Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 39. takođe treba da se obriše iz prostog razloga što, kada su u pitanju licence, opet dolazimo do toga da je Privredna komora ta koja određuje kako i na koji način će deca u Srbiji, u narednom periodu, moći da se obrazuju, pod kojim uslovima i ko su instruktori koji će o njima voditi računa.

Dakle, u Strategiji obrazovanja, ponavljam, apsolutno ovakve stvari nisu moguće, niti Privredna komora treba da preuzima ingerencije Ministarstva prosvete. Šta će nam Ministarstvo prosvete ukoliko Privredna komora Srbije i nekoliko tajkuna sa nekoliko privatnih firmi, kojima je interes da dobiju jeftinu radnu snagu, treba da vaspitavaju, odnosno obrazuju decu u Srbiji?

Na ovaj način ćemo doći do toga da će one firme koje su u poslednjih pet godina doživele neverovatan rast, usled nameštanja tendera, usled poslova koje omogućava partija na vlasti, moći pored svega toga da dobiju jeftinu radnu snagu koju apsolutno neće plaćati, dakle, uz instruktore koji će toj deci govoriti šta i kako da rade, koji će imati licencu upravo uz saglasnost tih firmi. Na kraju ćemo doći do toga da ćemo imati užasno veliku eksploataciju jeftine radne snage i vraćanje dečijeg rada koji je ukinut, ponavljam, pre 150 godina, i to je ono što je apsolutno jedini cilj Ministarstva prosvete, Privredne komore Srbije, a to je profit preduzeća koja su u poslednjih pet godina, uz podršku SNS, doživele ogromne prihode i ogroman rast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ono što je Strategija obrazovanja rekla o zakonu, gospodine Šarčeviću jeste i to da se ne mogu kopirati tuđa obrazovna rešenja, posebno ona koja postoje u zemljama koje ni po čemu ne liče na Srbiju, ne samo po ekonomskom razvoju tih zemalja, već i po obrazovnoj istoriji i reformama koje su te zemlje stotinama godina unazad implementirale u svojim društvima.

Dakle, ne možemo se oslanjati na ono što je obrazovna politika u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji zato što je takva obrazovna politika ne odgovara našem sistemu. Pre svega, nemamo jaku privredu koja je neophodna da se i u teoriji razmišlja o ovako pogubnim rešenjima, nemamo ogroman priliv migranata i slobodnih radnih mesta gde bi se deca migranata, koja ne mogu da se asimiluju, ne mogu da nauče jezik, ne mogu da prihvate evropsku kulturu da se na neki način obrazuju na način da rade poslove koje u našem društvu niko neće da radi, odnosno poslove za koje postoji manjak interesovanja kod radne snage da se obavljaju.

Ovde je situacija sledeća, u Švajcarskoj i Nemačkoj ogroman broj škola ne obnavlja ugovore sa preduzetnicima, ogroman broj škola u Austriji i Švajcarskoj već polako napušta sistem dualnog obrazovanja i to je nešto što predstavlja polako trend, jer sledeća faza u koju će stupiti ta razvijena društva neće se apsolutno odnositi na ovako pogubna rešenja.

Iz tog razloga vas još jednom molim, imamo još jedan amandman koji glasi briše se, da nikako ne dozvolite da ovakav zakon uopšte bude usvojen.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ono što je važno jeste, ovo je poslednji član koji takođe predlažemo da se obriše kako bi ceo zakon zapravo pao, odnosno Predlog zakona. Dakle, ceo moderan svet teži celodnevnom učenju i celoživotnom učenju, i to je ono što je danas praksa svakog modernog društva, da one talente razvija do krajnjih granica da bi mogli da apsolutno iskoriste sve one prednosti obrazovanja koje jedno društvo ima i koje su neke mlade generacije stekle.

Umesto kontinuiranog učenja i celoživotnog učenja, ovde se na potpuno drugačiji način pokušava uvesti trogodišnje učenje. Dakle, umesto celoživotnog učenja imate nešto što traje svega nekoliko godina i to u fabrikama, i to u onim preduzećima gde je cilj profit, a ne cilj kvalitetno obrazovanje kako bi iz takvog obrazovanja izašli građani koji stoje uspravno i koji su gospodari svoje sudbine.

Isto tako, dualno obrazovanje direktno dugoročno ugrožava ekonomski razvoj Srbije. Mi se konstantno, i ove godine, i svake naredne ograničavamo na neki rast BDP od 1 do 1,2%. Dakle, nestaćemo kao narod, nestaćemo kao građani, nestaćemo kao država i dualno obrazovanje će taj proces nažalost ubrzati. Ne možemo da ponudimo nekom mladom čoveku „Železaru“ u Smederevu, kao način da postane gospodar svoje sudbine, građanin koji ima svoj stav. Samo jedan dan ako ste bili tamo i proveli od takvih isparenja, od onakvih uslova rada, ne možete u 21. veku nekom mladom čoveku ponuditi tako nešto ili nešto slično, kao garanciju da će biti kompetentan na tržištu radne snage u Evropi sutra.

Dakle, očigledno je da je SNS odustala od puta ka EU, a dualno obrazovanje je upravo nešto što to i potvrđuje. Zahvaljujem.

Gospodine Arsiću, radi korektnosti, tokom jučerašnjeg rada sumnjičio sam na to da niste pošteno merili vreme i da je vreme koje mi je preostalo zapravo meni uskraćeno za dalju diskusiju, međutim, proverio sam na e-parlamentu i bili ste u pravu. Iz tog razloga želim da vam se izvinim za jučerašnju raspravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, pričali smo o tome da je jako važno da u osnovnom obrazovanju ispoštujemo sve ono što je zagarantovano i samim Ustavom Republike Srbije. Dakle, mi smo se zalagali i na ovaj način smo želeli da popravimo ovaj zakon, iz prostog razloga što, ne samo da ima nedostataka, nego osnovno obrazovanje pre svega nije besplatno u Srbiji.

To što piše da jeste, ne znači da jeste i u realnosti. Ako uzmete primer da je preko polovine plate potrebno da bi se kupio jedan set udžbenika zajedno sa pernicama i svim stvarima, koje su neophodne detetu da započne 1. septembra školski godinu, onda kako će neka porodica da izdrži ako ima dvoje, troje, pa i više dece. Dakle, besplatni udžbenici podrazumevaju danas da država stane iza dece, da stane iza roditelja i da im pomogne da zaista obrazovanje i bude besplatno.

Ukoliko ne budemo na taj način verovali da možemo da popravimo stvar, mislim da će takav stav Republike Srbije definitivno uticati na to da će mnoga deca ili ostati bez potrebnih sredstava ili će se njihovi roditelji dodatno osiromašiti.

Ono što je veoma važno jeste da, takođe, vodimo računa i o ćiriličkom i latiničkom pismu, s obzirom da srpski jezik ravnopravno priznaje oba, a to jednostavno nije slučaj sa onim što se dešava danas u osnovnom obrazovanju. Ako kažete da engleski, nemački, ruski, francuski ili neki drugi jezik mora isključivo…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, na član 16. imamo situaciju u kojoj Privredna komora izdaje potvrdu preduzećima koja mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi najteže poslove. Dakle, sami poslodavci sebi određuju da li mogu ili ne mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi i onda mi kažete da je ovo obrazovanje za 21. vek u kojem Privredna komora odlučuje šta je interes učenika. Kako možete da nas uverite u to da će Privredna komora, koja je sastavljena od poslodavaca, da će ta deca raditi, više voditi računa o deci a ne o poslodavcima od kojih je Privredna komora sačinjena?

Dakle, oni kojima je interes što veća zarada, kažete nam da će ti voditi više računa o deci koja će raditi u tim preduzećima nego o tim samim preduzećima. Dakle, vlasnik preduzeća, vlasnik firme sam sebi daje dozvolu da zaključi ugovor sa školom i hoćete da mi kažete da će on više voditi računa o toj deci koja dolaze kod njega na tzv. praksu, odnosno na robovski rad, a ne o svom profitu zbog kojih je to preduzeće i osnovano.

Dakle, ovo je amandman koji treba izbrisati, a ovaj zakon je zakon kojeg će se svaki roditelj u Srbiji stideti zato što će svoje dete na kraju primorati da dođe u situaciju da sam poslodavac bira sebe, sklapa ugovor sa školom, kako ćete po starom zakonu, kako ste rekli, više voditi računa o toj deci nego o samom poslodavcu. Dakle, to je ironija, to je sramota, i to u ovoj Srbiji nikada neće moći da napravi od našeg društva pravedno društvo, nikada nećemo moći toj deci da objasnimo i njihovim roditeljima šta zapravo vi radite kao Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Članovi 107. i 108, iz prostog razloga što dozvoljavate da narodni poslanici SNS nameću stavove da narodni poslanik, iz koje god partije da dolazi, ne može da govori o bilo kom zakonu dok oni ne daju autorizaciju da je taj neko zaista poslanik koji o tome sme nešto da kaže.

Dakle, svaki narodni poslanik u ovom domu naravno da je tu da bi govorio o zakonima, da bi se u skladu sa Ustavom i zakonom borio za svoje stavove, svoje amandmane, svoje predloge zakona, svoje izmene i dopune. Dakle, to je naša jedina obaveza zbog koje smo mi danas ovde. Ne možete govoriti nekome da li je obrazovan ili neobrazovan. Kao što i sami znate, morate da imate osnovnu školu da bi mogli da se kandidujete i da postanete narodni poslanik. Ono što je situacija sa onima koji su kupovali diplome, oni koji su kupovali svoje magistarske ili doktorske radove ili plagirali svoje naučne radove, jel smatraju zaista da ih to kvalifikuje da se možda više bave zakonima nego neko ko je pošteno stekao svoje obrazovanje ili ko je pošteno stekao, kao gospodin Živković, svoju imovinu?

Molim vas da reagujete na način da jednostavno stavite u istu ravan sve narodne poslanike koji sede u ovom domu, zato što je jako važno da imamo minimum uvažavanja jedni prema drugima, ukoliko ne želite da potpuno upropastimo ovaj dom i da on zaista izgubi svaki smisao i da prestane da postoji. Ako kažete nekome da ne sme da govori o nekom zakonu, mislim da je to urušavanje ove institucije, koja je možda i poslednja koja je ostala, a slabo funkcioniše u ovom trenutku.

Član 103. stav 7. Dakle, što je maločas rekao prethodni kolega, to ne stoji u Poslovniku, ne stoji u zakonu, nema osnova u Ustavu o nečemu takvom.

Dakle, zabraniti nekome, zato što je on, kao prethodni govornik procenio da je neko obrazovan ili ne obrazovan i vama spočitava da li nekome smeta da dozvolite da razgovara o bilo čemu je potpuna besmislica i verujte mi nešto što ne može apsolutno nikako da stoji. Ja se zaista zalažem da Marijan Rističević govori o ovom zakonu, bez obzira što je ne obrazovan. Ja mislim da svaki narodni poslanik ima pravo da govori o tome, šta god da je na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Ako se raskine ugovor o učenju kroz rad zato što je poslodavac prekršio svoju obavezu, škola će, umesto da zaštiti učenika, nastaviti dalje da mu traži istu takvu priliku kakvu je imao do tada, koja se ili neće naći u nekoj maloj sredini, ili sa druge strane neće zaštiti učenika ukoliko je raskinut ugovor zato što je poslodavac grubo narušio ugovor iz prethodnog člana 25.

Dakle, ukoliko poslodavac zloupotrebi dete, ukoliko zloupotrebi decu na način koji ne stoji u ugovoru između škole i samog poslodavca, kazna za poslodavca faktički da i ne postoji, ona je između 50.000 i 100.000 dinara, a grubo kršenje ovog ugovora može čak da prouzrokuje i zatvor, odnosno trebalo bi, za odgovorno lice.

Dakle, ovo je još jedan primer da vas apsolutno nije briga za decu, nego se isključivo vodite interesima poslodavca, koji u najgorem slučaju, koji se naravno nikada neće ustanoviti da je takav, može da plati od 50.000 do 100.000 dinara, a neko dete može na radu biti i zlostavljano, mučeno i ponižavano. Ovo je još jedan primer toga da se prava onih koji zaključuju ovakve ugovore apsolutno neće poštovati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Privredna komora je preuzela obrazovnu politiku da vodi u Srbiji i mi mislimo da je to veoma loše, zato što je Privredna komora sačinjena od privatnih preduzeća kojima je cilj profit. Ministarstvu prosvete ne može cilj da bude profit privatnih firmi i privatnih kompanija. Ministarstvu prosvete mora cilj da bude kako će društvo da izgleda u narednih 30, odnosno 40 godina.

Dakle, jedna od retkih stvari koja je bila dobra kada je Napoleon krenuo u osvajanje Evrope jeste Code civil, građanski zakonik koji je posle prepisivan u nacionalnim državama, koji je jemčio prava najmlađih da imaju dostojno obrazovanje za sebe, za svoje godine, za svoju budućnost.

Dakle, danas u 21. veku Srbija se apsolutno odriče građanskih prava kada su u pitanju najmlađi i cilj je da kompanije steknu veći profit. Dakle, to je ono u čemu se Srbija našla u vladi Aleksandra Vučića, na kraju krajeva, i to je ono što je pogubno i porazno po našu budućnost, po svu decu koja dolaze iz raznih krajeva Srbije, čiji roditelji nemaju novca da im plaćaju školovanje. Oni će na kraju živeti u sredinama koje su danas siromašne, a u narednom periodu će biti još siromašnije. Dispariteti u razvoju Srbije će biti još veći nego što su to danas. One siromašne opštine biće još siromašnije, a one bogate opštine i gradovi biće još bogatije. Takva Srbija nema teoretsku šansu da opstane u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Arsiću, najbolji Poslovnik o radu je upravo ovaj koji je donela DS. To što su Aleksandar Vučić, to što su Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj tada nije bio u Srbiji, kao predstavnici SRS, opstruisali rad parlamenta i evropski put Srbije, taj Poslovnik je zapravo dozvolio Srbiji jedan brži proces reformi i jedno brže približavanje EU, nego što je to bila intencija tadašnjih radikala.

Ono što se zloupotrebljava nije Poslovnik kriv, zato što oni koji predsedavaju sednicama, a prevashodno, ne gospodin Arsić, on takođe ali u mnogo manjoj meri, ali Maja Gojković, kao predsednica Narodne skupštine zloupotrebljava svakoga dana Poslovnik o radu. Onda se u građanstvu stiče utisak da je Poslovnik loš. Ne, Poslovnik je odličan, jedan od najboljih Poslovnika u Evropi upravo ima ovaj parlament, mi smo na njega ponosni.

Kada bi se on primenjivao i kada bi se on poštovao i kada se ne bi zloupotrebljavao, e onda bi taj Poslovnik zaista omogućio da Srbija bude pristojnija, makar u ovom Domu, nego što je to trenutno slučaj sa onima koji vode ovaj Dom. Dakle, ne bi moglo da se dogodi da kada se raspravlja o najvažnijem zakonu za budućnost Srbije, predsednika Narodne skupštine pokazuje masnice na svom telu. Dakle, to je zloupotreba Poslovnika, e to ne može da se dešava u ovom parlamentu, a oni koji vode sednicu, naravno to dozvoljavaju. Zahvaljujem.

Dakle, još jednom stojim iza toga da je ovo najbolji Poslovnik koji je ikada postojao u ovom parlamentu. On sprečava opstrukciju skupštine, on brani demokratiju. To što je SRS pokušavala da na svaki mogući način zablokira Srbiju na putu ka EU, dakle, to je nešto što je definitivno predstavljalo veliki problem. Ovaj Poslovnik, kada ga primenjuju oni koji nisu demokrate, oni koji se ne zalažu za demokratiju, oni koji krše zakone i ustave, e onda možemo da kažemo da je to njihova krivica, a ne Poslovnika, ne ove knjige.

Dakle, ono što je važno jeste da znate da može Ustav da bude najbolji na svetu, ako ga krši vladajuća većina on neće postojati. Mogu zakoni da budu najbolji na svetu ali ako ne postoji vladavina prava, onda su ti zakoni mrtvo slovo na papiru. Tako je i ovaj Poslovnik mrtvo slovo na papiru, zato što se zloupotrebljava.

Evo, maločas sam ja rekao i pominjao radikale, kao i sada, a repliku je dobio neko iz vladajuće većine, čini mi se zamenik šefa poslaničkog kluba SNS. Dakle, to je negde zloupotreba zato što sam pominjao period kada je Aleksandar Vučić bio u SRS, nisam pomenuo SNS po lošem, niti njega kao predsednika Republike Srbije. E, to je zloupotreba Poslovnika.

Dakle, maločas je demonstrirana zloupotreba Poslovnika i za to nije kriv sam Poslovnik, nego su krivi oni koji vode sednice, pre svega, predsednica skupštine Maja Gojković, koja svakodnevno zloupotrebljava Poslovnik da bi postala zvezda u ovom parlamentu, a naravno i među širim narodnim masama, s obzirom da konstantno unižava dostojanstvo i ovog doma i poslanika opozicije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, ono što smo pričali u načelu i kada su u pitanju pojedinosti, ocenjivanje i ispiti u dualnom obrazovanju će biti takvi da će se vršiti po kriterijumima koje je nametnula Privredna komora Srbije, onda naravno i privatne firme koje će do određenog nivoa ocenjivati kako i na koji način su se ponašali učenici dok su radili kod njih. Da li su bili poslušni, da li su bili vredni, da li su radili baš sve što se bude tražilo od njih. Dakle, to je način na koji se i ovom članu i u ovoj glavi Predloga zakona izrabljuju deca i uvodi dečiji rad, nakon 150 godina u Srbiji.

Dakle, ovo je sramota za jednu zemlju koja želi i teži da postane moderna, evropska, sa evropskim vrednostima gde se ovakve stvari, apsolutno, pojavljuju. Dakle, nemoguće je da neko u 21. veku dozvoli na osnovu zakona, Ustava, da se deca izrabljuju na ovaj način.

Dakle, kada smo govorili o zakonu, imali smo prilike da pričamo o tome koliko je dobrih stvari bilo urađeno u nekom vremenu iza nas, koliko je bilo samo potrebno da reformišemo predškolsko, osnovno i srednje školsko obrazovanje, da srednje stručne škole unapredimo, a ne da uvodimo dualno obrazovanje, zato što je cilj dualnog obrazovanja profit privatnih firmi i tajkuna, a ne obrazovanje dece koja će nastaviti da žive u Srbiji.

Drugi argument koji smo izneli, a veoma je važan, jeste taj da će postati i ogromni dispariteti u razvoju Srbije. Regionalni razvoj će biti takav da će siromašne opštine koje su danas siromašne, biti još siromašnije, a one bogate biti još bogatije. Ta razlika između generalno bogatih i siromašnih u Srbiji nikada nije bila veća nego u poslednjih pet godina, dok je vodila Srbiju SNS.

Dualno obrazovanje ne donosi apsolutno ništa dobro, i dualno obrazovanje je obrazovanje koje neće osnažiti čoveka, neće ga učiniti građaninom, neće mu uliti samopouzdanje, neće ga napraviti gospodarom svoje sudbine. Dualno obrazovanje, je obrazovanje koje će pokoravati čoveka, koje će ga ponižavati i od njega napraviti jeftin produžetak mašine. To nije cilj za naš narod, to nije cilj za građane u Srbiji, zato što ne želimo da se pretvorimo u robove, zato što ne želimo da imamo društvo pognutih, društvo koje neće hodati uspravno, koje će raditi sve što kaže vođa, koji će glasati onako kako kažu tajkuni, društvo u kome neće biti demokratije i vladavine prava.

Kada smo govorili o jeftinoj radnoj snazi, govorili smo da je to osnovni cilj dualnog obrazovanja. Umesto besplatnih udžbenika, koje smo predlagali u više navrata, od kada je ministar Šarčević dolazio u ovaj dom, besplatni udžbenici su očigledno udžbenici koji unose strah kao pojam u vladajuću većinu. Zašto? Zato što na svaki mogući način pokušavaju da prosvetle i da prosvete onaj deo društva kome je to potrebno.

Koristim vreme…

Ja imam sedam i po minuta.