Gospodin Nenad Bogdanović je u Beogradu. Gospodin Nenad Bogdanović je potpisao predlog da Oliver Dulić bude predsednik Skupštine. Gospodine predsedniče, neko može, vi ili neko od potpredsednika, gospodin Mrkonjić, gospođica Jovanović, ili gospodin Vučić, ovog trenutka da izađe iz ove sale i da pozove na kućni broj u Beogradu Nenada Bogdanovića, da proveri da li je to tačno ili ne. Zaista nije ni prilika ni vreme da širim temu o kojoj je gospodin Vučić govorio.

Dakle, još jednom ću samo da kažem, gospodin Bogdanović je ovaj predlog potpisao i to može da se utvrdi kakvom god hoćete metodom veštačenja. Dakle, možete odmah, ako želite.

Što se tiče predlaganja, svaki predlog za pojedino nacionalno rešenje, koje bira ova skupština, bilo da su to sudije, ministri, vlada ili predsednik Skupštine, može da dođe na dnevni red onog trenutka kada se pojavi u Skupštini, a to je naravno pitanje postojanja volje parlamentarne većine da se to desi ili ne.

Želim da kažem da potpuno razumem političku borbu i mogu da razumem i teške reči koje se ovde kažu. Imali smo vrlo dobre konsultacije sinoć, u pripremi za ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Bili su svi šefovi poslaničkih klubova, bio je, naravno, tu i predsednik parlamenta. Razgovarali smo o različitim scenarijima ove sednice, scenarijima u najboljem smislu te reči, kako bi tačke dnevnog reda koje su ovde pred nama i po kom redosledu bile uvrštene u dnevni red.

Imali smo svi zajedno promišljanje o tome, pa smo svi izrekli svoje stavove, uključujući i gospodina Tomislava Nikolića, o tome da bi bilo dobro da Skupština ne bude bez predsednika i da bi bilo dobro da Skupština ne dođe u nepriliku da Srbija bude bez predsednika i ukoliko inicijativa za izglasavanje razrešenja gospodina Nikolića dobije većinu u ovom parlamentu. Dakle, Demokratska stranka je u najboljem duhu parlamentarizma, sa najboljom namerom, poštujući i respektujući državni interes, stavila predlog koji vodi računa o tome da se interesi građana u punoj meri zaštite.

O tome smo sinoć razgovarali i za mene je veliko iznenađenje da danas imamo ovakvu reakciju. Ali, i to razumem potpuno. Razumem političku borbu, razumem da se politički stavovi zastupaju sa različitim stilom i na različit način. Učinili smo, još ću jednom reći, predlog o kojem je sinoć vođena vrlo konstruktivna rasprava na sastanku predsednika poslaničkih klubova sa predsednikom parlamenta gospodinom Tomislavom Nikolićem.

Nama iz Demokratske stranke nije primereno da ulazimo u dugotrajne polemike o proceduralnim pitanjima.

Gospodine predsedniče, vi i ja smo sinoć bili na sastanku na kome, sticajem okolnosti, nije bio gospodin Čanak. Sastanak smo završili i ja sam čuo od nekoliko učesnika, a jedan od njih ste bili vi, predsednik Skupštine, da bi bilo dobro da se tački dnevnog reda - razrešenje predsednika Skupštine Srbije, doda, izrazili ste se: "trebalo bi da dopunite vaš predlog sa predlogom za novog predsednika parlamenta".

Gospodine Nikoliću, vi ćete potvrditi, ja držim da je vama iznošenje istine vrlo važno. Sinoć smo završili sastanak šefova poslaničkih klubova zaključkom da bi bilo dobro za Skupštinu Srbije da se danas o ovim stvarima vodi jedinstvena rasprava i da se donose odluke. Neću ponavljati obrazloženje koje sam dao, potpuno je nemoguće da se o predlogu DS-a glasa ukoliko Skupština donese odluku da Tomislav Nikolić ostane predsednik parlamenta. Moguće je da se vodi jedinstvena rasprava.

Gospodine predsedniče, vi ćete sada suštinski odlučiti, a ja ću to formalno učiniti; ukoliko vi ne ostajete pri onome što ste rekli sinoć, ja ću da ovu tačku povučem, kao ovlašćeni predlagač. Ukoliko i danas u 10 sati uveče mislite ono što ste mislili sinoć u 10 sati uveče, da je dobro da predlog za razrešenje predsednika parlamenta bude dopunjen, mislim da bismo mogli da onda pređemo na odluke, jer naravno da ne možete ni vi ni ja odlučiti u ime poslanika koji ovde sede, onda će oni glasanjem odlučiti da li predlozi koje sam ja stavio imaju većinu ovde ili ne.

Gospodine Nikoliću, nema potrebe da odbijate. Možete da donesete odluku kako smatrate da treba da donesete. Ovoga trenutka ću da povučem predlog koji sam izneo i da kažem da je pored vas i mene bilo još ljudi koji su bili na tom sastanku, može biti da niste mislili to što ste rekli, ali mislim da su svi koji su sinoć bili imali potpuno jasno uverenje da je potrebno da Skupština Srbije pronađe dobar i oportun put kako da u ovih nekoliko dana koji su pred nama, a propisani su Ustavnim zakonom, dođemo do odluka koje su potrebne pre svega za građane Srbije, ali isto tako i za našu državu i da dođemo do toga da imamo sve legitimne institucije koje su nužne da bismo mogli svoje državne i nacionalne interese da branimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka će glasati za razrešenje Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Skupštine. Danas neću ponavljati razloge koje sam izneo na vrlo dugačkoj sednici koju smo imali u ponedeljak. Na toj sednici je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta. Na toj sednici je vođena ozbiljna debata o tome da li izbor predsednika Skupštine Srbije može da ne bude političko pitanje i da li to može da bude tehničko pitanje. Naravno da ne, nije moguće izabrati predsednika Skupštine, a da to nema vrlo ozbiljno političko značenje i da to ne otvori nov prostor za politički pravac u kojem zemlja ide.
Nije prošlo mnogo vremena, nepuna nedelja, i mislim da je na vrlo jasan način gospodin Tomislav Nikolić pokazao najvažnije tačke politike Srpske radikalne stranke, pokazao je pravac Srpske radikalne stranke. To prosto nije moglo ni da bude drugačije, bilo bi neprirodno da je drugačije. Da šef jedne ne samo velike, nego i manje stranke dođe na mesto predsednika Skupštine, a da ne pokaže šta je suština njegove politike, to ne bi bilo prirodno.
Mislim da smo dobili razrešenje jedne dileme koju smo imali u Skupštini, da li može da bude izbor predsednika parlamenta tehnička stvar ili ne.
U ovih nekoliko dana, i mislim da ću se zadržati na te dve stvari, dobili smo dva vrlo važna stava koja je predsednik parlamenta izneo. Reagujući na reakcije koje je njegov izbor izazvao u Evropskoj uniji, zemljama Evropske unije, gospodin Nikolić je vrlo jasno izneo stanovište, pre dva ili tri dana, da je on sa pozicije euroskeptika, na kojoj se nalazio, postao protivnik Evropske unije. To je jasan politički stav. To je stav koji u ovom trenutku ima Srpska radikalna stranka.
Sada ću da kažem nekoliko stvari o onome što smatram da je važno za politiku naše zemlje prema Rusiji, prema jednoj vrlo važnoj zemlji, stalnoj članici Saveta bezbednosti, zemlji koja je vrlo značajna u vremenu kada Srbija vodi veliku, snažnu, grčevitu i pravnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta države.
Duboko uverenje Demokratske stranke je da naša spoljna politika mora da počiva na tri stuba ukoliko mislimo da iskoristimo najveći mogući kapacitet i zaštitimo interese svojih građana.
Jedan od ta tri stuba je Rusija, jedan od ta tri stuba je Evropska unija i jedan od ta tri stuba su SAD. To je teška politika, koju, po našem dubokom ubeđenju, mora da vodi Srbija da bi mogla da štiti svoje interese.
U brojnim kontaktima koje smo imali sa ruskim zvaničnicima, koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom Putinom i koje smo imali na različitom nivou sa zvaničnicima ruske države, dobili smo vrlo otvorenu podršku za politiku približavanju Srbije Evropskoj uniji. To ovde kažem, jer je to stav koji sam i lično dobijao u različitim kontaktima koje sam sa zvaničnicima Ruske Federacije imao.
Uveren sam da vrlo ozbiljno i veliko unapređenje ekonomskih odnosa sa Rusijom jeste blagotvorno i dobro za Srbiju i da treba sa ovom velikom zemljom – koja je kroz istoriju vodila prijateljsku politiku prema Srbiji, i sa kojom naravno nikada nismo imali sukobe, ali smo bili na većoj ili manjoj distanci, u zavisnosti od različitih istorijskih okolnosti – da produbljujemo te odnose i da je to interes Srbije i interes Rusije. Moje duboko uverenje je da je najdublji interes Rusije na Balkanu da Srbija, koja ima snažnu vezu sa Rusijom, što pre postane članica Evropske unije. To je politika Demokratske stranke.
Spomenuću jedan vrlo snažan momenat koji je Tomislav Nikolić, predsednik parlamenta, izneo u ovih nekoliko dana u toku predsedavanja našom skupštinom. U jednoj od polemika je vrlo jasno stavio do znanja da on ne bi imao ništa protiv da mi kao država budemo jedna od ruskih provincija ili gubernija. Nije moguće boriti se za spasavanje 15% svoje teritorije, što Srbija sada radi kada su Kosovo i Metohija u pitanju, na dobar način i činiti to sa velikom snagom, ukoliko imate ideju da vaša zemlja može u celini da izgubi svoj suverenitet i da je to poželjna politika. Takođe, potpuno jasan stav koji smo posle toga dobili od ruskih zvaničnika jeste da to nema nikakvih dodirnih tačaka sa politikom koju Rusija ima prema Srbiji. Govorim o činjenicama i hoću da obavestim javnost i narodne poslanike o tim činjenicama.
Dakle, nije moguće doneti odluku o izboru predsednika Skupštine, a da ta odluka nije politička. Imali smo vrlo jasnu politiku koju je predsednik Skupštine vodio za ovo kratko vreme, i to je politika za koju se bori i zalaže SRS. To je njihovo pravo, oni imaju pravo to da rade. Demokratska stranka ima drugačije ciljeve i drugačiju politiku, jer smatramo da je interese naših građana i naše zemlje moguće zaštititi i unaprediti samo ukoliko se vodi sasvim drugačija politika. Dobar život, smanjenje nezaposlenosti, a toga nema bez velikih investicija u ovoj zemlji, nije moguće, to je moje duboko uverenje, ukoliko ne nastavimo, ubrzamo i što je pre moguće završimo ulazak Srbije u formalno članstvo EU. Evropska budućnost Srbije jeste zaštita interesa svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi.
Za to se zalaže, za to se bori i za to će se boriti Demokratska stranka. Siguran sam da će građani Srbije takvu odluku na izborima donositi.

Na moju veliku žalost, manir da se brojne uvrede, neistine, klevete iznose je i dalje prisutan, ali to je uvek znak slabosti. Kada psujete druge ljude, kada o njima govorite neistinu, znači da nemate veru u sebe i da nemate veru u činjenice, da nemate veru u svoju ideju i svoju politiku.
Nikakva dilema, niti za bilo koga od nas u ovoj sali, niti za ljude koji u ovoj zemlji žive, nikakva tajna nije da Demokratska stranka smatra da je neostvariva i nemoguća politika Srpske radikalne stranke, i obrnuto. Neću da upotrebljavam teške reči, jer verujem u ono što govorim, verujem u činjenice i verujem u ideju evropske Srbije. Dakle, ovu dilemu je moguće samo na jedan način u civilizovanom svetu rešavati - na izborima. Zato verujem u čvrsto opredeljenje i čvrsto ubeđenje građana ove zemlje i zato ćemo mi biti u Evropskoj unije mnogo pre nego što to bilo ko misli.

Ne znam zašto su nervozni radikali, ovo je ozbiljna tačka i o ozbiljnoj temi se razgovara.
Gospođo predsedavajuća, po dnevnom redu koji je utvrdio ovaj parlament zaista je prva tačka bila – Potvrđivanje mandata ili verifikacija mandata, a druga tačka bi trebalo da bude izveštaj o radu Pregovaračkog državnog tima, dok je treća tačka izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Istina je to što kažete da je ovaj dnevni red, kako je i Ustav propisao, utvrdio predsednik prethodnog parlamenta, na šta nemamo nikakvu primedbu.
Ali, očigledno je da postoji povreda Poslovnika, jer Skupština bi morala da radi po utvrđenom dnevnom redu. U ovom trenutku moramo izneti sve dileme, a tu je u pitanju i kapacitet predsedavajućeg, odnosno vi ste najstariji poslanik i predsedavate ovom sednicom dok ne bude izabran novi predsednik Parlamenta.
Postoji pravni problem – na šta predsedavajući ima pravo, a na šta nema pravo, ali mislim da je mesto i vreme za razrešenje svih dilema u trenutku kada smo mi ovo utvrdili.
Dok dnevni red ne bude bio promenjen, ispravno, zakonito, na Poslovniku i Ustavu utemeljeno, delovanje ovog parlamenta bi trebalo da bude u skladu sa utvrđenim dnevnim redom i da se u ovom trenutku, ili kada se za to steknu okolnosti, otvori rasprava o izveštaju Državnog pregovaračkog tima o pregovorima koji su bili, nažalost, toliko davno.
Demokratska stranka je tražila 30. marta da se zakaže ovakva rasprava. Od tada do danas mi svakodnevno insistiramo na tome da Parlament zaseda.
Demokratska stranka je predložila Milenu Milošević za predsednika Parlamenta 30. marta. Postoje mnoga pitanja o kojima mi ovde treba da otvorimo debatu.
Neću govoriti o budžetu i o tome da se država finansira na neustavan način, ni o tome da su prekršena mnoga pravila koja predstavljaju elementarna pravila uređenog parlamentarnog demokratskog života.
Ovde je reč o državnom pitanju par ekselans i ne vidim nijedan razlog za nervozu i žurbu. Imamo dovoljno vremena da prekršimo utvrđeni dnevni red i da ne raspravljamo o izveštaju Državnog pregovaračkog tima i o Kosovu i Metohiji. Hvala.
(Aplauz)

Postoje okolnosti koje u jednoj državi dovode do toga da se političkim odlukama utvrđuje redosled koraka koji u civilizovanim zemljama ne smeju da budu čak ni pravila, ali mogu da ta pravila tumače na nešto širi način.
Kada je Predrag Marković zakazao sednicu – konstitutivnu Parlamenta, on je upravo to i učinio. Bilo je neophodno da posle parlamentarnih izbora ova skupština da legitimitet Državnom pregovaračkom timu, zbog toga što je Državni pregovarački tim za Kosovo i Metohiju svoj legitimitet, svoja politička ovlašćenja, svoja pravna ovlašćenja crpeo iz ovlašćenja koja mu je dao prethodni saziv Parlamenta, kao što je prethodni saziv Parlamenta dao Vladi Republike Srbije pravo, tako što je za nju glasalo više od 126 poslanika, da bude vlast u ovoj zemlji, a u toj vlasti je bio gospodin Dinkić, bila je partija gospodina Aligrudića, tu vlast su podržavali socijalisti.
Sve mi to znamo, kako je izgledalo i kako je bilo, ali postoje procesi koji ne zavise samo od nas. Na moju veliku žalost i na veliku žalost i brigu građana Srbije, Kosovo i Metohija nije proces koji zavisi samo od Srbije. Postoji ozbiljan, značajan, možda i odlučujući međunarodni aspekt tog procesa.
Kada smo se našli svi zajedno u situaciji da je neophodno da oni koji Srbiju predstavljaju, a to je Državni pregovarački tim, dobiju novu političku snagu i nova ovlašćenja, onda je Predrag Marković doneo dobru odluku.
Imam velike zamerke na to kako je predsednik Parlamenta, bivši, obavljao svoj posao, ali je to bila njegova dobra odluka da, ne protiv Ustava, ali kreativno tumačeći Ustav, umetne u dnevni red konstitutivne sednice baš onakvu tačku dnevnog reda kako je ovde pročitana, a to je – Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji.
Šta se onda desilo? Naravno da je usvojena Rezolucija, ali u toj rezoluciji postoji jedna jasno propisana obaveza, a to je da ovom parlamentu bude predočeno šta se desilo u Beču i u kom se sada stanju nalaze državni interesi u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Upravo zbog toga, Demokratska stranka je 30. marta tražila i insistirala da gospođa Vučić zakaže nastavak te sednice i napisali smo to jasno u obrazloženju.
Predložili smo Milenu Milošević za predsednika Parlamenta zbog najmanje dva razloga. Prvi je izveštaj Državnog pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji. Drugi razlog je izmena Zakona o budžetskom sistemu, zbog toga što se u ovom trenutku država protivustavno finansira.
Dakle, ništa se protivustavno ne bi desilo i ništa protiv Poslovnika se ne bi dogodilo da je pre nego što bude na dnevnom redu izbor predsednika Parlamenta ovom parlamentu podnet izveštaj o tome šta se desilo na pregovorima u Beču i kako stoje stvari u vezi sa državnom politikom o Kosovu i Metohiji.
Smatram, Demokratska stranka smatra da je danas prioritetno pitanje o kome treba da razgovara ovaj parlament izveštaj Državnog pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji i tvrdim da to nije neustavno, da to nije protiv Poslovnika i da je to u interesu države Srbije.

Replika na izlaganje koje je gospodin Aligrudić imao, ali i na ono što je gospodin Vučić rekao.
Gospodine Aligrudiću, da se vi i ja ne razumemo to je opšte poznata stvar. Ne razumemo se mi od 2003. godine, ne razumemo se od kada su socijalisti glasali za vas, sve se manje razumemo i nećemo se, koliko vidim, u mesecima koji dolaze nikako razumeti. To je vaša politička odluka, širite krug svojih prijatelja, to je vaše pravo.
Naravno, vaše je pravo da pored socijalista, koje ste izabrali 2003. godine posle izbora i na početku 2004. godine, proširite svoje prijateljstvo sa Srpskom radikalnom strankom, sve je to vaše pravo.
Oni koji su vam dali mandat, oni će o tome razmišljati, i kada dođu novi izbori doneće odluku da li su vaše odluke dobre ili nisu dobre. Ako i kada budete glasali za SRS, i to će ljudi, ima ih oko 600.000 koji su glasali za vas, znati da prepoznaju, da ocene, i kada sledeći put na izbore budu izašli daće svoj sud o tome. Ja znam šta će da bude. Znam šta će da bude.
Dakle, nije nikakav problem što se vi i ja ne razumemo, ja sam se na to navikao, građani Srbije su se na to navikli i iz svega ovoga izaći ćemo kao jedna normalna, civilizovana evropska država, a siguran sam da neki koji su 2000. godine vrlo mnogo doprineli tome više neće biti u politici, neće se baviti politikom.
Sada nešto o ovoj drugoj stvari.
Jesam, gospodine Vučiću, zabrinut sam, zabrinut sam zbog toga što danas ne možemo da otvorimo debatu o izveštaju Državnog pregovaračkog tima, zabrinut sam zbog toga što su prilike u kojima se nalazi Srbija daleko od toga da su dobre, zabrinut sam zbog toga što je DS 30. marta tražila ovu sednicu Parlamenta, a održava se tek danas. Mnogo smo vremena izgubili. Zabrinut sam zbog gubitka tog vremena, baš zbog stvari o kojima ste govorili, i o Vuku Jeremiću i o Guzenbaueru. Zbog toga treba da se raspravlja o izveštaju Državnog pregovaračkog tima, da mi pokažemo te laži, neistine, tu farsu koju prave neki koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji, zbog toga je važno da Državni pregovarački tim podnese ovde svoj izveštaj.
Vi, gospodine Vučiću, ako ste srećni i radosni, to je vaše pravo, ali ja ne znam da li bilo ko u Srbiji ko se bavi politikom danas može da bude srećan i radostan. Ja sam zabrinut.
(Predsedavajuća: Vreme)
I, da završim.
Inače, gospodine Vučiću, bilo je mnogo opasnijih ljudi nego što ste vi, kojih se ja nisam plašio, a koji su se bavili politikom, pošto ste rekli da se ja nešto plašim. Pa, ni pokojnog Slobodana Miloševića, koji je vladao ovom zemljom, niti sam se plašio ja, niti ovi ljudi koji čine danas Poslanički klub DS. Ne plašimo se, gospodine Vučiću, biće borba velika, ja sam toga svestan, toga treba da budu svesni građani Srbije, velika će borba da bude, ali, gospodine Vučiću, u istoriju smo mi poslali Slobodana Miloševića kada ste mu vi pomagali. Poslaćemo u istoriju i vas kada vam budu pomagali oni koji su za Slobodana Miloševića niko i ništa.

Mnogo je žuči proliveno. Jasno je ljudima koji gledaju danas ovu skupštinu i jasno je građanima Srbije da smo mi samo smatrali, i ja to ovde govorim u ime Poslaničke grupe Demokratske stranke, da je dobro za državu Srbiju i za svakog građanina ove zemlje da se mi danas dogovorimo da, pre svega, debatujemo o izveštaju Državnog pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji.
Ne vidim zbog čega bi neko nešto protiv toga rekao osim ukoliko nema ovde poslanika, poslaničkih klubova, koji su jako nestrpljivi da se domognu neke državne funkcije, i ja to mogu da razumem kao čovek. Mogu da razumem kao čovek da je želja velika i da tim željama možete u nekom trenutku da pretpostavite i državne interese.
Repliku sam uzeo zbog toga što želim ovde da kažem da je potpuna neistina ono što je gospodin Nikolić rekao. Ja nijednu jedinu reč nisam rekao biračima Srpske radikalne stranke.
Poštujem svakog birača Srpske radikalne stranke i poštujem svakog birača Demokratske stranke Srbije, poštujem svakog građanina ove zemlje. Svi mi smo ovde predstavnici građana Srbije, mi ovde donosimo odluke koje utiču bitno na sudbinu ljudi koji ovde žive i ja poštujem svoju zemlju i ljude koji u njoj žive i imaju svoja politička prava.
Neću ja vama, gospodine Nikoliću, da objašnjavam da li neko govori kineski, ruski ili kako god, ali je neistina da su, sve ovo vreme, vrlo složeni i vrlo teški pregovori oko formiranja Vlade Republike Srbije vezani za to ko će koje ministarstvo da uzme. Što se tiče Demokratske stranke, to je neistina. Sve vreme se borimo za politiku u koju mi verujemo. Ta politika je postala vladajuća politika u ovoj zemlji 5. oktobra 2000. godine. Mi se borimo sve ovo vreme, od 21. januara, za to da Srbija nastavi da vodi politiku koju je vodila posle 5. oktobra 2000. godine.
Ja znam da ste vi protiv toga, pa, mi smo vas pobedili. Kako stoje stvari, nema dogovora oko toga da se uspostavi većina u ovom parlamentu, da Srbija nastavi pravcem kojim je krenula 5. oktobra 2000. godine. To je tema, nisu ministarstva tema za Demokratsku stranku.
Gospodine Nikoliću, ima jedno vrlo važna stvar ovde, a vi ste uzeli reč nekoliko puta i niste rekli istinu. Isto ste tako izgovorili jednu neistinu i kada ste kazali kako vam predsednik Republike nije poverio mandat da formirate Vladu. To je neistina. Nije mogao da vam poveri mandat.
Posle izbora 21. januara, održane su konsultacije. Predsednik Republike Srbije je pozvao predstavnike svih poslaničkih klubova, Poslanički klub Srpske radikalne stranke je imao svoju delegaciju i svi članovi, koliko vidim, te delegacije su ovde, u ovom zdanju Parlamenta. Na pitanje, da li, dame i gospodo, vi iz Srpske radikalne stranke imate kandidata za predsednika Vlade, rekli su – ne. Vi niste imali kandidata za predsednika Vlade.
Da li vi, gospodine Nikoliću, uspevate da održite red u svojoj stranci ili ne, ja to ne znam. Vidim da ste nekoliko puta preko novina tražili taj mandat, ali ljudi koje ste vi poslali, računam da ste ih upravo vi poslali kod predsednika Republike, nisu preneli taj zahtev Borisu Tadiću i nisu ispunjeni uslovi da vi ili bilo ko drugi bude predložen za kandidata za predsednika Vlade. Demokratska stranka je predložila Božidara Đelića i vođene su konsultacije o tome da li ima 126 poslanika ili nema.
Dakle, važno je da budu potpuno jasne sve činjenice koje su vezane za ovo o čemu ste vi govorili.
Gospodine Vučiću, vi grešite, ali ja ne znam odakle potiču vaše zablude i šta ih uzrokuje, kako god da bude završeno glasanje u ovoj skupštini. Može biti završeno tako što će Aligrudić i ljudi koji su iza njega, koje ja upravo sada gledam i vidim da im je jako teško i neprijatno, znači, da gospodin Aligrudić i njegov poslanički klub danas glasaju za vas, kao i gospodin Markićević. Sve je to parlamentarizam. Svako ko sedi u ovoj skupštini ima pravo da donese odluku za koju smatra da je u interesu građana Srbije.
Ja mislim da je to veoma loša odluka za Srbiju i zato će da bude velika borba. Vaša je zabluda, gospodine Vučiću, da će rezultat tog glasanja dovesti do toga da vi nama vidite leđa.
Gospodine Vučiću, Demokratska stranka je opozicija i neću ja vama to govoriti, pošto vi to znate, nego vi ovde pokušavate da postignete nekakve efekte kod građanstva. Dakle, od marta, ne znam tačno datum, 2004. godine Demokratska stranka je opozicija i bila je opozicija tri godine. Demokratska stranka je dobila dva puta više glasova na izborima 21. januara 2007. nego na izborima 2003. godine. Demokratska stranka će na sledećim izborima, a držim da će oni biti vrlo brzo, dobiti dva puta više glasova nego sada i onda ćemo doći u priliku da vodimo politiku koja će od Srbije napraviti modernu, uređenu i dobru zemlju, zemlju u kojoj će biračima Srpske radikalne stranke, kao i svim građanima ove zemlje, biti mnogo bolje nego što je sada.

Gospodine Aligrudiću, vidi se da ulazite u jedan potpuno jasan način govora, koji pokazuje na koju stranu ste vi nepovratno krenuli. (Aplauz). Vi pokušavate da budete veći katolik od
pape, ali to ne biva. Teško ćete vi biti gori od radikala, samo ćete propasti, ali to nije moja stvar. Vaše odluke su vaša odgovornost.
Želim nešto ovde da kažem što ne može da me ostavi bez odgovora. Gospodine Aligrudiću, da li ste svesni da vi nas optužujete za izdaju?
(Odgovor poslanika Aligrudića, sa mesta: Da)
Dakle, gospodin Aligrudić potvrđuje danas da smo mi, dakle Demokratska stranka Srbije, odnosno njen ovlašćeni predstavnik u Parlamentu je proglasio Demokratsku stranku izdajničkom strankom. (Uzvici od strane Radikala – jeste!)
Naravno, nije prvi put, gospodine Aligrudiću. Nije prvi put da nas bez ikakvog razloga, bez ikakvog dokaza optužujete. Nikada nikakav dokaz nije dat o tome da se bilo čime što je protiv državnih interesa bavila DS, ni 1990. godine, ni 1993. godine, ni kada je predsednik DS–a bio Dragoljub Mićunović, ni kada je predsednik stranke bio Zoran Đinđić, a optuživali su ga sa svih strana, ni danas kada je predsednik Srbije Boris Tadić predsednik DS–a. Dakle, gospodine Aligrudiću, krenuli ste vi, to je jasno sada, u predizbornu kampanju.

Moram, gospođo Vučić, teške reči je izgovorio. Dakle, sada mi je jasno da, u stvari, do kraja niste dobili pristanak od SRS–a da ćete vladu praviti zajedno. Nije nam jasno da li ćete u Vladu sa njima ili se spremate za nove parlamentarne izbore, a na tim novim parlamentarnim izborima izdajništvo DS–a treba da bude tema.
Dakle, 2000. godine, kada smo nekim slučajem bili zajedno u nekoj koaliciji, tema je bila da smo svi izdajnici, a evo, sada ste našli za shodno da optužite DS za nečasne stvari i nečasna dela, i to nema nikakve veze sa razumom, sa činjenicama.
Demokratska stranka neće, niti može da formira vladu ukoliko nije potpuno jasno da ta vlada vodi Srbiju ka stvaranju jedne moderne, normalne evropske zemlje, da je to vlada koja će braniti svoje nacionalne interese, koja će braniti integritet države na Kosovu i Metohiji, suverenitet države na Kosovu i Metohiji.
Može, šta god ko hoće da govori, mi smo na to, dame i gospodo, navikli. Možete kakve god hoćete neistine da govorite. Ukoliko ste krenuli u predizbornu kampanju, još jednom na vas apelujem da pre nego što ta predizborna kampanja, ukoliko dođe do novih izbora, krene, što DS ne želi, da ipak učinimo ovo o čemu govorili smo na početku ove debate, koja je mogla i da izostane, da se govori o izveštaju Državnog pregovaračkog tima, jer mislim da je to interes građana Srbije i interes ove države.

Dakle, sasvim ću kratko. Ko je duže u ovom parlamentu, oni koji to prate, znaju da su neistine i uvrede, lažne optužbe, klevetanja, onoliko jači ukoliko treba obrazložiti stvar koja je nedoslednija.
Shvatam duševni nemir svih onih koji hoće da glasaju danas za predsednika Parlamenta, jer je to jedna strašna politička nedoslednost, ali i to ću da iskoristim kao kraj ovog svog obraćanja za povredu Poslovnika.
Ne znam ni kako će to izgledati onima koji dobiju glasove, kako će se završiti današnji dan, kada je svetlost dana u Srbiji, pre dva ili tri meseca, ugledala jedna knjiga koja je ovde bila predmet prometa, dakle, prodavali su je u Parlamentu. Povoljna je cena bila.
Dr Vojislav Šešelj je predsednik Srpske radikalne stranke, kao što vi svi znate, i on je napisao jednu knjigu, koja je prilično velika i debela. Reći ću vam šta je politička nedoslednost, a videćete kad bude bilo glasanje za predsednika Parlamenta. Ta knjiga se zove "Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice".
Molim kamere da knjigu i njen naslov pokažu.
Kad treba tako teške političke nedoslednosti obrazlagati, kad treba javnost sa time upoznati, naravno da je najlakše lagati, optuživati bez ikakvog dokaza, iznositi neistinite tvrdnje, jer pokušavate na taj način da pokrijete veliko odstupanje od politike koja predstavlja dobru stvar za ovu zemlju.
Videćemo kako će se završiti današnja sednica Parlamenta, ali je vrlo važno da cela Srbija zna da se u ovoj skupštini prodaje jedna knjiga koja govori o dosadašnjem odnosu između Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Videćemo, možda su se promenile stvari.

Gospodine Nikoliću, samo dokazujete ono što sam rekao. Što vam je veća ova nedoslednost, to upotrebljavate grublje, teže reči, veće neistine, sve veće zlo izlazi.
Nemam potrebu da izučavam ovo delo. Na to sam samo upozorio one koji će da glasaju za vas. Demokratska stranka će učiniti sve da vi budete što kraće predsednik Parlamenta i da na sledećim parlamentarnim izborima odete u jednu trajnu i istorijsku opoziciju, a neki će i nestati sa političke scene. Nema potrebe da izučavam dela koja ste vi sad ovde naveli.
Izvinjavam se, gospodine Vučiću, bili ste u zabludi, nisam imao nameru da vam bilo šta loše kažem. Pogrešno ste razumeli.

Dame i gospodo, Demokratska stranka je pre više od mesec dana, 30. marta, predložila Milenu Milošević za predsednika Skupštine. Taj predlog je učinjen u skladu sa Poslovnikom.
Gospođu Milenu Milošević smo predložili, i želim da na to podsetim, da bismo stvorili okolnosti u kojima je moguće doneti vrlo važne odluke u situaciji u kojoj se Srbija nalazi.
Dana 30. marta je, po Ustavu Republike Srbije, istekao rok do kada je država morala da bude u režimu privremenog finansiranja. Vrlo je bilo važno da donesemo zakon o promeni budžetskog sistema.
S druge strane, evo, više od tri sata debate pre nego što je i počela rasprava o ovom pitanju govorili smo o tome da je vrlo važno da se još jednom otvori debata o pitanju Kosova i Metohiju i o izveštaju Državnog pregovaračkog tima. Mislim da je vrlo bitno da istaknem sve te činjenice koje su nas navele da već 30. marta učinimo ovaj predlog.
Gospođa Milena Milošević je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije već treći mandat. Gospođa Milena Milošević je obavljala vrlo odgovorne i važne poslove u toku svog političkog angažovanja i delovanja.
Bila je osam i po godina predsednik Skupštine opštine Vračar, beogradske skupštine, a pre toga je više od dve godine bila potpredsednik Skupštine opštine Vračar.
Demokratska stranka ima vrlo jasnu politiku o tome da ljudi koji predstavljaju građane Srbije, građane koji su glasali za Demokratsku stranku, dakle, da poslanici, odbornici i predsednici opština treba da se posvete poslovima koje obavljaju i da im iskažu svoju punu pažnju, da učine sve što mogu da te poslove obavljaju na što je moguće bolji način.
Dakle, gospođa Milena Milošević je, evo, već sedam godina u Parlamentu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i Demokratska stranka smatra da su ispunjeni svi uslovi vezani za njenu ličnost, njenu demokratičnost i sposobnost da na odgovoran i dobar način obavlja posao predsednika Narodne skupštine Srbije.
Želim da kažem nešto što predstavlja, koliko mogu da vidim, dilemu danas, a odnosi se na izbor predsednika Skupštine. Izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je političko pitanje prvog reda.
Ne može da bude, nije nikada bilo, niti će ikada biti, niti u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj zemlji u kojoj postoji režim parlamentarne demokratije, izbor predsednika parlamenta vezan za razrešavanje tehničkih situacija u kojima se jedna skupština može naći. Za izbor predsednika Skupštine potrebno je da se konstituiše većina u parlamentu. Ta većina ne može da bude tehnička, ta većina je politička.
Većina poslanika u ovoj skupštini, dakle, potrebno je 126 poslaničkih glasova za izbor predsednika Skupštine, utvrđuje politiku ili okvir za politiku za koju postoji većina u jednom trenutku u jednoj zemlji, za koju postoji većina u Srbiji.
Mi danas, i o tome ćemo govoriti kada se otvori debata, imamo dva potpuno jasna predloga u Narodnoj skupštini.
Demokratska stranka je istakla gospođu Milenu Milošević kao svog kandidata. Milena Milošević je osoba koja može da bude izvanredan predsednik Narodne skupštine, ali predlog da gospođa Milošević bude predsednik Skupštine je predlog jedne politike, politike koju predlaže Demokratska stranka, politike, i to sam nekoliko puta ovde rekao, koja je postala većinska u Srbiji posle izbora u septembru 2000. godine i posle burnih događaja koji su posle tih izbora usledili i doveli do konstituisanja demokratske vlasti.
Dakle, predlog da gospođa Milena Milošević bude predsednik Narodne skupštine Republike Srbije jeste predlog da se u ovoj skupštini konstituiše većina koja će sačuvati glavni pravac politike koju je Srbija imala od 2000. godine do danas, jeste predlog da se formira većina koja će omogućiti da Srbija, onoliko brzo koliko je to moguće, postane uređeno demokratsko evropsko društvo.
Potpuno je jasno da će danas biti doneta važna i velika politička odluka. Danas ćemo dobiti potpuno jasno saznanje o tome za koju politiku postoji većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a elemente te politike želim da kažem, elemente politike koju predlaže Demokratska stranka.
Imali smo uverenje da u širokom krugu stranaka postoji saglasje da ova zemlja takvu politiku vodi, politiku koja treba što pre da nastavi pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.
Politiku koja bi trebalo da dovede vrlo brzo do nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, politiku koja bi trebalo Srbiji da donese status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u toku 2008. godine, politiku koja bi trebalo da ukloni sve prepreke koje ova zemlja ima zbog neispunjenja međunarodnih obaveza.
Politiku koja će imati snagu i sposobnost da istinski brani vitalne državne interese Srbije, da istinski brani interese ove države u pogledu Kosova i Metohije, u pogledu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, politiku koja će moći da snažno uđe u borbu protiv kriminala, korupcije, pre svega, politiku koja će biti sposobna da posle izbora predsednika Skupštine formira snažnu i sposobnu vladu Republike Srbije, koja će biti u stanju da taj posao uradi.
Onda, ovde je na kraju, ali daleko od toga da je najmanje važno, naprotiv. Da smo mi zemlja i društvo koji imaju bar malo manje problema nego što ih imamo mi danas, problema sa očuvanjem svoje teritorije, problema sa teškim nasleđem devedesetih godina, koje je, u stvari, otvorilo postojanje naših međunarodnih obaveza, da smo, dakle, takva zemlja, ovo što predstavlja poslednji element o kome ću da govorim, poslednji element te politike, bilo bi najvažnije, jer je to najvažnije u svakoj zemlji koja nema ovakvu muku kakvu ima Srbija. To je ekonomija.
Dakle, naše uverenje je da formiranje većine za izbor predsednika Skupštine ovde danas i za izbor Milene Milošević predstavlja pretpostavku i za formiranje većine koja će konstituisati vladu koja može da uđe u brz ekonomski razvoj.
To će doprineti da uđemo u brzi ekonomski razvoj, koji će dovesti do smanjenja nezaposlenosti i do priliva stranih investicija za aktiviranje domaćih investicionih potencijala koje Srbija ima.
Smatram da ćemo, bez toga, ući u vreme koje će biti veoma teško za građane Srbije.
Ali, hrabrost je baviti se politikom u teška vremena, jer je to jedini način da iz tih teških uđemo u dobra vremena. Bavili smo se politikom kao opozicionari, dok je Slobodan Milošević bio na vlasti, i uspeli smo da damo priliku Srbiji.
Danas ova skupština i poslanici koji u njoj sede treba da donesu svoju odluku o tome da li će dati svoj glas Mileni Milošević i otpočeti proces konstituisanja nove vlade, koja će snažno povesti Srbiju tamo gde će ona sigurno da završi, pre ili kasnije, u Evropsku uniju, ili ćemo doneti odluku da nam prođu još neke godine, kao što su prošle godine između 1990. i 2000. godine.
Demokratska stranka glasa za normalan život, za normalnu Srbiju. Demokratska stranka predlaže Milenu Milošević (Aplauz)

Koristiću svoje vreme na kraju ove diskusije, imam pravo na to po Poslovniku.
Danas se prosto ponavljaju iste situacije, kada nije moguće govorniku sa ove časne govornice da kaže zaista kako stoje stvari i šta je istina i onda počinju teške reči i teške uvrede. Opet je gospodin Aligrudić ovde izneo neistine, izrekao je uvredu na račun Demokratske stranke, ali dobro, to je njegova stvar.
Pošto je otvorio ovde pitanje povodom toga kako su tekli pregovori za formiranje Vlade, želim samo da kažem šta je istina. Kada kažete da DS ima nameru da kontroliše celokupan bezbednosni sistem u ovoj zemlji, hajde onda, gospodine Aligrudiću, da vi, ja, poslanici u ovom parlamentu i ljudi koji gledaju ovaj prenos zaključimo koliko je logički održivo to što kažete.
Predlog Demokratske stranke je bio da ministar unutrašnjih poslova bude iz Demokratske stranke, a da direktor policije bude čovek koji je trenutno direktor policije i koga je postavila sadašnja Vlada Republike Srbije, čiji je predsednik Vojislav Koštunica; da direktor BIA, molim vas, ovo je vrlo važno, bude čovek koga će predložiti DSS.
Složili smo se, u jednom trenutku je ovde u tim pregovorima otvoreno pitanje, da treba da bude ekspert, i ovo odmah podržavamo, da bude nestranačka ličnost, neko ko je zaista kompetentan i uživa poverenje stručnih krugova i građanstva, da bude direktor BIA.
Predložili smo da ministar vojske, ministar odbrane bude iz DSS–a, a da se ljudi koji stručno, odgovorno sa vrlo velikom odgovornošću obavljaju svoj posao, kao što je načelnik Generalštaba i ljudi koji su na čelu bezbednosnih, dakle obaveštajne i kontraobaveštajne vojne zaštite, budu tu gde jesu.
I, da vidimo šta to znači monopol u sistemu bezbednosti. Naravno, nije stvar u monopolu, stvar je u međusobnoj kontroli i to je ono što je Demokratska stranka predložila i tražila za sistem bezbednosti, jer je to način da Vlada bude stabilna, da država bude stabilna i da mi možemo da obavljamo ozbiljne i teške poslove i da sa ovom velikom mukom koju država ima izlazimo na kraj kako možemo, znamo i umemo, sa potencijalima koje država ima.
Kada izgovorite neistinu, najlakše je da izvadite nekakvu vrlo veliku neistinu, još veću od te, i da kažete da, sa jedne strane, neko hoće monopol, a da je onda izdajnik, jer neće da pristane na to da nastavite da vodite politiku onako kako ste je vodili do sada.
Dakle, gospodine Aligrudiću, problem je u tome što DS neće da uđe u vladu koja će da nastavi da vodi ovakvu politiku kakvu ste vi do sada vodili. Pre godinu dana su prekinuti pregovori sa Evropskom unijom – nećemo na to da pristanemo, mi hoćemo da se borimo da ovo postane normalna i civilizovana zemlja – i za to nećete imati podršku DS–a, a za normalnu politiku imaćete vladu i podršku Demokratske stranke. Hvala.