Član 100, potpredsednice Arsić, koji vas obavezuje na to da ukoliko želite da sa mesta na kom sedite dajete ocene o onome što sam ja rekla, izražavate lične impresije, polemišete sa onim što sam ja rekla, taj član vas obavezuje da siđete sa potpredseničkog mesta, da sednete u poslaničke klupe, prijavite se za reč, kao i bilo koji drugi narodni poslanik ili narodna poslanica, kako god želite, i da onda sa tog mesta narodnog poslanika iznosite svoje stavove i polemišete sa onim što sam ja tokom svog izlaganja iznela.

Dok sedite na mestu predsedavajućeg, potpredsednice, vi nemate prava da polemišete sa onim što sam ja iznela ili iznosite bilo kakve vrednosne sudove o onome što sam rekla.

Siniša Mali je sam izgovorio da je osoba zaslužna za to što je on postao gradonačelnik Beograda Andrej Vučić i da je stvar u tome što je njegov brat blizak prijatelj sa Aleksandrom Vučićem.

Vi nemate prava da me prekidate …(Isključen mikrofon.)

(Aleksandra Jerkov: Nemate prava da mi isključujete mikrofon.)

Zahvaljujem.

Znate šta, gospođo Brnabić, vi ne možete sebe da poredite sa Mirkom Cvetkovićem i sa pozicijom koju je on imao. Ja se ne sećam, gospođo Brnabić, da je Tadić govorio kako Cvetkovića niko neće, neće ga ni poslanici, neće ga ni stranka, neće ga čak ni članovi njegove najuže porodice, ali, eto, Cvetković će biti premijer samo zato što Tadić tako hoće. To je Vučić za vas izrekao. Niti je u danu kada je predlagao Mirka Cvetkovića na funkciju premijera Boris Tadić rekao da će Cvetković biti tehnički premijer, a neko drugi politički premijer, niti je Mirko Cvetković ikada sam za sebe govorio da je tehnokrata, niti su se ministri u Vladi Mirka Cvetkovića utrkivali ko će više, ko će bolje i ko će brže da hvali Borisa Tadića, niti je Slavica Đukić Dejanović, kao predsednica Skupštine Srbije u to vreme, dozvoljavala bilo kome da ponižava Narodnu skupštinu i građane Srbije na način na koji to radi Aleksandar Vučić, prvo lično, a nakon što je otišao sa mesta premijera Vlade, preko vas.

Tako da ne možete porediti svoju poziciju sa time. Ne smeta mi zbog vas lično, smeta mi zbog Vlade Republike Srbije. Smeta mi kada premijer države u kojoj živim izjavi da mu je politički mentor Aleksandar Vučić, kada premijer države u kojoj živim izjavi da je samo tehnokrata. Takve stvari, izvinite, svakom pristojnom građaninu ove zemlje treba da smetaju i nemojte laskati, ne radi se o vama lično.

Drago mi je što, evo, nakon 18 godina čujemo da nije bilo pljačkaške privatizacije, da je postupak privatizacije bio vrlo uspešan, da su to firme u kojima neko radi. Čekali smo 18 godina ali hajde, i ako smo sačekali vas kao tehnokratu, dobro je da ste konačno rekli istinu.

Hvala, potpredsedniče.

Naravno, od momenta kada sam se javila steklo se još nekoliko osnova da reklamiram povredu Poslovnika, među njima i ta da onaj poslanik u skladu sa članom 103. koji se javi za povredu Poslovnika ima prednost u odnosu na ostale govornike.

Javila sam se da reklamiram član 27. U tom članu, gospodine Marinkoviću, piše da vi ovu Skupštinu treba da vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne onako kako vam padne na pamet i da treba da vodite računa o primeni Poslovnika, a ne da dopuštate da nas ovde radikalsko-miloševićevsko-naprednjačka koalicija, a po ovome što čujemo iz redova naprednjaka možemo slobodno reći radikalsko-miloševićevsko-radikalska koalicija, maltretira i vređa već sat i po vremena, da vi na to ne reagujete, da puštate svim narodnim poslanicima iz SNS, očigledno buduće opet SRS, koji su to poželeli da se lažno javljajući za povredu Poslovnika zapravo repliciraju narodnom poslaniku Balši Božoviću, i to na takav način da je svako od njih trebalo da dobije opomenu zbog uvreda koje je uputio ne samo njemu lično, nego i našoj stranci.

Tako da, gospodine Marinkoviću, ako niste u stanju da vodite ovu sednicu, ukoliko osećate da ste pod pritiskom radikala i bivših radikala, vi gospodine Marinkoviću prepustite nekom drugom, imate dva potpredsednika pored sebe, ali molim vas da ili počnete da primenjujete Poslovnik ili na drugi način sprečite radikale i bivše radikale da nas ovde maltretiraju, vređaju i da od ove Skupštine prave cirkus, što znaju da rade proteklih 30 godina jedino.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre i gosti iz Ministarstva i BIA, pogledajmo zaista zakon o BIA. Zaista, najmanje problem u ovome, a ministar Vulin izgleda pridaje najviše značaja tome, ja sam gospodine Vuline, po obrazovanju osnovnom, lingvistkinja, pa, hajde malo kada ste već ušli u lingivističke začkoljice, da vidimo šta zaista piše u ovom Predlogu zakona koji nam je Vlada poslala 30. avgusta 2017. godine, pre čini mi se, osam meseci, a već u tom momentu je Zakon o BIA godinu i po dana kasnio sa usvajanjem.

Dakle, kaže se, čitam celu rečenicu, da ne bi bilo zamene, ako želite vi nama često ovde držite predavanja kao da smo u nekoj školi, možemo kako se to kaže na časovima srpskog jezika, deo po deo analizirati i određivati službu reči u rečenici, i videti šta ona zapravo znači.

Dakle, Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona koji je potpisala Ana Branabić, nam na osmoj strani Predloga zakona o BIA, saopštava sledeće – Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila ovedena u pitanje mogućnost BIA, da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.

Daću vam za pravo, gospodine Vulin, da se drugi deo rečenice od zapeta, zaista nalazi u potencijalu. Možda vam je poznato da je potencijal složen i ličan glagolski oblik kojim se izriče želja, mogućnost ili namera, da se nešto desi, tako da možemo uzeti da je ovaj drugi deo rečenice bio u potencijalu.

Nažalost, prvi deo rečenice iznosi tvrdnju, rečenice u kojima se iznosi tvrdnja, gospodine Vulin se zovu izjavne rečenice i ovde sada se kaže – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije. Drugim rečima ova rečenica se može čitati i ovako – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, jer će u protivnom biti dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije.

Mi gospodine Vulin, ne znam da li ste primetili, ovaj zakon nismo usvojili po hitnom postupku, kako je to predložila Ana Branabić, već ga usvajamo osam meseci kasnije.

Pitanje za vas, pošto smo mi postupili suprotno od vašeg predloga, da li je u međuvremenu dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije? Ako nije, zbog čega ste vi ustvrdili da će to da se desi, ako mi ne usvojimo ovaj zakon po hitnom postupku? Ovde niste stavili da će to biti mogućnosti, vi ste u prvo delu ove rečenice, ovog obrazloženja nama rekli, da ako mi ne budemo usvojili ovaj zakona, ovaj predlog po hitnom postupku da će mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije biti dovedene u pitanje.

Gospodine Vulin, da li smo mi doveli u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje ili ne daj bože bezbednost Republike Srbije? Molim vas recite nam ako smo to uradili, pa da razgovaramo među sobom zašto mi vas nismo poslušali, zašto ovo nismo uradili po hitnom postupku ili ako nismo da li ste samo tako rekli da bi ovo bio još jedan zakon koji prolazi kroz skupštinsku proceduru ili je ovo jedan od onih zakona koji sada već poslovično nose oznaku hitnosti, što bi zapravo značilo, kako bih to rekla, da je Vlada Republike Srbije obmanula Narodnu skupštinu?

Ono što je već rečeno nekoliko puta, vidim da kolege odbijaju da o tome govore i da raspravljaju, nekoliko stari je u ovom zakonu zaista interesantno. Naime, član 1. kojim se propisuje da je naravno ministar taj koji donosi aktuelno uređenje i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji, dosta u stavu 2. detaljno obrazlaže šta sve taj akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta podrazumeva ali nigde nema naravno i da on mora urediti ova pitanja na takav način da se može utvrditi individualna odgovornost u obavljanju poslova. Ovo nije prvi zakon koji nam dolazi da imamo takvu nameru, da imamo takvu odredbu, da zapravo niko nije odgovoran za one stvari koje krenu po zlu, a već u članu, odnosno u stavu 3. istog člana, se kaže kako neki misle protivno Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja se kaže da su svi podaci u tom aktu tajni podaci i time ste vi zapravo unapred utvrdili da u svi ti dokumenti tajni.

Dokumenti, gospodine Vulin, ne mogu biti unapred označeni i u celosti označeni kao tajni. Naš zakon je vrlo jasan u tom pogledu. Ja shvatam fascinaciju onih koji vode državu silom i policijom, osobito tajnom policijom, ali verujte da čak i u radu tajnih službi, obaveštajnih službi, postoje zakoni Republike Srbije koji se moraju primenjivati.

Naravno, vi ne smatrate da se na BIA primenjuju zakoni, smatrate da ona može biti jača i od sudova. To se vidi u onom čuvenom članu 20v. Neke od mojih kolega su već govorile o tome.

Naime, direktor BIA ima ekskluzivno pravo da čak i u slučaju da sud nekog vrati na posao, odluči da tu osobu ne primi na posao, a sve pod plaštom nekakvih bezbednosnih provera za koje vidimo da ne znaju ni kako teku.

Gospodine Vulin, pravosnažne sudske odluke se mogu osporavati. One se mogu osporavati, ali vanrednim pravnim lekovima u sudskom postupku, a ne pojedinačnom odlukom nekakvog direktora, nekakvog organa ili administrativnim operativnim radnjama državnih organa.

Vi ste ovde direktora BIA, vi ne volite da spominjemo njegovo ime, stavili iznad sudova u ovoj zemlji. Još jedna interesantna stvar kada je u pitanju direktor BIA, osim neverovatnih ovlašćenja koje ovim zakonom dobija, jeste da iako se ove izmene zakona bave ljudskih resursima u BIA, mi ovde ne vidimo ni jedan jedini uslov i kriterijum koji osoba koja treba da bude izabrana za direktora BIA treba da ispuni.

Za razliku od ovoga, kada govorimo o VOA, o VBA, tamo se propisuje da direktori ovih institucija i njihovi zamenici mogu biti isključivo lica koja su završila generalštabno usavršavanje, koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemima odbrane.

Da li mi za BIA nismo mogli da propišemo neku uslov, eto, makar da taj mora imati neko iskustvo na tom poslu? Očigledno je da nismo, budući da je zaista koleginica Videnović rekla, pa se gospodin Arsić ljutio, našeg direktora BIA trenutno je preporučilo samo to što je godinu i po dana, nakon prostakluka koje je izrekao jednoj novinari, izdržao bez funkcije.

Ako bismo mi stavili bilo kakav uslov za direktora ili njegove zamenike, gospodin Gašić ni u snu ne bi mogao da bude direktor BIA, pa makar čekao na funkciju godinu i po dana ili 15 godina.

Jedno ste u pravu, gospodine Vulin, takvog funkcionera kao Bratislav Gašić vala nismo imali i nadam se da nikada nećemo. U tome, između ostalog, i jeste razlika. Nemaju ga baš ni neke demokratske zemlje, uređena društva itd, ali očigledno ga imaju zemlje koje vodi vaša koalicija.

Sve bi to bilo dobro ako biste vi nama objasnili, ako je sve već bilo tako, ako se sve to već radilo i sve je isto bilo u vreme zle DS, a zašto onda mi menjamo zakon? Zašto se onda unosi u izmene zakona ako je to sve već tako funkcionisalo.

Drugo, ja koliko sam shvatila, vi ste došli na vlast da popravite sve loše što je DS radila, kad ono ispade da vi sve još gore radite. Vi u zakon unosite ono za šta tvrdite da ranije nije bilo u zakonu, a DS, po vašim rečima, radila mimo zakona.

Što se tiče oko hitnosti postupka, sve bi to imalo smisla da ste vi u prvi deo rečenice rekli da bi naše neusvajanje zakona po hitnom postupku moglo dovesti u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, ali vi to niste rekli. Vi ste rekli da će naše neusvajanje zakona po hitnom postupku dovesti u pitanje mogućnost BIA. U prvom delu rečenice glagola „moglo“ nema. Vi ste nama rekli da ako zakon ne uvojimo po hitnom postupku BIA neće moći da funkcioniše. Zašto ste to rekli, gospodine Vulin ili, ako je to tačno, a mi nismo usvojili zakon po hitnom postupku, kako BIA nije funkcionisala u prethodnih osam meseci, molim vas, objasnite nam?

Zahvaljujem, predsednice.

Recimo, član 109. Da li vi ne čujete šta narodni poslanici ovde izgovaraju tokom svojih govora? Da li ne čujete šta se u ovoj sali dešava? Da li niste čuli šta je prethodni govornik izgovorio o našoj stranci, šta je izgovorio o onima koji su našu stranku vodili, koji je vode? Da li niste čuli da je gospodin Martinović rekao da smo ustaše? Da li ne znate da je ovo već peti ili šesti dan da nas na ovaj način u ovoj Skupštini maltretiraju? Ako je postojala bilo kakva sumnja da zaista niste čuli, niste videli, niste pročitali ili bilo šta drugo na šta ste se vadili i pravdali u javnosti da je slučaj, danas ste tu sumnju apsolutno razvejali.

Ono što govore srpski radikali, govori Aleksandar Martinović. Ono što govore srpski radikali podržavate vi i ono što govore srpski radikali misle svi ovi poslanici koji su nam dobacili za vreme govora Aleksandra Martinovića, koju su ne samo sa oduševljenjem prihvatili njegovu optužbu da smo ustaše, nego su potvrđivali i govorili da je to tako. Danas ste razvejali apsolutno svaku sumnju. Ova izlaganja danas, izvinite, deluju kao 90-ih da gledamo Dnevnik RTS-a ili Politike, kada ste, kao i sada, svi zajedno bili u jednoj stranci, svi vodili politiku koja je stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji upropastila, desetina hiljada ljudi koštala domova i hiljade ljudi koštala života. Svaku sumnju ste dalje razvejali.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Moja pitanja upućena su najpre predsednici Skupštine, Maji Gojković, a zatim i Aleksandru Martinoviću, predsedniku Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Pitanje je vrlo jednostavno – Kada će osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat i kada će on biti izbačen iz Narodne skupštine Republike Srbije?

Na drugi način postavljeno ovo pitanje glasi – Kada će Narodna skupština primeniti član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji u tački 3. kaže da poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci?

Drage kolege, ne piše: ukoliko je upućen na odsluživanje kazne zatvora u trajanju od šest meseci, ne piše: ukoliko je pred domaćim sudom pravosnažno osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od šest meseci. U tački 3. člana 88. piše da narodnom poslaniku prestaje mandat ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci.

Ratni zločinac Vojislav Šešelj je prošle srede pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Tom čoveku, po zakonu, nije mesto u Narodnoj skupštini. Sramota je da osuđeni ratni zločinac predstavlja građane Srbije, a da ne pričam koliko vređa sve one ljude koji su bili žrtve njegove politike i sve porodice onih koji njegovu politiku nisu ni preživeli.

Ja znam, kolege iz Srpske napredne stranke, znam, gospodine Martinoviću, i prenesite i gospođi Gojković, da znam da oni ni njegove ratne zločine, ni ovo što danas sedi u Skupštini, ne doživljavaju strašno ozbiljno i ne misle da je to nešto strašno. U krajnjem, oni su ga i podržavali sve vreme dok je vršio i činio te ratne zločine. Gospodin Martinović nas je do pre svega nekoliko godina ovde ubeđivao da su Hrvati koji su proterani iz Vojvodine maltene zamenili neke svoje udžerice u Vojvodini za velelepne vile na moru itd.

(Aleksandar Martinović: Nije osuđen za ratne zločine.)

Samo da znate, koleginice i kolege, negiranje ratnih zločina je samo po sebi problematično, ali ne pričamo sada o tome. Poštovanje zakona ne može se svoditi na to da li se nekom nešto sviđa ili se nekom nešto ne sviđa. U zakonu piše da onaj ko je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci treba da ostane bez mandata i to je nešto što Narodna skupština mora da sprovede.

(Aleksandar Martinović: Oduzmite mu mandat, ko vam brani.)

Molim gospodina Martinovića da svoje simpatije za Vojislava Šešelja sačuva, može i da se vrati kod njega u stranku, neka mi ne dobacuje dok govorim.

Drugo pitanje upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković – šta će Narodna skupština uraditi da zaštiti našu dvojicu kolega od sramnih napada Vojislava Šešelja, od pretnji da će ponoviti ratne zločine a da će početi od našeg kolege Tomislava Žigmanova i našeg kolege Nenada Čanka? Ili Narodna skupština nema ama baš nikakvu nameru da učini ništa kada jedan, ne mogu da kažem kolega jer ratni zločinac ne može biti naš kolega, ali kada jedan osuđeni ratni zločinac preti dvojici poslanika?

Mi smo iz presude Vojislavu Šešelju, iz onoga što se 90-ih godina u Srbiji, u Vojvodini i na celoj teritoriji bivše Jugoslavije dešavalo, videli da njegove reči nisu prazna pretnja. To je čovek koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog proterivanja Hrvata iz Vojvodine. On danas preti Tomislavu Žigmanovu, preti da će ponoviti ove zločine, on preti da će razbiti nos svakome ko ga nazove ratnim zločincem. Evo, mi iz Demokratske stranke kažemo – Vojislav Šešelj je osuđeni ratni zločinac, pa nek krene da razbija noseve. Evo, može od mene prve da krene! Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje pitanje odnosi se na situaciju u kojoj se nalazi Grad Novi Sad, a upućeno je ministru Branku Ružiću, ministru Dušanu Vujoviću i rekla bih i Ani Brnabić, pa ko od njih troje nađe za shodno da odgovori, ali zaista da odgovori, a ne kao prošli put kada sam postavila slično pitanje, da se proglasi nenadležnim ili nešto slično.

Naime, neki građani Novog Sada znaju, a mnogi će vrlo brzo saznati da se Novi Sad suočava sa nekoliko stotina različitih tužba, čija ukupna vrednost prevazilazi budžet Grada Novog Sada za godinu dana i ukoliko makar u delu ovih tužbi Novi Sad izgubi ove sudske sporove, očigledno je da će funkcionisanje grada biti dovedeno u pitanju, a naravno da te sudske kazne, te izgubljene sudske sporove, te greške gradskih vlasti neće platiti ni oni koji su ih napravili iz svog budžeta, ni Vlada Republike Srbije iz svog džepa, niti oni gradski čelnici koji su za te greške odgovorni iz svog privatnog džepa, nego će sve te izgubljene tužbe i sve te izgubljene procese koji se protiv grada vode finansirati građani Novog Sada iz gradskog budžeta, što znači da će za njih biti manje škola, manje obdaništa, manje pomoći, manje svega onoga što čini život u Novom Sadu kvalitetnim i očigledno je da će to uticati na kvalitet njihovog života.

Naravno, mnogima je poznato, žao mi je što je predsednica Skupštine otišla. Najveći deo ovih sredstava, koja ukupno iznose više od 26 milijardi dinara, potražuje Ilija Dević u procesu ATP Vojvodina, veoma poznato našoj predsednici, budući da je ugovor sa Ilijom Devićem sklopljen upravo u vreme dok je ona bila gradonačelnica Novog Sada i da je Kasacioni sud u svojoj presudi iz 2013. godine presudio da je Maja Gojković u vreme sklapanja tog ugovora vrlo dobro znala da čini nedozvoljenu stvar, da sklapa ugovor koji je štetan po grad i da je šteta koja je nastala za grad Novi Sad u podjednakoj meri šteta koja pada na teret gradonačelnika i Ilije Devića zbog čega on na sreću po građane dobija samo polovinu onoga što traži.

Međutim, loša vest za građane je da je on u onim procesima koje vodi protiv grada u kojima je već došlo do sudske odluke, neke od njih su već izvršne i u nekima od njih su već sredstva skinuta sa računa grada. Te procese je dobio, što nas navodi na zaključivanje da je vrlo moguće da će makar još neki od procesa, koje vodi protiv grada, dobiti.

Osim toga, protiv grada Novog Sada postoji 340 parnica. U 75 je već presuđeno protiv grada Novog Sada u ukupnoj vrednosti od milijardu 440 miliona 437 hiljada i 986 dinara i 25.359 evra, kada je gradska vlast u Novom Sadu bez postupka eksproprijacije asfaltirala dvorišta određenim našim sugrađanima, koji zbog toga tuže grad.

Naš gradonačelnik se odnosi dosta nonšalantno prema tom problemu, vređajući građane koji tuže grad zbog toga što im je bez ikakve nadoknade dvorište asfaltirano. Manje vodi računa o tome kako će platiti i moje pitanje je ovima koje sam navela na početku je, pošto je očigledno da grad Novi Sad ne vodi računa oko toga kako će to finansirati, da li Vlada Republike Srbije je upoznata sa ovim procesima koji se vode protiv grada? Da li ima plan da pomogne budžetu grada, koji će očigledno prvi put biti u situaciji da mora da se pomaže njegovom budžetu ili će građani Novog Sada snositi apsolutno sve troškove i plaćati apsolutno sve greške Maje Gojković i Miloša Vučevića?

Zahvaljujem.

Koleginice i kolege, potpredsednici Skupštine, imam nekoliko pitanja od kojih je prvo upućeno ministru zdravlja, gospodinu Lončaru i ministru obrazovanja, gospodinu Šarčeviću. Žao mi je što juče zbog besmislenih amandmana naših kolega nismo imali prilike da razgovaramo i o tome. Međutim, evo o čemu se radi.

Kao što je, na žalost, verovatno mnogima poznato, juče smo dobili još jednu žrtvu bolesti za koje smo mislili da su odavno iskorenjene u našoj zemlji. Moje pitanje se odnosi na dva zakona koja su u ovoj Skupštini usvojena u ovom sazivu Skupštine. Prvi zakon je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji predviđa da se deca koja nisu vakcinisana ne mogu upisati u osnovnu školu. To je inače zakon koji su podržali i poslanici DS, smatrajući da je to mera koja će nam pomoći da se izborimo sa ovim velikim problemom sa kojim se, mi mislimo, zbog nebrige države suočavamo. Međutim, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen pre čini mi se mesec ili nešto malo više od mesec dana, ne predviđa mogućnost da dete koje nije vakcinisano ne može da se upiše u osnovnu školu. Naprotiv, ovaj zakon eksplicitno navodi da je osnovna škola obavezna za svu decu, dakle i za nevakcinisanu decu, čime su ta dva zakona u potpunoj suprotnosti jedan sa drugim.

Osim toga, među potrebnom dokumentacijom koji roditelji treba da dostave prilikom upisa deteta u školu ne nalazi se potvrda o vakcinaciji deteta. Da li škola ima sama pravo da traži od roditelja da dostavi takve dokumente? Naravno da nema. Moje pitanje ovoj dvojici ministara je – na koji način misle da ovaj problem može da se reši? Roditelji znaju da se deca ove i sledeće nedelje upisuju u školu. Kako ćemo da rešimo problem koji je nastao zbog toga što je ista Vlada i ista skupštinska većina usvojila dva zakona koja su u potpunoj suprotnosti? Jedan zakon zabranjuje deci koja nisu vakcinisana da se upišu u osnovnu školu, a drugi zakon tera decu koja nisu vakcinisana da se upišu u osnovnu školu.

Ja vidim da to kolege ne interesuje. NJima je potpuno svejedno što su i deca i odrasli počeli da umiru u našoj zemlji od bolesti za koje smo verovali da su odavno iskorenjene, a takva je i politika Vlade prema tom problemu. Na takav način se i odnosi prema njegovom rešavanju, ali malo šta vas, kolege, interesuje, pa zašto bi vas interesovalo i to da li će u nekoj osnovnoj školi izbiti epidemija boginja ili neke druge smrtonosne bolesti, koje su iskorenjene pre više decenija?

Drugo pitanje je upućeno premijerki, upućeno predsedniku Republike i upućeno je Slavici Đukić Dejanović. Radi se o čuvenoj kampanji „nek zakmeči“ ili kako god se ta kampanja zove.

Mi smo za sada imali prilike da čujemo da će žene u Srbiji biti plaćene 100.000 dinara ne bi li rodile dete i da su to praktično jedine mere za koje mi znamo koje Vlada namerava da preduzme da bi podstakle rađanje u Srbiji. Moje pitanje za njih je da li znaju da je u Novom Sadu 1.300 dece izbačeno iz predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ zbog toga što su roditelji imali neizmirene obaveze prema toj ustanovi? Da li znaju da u našim velikim gradovima svake godine nekoliko hiljada dece ostaje na listama čekanja? Da li znaju da su trudnice u januaru ove godine izuzete iz povećanja plata u javnom sektoru? Da li znaju da i dalje ne postoji nikakva zaštita za žene koje masovno gube posao ako zatrudne, ako se porode i to istog onog momenta kada se vrate na posao? Da li znaju da u svim domovima zdravlja imamo problem sa tim što nema dovoljno pedijatara, o dečijim hirurzima dalje da ne govorimo i da li zaista misle da će 100.000 dinara, koje će nekome dati, zaista motivisati nekoga da rodi dete u zemlji koju grade?

Zahvaljujem potpredsedniče.

Što se tiče same smene, kako da vam kažem, vi ste Svetislavu Bulajić predlagali za generalnu sekretarku Skupštine, mi za to nismo glasali, vi ćete je smeniti. Verujem da ste od reda uverili da je ona odgovorna za to što skupštinska administracija, koja je valjda jedina u Skupštini ne funkcioniše dobro, i to je zaista među vama, kako je neko od kolega rekao treba da rešavate svoja kadrovska pitanja sami.

Međutim, nešto drugo je ovde važno. Gledam, dok su kolege ovde iz opozicije govorile i kako su podsmevale kolegama iz opozicije kolege iz SNS i kako su neki od vaših kolega kako se naslađujete, kako se slatko smejete, treba da se pripremite da vidite šta će se vama jednog dana desiti. Tako će vas jednom provući kroz tabloide, tako će vam jednom namontirati afere, tako će jednom zloupotrebiti institucije protiv vas, i onda će vas na jednoj podmetnutnoj sednici, u okviru podmetnute tačke dnevnog reda, bez reči obrazloženja, smeniti.

E, drage kolege iz SNS, to što vi radite drugima, budite spremni da se uradi i vama onog momenta kada neko više ne bude trebao i vi ne budete potrebni, jer to je način na koji vi tretirate ljude. Na to svako od vas treba da bude spreman.

Ne znam, ukoliko su problemi takvi da se nije moglo predvideti da će ova tačka dnevnog reda biti baš danas ubačena na dnevni red, neke kolege kažu umuvana, a neki podmetnuta, zaista je vrlo neobičan način, na koji danas o ovome raspravljamo. Mene interesuje kada su ti problemi u funkcionisanju skupštinske administracije počeli? Kada smo saznali da skupštinska administracija ne funkcioniše da je to danas moralo da bude na ovakav način stavljeno na dnevni red i to baš tog dana kada predlagač tačke dnevnog reda, naša predsednica koja valjda, red je, treba da obrazlaže narodnim poslanicima koji su za tu istu Svetislavu Bulajić glasali, nije tu. Danas kada ona baš ima neodložne državničke obaveze, mi moramo da raspravljamo o tome.

Ne znam kada ste vi saznali za to da Svetislava Bulajić ne radi svoj posao, da li ste to znali u utorak, kada smo utvrđivali tačke dnevnog reda, da li ste to znali u novembru, da li ste to znali decembru kada je Skupština prestala da radi, ili je to nešto što smo mi saznali danas, pre 15 minuta, ili 20 minuta, ili kad smo stavili ovu tačku na dnevni red, baš u danu da onaj koji predlaže ovu tačku dnevnog reda nije u mogućnosti da bude ovde da sa nama o tome razgovara. Ja bih volela da je predsednica Narodne skupštine ovako ažurna i kada su u pitanju druga razrešenja, čiji se predlozi nalaze u skupštinskoj proceduri.

Mislim da se svi građani sećaju kako je obmanula javnost, kada je pre više od godina dana rekla, da će se lično postarati, lično založiti, lično glasati za to i lično razgovarati sa poslanicima da se i predlog za njeno razrešenje, koje smo podneli nađe na dnevnom redu. Očigledno da nije tako ažurna kada su u pitanju predlozi za druga razrešenja i volela bih da ste svi zajedno tako ažurni kada su u pitanju odluke i mišljenja i rešenja Agencije za borbu protiv korupcije. Ne, nego se to uzima selektivno. Pa, ko nam odgovara da bude smenjen, e, tu ćemo slušati Agenciju za borbu protiv korupcije. Ko nam ne odgovara, tu ili nećemo dati, pošto smo svuda postavili partijske ljude i nećemo dati mišljenje ili kada Agencija da preporuku za nečije razrešenje, e tu ćemo ignorisati mišljenje Agencije.

Volela bih da mi predsednica odgovori na to kada smo saznali da Skupština radi protivzakonito, da ne funkcioniše, ne znam šta su sve dati kao razlozi u obrazloženju za ovo razrešenje, građani su saznali da nešto u tom odnosu ne funkcioniše onog dana kada je predsednica na jedan neprimeren, nekulturan, nevaspitan način vređala generalnu sekretarku u prenosu, zbog toga što generalna sekretarka nije dobro pripremila prevaru koju je predsednica ovde izvela, sa vremenom za rad.

Slažem se. Preformulisaću.

Građani Srbije su saznali da problem u radu generalne sekretarke postoji onog dana kada nas je predsednica informisala poslaničke grupe nemaju više vremena za raspravu o amandmanima iako je e-parlament u tom momentu pokazivao da je za raspravu o amandmanima preostalo više od 500 sekundi. Kako se to lepše kaže, osim ovako.

Dakle, to je bilo pre više meseci. Od tada traje ta jedna igrarija u ovom parlamentu. Volela bih da je administracija jedini deo parlamenta koji ne funkcioniše, volela bih da budete svesni da u ovom parlamentu ne funkcionišu i mnoge druge podjednako važne, ako ne i važnije stvari i volela bih da se vi zabrinete time što nam stižu predlozi zakona o kojima ne stižemo ni da razgovaramo. Volela bih da vas zabrine to što ste i na ovoj sednici podneli toliki broj amandmana na prve članove prvih zakona, da opet neće moći da se razgovara o tome. Volela bih da vas brine to što nismo razgovarali o amandmanima na budžet. Volela bih da vas zabrine to što nas Vlada Republike Srbije ponižava, ignoriše, ne dolazi u parlament, ne odgovara na pitanja, što nemamo nikakvu kontrolu nad radom Vlade. Volela bih da vas brine što su nam je bio suspendovan rad parlamenta i pre beogradskih izbora i pre predsedničkih izbora. Volela bih da vas brine i to što smo prethodne godine radili samo dva meseca od silnih vaših stranačkih, unutar stranačkih, međustranačkih kalkulacija, prepucavanja, igrarija, računica, procena i ne znam ni ja čega. Volela bih da vas brine što vi odgovornog za taj problem u parlamentu ne vidite u sebi i ne vidite u onome ko vodi ovaj parlament.

Zato sada glasajte kolege kako hoćete, radite šta hoćete, ali molim vas, da ono što ovde navodite da vam je nekakav standard, primenjujete u svakoj situaciji, pre svega, kada se radi o vama samima i o vašoj stranci i da nikada ne zaboravite da sve ovo što ste sada uradili, sutra može da se desi vama i da niko ni reč neće reći da vas brani.

Zahvaljujem, predsednice.

Koleginice i kolege, od usvajanja Ustava Republike Srbije prošlo je 12 godina. U tom Ustavu piše da će se i nadležnosti AP Vojvodine i finansiranje nadležnosti AP Vojvodine urediti posebnim zakonom, a u Zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, za usvajanje načina na koji će se finansirati nadležnosti AP Vojvodine postavljen je rok i taj rok je istekao pre, čini mi se, 10 godina ili nešto više od toga.

Odmah da vam kažem, mislim da nema izgovora za to što ovaj zakon do sada nije usvojen. Svaka Vlada Republike Srbije, jedna Vlada u kojoj je odgovornost nosila DS i četiri ili pet Vlada u kojoj odgovornost nosi SNS, je obećavala građanima Vojvodine da će rešiti ovo pitanje, obećavala da će urediti način na koji se finansiraju nadležnosti AP Vojvodine. Gotovo da nema Vlade, osim, čini mi se, prošle i pretprošle koje nisu oformile radne grupe koje bi se tim pitanjem bavile.

Ovaj zakon nije važan zbog Pokrajinske Vlade, ovaj zakon nije važan zbog toga koja stranka sedi u Banovini i vodi Pokrajinsku Vladu. Ovaj zakon je važan zbog građana Vojvodine. Ovaj zakon je važan zbog toga da bi oni znali sa koliko novca njihova administracija raspolaže, a ne da svake godine upadamo u krizu i da se svađamo ovde da li 7%, koje su zacrtane Ustavom, inače sramnih 7%, kada smo već kod toga, da li je to 7% prihoda, 7% rashoda, 7% poreskih prihoda, ovakvih ili onakvih.

Od tog novca se građanima Vojvodine garantuje bolji život. Od tog novca se poljoprivrednicima u Vojvodini daju subvencije. Od tog novca se pomaže porodiljama. Od tog novca se finansiraju socijalna davanja za građane Vojvodine. Od tog novca se finansiraju kuće za mlade bračne parove koji odlaze da žive na selo. Nije fer da Republika Srbija 10 godina ne želi da usvoji takav zakon i da AP Vojvodina, koja najviše doprinosi budžetu Republike Srbije, mora da gleda u nebo i čeka koliko će se neko u Beogradu smilovati da joj vrati para.

Ne treba niko ništa Vojvodini da daje, treba samo da prestane da joj uzima, a ovaj zakon…

Zahvaljujem, predsednice. Zahvaljujem kolegama na ovoj širokoj podršci za autonomiju Vojvodine, naravno, kao i uvek na zavidnom je nivou.

Zakon o udžbenicima je jedan iz seta obrazovnih zakona čije mi, iz DS, izmene predlažemo, jedan od zakona koji još nije usvojen u sveobuhvatnoj reformi koju je ministar Šarčević najavio. Možemo reći, srećom još uvek nije usvojen zbog toga što… Jedino što je ministar Šarčević u obrazovanju postigao jeste da se svi u ovoj zemlji, koji se bave obrazovanjem ujedine oko jedne jedine stvari, a to je da traže od njega da povuče sve zakona iz oblasti obrazovanja koje je ova Skupština usvojila. To nije samo Zakon o udžbenicima, tu su i Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovnom obrazovanju, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o srednjoškolskom obrazovanju, Zakon o dualnom obrazovanju i zbog čega sada svi u ovoj zemlji koji se bave obrazovanjem traže da se svi ovi zakoni povuku.

Suština je vrlo jednostavna. Suština je u tome da ministar Šarčević lično želi da kontroliše sve procese u oblasti obrazovanja u ovoj zemlji. Pri tome, naravno, njega kvalitet obrazovanja ne interesuje.

NJega samo interesuje da kontroliše obrazovanje, da kontroliše finansije, da kontroliše kadrove, da kontroliše akreditaciju obrazovnih ustanova, da kontroliše napredovanje u obrazovanju, a iz onoga što smo do sada imali prilike da vidimo kada Zakon o udžbenicima bude došao onako kako ga je predložila Vlada Republike Srbije, očekujem da će u tom zakonu pisati da ministar Šerčević lično piše sve udžbenike iz kojih naša deca uče.

Imam razloga to da mislim zbog toga što svi zakoni koji su do sada usvojeni se svode upravo na to. Ministar Šarčević prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odobrava plan udžbenika, on bira komisije koje odobravaju udžbenike, on vodi računa o kvalitetu udžbenika, on vodi računa o tome što piše, a rezultat toga je da su naši udžbenici sve skuplji, sve teži, sve ne kvalitetniji i da u njima ima sve više netačnih informacija. Takve stvari ne bi smele da se dešavaju.

Predlog koji smo mi dali o Zakonu o udžbenicima može da bude polazna tačka oko koje ćemo razgovarati, ali dajte da ne dozvolimo da jedan čovek određuje sve jer to, kako smo videli, ne ide baš dobro.

Zahvaljujem.

Juče je bio 5. mart, koleginice i kolege. Petog marta 2013. godine, dakle pre pet godina, je Savet Evrope usvojio obavezu Republike Srbije da u narednih godinu dana reši problem nestalih beba, da donese zakon kojim će se rešiti ovaj problem.

Posle pet godina od donošenja ove presude jedino što imam da vam kažem je – sram vas bilo. Sram vas bilo, koleginice i kolege, što pet godina Srbija nije u stanju da usvoji zakon kojim će se rešiti problemi nestalih beba. Sram vas bilo što nećete da se sretnete sa roditeljima da čujete malo šta oni imaju da kažu, što nećete da sednete sa njima pa da vidite kako im je kada moraju sami da idu da prijave da su im deca umrla a znaju da nisu umrla, kada njihovo mrtvo dete dobije poziv za vakcinaciju, poziv za školu. Sram vas bilo što nećete da se vidite sa njima, što nećete da usvojite jednu jedinu izmenu Krivičnog zakonika kojom ćemo samo reći da krivično delo – krađa beba ne zastareva.

Zaista ne znam više na koji način sa vama može da se razgovara da ovaj zakon bude usvojen. Zaista ne znam u čemu je problem zbog čega vi to ne želite da uradite. To nisu ljudi koji se bave politikom. To su ljudi koji su se obratili svima nama. U svakoj od vaših poslaničkih grupa postoji dopis koji su oni poslali. NJih baš briga ko je od nas u kojoj stranci. I nas kada pričamo o ovome treba da bude baš briga ko je u kojoj stranci. Treba da vodimo samo računa o tome da tim ljudima sačuvamo makar malo dostojanstva, makar malo mogućnosti da dođu do pravde, jer u većini slučajeva kada ih pitate u čemu je bio problem, oni kažu da tada kada su shvatili da to nešto nije bilo u redu, kada je prošao prvobitni šok od toga da im je rečeno da im je zdravo dete umrlo i kada su hteli da podnesu krivičnu prijavu da je tada već bilo kasno.

Zato nemojte da im uskraćujete pravo da dođu do pravde i do istine šta se desilo sa njihovim detetom. Pet godina je prošlo od 5. marta 2013. godine kada je Savet Evrope usvojio ovu obavezu za Srbiju. Podnesite vi zakon, neka neko od vas bude predlagač, nije apsolutno nikakav problem. Mi nećemo učestvovati u diskusiji kada bude taj zakon, samo molim vas, dajte da usvojimo, nemojte da ih mi dodatno ponižavamo na sve kroz šta su još prošli od onda. Hvala.

Koleginice i kolege, ovim zakonom koji smo predložili, zapravo predlažemo da se ispravi jedna nepravda koja je naneta paorima Zakonom o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojen u vreme prošle vlade Aleksandra Vučića. Usvojila ga je ista ova većina koja i danas čini većinu u Narodnoj skupštini.

Naime, tim predlogom, tim zakonom koji je u ovoj Skupštini usvojen odabranim tajkunima i pojedinim poslovnim partnerima funkcionera SNS omogućeno je da bez tendera, bez konkursa, bez javnog nadmetanja, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakve procedure dođu do najboljeg poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.

Ovo je naravno problem koji najviše pogađa AP Vojvodinu, budući da se u njoj nalazi najviše poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, a i budući da iz onoga što se dešava u lokalnim skupštinama gradova i opština u AP Vojvodini vidimo da vaši tajkuni, vaši poslovni partneri i vaši odbornici i te kako koriste ove zakonske odredbe, pa se tako čak i nekim odbornicima izabranim sa liste SNS za firme osnovane preko noći daje najbolje poljoprivredno zemljište u mnogim opštinama u Vojvodini.

Problem sa vašim zakonom je u tome što od obrađivanja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu živi u Vojvodini više desetina hiljada porodica. Deset hiljada njih živi isključivo od toga što obrađuju zemlju, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i vi ste ih zakonom koji ste usvojili u ovoj Skupštini naterali ili da budu nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje ste poklonili svojim tajkunima ili da se potpuno okanu poljoprivrede, da prestanu da se bave time i da rade u jednoj od vaših fabrika, deset sati da stoje za trakom u pelenama.

Problem je u tome što to poljoprivredno zemljište koje vi poklanjate svojim odbornicima i svojim tajkunima nije vaše i kad tad ćete saznati da nije vaše, jer to što su vojvođanski paori od močvara otimali ne da biste vi to delili svojim šeicima, svojim tajkunima, svojim odbornicima, će se njima kad tad vratiti. Svi ti ugovori koje ste protivzakonito sa njima sklopili će biti raskinuti, a vojvođanske paore niko sa vojvođanske zemlje nije oterao, pa neće ni SNS.