Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko gospođo Bošković Bogosavljević i saradnici, hteo bih u jednom kratkom dijalogu da razmenimo neke argumente i dođemo do izvesnih zaključaka, sve u korist javnosti i pre svega životne sredine.
Tačno je da ste na čelu ministarstva resornog zaduženog za životnu sredinu devet ili deset meseci i da ne snosite punu odgovornost, ali to je nešto što se danas u parlamentu jako često čuje. Mi kažemo – da, kratko ste na tom mestu, nemate punu odgovornost, ministri se menjaju, a stanje u tom resoru sve gore i gore.
Međutim, ipak moram, dakle vama da uputim jednu generalnu kritiku, a to je da nastavljate onu politiku bivšeg ministarstva, to je, nažalost, politika ćutanja o životnoj sredini, previše važna tema dva dana zaista slušamo o tome i svi su u pravu kada kažu koliko je važna tema životne sredine i previše važna da bismo o njoj ćutali.
Dakle, nije dovoljno govoriti na stručnim forumima o ovoj oblasti. Javnost pre svega mora da zna sve u vezi sa stanjem životne sredine, odnosno okoline u kojoj živi.
Moramo neprestano da vodimo jednu debatu i kampanju o pravilima ponašanja i pojedinaca i grupu o životnoj sredini, pre svega da bismo predupredili, postigli onaj prvi princip u zaštiti životne sredine.
Spremajući se za ove zakone razgovarao sam sa profesorima nekoliko fakulteta koji se bave životnom sredinom i dolazimo do, ili smo došli do jednog zaključka do kog ste verovatno i vi došli kada ste pravili analizu, kada ste došli na čelo ministarstva i preuzeli ovaj resor – da je životna sredina u Srbiji zaista devastirana.
Mislim od primene zakona, edukacije, kaznene politike, čišćenje javnih površina, pa sve do upravljanja otpadom kvaliteta vazduha, upravljanje i zaštita voda, tretmana otpadnih voda, kontrola industrijskog zagađenja, zaštite prirode, hemikalijama o kojima danas govorimo, zaštiti od buke. Pa, ovo o čemu sada govorim, ove oblasti su sadržani u Poglavlju 27. poglavlje o životnoj sredini, pregovaračkom poglavlju koje je najobimniji od svih pregovaračkih poglavlja od svih 35, koliko Srbija ima. To je meni apsolutno razumljivo, jer trećina svih propisa EU, se zapravo odnosi na životnu sredinu.
Mislim, sa kojom startnom pozicijom mi čekamo pregovore o Poglavlju 27?
Ja mislim jako loše, jer je ovde standard ključna reč. Dostizanje standarda je zapravo taj proces približavanje EU ne puko usvajanja zakona, puna primena i dostizanje standarda, a koji su danas naši standardi u raznim oblastima?
Evo, recimo, upravljanje otpadom, pa nismo u stanju šest godina do kraja realizujemo projekat regionalnih deponija. Opštine nam se guše u otpadu. Pojedine delove autoputa uskoro nećemo moći da vidimo od onih deponija kraj putaša, svakim danom neka nova. Koliko smo odmakli u tretmanu otpadnih voda? Koliko smo odmakli u kontroli industrijskih zagađivača? Koliko smo odmakli, šta se dešava sa jednim od osnovnih principa EU i kod nas do skoro, a to je da zagađivač plaća?
To su sve pitanja na koja treba da dobijemo odgovore. Gospođo Bošković - Bogosavljević, koja je poslednja godina za koju imamo objedinjeni izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji. Podsetiću vas godišnje izveštaje o stanju životne sredine u Srbiji imali smo od 2000. do 2012. godine.
Da li imao godišnje izveštaje o stanju životne sredine za 2013. godinu? Da li imamo i za 2014. godinu?
Bojim se da čekamo pregovaračko Poglavlje 27. o životnoj sredini, bez izveštaja o stanju životne sredine, unazad dve godine.
Ja o tim standardima govorim i o toj lošoj startnoj poziciji.
Zakon o hemikalijama, podržavam princip naplate takse kako ste naveli o tome da naplata za upravljanje hemikalijama, zapravo vrši se od pravnih lica i da tako rasteretimo građane plaćanjem iz budžeta i u korist onih koji su imali koristi od prodaje hemikalija, to podržavam.
Međutim, moj kolega Božović je o tome pričao. To nisu zeleni novci, oni bi bili da su išli, da je naplata išla preko agencije. Te pare koje dolaze od naplate taksi će moći da se koriste na sve, ne samo na zaštitu životne sredine.
Kao narodni poslanici želimo da kontrolišemo trošenje tih para, važno je da pare koje dolaze od tih sredstava, od zagađivača, takse za hemikalije, za upravljanje hemikalijama trošimo na zaštitu životne sredine.
Bojim se da to sada neće biti. Puno smo razgovarali o Agenciji za hemikalije, mislim da je to juče najbolje elaborirala moja koleginica iz Lige, gospođa Nada Lazić. Jako je dobro elaborirala, zašto je važno da imamo i dalje tu agenciju.
Mislim da je agencija dogovorena upravo 2009. godine sa EU. EU je uložila 3,5 miliona evra u rad te agencije. Ukidanjem 2012. godine, nadležnosti agencije su prenete ministarstvu, kao i zaposleni, kao i materijalna, nematerijalna sredstva i nije bilo nikakve uštede osim onih stručnjaka koji su napustili rad agencije, upravo zbog takvog ponašanja.
Vi znate o kojima se ljudima radi, a danas ti ljudi rade za ugledne međunarodne institucije, a mogli su da rade za državu. Onda dolazimo do toga da, ukoliko ste preuzeli funkciju agencije, preuzeli ste tada i registar hemikalija na teritoriji Srbije.
Da li imate i da li se vodi u poslednje tri godine registar hemikalija? Ako se vodi, onda vam neće biti teško da nam odgovorite šta se nalazilo u depou „Telekoma“ koji je izgoreo u Makišu pre nekoliko dana? Na to pitanje, agencija bi dala odgovor, jer je agencija vodila vrlo revnosno registar o hemikalijama.
Završavam, mislim da je Zakon o biocidima nesprovodiv, ali morate jako puno da osnažite rad ministarstva.
Na kraju, dozvolićete mi 10 sekundi, zaštita životne sredine jeste stanje svesti i edukacija, obrazovanje, puna primena zakona, to je ono za šta ćemo mi vama dati podršku. Za sve ostalo, bićemo jaki kritizeri.