Moram priznati da se čovek ovde sada ozbiljno zamisli da li da govori, ili ne. Upravo, kome govori? Očigledno da se Vlada na neki način distancira od ovog rebalansa. To mi je bilo sumnjivo još jutros, a sada sam skoro uveren i onda se postavlja pitanje – čemu sve ovo da se mi izlažemo silnim predavanjima, maltretiranjima, rad u noći, itd.
Međutim, dužan sam zbog stenografskih beleški da kažem samo par reči, sigurno skraćujući namerno, jer nema smisla elaborirati to dalje. Ovo kako sada izgleda, ne da nije nalik na nekakav loš timski rad, nego na jednu vojsku u rasulu. Neka nam to bar saopšte.
Kada malo bolje pogledamo rebalans, onda nije toliko za čuđenje o čemu se upravo radi. Ovaj rebalans ima tri problema. Jedan je cifarski. Videli smo da tu mnogo što šta sa ciframa nije sasvim sigurno i nije u redu. Drugo, postavlja se jedno pitanje – kako je on postavljen, sa kojim ciljevima, kuda to upravo ide Srbija? On ima jedan deo neoliberalni, drugi deo socijaldemokratski, treći deo populistički i sada to je nekako trebalo skrpiti i sabrati, ali to ne ide tako lako. Onda imate te protivurečnosti da se sa jedne strane pojavljuje povećanje prihoda, to ste dobro pronašli, ali i povećanje rashoda. Gde onda idu rashodi, videli smo, ima policija, vojska i ovaj treći sektor.
Ovde ima još jedna veća zabluda. Silni stručnjaci, slušali smo ovde silna predavanja juče, prekjuče i još neki dan. Da li je problem naš deficit, ili spoljni dug kao najdramatičniji deo u kome se mi danas nalazimo? Nije. Ima zemalja, da ne pominjem Ameriku, čiji je deficit takav da je to zaprepašćujuće, jer se broji hiljadama milijardi, pa ta zemlja egzistira i svako bi joj dao zajam. Da li je spoljni dug ono presudno za jednu privredu? Nije. Ima zemalja evropskih, videli ste koliko god hoćete, čiji je spoljni dug daleko veći od našeg spoljnog duga, ali te zemlje nisu bankrotirale, niti će mnoge uopšte da bankrotiraju. O čemu se onda radi, šta je naš problem?
Mi nemamo ekonomiju, u tome je cela suština. Mi nemamo privredu. Da biste imali jaku valutu, bio je napad, smenili smo brzo guvernera jer je učinio da je dinar slab i gle čuda, za par dana dinar je od 119 došao na 115 dinara za evro. Kakav uspeh, fantastičan, ali ko god zna za slova iz ekonomije, zna kako se postaje jaka valuta. Mi nemamo izvoznu privredu i umesto da se podstiče proizvodnja, grešili su neki drugi i sve ove vlade, ja se ne bih sveo samo na jednu, ima ih dosta, ali ako hoćemo da idemo već u neku prošlost ko je kriv, počnimo od onih koji su nas uveli u svetsku inflaciju, nečuvenu. Tada smo bili u bankrotu, nismo nikome plaćali ništa, ali nemojmo u prošlost, bar ne onoliko, pustimo javnost neka to radi. Mi ovde raspravljamo o rebalansu.
Šta smo učinili? Ovim je vrlo vidljivo ono što je bio uzrok za pad guvernera, a to je da je jedan uvoznički lobi izgurao sada, navodno jedan jak dinar, jer mi nemamo drugu privredu osim te špekulativne i trgovinske, jeftino kupiš, skupo prodaj, zaradi na toj razlici. Dokle god imamo iluziju da imamo privredu na ovaj način, mi apsolutno ne možemo da rešimo nijedan problem, niti to pitanje spoljnog duga, ili deficita jer je sekundarno pitanje.
Očekivao sam od onih koji su se bavili ekonomijom i vodili ovu ekonomiju, pa ne može nam sada reći gospodin Dinkić da on baš nije vodio ekonomiju. Vodio je ekonomiju i vodio je finansije, ali kako je to radio, radio je loše, nije umeo to da radi. Neki su obavešteni, a neki nisu bili obavešteni u Vladi. Da li je cela Vlada bila obaveštena, evo tu je i premijer, o tome kako troši sredstva i resor gospodina Dinkića. Onoga trenutka kada ste feudalizovali Vladu, a to nije samo tekovina ove Vlade, prethodne, nego i one pre toga, da svako ima svoj resor, tu mu se niko ne pita, tu ima i svoja određena javna preduzeća i u tom resoru on caruje.
Dakle, loše je postavljena Vlada, odavno ona nije tim. Iz ovoga što sada imamo kao rebalans budžeta, mi to možemo da pogledamo, da uzmemo, da dostavimo, to neće mnogo uticati na našu privredu. Ono što vidim je da oni koji su bili najjači da i do sada jako mnogo utiču na razvoj naše ekonomije, a to je da zastupaju jedan uvoznički lobi, da su oni pobedili. To vidimo već, a sutra ćemo još više.
Ono što mene zbunjuje to je izjava guvernerke pre neki dan u razgovoru sa privrednicima da bez izvoza i jačanja izvozne privrede mi ne možemo ništa dalje da uradimo. To smo znali i pre toga. Međutim, ovde ima još jedan problem. Hajde da poverujemo gospodinu Dinkiću da će sve to biti sjajno, uzećemo pare odavde, pa ćemo pozajmiti odande, pa ćemo uzeti jedan kineski kredit, pa jedan ruski, pa ćemo popuniti budžet, pa će sve biti sjajno. Nisam siguran, mi nemamo odgovor Vlade jer je neozbiljna u tom smislu da deluje stvarno kao jedan jasan tim. Hoćemo li sarađivati sa MMF ili nećemo? A šta ćemo da radimo kada je MMF rekao da moramo da menjamo zakon koji smo na brzinu doneli i stavili pod političku kontrolu finansijski sektor. To od nas traži, a mi smo čitavo veče izgubili ubeđujući da se to ne radi. To traži MMF, to traži EU, to traži Svetska banka.
Silno su ovde menjani zakoni, ali nema promene, ili izmene onog zakona koji smo prekjuče doneli, gde smo dozvolili da mogu partijski funkcioneri da budu guverneri. Dakle, na to pitanje nismo odgovorili, a to je pitanje koje nas odmah vezuje da li ćemo se oslanjati u lečenju naših finansijskih teškoća na MMF, ili nećemo.
Drugi problem je odmah povezan sa EU i tu imamo dvosmislene odgovore, verbalno većina, izuzev jedne stranke, DSS, sve druge su vrlo energično opredeljene za EU itd. U redu, to je lepo, ali sada da vidimo da li je sve tako. Kada se dođe do određenih konkretnih pitanja, evo kao što je ovo jedno pitanje, da ne pominju Kosovo ili neka druga, onda mi nemamo jasan odgovor. Ova Vlada nam duguje odgovor kuda ona misli da vodi Srbiju? To niti ona zna, niti iko u ovoj državi može jasno sebi da odgovori na osnovu politike Vlade. To je naš centralni problem kao društva, šta ćemo da radimo. Kako danas vidimo ovde bez Vlade, njenih predstavnika, to je jedan polunapušteni parlament, jednu privredu potpuno neefikasnu u velikim nelikvidnostima i gubicima. Našta to sada liči? Ko je sada odgovoran? Hoćemo redom sve prethodne vlade i pretke pozivati na odgovornost, ili smo vrlo olako zgrabili vlast – odlično, dobili smo izbore, sada imamo vlast i sada ćemo da radimo šta hoćemo. Izvolite, šta ste uradili? Već sami počeci su stvorili potpuno nerešive protivrečnosti sa kojima je Vlada krenula.
Meni je žao, ovde bih još neke stvari rekao, ali ako Vlade nema, mogu to da im i napišem pismeno. Možda ćemo početi u budućnosti sa Vladom pismeno da komuniciramo, da mi njoj šaljemo neka pisma, oni će nama da šalju neke uredbe i tako ćemo komunicirati.
Jednom rečju, iz svega ovoga što sam rekao, a i mnogo drugih razloga koje nisam stigao da kažem i neću, mi ćemo glasati protiv ovog, prosto, da jednostavno ne snosimo bilo kakvu odgovornost za nešto što apsolutno je mrtvorođenče i ne može dobro da reši pitanje.
Osnovno je pitanje – kako povećati životni standard, što građane interesuje? Ovde se na to pitanje ne odgovara. Neke povišice, ne znam 2%, a mi već vidimo planiranu inflaciju, koja će biti dvocifrena. Pa, to će pojesti 4%, a ne 2%. Prema tome, nemaju se čemu nadati građani od jednog ovakvog rebalansa. Hvala.