Zahvaljujem.
Predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre sa saradnicima, ono što je danas na dnevnom redu i nekoliko puta smo to rekli, i ovlašćeni i ispred Poslaničkog kluba Demokratske stranke dr Dušan Milisavljević, jako su važni zakoni na dnevnom redu.
Svaki put kada Vlada u Skupštinu dolazi, a u pitanju su zdravstveni zakoni, odnosno zakoni koji regulišu zdravstvo u Srbiji, mislim da građani imaju mnogo više interesovanja nego kada su neke druge stvari u pitanju. Zašto? Zato što se u Srbiji danas malo govori o situaciji koja pogađa svakog stanovnika naše zemlje. Politička debata u tom smislu treba da koristi da jednostavno razmenimo argumente, da uputimo na one stvari koje je Vlada eventualno uradila u poslednjih pet, a evo, ulazimo i u šestu godinu i da vidimo kakvo je stanje na samom terenu. To građani na kraju i očekuju od nas.
Ne slažem se sa ovlašćenim ispred poslaničke grupe SNS, da samo lekari i doktori treba da razgovaraju na ove teme, odnosno kada su na dnevnom redu zakoni o zdravstvu. Ne znam da operišem, naravno, zato što sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ali sa druge strane znam sa kakvim se poteškoćama i strahovima suočavaju građani Srbije kada je u pitanju stanje u našem zdravstvenom sistemu.
Dakle, strah od nemogućnosti lečenja je najveći strah koji postoji danas u Srbiji. Nije ni strah od gubitka posla, koji je takođe veliki, nije strah od nemogućnosti zapošljavanja, koji je takođe veliki, najveći strah u Srbiji je danas strah od nemogućnosti lečenja.
Celu situaciji u Srbiji opisuje rečenica – „Ne dao Bog da se razboliš u Srbiji“, i to je nešto već dugi niz godina takva situacija. Ne kažem da je tačno 2012. godine bilo bolje, a da ne ulazimo odmah u prepirku - šta je uradio prošli režim, šta je uradio ovaj režim. Mislim da je strah od nemogućnosti lečenja nešto na čemu insistira DS, zajedno sa svojim predsednikom Draganom Šutanovcem, poslanički klub DS, koji je nekoliko puta upućivao i na mnoge druge načine ukazivao na problem u sistemu zdravstva. Pre svega, svi znaju da lekari odlaze, svi znaju da, ukoliko se ovakva situacija nastavi da jednostavno u Srbiji više neće imati ko da leči.
Ono što je trošak za državu da napravi dobrog hirurga, jedna Nemačka, jedna Austrija, jedna Švajcarska ili Švedska, uzmu sve ono što je jedna Srbija uložila da se neko specijalizuje za određenu oblast, da neko završi medicinu, da neko postane lekar, to druge države nažalost, koriste zato što je loša ekonomska situacija u zemlji. Male plate, govore pre svega o tome, loš kvalitet usluge, koji se pruža građanima, takođe govori o tome.
Sve više najvećih stručnjaka, kao što je i vama poznato, odlazi u privatni sektor. U državnim bolnicama takođe, postoje jako veliki stručnjaci, ali sve više se opredeljuju na to da nastave svoj posao u privatnom sektoru. Privatni sektor, je naravno, nešto bolje uređen, odnosno mnogo bolje, ali on i košta. Ne bih se složio sa vama i vašom konstatacijom da tamo i njihove usluge u privatnom zdravstvenom sektoru traže oni koji imaju novca to da plate. Ne, ja mislim da tamo takođe idu građani koji nemaju da plate pregled, ali jednostavno idu zato što ne mogu taj pregled ili to lečenje da dobiju u državnoj ustanovi.
Liste čekanja su takve da jednostavno često, nažalost, nažalost, ponavljam, mnogi koji boluju od teških oboljenja ne dočekaju lečenje, to i sami znate. Pregledi takođe zahtevaju nekoliko meseci da se sačeka na elementarno i najosnovnije, a to jednostavno građani žele da reše istog momenta. Sistem dakle, mora da se promeni. To je ono što suština.
Vi danas govorite o tome da se zadužujemo, koliko miliona evra, da se još neki kliničko bolnički centar uredi. I, ja to pozdravljam, i ja mislim da je to pametno ulaganje, ali hoću da vam kažem da ništa nismo uradili ako opet budu gužve, ako opet ne može da se dođe na red, ako opet postoje, svaka čast, i sajber i gama nož, ali, kako da vam kažem, neće Vojska Srbije da bude zadovoljnija i opremljenija ako budemo imali satelit. Dakle, opet će vojnik da bude taj koji neće imati čizme, neće imati uniformu, neće imati osnovna sredstva za rad, isto tako u zdravstvu. U zdravstvu ne možemo sa gama nožem, ne možemo sa sajber nožem, svaka čast za nabavku, ali je to samo jedna kap u moru negativnih stvari koje postoje u ovom sistemu i koji građani, pa i oni koji rade u zdravstvenom sistemu to osećaju svakoga dana.
Prevenciju ste pomenuli, i ja to takođe, pozdravljam, i mislim da takođe treba da se radi mnogo više na tome. Mnogo je poštenije reći – ljudi ne možemo da promenimo ovaj sistem, šest godina smo na vlasti, nismo uspeli ništa da uradimo, hajde da uložimo više u prevenciju. Međutim, i tu vas bojkotuju određene činjenice. U Beogradu je pre nekoliko dana bio rebalans budžeta, 74 miliona dinara je manje do kraja ove godine utrošeno za prevenciju. Dakle, prebačeno je u sledeću godinu. Dakle, to su neke stvari, i ko zna koliko još na raznim lokalnim samoupravama su se slične, ili iste stvari dešavale.
Korupcija je ogroman problem i građani takođe, sa tim imaju svakodnevni dodir. Dakle, mnogo je jeftinije za pojedinog čoveka da ode u privatnu bolnicu da se leči, nego što me možda duplo veći iznos novca dati nekom korumpiranom u zdravstvenom sistemu da bi samo došao na red. Dakle, to se takođe dešava i to je takođe stvar koja je postala i više nego očigledna, sastavni deo zapravo svakodnevnog života.
Namešteni tenderi. Krađa. Sami ste o tome govorili. Ne znam zbog čega, npr. Ministarstvo nije podnelo krivične prijave. Imali smo nekoliko slučajeva da su određena Ministarstva u Vladi Republike Srbije da su podnosila krivične prijave za nepravilne tenderske nabavke itd. Zašto se čeka sa krivičnim prijavama kada je u pitanju Kliničko bolnički centar u Nišu, za koji ste i vi sami rekli da postoji i krađa i malverzacije i da kasne radovi zato što se određene kombinacije, kako ste vi naveli, tamo vrše?
Građani na to čekaju. Oni zahtevaju da fond koji oni plaćaju, koji oni pune, njima omogući normalno i pristojno lečenje. Oni to jednostavno, nemaju danas u Srbiji. Znam da je situacija takva da se ne može promeniti za još određeni niz godina, ukoliko se ne bude suštinski reformisalo zdravstvo i zdravstveni sistem.
Uslovi u bolnicama, znate kakav je doručak na primer u porodilištu Narodni front? Imali ste one slike koje su izlazile i po Fejsbuku i po Tviteru, imali ste dve salame, jaje jedno na pola i to je doručak koji se služi u jednoj bolnici. Tako nije u privatnim bolnicama, tako nije na nekim drugim privatnim ustanovama, ali jeste u državnim i to je ono što je loše i to je ono što moramo da promenimo.
Zdravstveni fond, tri puta manje novca transferiše nego što bi morao to da radi, i iz tog razloga imamo blokadu zdravstvenih ustanova, imao blokadu domova zdravlja, domovi zdravlja nemaju ni aspirine, ni zavoje, a kamoli neke ozbiljnije lekove. Bolnice nemaju najosnovnija sredstva za rad, a kamoli nešto komplikovanije i ozbiljnije. To se, naravno, suočavate sa tom situacijom vi, ja imam puno pravo da vas pitam, ne samo što sam narodni poslanik, nego zato što ste šest godina na vlasti, a sa druge strane ne oseća se taj boljitak koji ste obećavali i najavljivali godinama i godinama unazad.
Kada su u pitanju zubari, na primer, pričali smo još 2012. godine o tome koliko je važno da ulažemo u one stvari koje zaista tište građane svakodnevno. Dakle, ukinuli smo zubarsku uslugu, u Beogradu je postajala, kao i što sami znate, i u velikoj meri je pomagala građanima Beograda da se na taj način leče, ali jednostavno sa jako malo sredstava, ta stvar bi se vrlo brzo razvila, i omogućila građanima Srbije da za jeftin novac, mali novac mogu sebi da poprave zub.
Dakle, ja sam vam lično, čini mi se da smo već jednom razgovarali privi put kada ste postali ministar, o tome koliko bi bilo potrebno da se, na primer, Studenska poliklinika, koja takođe u određenoj nekoj meri, em to mora da radi zbog prakse, pa smo se negde razgovarali i pokušali da vam predočimo ceo plan i sistem kako bi mogli da povećamo obim prakse, a da onda tamo za neke stvarno najosnovnije potrebe, oni koji popravljaju zube, da za zaista mali novac i malu nadoknadu, svako može da u Studenskoj poliklinici popravi, a ne samo student. Ali, ni studenti danas ne mogu da odu tamo, zato što takođe nema sredstava, nema plombi, nema četkica, nema određenih neophodnih preparata i aparata koji su neophodni da bi Studenska poliklinika funkcionisala i radila.
Fakultet tu može dosta da pomogne, razgovarali smo i sa Beogradskim Univerzitetom, oni su takođe rekli da bi mogli u određenoj meri da izađu u susret. To je stvar koja ne košta apsolutno ništa, mislim košta, ali ne košta u ovoj meri u kojoj mi danas razgovaramo o kreditu koji je 100 miliona evra.
Dakle, uzmite slobodno još jedan kredit od jedan milion evra i onda duplirajte kapacitete koji postoje danas, zato što ljudi ne mogu da poprave zube i to je ono što košta. Sa pokvarenim zubom koji stvara mnoge druge probleme, kao što i sami znate, godinama građani u Srbiji preživljavaju, pokušavaju da se izbore, ali jednostavno, to ne ide i ne možete na taj način nekome da se obraćate u 21. veku i da kažete – šta da radimo, takav je sistem, i to su ovi pre nas, a onda ovi pre vas kažu – a to su oni pre nas, i nikada tako nećemo zadovoljiti one kojima je ta potreba neophodna.
Dakle, osnovne stvari danas ne postoje u zdravstvenom sistemu. Ne želim da kažem i da budem potpuno onako, da sam maliciozan, rekao bih da zdravstveni sistem ne postoji. On postoji, on je dug niz godina čerupan, korupcija je ogromna. Jednostavno, nikad nije reformisan. Tokom 90-ih godina u doba sankcija on je propao, fondovi su propali i zdravstveni i PIO fond i mnogi drugi. Oni su opljačkani i nenamenski se troši novac itd, ali situacija je takva da moramo građanima da ponudimo neku alternativu, da više ulažemo u prevenciju, da ulažemo u sistemske reforme, a ne da kažemo – kupili smo Gama nož i sada je stvar fenomenalna.
Svaka čast za tu jednu nabavku, za kupovinu jednog kompleksnog sistema koji može u jednom vremenskom periodu da reši određeni broj slučajeva, ali opet vam govorim, ako kupite S300 za Vojsku, ta Vojska će i dalje biti gladna i žedna. Dakle, nama će i dalje lekari i pored sajber noža odlaziti iz zemlje u Nemačku.
Dakle, moramo sistemski da rešimo stvari. Veća ulaganja u zdravstvo, veća ulaganja u obrazovanje, manje da se ulaže u neke stvari koje građani Srbije ne vide kao svoju osnovnu životnu potrebu.
Da smo uložili tih 180 miliona, koliko smo dali za te neke migove, ja vam sada pričam zato što se u Vladi Srbije, pa pretpostavljam da imate sednice Vlade, pa da na njima razgovarate, ali to su neki prioriteti. Da ste 180 miliona, umesto što ste na polovne avione, kojima apsolutno niko ne vidi neku osnovnu životnu potrebu, da ste pola od tog novca uložili u zdravstveni sistem, u reformu, mi bi vas pozdravili i pretpostavljam da bi danas situacija u bolnicama bila znatno drugačija.
Pre nekoliko dana sam jednu prijateljicu vodio, zajedno sa njom sam išao u jednu privatnu bolnicu, iz prostog razloga zato što je u državnoj bolnici kataklizmična situacija, slika. Tamo kao da je ratno stanje, popucali su zidovi, jednostavno, horor scena i slika u 21. veku.
Dakle, Kuba ima uređeniji zdravstveni sistem od Srbije danas i to ne smemo da dozvolimo i to je nešto što je za zemlju koja, kako navodno kaže, želi da ide u EU, da dostigne neke evropske vrednosti, to ne može da bude standard. Mi moramo da radimo mnogo više na tome, moramo mnogo više da ulažemo kako bi zadovoljili potrebe građana koji se boje da neće moći njihovi bližnji ili oni sami da se u Srbiji izleče.
Strah, ponavljam, od nemogućnosti lečenja je ogroman. Ne postoji neko, ja iz svog okruženja govorim u svoje lično ime. Mojih nekoliko prijatelja, znate šta, to je katastrofa. Navodno im je omogućeno besplatno lečenje, ne mogu ništa da nabave, bolnice nemaju ništa, svaki lek moraju sami da kupuju.
Dakle, to su desetine i desetine hiljada dinara na plate koje ili ne postoje ili su mizerne i to je nešto sa čim se svakodnevno svako od nas suočava. Morate da kupite sve što vam je potrebno da bi se izlečili, a navodno vam je sve besplatno. Onda se postavlja pitanje – hajde onda da reformišemo ili fond ili osnovnu neku elementarnu zaštitu da jednostavno se na neki način nešto pomeri sa mrtve tačke. U suprotnom, bolnice će nam izgledati kao 1941. godine u Beogradu, dakle, razrušene, polomljene kao da smo izašli bukvalno iz ratnog stanja.
Dakle, to je nešto na čemu svi zajedno moramo da radimo. Ne želim opet da vam kažem da ste za to samo odgovorni vi. Ja vas mogu da okrivim zato što niste pomakli stvari za ovih šest godina.