate pravo, gospodine Đorđeviću, tako da razgovarate sa narodnim poslanicima. Ako ste nestrpljivi da se ovo završi, idite. Otišle su i vaše druge kolege iz Skupštine. Ako nemate živaca, nemate strpljenja, ne želite da slušate šta imamo da kažemo, kako da kažem, škola nije obavezna. Evo, gospodin Šarčević sedi, govori, odgovara, razgovara sa poslanicima. Vi u tim prilikama kada se javljate ili čitate ono što vam je neko napisao ili nas ovde vređate.

Ja vas molim da se upristojite i molim predsedavajućeg da vam skrene pažnju na to da se naša pravila ponašanja odnose na sve učesnike u raspravi, dakle, i na ministre.

Znam da ste vi navikli da se sa vama tako razgovara, ali mi nismo i građani nisu zaslužili da se na ovakav način obraćate bilo kome ko njih predstavlja.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Koleginica nas je pozvala da podržimo u danu za glasanje Zakon. Nije nas pozvala da podržimo njen amandman, koji je, uzgred budi rečeno, lažno predstavila, budući da je rekla da njen amandman ide u pravcu toga da se radom ovog Saveta neguje tradicija i da se nikada ne zaborave oni koji su život dali za ovu zemlju. Međutim, koleginica je podnela amandman koji glasi da se obrazovanjem Saveta obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje pravosuđa.

Koleginice i kolege, naša koleginica Kompirović smatra da će njen amandman, koji i ne traži od poslanika da podrže, omogućiti da Savet koji će voditi računa o ratnim memorijalima treba da obezbedi unapređenje pravosuđa.

Naravno da je jasno da kolege iz SNS nije sramota što su podneli ove amandmane u nekoliko navrata. U krajnjem, obrazlažući ove amandmane oni već tri dana pokazuju da ih nije sramota što na ovaj način vređaju žrtve, vređaju njihove porodice, vređaju njihovu žrtvu, vređaju njihovu hrabrost, vređaju sve ono što su ti ljudi uradili za ovu zemlju. Ali, mislim da je građanima i te kako jasno šta se u ovoj skupštini dešava.

Postoje zakoni nad kojima možete da radite ovaj svoj igrokaz. Nije legitimno, ali je legalno. Za ovaj zakon, drage kolege, sramota je ovo što radite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ne čudi me da se poslanici SNS informišu na „Vikipediji“, gde se nalazi informacija da sam ja pohađala nekakav CIA kurs ili ne znam šta tačno piše.

Ne znam, gospodine Pekarski, razumete kako „Vikipedija“ funkcioniše? To nije zvanična baza podataka, niti onaj na koga se odnosi ima ikakvu kontrolu tamo što piše.

Pitajte neke od vaših kolega, verovatno su oni prilikom pisanja doktorata koristili možda neke izvore sa „Vikipedije“, makar ono što su samostalno napisali, a što nisu prepisali.

Čitaću polako, da biste mogli da razumete. Vaš amandman glasi: „Obrazovanjem Saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta, tako da sledeći put kada vam bude palo na pamet da nekom držite predavanja da li su nam drage naše žrtve, koliko ih cenimo i koliko poštujemo, a vi se setite da ste podneli amandman kojim tražite da se postavljanjem ratnih memorijala obezbedi upošljavanje kapaciteta. Samo to imajte na umu, pa onda držite predavanja nekome koliko je patriota i koliko ceni ljude koji su za ovaj život dali zemlju i koliko cene njihovu žrtvu i koliko ceni ono što su uradili.

Upošljavanje kapaciteta, gospodine Pekarski, to ste predložili da obezbede ratni memorijali. To što vi čak ni o tim ljudima niste u stanju da govorite, a da na najbrutalniji mogući način ne vređate one koji ne misle isto kao vi, to što kolege iz SNS vidim već dižu Poslovnike, što će opet biti desetine reklamiranja Poslovnika, koje služe kao replike, govori o SNS više nego bilo koji politički protivnik.

(Zoran Živković: Replika.)

Zahvaljujem, predsednice.

Čini mi se da nam koleginica ne objašnjava na pravi način zašto bi Narodna skupština u danu za glasanje trebalo da usvoji njen amandman, koji glasi – obrazovanjem saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenog sistema.

Dakle, koleginica smatra da ratni memorijali treba da obezbede funkcionisanje zdravstvenog sistema i to je njeno pravo. Međutim, ona nama ovde ne obrazlaže zbog čega mi to treba da uradimo.

Nama su ovde sad malopre prebacivali da ne znamo da poštujemo ono što je najsvetije u našoj zemlji, da ne znamo da poštujemo ljude koji su dali živote za ovu zemlju. Ponoviću, svaki put kada to ustvrdite, setite se da ste podneli amandman da ratni memorijali treba da obezbede funkcionisanje zdravstvenog sistema, pa onda pomislite na koji način vi poštujete žrtve ljudi koji su dali živote za ovu zemlju.

Mislim da me koleginica ne razume, pa ću ponoviti polako.

Mi razgovaramo o Zakonu o ratnim memorijalima. Na dnevnom redu je rasprava u pojedinostima, prilikom koje narodni poslanici treba da se jave i da obrazlože u čemu se sastoji njihov amandman, zbog čega će on doprineti tome da zakon bude kvalitetniji i da ubede narodne poslanike da u danu za glasanje, ukoliko to Vlada već nije učinila, a ministarka i sada može to da učini, usvoje njihov amandman.

Koleginica je podnela amandman kojim sugeriše da se Zakonom o ratnim memorijalima može unaprediti funkcionisanje zdravstvenog sistema. Umesto toga, ona drži lekcije ovde o patriotizmu, o stanju u zdravstvu, govori nam iz potpuno nepoznatog razloga da je Gašić inicirao otvaranje spomenika, koji nije ratni memorijal. Čak ne mogu ni tu nikakvu vezu da nađem.

Smatram da SNS ne želi da se razgovara o drugim amandmanima, da im uopšte nije cilj da unaprede ovaj zakon. Mislim da je to građanima jasno. Mislim da ne žele da se razgovara o amandmanima koje smo podneli na zakone koji se nalaze na dnevnom redu iza ovog zakona, koji dodatno pogoršavaju položaj onima kojima je pomoć potrebna, koji dodatno smanjuju izdavanja koja se daju za trudnice, koji dodatno smanjuju izdavanja koja se daju za porodice sa decom, koji dodatno otežavaju položaj svih onih građana koje SNS i svakog dana sve više i više ponižava i koji svakoga dana žive sve teže i teže. To je očigledno.

A, svaka reč koju izgovorite o zdravstvenim centrima, o situaciji u kojoj pričamo o ratnim memorijalima, neka ide vama na čast.

Zahvaljujem, predsednice.

Jedino ko nešto ovde treba da objašnjava građanima jesu poslanici SNS, a treba da objasne zašto su podneli ove nedostojne amandmane na ovaj zakon i zašto čak ni dva minuta ne mogu da potroše govoreći o ljudima koji su poginuli za ovu zemlju i koji su omogućili da mi danas živimo u zemlji u kakvoj živimo, nego i ta dva minuta koja imaju na raspolaganju, amandmane koje su podneli samo zbog toga da se o drugim amandmanima na zakone koje su iza ovoga ne bi govorilo, ne mogu da provedu govoreći o njihovoj žrtvi, nego rade ono što isključivo znaju da rade, a to je da vređaju, lažu, blate, obmanjuju i lažno optužuju.

Nije problem što to radite DS. Navikli smo da nas vređate i da nas blatite i sve drugo što radite. Problem je što to sada radite ljudima koji su mnogo vreći, mnogo hrabriji, mnogo važniji i u svakom slučaju i u svakom smislu bolji od vas i od onoga što ćete ikada biti i što na ovaj način vređate sećanje na njih i vređate uspomenu na njih i, vrlo sam uverena, vređate i članove njihovih porodica.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, član 103. Pa samo da vas pitam – jeste li vi bili pod utiskom da je kolega Orlić vama ukazao na neku povredu u postupanju ili nepoštovanje procedure ili vam se pak čini da je možda zloupotrebio pravo iz Poslovnika i da ste možda i dužni da u skladu sa tim postupite i ne znam da li je njegovoj poslaničkoj grupi ostalo vremena koje možete oduzeti, ali svakako je jasno da treba makar da ga upozorite na to da je iskoristio pravo koje kao narodni poslanik ima i zapravo replicirao kada na repliku nije imao pravo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege, amandman poslanika Srbislava Filipovića glasi: „Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije“.

Molim poslanika Srbislava Filipovića da objasni na koji način taj patetični govor koji je održao, koji isključivo vređa ljude o kojima je govorio, može da doprinese nama kada treba da odlučimo o ovom amandmanu i pitanje – da li ga je sramota što je podneo ovaj amandman?

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moram da vas pitam, u skladu sa članom 103, da li ste vi pod utiskom da je narodni poslanik Aleksandar Martinović vama ukazivao na neki propust u vođenju sednice i ako biste mogli nama da objasnite u čemu se tačno taj propust sastoji? Inače, propustili ste da mu date obrazloženje, što vam je poslovnička obaveza.

Naravno da obrazloženja nije moglo ni biti, budući da on nije želeo da vam ukaže na neki propust. Želeo je da iskoristi, pa, bogami, dva minuta i 40 sekundi, što je još jedna povreda Poslovnika, koju ste učinili, da najbrutalnije izvređa poslanike DS, što sve neće promeniti činjenicu da amandman narodnog poslanika Srbislava Filipovića glasi – sa posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije.

Zahvaljujem.

Samo sam htela da zamolim kolege iz SRS i bivše SRS da prestanu kao velike patriote da se rugaju ljudima koji su živote dali za ovu zemlju, da se rugaju njihovoj žrtvi, da se rugaju njihovoj hrabrosti, da se rugaju njihovim porodicama, da se rugaju njihovim potomcima, tako što će čak i ovaj zakon, kada su im usta puna patriotizma i žala za tim ljudima i poštovanja prema tim porodicama, koristiti za svoje niske obračune sa političkim neistomišljenicima, jer očigledno da drugačije niti znaju da funkcionišu, niti su znali u prethodnih 30 godina.

Ponoviću. Amandman narodnog poslanika Srbislava Filipovića glasi da postavljanje ratnih memorijala treba da obezbedi borbu protiv korupcije, tačka. To je amandman o kom mi razgovaramo.

Kolege, molim vas, povucite ove amandmane. Nemojte sramotiti i sebe i Skupštinu i građane, makar na ovom zakonu.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Amandman kolege Stojmirovića glasi – Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na povećanje finansijske baze.

Zamolila bih ili vas, potpredsedniče, da zamolite kolegu Stojmirovića da povuče ovaj amandman, da zaista ne sramoti Narodnu skupštinu i da ne vređa sećanje na ljude koji su stradali, kojih su ovde svim poslanicima danas puna usta ili njihove porodice ili nekog od poslanika koji će eventualno podržati ovaj amandman bih zamolila da i nama, koji bismo možda glasali, objasne na koji način ratni memorijali mogu da doprinesu povećanju finansijske baze. Bili bismo zahvalni za obrazloženje, pa ako može neko da nam objasni. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Uvaženi ministre i gospođo Đukić Dejanović, krenula bih od prvog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da vidimo šta nam SNS predlaže kako o ovom zakonu da razgovaramo i kako da ga poboljšamo.

Jedan amandman narodni poslanik Dalibor Radičević - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na industrijalizaciju. Narodna poslanica Dragana Kostić - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na povećanje ulaganja. Narodni poslanik Goran Pekarski - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta. Narodni poslanik Vlado Babić - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara. Narodna poslanica Dušica Stojković - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na funkcionisanje E-uprave.

Kolege iz SNS, nemam drugo pitanje za vas, osim - kako vas nije sramota da mi o zakonu o kom treba da pričamo kako će se odati pošta … (Isključen mikrofon.)

Potpredsedniče Milićeviću, vrlo dobro razumem kako funkcioniše skupštinska procedura. Ja govorim o amandmanima koji su predloženi i pitam kolege kako ih nije bilo sramota da predlože ovakve amandmane o zakonu o kom treba da razgovaramo o borcima koji su se za ovu zemlju borili, koji su ginuli, koji su činili sve da naša istorija bude svetla, da u svim ratovima budemo zemlja koja se borila na pravoj strani. Uprkos tome što mi danas nismo dobili odgovor ni od ministarke Đukić Dejanović, ni od ministra Đorđevića, nekoliko smo puta juče pitali koji su to oslobodilački ratovi koje je Srbija vodila, da li imamo konsenzus oko toga koji su ratovi bili oslobodilački, koji nisu bili oslobodilački, da li znamo u kojim ratovima je Srbija učestvovala, u kojim ratovima je pobedila, u kojim ratovima je izgubila, kako će ostati upisana imena tih ljudi.
Naravno, jasno je ko je vodio politiku koja nas je uvela u ratove 90-tih godina i koja je na kraju dovela do toga da se zemlja koja je stvorena u jednom od ratova kojim Srbija treba da se ponosi, na kraju u potocima krvi raspadne, na koji način će biti obeležena pogibija tih ljudi i gde je odgovornost onih koji su na Srbiju navukli najveću sramotu i od nas napravili narod o kojem se i dan danas priča kao o zločinačkom narodu.
Čini mi se da iz ovih amandmana to i vidimo da je ta briga za borce, briga za ratne memorijale dosta licemerna, baš kao što je licemerna i briga za nadničare, a treba da se bavimo njima, budući da će zbog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je ista ova Vlada, doduše, u malo drugačijem sastavu, predložila, a Skupština u prethodnom sazivu sa istom većinom kao i sada usvojila, naši poljoprivrednici, mislim na paore u Vojvodini, imati ili izbor da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje će SNS bez konkursa, bez licitacije, bez javnog poziva, bez kriterijuma dodeliti svojim poslovnim partnerima i svojim funkcionerima ili rođacima svojih funkcionera ili će morati da prestanu da se bave poljoprivredom. Tako da, nadničara će biti sve više, onih koji su do sada obrađivali zemljište koje je bilo u vlasništvu države, sada će morati da rade kao nadničari na zemljištu vaših poslovnih partnera.

Poštovani potpredsedniče, član 96.

Imam sad jedno pitanje, nadam se da ste se zbunili, da ste načinili nenameran propust, a ne da je neko iz SNS želeo i od vas tražio da zaobiđete pravila.

Naime, u tom članu, gde se govori o redosledu ko ima pravo učešća na raspravi, u tački 4), se kaže – narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč. Ako u prijavi za reč nije navedeno da li narodni poslanici podržavaju ili osporavaju predlog, ti narodni poslanici, obratite pažnju, govore na kraju redosleda prijava za reč.

Nama su se obratila dva narodna poslanika koji su u e-parlamentu i u ovome što je podeljeno, navedeni kao neopredeljeni. To su narodni poslanici Đokić Zvonimir i Kompirović Stanija.

Moje pitanje je – kako narodni poslanici, koji su u prijavi za reč navedeni kao neopredeljeni, mogu da govore pre narodnog poslanika Srbislava Filipovića, koji je naveden u prijavi za reč i u prijavi za reč naveo da podržava Predloge zakona?

Ja znam da u okviru poslaničke grupe može da se menja redosled govornika, ali ja ne znam da postoji mogućnost da narodni poslanici mimo onoga što su naveli u prijavi za reč menjaju svoj stav da li podržavaju ili ne podržavaju zakon. Nekome se ovo možda čini nevažno u cirkusu koji je napravljen od Skupštine sa raspravom o pojedinostima, verovatno mnogima se čini nevažno, ali verujte da su procedure jako važne.

Ako narodni poslanici mogu kako im se prohte da menjaju redosled govornika ili prema tome ko je u sali ili prema tome kako im padne na pamet, onda recite, pa da znamo i mi da možemo da pišemo šta god na ovim prijavama za reč, da nije ni važno kako smo se izjasnili.