Hvala vam potpredsednice Marinković, ako vi meni kažete da sam poslanik, onda verovatno i ja vama mogu da kažem da ste potpredsednica.

Zakon o visokom obrazovanju je jedan od gorih zakona koje je Vlada Republike Srbije ovoj Skupštini predložila, a ova skupštinska većina usvojila. Ne znam da li kolege narodni poslanici i narodne poslanice znaju, ali Srpska akademija nauka i umetnosti, na koju se tako rado pozivate kada govorite o tome da ne treba koristiti rodno senzibilisan jezik, zlonamerno tumačeći jedno od mišljenja koje je o toj temi dala, je isto tako tražila od Mladena Šarčevića, a kasnije i od ove Skupštine da stavi van snage Zakon o visokom obrazovanju koji je ovde usvojen.

Radi se o tome da je očigledno jedina namera ministra kada je predlagao Zakon o visokom obrazovanju bila ta da stavi pod kontrolu, pod jedan, finansije u visokom obrazovanju, pod dva karijerno napredovanje u visokom obrazovanju, a pojedine kolege ovde su imale i skrivene namere, pa su pred samu raspravu podmetnule amandmane kojima je pod direktnom kontrolom ministra i Vlade Republike Srbije stavljen i postupak akreditacije Univerziteta.

Ovaj poslednji momenat, to da izvršna vlast u potpunosti kontroliše proces akreditacije visokoškolskih ustanova i nastavnih program, bio je razlog zbog koga je više od tri stotine profesora, tri stotine naučnih radnika, istraživača, akademika, svih onih koji se u ovoj zemlji bave naukom rekao da ovaj zakon ne valja. To kažemo i mi, ne može Vlada da akredituje visokoškolske ustanove, to moraju da rade nezavisna tela, to moraju da rade stručnjaci, a Vlada to ne može da radi zbog toga što veliki broj, nažalost, ljudi u Vladi upravo ima diplomu sa onih visokoškolskih ustanova koje su imale problema sa akreditacijom.

Nemojte da ignorišemo ovakve probleme, nemojte da ignorišemo ono što ljudi koji se bave naukom traže od nas, zahtevaju od nas. Mi smo predložili zakon koji bi omogućio da naše visoko obrazovanje bude u skladu sa onim što su standardi u razvijenom svetu, ali vama očigledno odgovara zakon u kom visoko obrazovanje kontroliše ministar, i to iz privatnih, perfidnih i, čini mi se, koristoljubivih interesa.

Potpredsedniče, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je postavio sistem u kom ministar kontroliše sve.

Ministar je nadležan da ministar lično postavlja i razrešava direktore osnovne i srednje škole, ministar lično donosi plan i program udžbenika, ministar lično kontroliše kvalitet udžbenika, ministar lično vodi računa o kriterijumima za ocenjivanje učenika, ministar lično odlučuje o tome ko će biti članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, ministar lično odlučuje o tome koja će škola imati status ogledne škole, ministar lično odlučuje o nizu stvari, o školskim planovima i programima, o kriterijumima po kojima napreduju nastavnici, po kojima se vrši nastava, ministar lično postavlja direktore ustanova, itd.

Pa, znate šta, da je gospodin Šarčević sam Dositej Obradović, mnogo bi mu bilo nadležnosti, mnogo bi mu bilo moći i ne bi mogao da postigne kvalitetno da uradi sve to što je ministar Šarčević sebi dao zadatak da radi.

Naravno da njemu nije cilj da obrazovanje bude kvalitetnije, njemu je cilj da svaki direktor škole odgovara direktno ministru koji ga je postavio, ako može i da ga smeni, njemu je cilj da kontroliše sve one nastavnike koji eventualno ne bi bili poslušni, jer baš kao što je cilj da se kontrolišu svi građani koji misle drugačije, da se ponize, ucene, drže u šaci, zastraše, uslove itd, isto to je cilj gospodinu Šarčeviću da radi sa direktorima, da radi sa nastavnicima i to će samo doprineti daljem srozavanju našeg sistema obrazovanja kada je u pitanju predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje, budući da su to tri tipa obrazovanja kojima se ovaj zakon bavi.

Mislim da je svakom jasno da naša deca ne idu u škole koje izgledaju kako škola 2018. godine treba da izgleda. Vaša mantra o tome da su nam ljudi nezaposleni zato što nisu dovoljno obrazovani nije tačna. Ovo je jedan od načina da se ove stvari promene. Mi vas molimo da razgovaramo o tome, a vi ako nećete, pitajte Šarčevića.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Vrhovni kasacioni sud, 9. maj 2013. godine, predmet Ilija Dević protiv grada Novog Sada i sve se odnosi na vreme u kom je gradonačelnica Novog Sada bila naša predsednica, a, nažalost, i naša gradonačelnica Maja Gojković.

Na strani 8. presude piše – tuženi je, dakle, bez vidljivog interesa promovisanog kroz zaključke svog tadašnjeg gradonačelnika, dakle Maje Gojković, preuzeo obavezu da u celosti izmesti međumesni međunarodni saobraćaj sa autobuske stanice na Bulevaru Jaše Tomića broj 6. na tužiočevu autobusku stanicu. Parničar je u sporu pri sučeljenju, jedan od parničara je naša predsednica, a potom znali su da ugovaraju nešto što im je dopušteno, dakle, naša predsednica je znala da dogovara nešto što je nedopušteno, da bi, kasnije na stani 10. se kaže – zaključenjem Ugovora sa tim zajednički opredeljenim ciljem je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Dakle, nedopušten motiv i loša namera, protivni dobrim običajima, je opredelila ugovornike da zaključe predmetni ugovor. I, ključna rečenica – nema sumnje da su oba ugovornika znala da postoji nedopušten motiv, kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka, ona proizilazi iz zajedničke volje, namere i cilja ugovaranja.

Naša predsednica Skupštine, kao gradonačelnica Novog Sada, nanela Novom Sadu štetu od potencijalnih 100 miliona evra. Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je kriva za tu štetu, da je znala da ugovara nedozvoljenu stvar i da je bila opredenjena lošim motivom i nedopuštenom namerom.

Mali trik za našu predsednicu nastaje u tome što na strani 13 ove presude, piše, citira se član 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, gde se kaže: - ko drugom prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a predmetna šteta nastala je kao što je sada već rečeno, krivicom oba ugovornika.

Očekujem od Maje Gojković, da Novosađanima nadoknadi 100 miliona evra štete koje je nanela našem gradu, ako želi neka podeli ove iznose sa svojim saučesnikom u ovom poslu, ali Zakon o obligacionim odnosima je obavezuje, budući da je znala da čini nedozvoljenu stvar, da nam tu štetu nadoknadi.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Podnošenjem ovog zakona mi smo hteli da podržimo onih 300 profesora, akademika, istraživača, naučnih radnika i onih koji se bave naukom koji su zatražili od Narodne skupštine da ovako nešto uradi.

Zakon o visokom obrazovanju mora prestati da važi i mora biti izmenjen. Koleginice i kolege, nama je fašista vodi univerzitet u Kragujevcu, čovek koji je poznat po govoru mržnje, po bahatom ponašanju, po šikaniranju nastavnika, po maltretiranju svi oni koji mu se suprotstave, po otpuštanju onih koji mu ne odgovaraju, po nepotizmu, po zapošljavanju svoje rodbine, po manufakturi lažnih doktorata, što vama doduše, nije baš strano. Takav čovek vodi jedan od najvećih univerziteta u zemlji.

Koleginice i kolege, nama je Odbor za obrazovanje i nauku, skupštinski odbor, podmetnuo amandmane, kojim smo omogućili da ministar lično vodi proces akreditacije i da ministar lično ima uticaja na to koji će univerzitet, koji nastavni program i koji fakultet dobiti dozvolu za rad i za izdavanje diploma.

Dame i gospodo, ovakvo stanje je neodrživo. Mi smo predložili da Zakon o visokom obrazovanju, koji smo poslednji usvojili, prestane da važi, da se stvari vrate na isto i da onda u dogovoru sa akademskom zajednicom, napravimo novi predlog zakona. Novi predlog zakona koji će biti plod dogovora sa onima koji u visokom obrazovanju rade, sa onima koji visoko obrazovanje vode, a ne Zakon o visokom obrazovanju koji će biti plod ucena ili, ne znam kakvih uticaja pojedinih poslanika u ovoj Skupštini, koji su zloupotrebili funkciju na kojoj se nalaze, da bi rešili jedno jedino pitanje koje je i kada je u pitanju visoko obrazovanje, interesuje, a to je akreditacija univerziteta.

Ne može o visokom obrazovanju da odlučuje onaj ko ima problem da akredituje sopstveni univerzitet. Ne mogu o visokom obrazovanju da odlučuju oni koji imaju upitne diplome, oni koji su diplomirali, magistrirali, na fakultetima koji imaju problem sa akreditacijom i na mogu fašisti da nam vode univerzitete. Ako je to nešto što je vama prihvatljivo, onda nemojte glasati za ovaj naš predlog, a ako smatrate da je u redu da nas takvi ljudi drže kao taoce, da nas brukaju i da samo nanose štetu našem visokom obrazovanju, onda nemojte glasati, neka sve ostane isto i onda je vaša poruka jasna.

Zahvaljujem.

Molba ministru, da onda utiče i na svoje kolege iz Vlade, da isto tako poštuju preporuke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, budući da smo već usvojili nekoliko zakona koje je on oštro kritikovao, u kojima se predviđa sakupljanje vrlo delikatnih podataka o deci, radnicima, ljudima koji imaju različite zdravstvene probleme i niko od vaših kolega nije to uvažio.

Isto tako, apelujte onda i na svoje kolege u Vladi i u javnim preduzećima koja kriju informacije koje bi po zakonu morale biti dostupne javnosti i ne postupaju po preporukama Poverenika, protiv kog se ovde neretko vodi prava politička hajka. Tako da, pohvala vama što ste prihvatili njegovu sugestiju, ali vaša Vlada redovno zanemaruje njegove sugestije i kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti i za građane isto tako važno, kada je u pitanju dostupnost informacijama od javnog značaja.

Ne može ništa da se sazna o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“. Još su nam nedostupni čitavi delovi raznih tajnih ugovora. Ne možemo da znamo na osnovu čega se deli poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Postoji čitav niz tajnih ugovora koji koštaju građane Republike Srbije, a državni organi su spremni da plaćaju kazne radije nego da odaju te informacije koje i te kako opet koštaju građane Republike Srbije.

Verovatno ste zbog toga i predvideli tako visoki iznos za kazne u budžetu za 2018. godinu, mada smo čuli od ljudi koji se bave analizom izvršenja budžeta ranijih godina, da ste ta sredstva predviđena za kazne preusmeravali posle u budžetske rezerve pa delili pare iz džaka.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Javila sam se da vam skrenem pažnju na član 32. Poslovnika Narodne skupštine, a to što vi kršite član 103, pa nam ne date reč odmah nakon što smo se javili, pa posle govorite da nismo dobili reč neposredno po javljaju, to znači samo da kršite još dodatno član 103, a ne da možete posle da nam spočitavate da se nismo javili neposredno po učinjenoj povredi.

Javila sam se neposredno po učinjenoj povredi. Vi mi niste dali reč neposredno po učinjenoj povredi, što je vaša greška, a ne moja.

Gospodin Martinović, naime, ima očigledno problema sa interpretacijom pročitanog teksta. U članu 103, koji je reklamirao, nigde ne piše da se ne može ukazati na povredu istog člana Poslovnika…

… nego piše da se ne može ukazati na povredu... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Priznajem već mi tri dana izmiče koncepcija ove sednice, a koliko sam za sada shvatila ne treba da pričam ono što ja mislim, ne znam, treba da pričam ono što vi mislite ili neko drugi. Vidim da u svim ovim obrazloženjima poslanici pokušavaju da prikažu ono što je njima važno, što bi trebalo da uđe u ovaj Zakon o budžetskom sistemu.

Moji amandmani nisu tog tipa. Ako bih pričala šta je meni važno da uđe u budžetski sistem, u Zakon o budžetskom sistemu, mogli bismo sada ovde da pričamo i o vraćanju otetih penzija, o bezobzirnosti vladajuće koalicije, sve suludosti izjave da se smanjenje penzija svodi na to da oni penzioneri koji su planirali da letuju na Sejšelima sada će morati da se zadovolje time da letuju na Palma De Majorki. Pa ja molim kolege samo da mi kažu - koje penzionere znaju da letuju na Sejšelima, na Palma De Majorki ili bilo gde, kad smo već kod toga, da su u stanju da idu na more i da priušte sebi takav luksuz?

Možemo pričati o izjavi gospodina Vujovića koji je rekao da je ljudima garantovana penzija, ali ne i iznos penzije, pa tako gospodine Vujoviću garantovano je da možete da imate račun, ali vam nije garantovan i iznos na računu. Pa u jednom momentu kada Vlada proceni da iznos na vašem računu prevelik, zato što neko drugi ima mala primanja ili nema hleba da jede, onda uzme pare sa tog vašeg računa zato što su procenili da vi imate previše, jer to je ono što ste vi radili sa penzionerima u ovoj zemlji i niste imali pravo to da uradite i zbog toga mi je žao što kolege ne pričaju o tome, a evo vidimo možemo pričati o čemu god hoćemo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Malo su mi ovi prethodnici pokvarili koncepciju onog što sam htela da kažem. Ja sam naravno, htela da govorim o svom amandmanu, a onda slušajući poslanike SNS, shvatim da je ovo deo sednice u kom se priča šta vam padne na pamet. Ovaj, pokazuje slike, ovaj pokazuje šta je u opštini rađeno….

Jako je situacija ozbiljna. Građanima su smanjene plate, otete penzije, povećani porezi, povećani nameti, uništava se bilo kakva mogućnost da oni u ovoj zemlji dostojanstveno žive, a vaš odgovor, gospodo iz vlasti, je da se sprdate sa Narodnom skupštinom i da zloupotrebljavate mogućnost da podnosite amandmane, da biste sprečili da ministar čuje rešenja koja mi nudimo, kako ta situacija može da se reši.

Mi kažemo, mogu da se povećaju penzije, ako prestanete da sipate pare u svoje besmislene investicije. Mi kažemo, mogu da se povećaju plate prosvetarima, ako prestanete da dajete subvencije gubitašima. Mi kažemo, mogu da se zaposle mladi u Srbiji ako prestanete da kupujete lažne investicije koje plaćate desetinama hiljada evra po radnom mestu, a na njima građani Srbije rade za 200 evra 10 sati dnevno stojeći za trakom.

Mi kažemo, para u budžetu ima samo ih treba rasporediti drugačije, da ne vodite računa o tajkunima, braći, kumovima, rođacima, prijateljima, članovima SNS, nego da vodite računa o građanima.

Mi smo to svojim amandmanima predvideli, vi svoje amandmane koristite da biste zloupotrebljavali Skupštinu, da biste ovde se borili protiv nekakvih zamišljenih neprijatelja, vodili borbu protiv korupcije i kriminala, isto tako zamišljenu. Tako da, dajte da razgovaramo o pravim amandmanima, a ne o vašim koji služe samo za zloupotrebu ovog doma i za ismevanje građana Republike Srbije. Neko kome je smanjena penzija čeka da čuje kako penzija može da bude povećana, a ne da sluša vaše maltretiranje, ne narodnih poslanika, nego građana, a to radite evo već sedmi sat od jutros kako je sednica počela.

Zahvaljujem.

Član 104. Gospodine Marinkoviću, da li biste mogli da nam objasnite šta se upravo desilo i kojim povodom i na osnovu kog izlaganja je gospodin Martinović dobio pravo na repliku?

Kao što znate, u tom članu piše da je vaše diskreciono pravo da odlučujete o tome ko će dobiti repliku, ali ne na osnovu toga ko vam preti, ko vas najviše zastraši, ko najviše urla na vas dok govori neko iz opozicije, nego na osnovu onoga što piše u Poslovniku.

U članu 104. piše da pravo na repliku ima onaj poslanik koji je pomenut, čija je stranka pomenuta, ukoliko je šef poslaničke grupe. Gospodina Martinovića, njegovu stranku, predsednika stranke, bilo koji osnov na koji bi gospodin Martinović mogao imati pravo na repliku se nije stekao. Niko ga pomenuo nije.

Gospodine Marinkoviću, molim vas da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom, a ne na osnovu toga što vam neki prete, deru se na vas, ne mogu da podnesu da bilo ko iz opozicije ima reč, jer svi koji su sedeli u ovoj sali su mogli da čuju kako gospodin Martinović urla na vas i govori vam da sada smesta morate da mu date pravo na repliku.

U Poslovniku ne piše da gospodin Martinović ima pravo na repliku kad god je zatraži, ako hoćete napišite tako nešto u Poslovnik, do tada molim vas da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom.

Sada vam govore da oderite pauzu, ako to uradite znaćemo zbog čega ste uradili.

Molim vas, vodite sednicu sami, a ne na osnovu urlanja bilo koga iz SNS.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, član 27. Vi ovu sednicu morate da vodite onako kako piše u Poslovniku, a ne kako vama padne na pamet. Niti u skladu sa Poslovnikom imate prava da dajete opomene ulećući u salu u momentu kada ulazi Vlada, gde niste bili tu, ne znate šta se desilo, ne znate koje su bile okolnosti koje su se desile, da vi nas maltretirate ovde samo zato što imate pravo da uključujete, isključujete mikrofon.

Vi ste ti koji sprovodite nasilje, gospođo Gojković, vi i vaši poslanici koji imaju pravo da zloupotrebljavaju ovaj Poslovnik, koji imaju pravo da dobiju reč svaki put kada je zatraže, da repliciraju bez obzira na to da li su se javili za repliku, za povredu Poslovnika, koji imaju pravo da vređaju, da omalovažavaju, da nipodaštavaju druge poslanike i vaše izmišljene priče o tome šta se desilo, kada se desilo, ko je šta kome rekao, to bi zaista bilo ravno tome, kao kada bih ja rekla da su svi ovde čuli da ste tog momenta, kada ste ušli u salu, vi mene uvredili.

To vam nije prvi put. Izmišljene uvrede upućene vama niko ovde ne mora da trpi. Vaš broj poslanika ne daje vam pravo da maltretirate one koji su u manjini. Ako mislite da će se bilo ko zbog nasilja koje ovde mesecima sprovodite nad narodnim poslanicima uplašiti i povući i prestati da govore ono što misle, onda mislim da nas niste baš dobro upoznali. Niko vas neće uplašiti, gospođo Gojković. Možete da pretite opomenama, možete da kršite Poslovnik koliko hoćete, možete da nam isključujete mikrofone, da izmišljate da vas neko vređa.

Zahvaljujem, predsednice.

Naime, vama je možda predsednice poznato da ste bili gradonačelnica Novog Sada. Isto tako, možda vam je poznato da ste u to vreme sklopili ugovor za koji je kasnije Vrhovni kasacioni sud ustanovio da je bio štetan. Da ste u vreme sklapanja ugovora znali da činite nedozvoljenu stvar i da ste svesno i znajući šta činite naneli štetu Novom Sadu, za sada u vrednosti od 4 miliona evra, koliko je već skinuto sa računa Grada Novog Sada, a u perspektivi i mnogo više zbog toga što je ovo samo jedna od tužbi koja je protiv Grada Novog Sada podneta zbog ove vaše štetne i kako Vrhovni kasacioni sud u svojoj presudi iz 2013. godine kaže, svesne radnje.

Vi se pitate zbog čega Grad Novi Sad u periodu kada vi niste bili gradonačelnica, nije preduzeo neke mere da tu štetu spreči. Nije preduzeo zato što bi priznavanje da je ugovor štetan, automatski značilo i priznanje toga da je Novi Sad svesno sklopio ugovor sa privrednikom Ilijom Devićem.

Nažalost, vi ste to uradili kao gradonačelnica Novog Sada, a ne kao privatno lice, Maja Gojković, jer kažem, nažalost, verovatno ste sklopili kao privatno lice, 4 miliona evra je moglo biti skinuto sa vašeg privatnog računa, a ovako pošto niste to sklopili privatno, nego ste taj štetan ugovor sklopili kao gradonačelnica Novog Sada, te pare se skidaju sa računa građana Novog Sada, koji sami finansiraju taj budžet od svojih prihoda, od svojih primanja, od poreza koje plaćaju, a finansiraju gospođo Gojković, šta? Finansiraju to što ste vi u vreme dok ste bili gradonačenlica, sa gospodinom Devićem, sklopili ugovor da se celokupan međumesni saobraćaj u Novom Sadu izmesti na njegovu privatnu autobusku stanicu, koju je on za tu priliku napravio, čime ste hteli, ne samo da nanesete štetu budžetu Grada Novog Sada, nego i da gradsko saobraćajno preduzeće potpuno onemogućite da obavlja tu ulogu u budućnosti, da to prebacite na svog tadašnjeg poslovnog partnera.

Ovo što mi pričamo nije o nekakvim naslovnim stranama tabloida, ovo je presuda Vrhovnog kasacionog suda. Smatramo da Skupština treba da se o tome izjasni, jer vi, gospođo Gojković, sramotite Narodnu skupštinu budući da ste svesno i namerno naneli štetu budžetu Grada Novog Sada.

Zahvaljujem.

Razlog zbog kog predlažem ovaj zakon već nekoliko sednica za redom biće danas ponovo ili sutra kada počnemo raspravu o budžetu očigledan svim poslanicima. Naime, kao što je poznato, Ustav Republike Srbije propisuje da budžetu AP Vojvodine pripada 7% budžeta Republike Srbije i mi imamo svake godine dva puta prilikom usvajanja budžeta i rebalansa, kada ga ima, ima krizu oko toga šta zapravo spada u tih 7%.

Iako ni prethodne vlade nisu ovu odredbu nikada poštovale, zbog čega Republika Srbija duguje AP Vojvodini više stotina miliona evra, SNS je otišla i korak dalje. Zakonom o budžetskom sistemu, koji je bio jedan od prvih zakona koji je tada Vlada Ivice Dačića, a faktički i Aleksandra Vučića usvojila, definisano je da AP Vojvodini ne pripada ni 7% prihoda, ni 7% rashoda, što su bila ranija tumačenja, nego 7% poreskih prihoda Republike Srbije. To nije 7% i svakome ko je završio makar nekoliko razreda osnovne škole jasno je da 7% poreskih prihoda ne mogu iznositi 7% budžeta Republike Srbije i da Vojvodina ne dobija ona sredstva koja joj po Ustavu pripadaju.

Naravno, tu se uvek nađe neko od državotvornih političara, prošli put je to bio predsednik Republike Aleksandar Vučić, još tada u ulozi premijera, koji je slavodobitno govorio o tome kako Vojvodina dobija nekakve pare od Srbije i treba da budemo zadovoljni zato što smo dobili više nego prošli put. Pa, znate šta, ne traži Vojvodina ništa ni od koga da dobije, tražimo samo da prestanete da nam uzimate, da nam uzimate besomučno, da nam uzimate mimo zakona i da ne vraćate ono što vam Ustav propisuje da vratite. To nisu nikakve pare za Vladu Vojvodine, za političare u Vojvodini, za stranke u Vojvodini, to su pare koje je AP Vojvodina koristila za poljoprivrednike, za žene, za nezaposlene, za izbeglice, za socijalno ugrožene, za porodilje, za pomoć mladima da započnu sopstveni posao. Vi to, zbog toga što besomučno uzimate pare od AP Vojvodine, ne želite da se nastavi.

Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine je jedan od načina da Vojvodina dobije makar deo onoga što joj pripada, a što vi bespravno oduzimate.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada je usvajan Zakon o poljoprivrednom zemljištu u ovoj Skupštini, do duše u prethodnom sazivu, ali u istom sastavu vladajuće koalicije i manje više od strane istih poslanika koji danas ovde sede, mi iz DS smo upozoravali na to da će ovaj zakon proizvesti negativne posledice po poljoprivrednike i da će hiljade porodica, koje isključivo žive od uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, dovesti u situaciju da nemaju više od čega da žive.

Mi smo to govorili, vi ste govorili da to tako neće biti. Govorili smo, pošto u zakonu tako i piše, da procedure neće biti transparentne, da paori neće moći da licitiraju za to zemljište, da se neće znati ko dobija zemlju, zašto dobija zemlju, koliko zemlje dobija, koju zemlju dobija. Sve ono što smo tada govorili pokazalo se da smo bili u pravu.

Prva podela ove zemlje izazvala je veoma negativne reakcije paora, potpuno opravdane negativne reakcije paora, budući da je najbolje poljoprivredno zemljište u Zrenjaninu i u zrenjaninskom ataru dobila kompanija „Tenis“, bez ikakve mogućnosti da se i domaći paori nadmeću za to zemljište i pokušaju možda da ga oni uzmu u zakup. Drugi deo zemljišta dobio je, nikada nećete pogoditi, odbornik koji pripada koaliciji SNS Aleksandar Vučić, koji je firmu koja je dobila zemljište osnovao svega 15 dana pre nego što je dobio hiljade hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta u Zrenjaninu, verovatno u Vojvodini i sasvim sigurno u Srbiji.

Ta zemlja, koja se besomučno deli poslovnim partnerima i odbornicima SNS, nije zemlja koja pripada SNS. To je zemlja koju su generacije vojvođanskih paora otimale od močvare da bi je pretvorile u ono što to zemljište i jeste danas, a to je najplodnije zemljište u Evropi.

Molili smo vas tada, a sada vas upozoravamo, nemojte svojim poslovnim partnerima i svojim tajkunima deliti poljoprivredno zemljište koje nije vaše. Kad tad će ta zemlja biti vraćena paorima kojima pripada i kad tad ćete vi za ovu krađu odgovarati.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, juče je Savet Evrope ponovo opomenuo Srbiju zbog toga što ne usvaja zakon o nestalim bebama. Ponovo smo došli u situaciju da se sramotimo što od 2013. godine nismo u stanju da ispunimo obavezu koju imamo kao članica Saveta Evrope i što od 2013. godine nismo u stanju da postupimo u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava koji je presudio da Srbija mora da usvoji zakon o nestalim bebama.

Nemojte da se sramotimo, da moraju da nas opominju za nešto što bismo i sami morali da uradimo, ukoliko znamo zbog čega smo se kandidovali za narodne poslanike. Nemojte da dolazimo u situaciju da nas opominju zato što ne radimo, ne samo stvar koja je naša obaveza kao članice Saveta Evrope, nego što ne radimo stvar koja je naša obaveza kao ljudskih bića koji imaju saosećanja, koji imaju samilosti, koji imaju osnovni osećaj za pravdu, poštenje i istinu.

Izmenama Krivičnog zakonika koje predlažem već treću ili četvrtu godinu zaredom, zaista me je sramota da brojim koliko sam vas puta molila da usvojimo ovaj zakon, predlažem da se u Krivični zakonik unese samo jedna jedina izmena, a to je da krivično delo krađe beba ne zastareva.

Svako od vas, ako se iko video sa roditeljima koji nam, ja verujem i vama, pošto oni zaista ne prave razliku među nama po političkim strankama, neprekidno pišu, ko se video sa njima može svojim kolegama da ispriča koliko su potresni ti susreti sa njima, može da ispriča svojim kolegama koliko je strašno kada vas oni gledaju u oči i kada vas pitaju – dobro, zbog čega vi nećete to da usvojite, koliko je strašno kada vam pričaju kroz kakve oni sve birokratske zavrzlame, peripetije, zamke i ne znam kakve komplikacije prolaze u jednom jedinom pokušaju da otkriju šta se desilo sa njihovom decom za koju im je rečeno da su umrla.

Nemojte da im mi nanosimo još veću nepravdu, ne zbog Saveta Evrope, ne zbog Evropskog suda za ljudska prava, nego zbog svih tih ljudi koji ne mogu da saznaju istinu, a između ostalog, u prethodne četiri godine ne mogu da je saznaju jer vi to ne dozvoljavate. Molim vas da glasate za ovaj predlog zakona. Sramota je ako to ne učiniti.