Poštovana potpredsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, stanje u srpskom pravosuđu je teško i mislim da sa tom ocenom će se složiti najveći broj poslanika ovog parlamenta i sa tom ocenom će se složiti najveći broj građana, a naravno, pre svega oni koji u različitim sudskim procedurama imaju priliku ili nepriliku da sudsku zaštitu traže pred redovnim i drugim sudovima u Srbiji.
Na našu nevolju i Evropska komisija je, kao što je to nekoliko puta ovde rečeno, u svom izveštaju za 2003. godinu, apostrofirala stanje u pravosuđu kao jednu od najvažnijih tema kojima bi trebalo da se bavi srpska država, kako ovaj parlament, a tako i izvršna vlast, a takođe i gospodin ministar. Vrlo je važno imati potpuno jasnu svest i predstavu o činjenicama. Te činjenice, naravno, da predstavljaju uzroke ovakvog stanja. Godine 2000. stanje u pravosuđu bilo je na najnižem civilizacijskom nivou u dvadesetom veku u srpskoj državi. Na tako niskom nivou nije bilo čak ni za vreme vladavine Josipa Broza, kada je i
gospodin ministar bio sudija.
U čemu se sastoji to strašno, usuđujem se da kažem, stanje pravosuđa. U tome što je vlast koja je postojala u Srbiji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, uspela da pravosudni sistem do temelja kompromituje i iskompromituje. Tako što je pronašla dovoljan broj lojalnih sudija ili kako se to kaže, nosilaca pravosudne vlasti, koji su pristali da učestvuju u "izbornim krađama, koji su pristali da učestvuju u falsifikovanju izborne volje građana, koji su pristali da učestvuju u falsifikovanju naših života i vaših, kao i mog".
Zbog toga je ugled koji je pravosuđe imalo u Srbiji krajem 2000. godine bilo taman toliko koliki je ugled imao Slobodan Milošević i ova gospoda koja dobacuju ovde, a koja su ga podupirala, kao njegovi poslušnici u vlasti koja je oborena 5. oktobra 2000. godine.
Naravno da je jedan od najvažnijih procesa koji su započeti 5. oktobra bio pokušaj da se pravosuđu vrati dostojanstvo i da se vrati suštinska nezavisnost. Taj pokušaj je rezultirao donošenjem Zakona iz 2001. godine, na veliku žalost Demokratske stranke, Zakona koji nije uspeo da onoliko duboko zadre u bolesno tkivo srpskog pravosuđa koliko je Demokratska stranka to želela. Onda je važno suočiti se sa sledećom činjenicom, kakvo je bilo stanje pravosuđa u proleće 2003. godine. Samo ću dve ilustracije da navedem.
I dan-danas protiv jednog od zamenika Republičkog javnog tužioca u to doba teče krivični postupak zbog osnovane sumnje da je bio korumpiran od strane najveće organizovane kriminalne bande u Srbiji. Druga slika i druga ilustracija, posle pokušaja atentata na pokojnog premijera Zorana Đinđića ovde, u predgrađu Beograda pred "halom" koja se sada završava, izvršilac tog krivičnog dela poznat pod nadimkom Bagzi pušten je iz pritvora sa obrazloženjem da ima da završi neodložne službene poslove - pustio ga je istražni sudija uz saglasnost tužioca. To su ilustracije koje govore vrlo dobro i vrlo slikovito i vrlo plastično o
tome u kakvom je stanju bilo pravosuđe u proleće 2003. godine. Onda se desila tragedija, jer je poginuo Zoran Đinđić i to je tragedija za celokupnu naciju i za sve nas koji smo ga duboko poštovali i voleli, ali i za one koji ne zbog toga već što je Zoran Đinđić bio predsednik Vlade Republike Srbije.
Kada kažete gospodine ministre da za vreme vašeg radnog veka nikada izvršna vlast nije imala ovolike ingerencije u pravosuđu, biću slobodan da nijednom za vreme vašeg radnog veka nije ubijen predsednik Vlade, pa da bi izvršna vlast imala potrebu da preuzme određene ingerencije nad sudskom vlašću.
To što se desilo posle atentata jeste, kako se to kaže u uobičajenom jeziku, samoodbrana ili ako hoćete pravno - tehnički, nužna odbrana koju je ne Vlada Republike Srbije, nego država Srbija preduzela da bi se zaštitila. Država Srbija je morala da donese ovakve propise da bi obezbedila eventualnu zaštitu svojih građana, ali i ustavnog poretka. To su činjenice.
Sada govorimo o stanju koje postoji godinu dana posle svega ovoga o čemu sam govorio. Možemo debatovati o tome da je potrebno menjati propise, a o suštini onoga što ste mi predložili i o suštini primedaba koje poslanici imaju na vaš predlog izmena Zakona ćemo govoriti kada se o ovom zakonu u pojedinostima bude raspravljalo.
Ovde bih pročitao kvalifikaciju posledica izmena propisa koju ste vi dali obrazlažući predloge izmena zakona koje ste nam ovde dostavili, gde kažete, a mislim da je to suština stvari: "Da se ovim izmenama zakona otklanjaju štetne posledice uzrokovane delovanjem Veća za sudsku upravu za koju je Ustavni sud našao da nije konstituisana u skladu sa Ustavom, kao i da je to", a ovo je najbitnije, "izazvalo nesigurnost u pravnom poretku, a izvršeni izbori na predlog tog tela još više pogoršali ionako loše stanje i nezadovoljstvo u sudovima".
Pitam vas gospodine ministre, na osnovu čega ste vi utvrdili nepostojanje zadovoljstva u sudovima? Koju ste vi proceduru sproveli da biste utvrdili postojanje nezadovoljstva, pretpostavljam sudija, pa, kada kažete u sudovima? Da li ste gospodine ministre čuli da je juče predsednica Vrhovnog suda imala sastanak sa predsednicima okružnih sudova i da je sa tog sastanka potekla inicijativa ili vapaj ovoj skupštini i vama, pre svega, da bude "skinut" sa dnevnog reda ovaj set zakona, odnosno izmena zakona. Nadam se da ćete biti ljubazni da nas obavestite o tome kako ste utvrdili postojanje gore rečenog nezadovoljstva.
S druge strane vas molim da nas uputite, pošto mi očigledno sa tim činjenicama nismo upoznati, u čemu se sastoji pogoršanje funkcionisanje sudova u poslednjih godinu dana. U čemu se sastoji smanjenje ažurnosti sudova, koje statistike gospodine ministre vas upućuju na donošenje ovakvog zaključka, a koji ste bili slobodni da nam date u obrazloženju ovih zakona.
Želim da zaključim. Na ovaj način, kao što je to gospodin Ristić rekao, zakonom ćete, ili imate nameru da "razrešite određeni broj predsednika sudova i zamenika tužilaca". Na ovaj način kršite Ustav, gospodine ministre, vi, predlažući, ali naravno parlamentarna većina ukoliko ovakve predloge bude usvojila. Kršite član 13. Ustava koji garantuje jednakost pred zakonom svakome.
Zakoni i propisi na osnovu kojih je izvršen izbor predsednika sudova su bili predmet ocene ustavnosti. Međutim, rezultat Odluke Ustavnog suda nije takav da dovodi do razrešenja ovih sudija.
Zašto gospodine ministre i, ili ko je već nadležan ne pokrenete postupak za razrešenje svih ovih kritičnih predsednika sudova, pa da se u redovnom postupku za razrešenje utvrdi da li postoji njihova nestručnost, da li postoji njihova nepodobnost, da li postoji njihova nesposobnost i da li su oni kršili zakon?! Postoji loš običaj, koji se ustanovljava u ovom parlamentu, da se donose zakoni koji su suprotni Ustavu. Ponekad Ustavni sud reaguje - a šta će biti ako danas parlamentarna većina donese ovakve izmene zakona, to ćemo tek da vidimo.
Rešenje sveobuhvatnog stanja u pravosuđu moguće je jedino sprovesti u ustavnim promenama. Nalazimo se u proceduri donošenja novog ustava. Ono što je nužno ustanoviti jeste istinska nezavisnost pravosuđa, koja se naravno oličava u nezavisnosti i slobodi sudija da vrše svoj posao i svoju funkciju.
Ali, s druge strane, utvrđivanjem jasnih mehanizama koji će moći da daju veliki odgovor na pitanje kako će se odgovornost sudija, koja je druga medalja nezavisnosti, moći na efikasan, tačan i pouzdan način da utvrđuje.
I na samom kraju, moguće je, gospodine ministre, da mi nemamo iste vrednosne sudove. Ja smatram da su ljudi koji su posle vanrednog stanja ili u vreme vanrednog stanja, posle ubistva premijera prihvatili da budu na najodgovornim pravosudnim funkcijama, ljudi kojima je potrebno odati svako priznanje i počast, jer su svoje glave stavili na panj. Ja imam rezervu prema ljudima koji su sudili za verbalni delikt, gospodine ministre, jer se to sa mojim vrednosnim kodom nikako ne može spojiti. Hvala vam lepo.

Ukoliko je to za SRS uvredljivo, to ja zaista ne mogu da promenim. Podupiranje nije uvredljiva reč i možete sami da izaberete reč koja bi kvalifikovala to što ste držali na vlasti Slobodana Miloševića, to što je Šešelj kada je pobedio na izborima  prepustio vlast Milutinoviću ili Liliću, više ne mogu da se setim svih tih ličnosti koje su se nalazile na čelu Srbije, i da pronađete adekvatan termin za sve ono što ste činili da biste produžili vlast najgore političke garniture koja je Srbiju zadesila u modernoj istoriji u poslednjih 200 godina, gospođo Radeta.

Dakle, što se Prava tiče, možete sa mnom, kada god hoćete, da razgovarate i da dobijete poduku. Ako vas nešto zanima ja ću vam rado reći i pružiću vam sve ono što stoji kao moje poznavanje oblasti kojom se, inače, i profesionalno bavim. Teško ćemo vi i ja imati isti nivo kada o Pravu govorimo.
A, inače, vrlo je indikativno da vi tako padate u vatru kada se pomene istorija, u kojoj ste zaista bili sluge Slobodana Miloševića. To vas pogađa, ali je to bolna istina i bolna istorija. Razmišljajte o tome.
Sada ste jači od njih, ali ne znači da vam neće Ivica Dačić sada na izborima preoteti neke glasove. Videćemo kako će to sve da se odigra.
Još samo da mladom kolegi kažem, dakle, vi kao da ste sami bili uhapšeni za vreme vanrednog stanja. Pitajte malo građane šta misle o vanrednom stanju. (Glasovi – rekli su na izborima.)
To što su građani rekli na izborima samo je rezultat nedovoljne sposobnosti policije i pravosuđa, da pravosnažno završe sve one postupke koji su započeti. Sadašnja Vlada, eto, ima priliku da se pokaže i da reformu pravosuđa pokrene sa one tačke gde smo je mi zaustavili, ali to se, gospodine ministre, ne radi ovakvim zakonima nego temeljnim ustavnim promenama.

Oni koji poznaju psihologiju, lako će da dešifruju ovakve debate, čak i kada ih niko ne pomene i kada ih ne prozove, počnu sami da govore o stvarima koje ih opterećuju. Svako o onome što mu stoji na duši.
Što se tiče sluga i gospodara, rezultati politike i činjenice su jedino na čemu može da bude utemeljen pravi sud. Rezultati te politike koji je vodio Milošević, radikali su podržavali, jesu da je stotine hiljada ljudi ostali bez kuća u Hrvatskoj i našli su se u Srbiji; 250.000 ljudi sa Kosova se nalazi u Srbiji. Samo nekoliko desetina hiljada ljudi je uspelo, zbog svoje hrabrosti i naravno podrške koju je prethodna Vlada, a sada i država Srbija pruža da se održe na Kosovu i Metohiji. Danas se Srbi u Bosni i Hercegovini bore za očuvanje svog statusa. To su rezultati politike i vi se usuđujete da kažete da ste bili sluge naroda. Teško narodu sa takvim slugama.
Što se kolaboracije tiče, gospodine Dačiću, sve što smo imali da vam kažemo, rekli smo vam 5. oktobra, i vama i radikalima.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo ministri, nesumnjivo je da javni život u Srbiji i njegovo unapređenje zahteva donošenje jednog ovakvog zakona. To nije sporno i mislim da niko od poslanika ko je uzeo reč danas tu činjenicu i nije pokazao u drugačijem smislu. Pitanje je zaista da li će ovaj zakon, ovakav kako je predložen, sa svim bitnim institutima koje je predvideo, omogućiti da do tog poboljšanja i ozdravljenja javnog života u Srbiji zaista i dođe.
Skrenuo bih pažnju na nekoliko aspekata. Po mom mišljenju, najveći nedostatak ovog zakona i, ukoliko on bude usvojen, prakse koja iz njega bude proizašla biće nekompetentnost najvećeg broja odbora, koji su predviđeni da odlučuju o pitanjima eventualnog ustanovljenja ili procedura koje bi trebalo da dovedu do utvrđenja sukoba interesa.
Naime, kao što je takođe ovde više puta rečeno, osim republičkog odbora u kome će se naći pravnici, ali od svih tih pravnika, i to bih podvukao, samo jedan mora da ima kvalifikaciju koja je nužna za vršenje sudijske ili advokatske funkcije, dakle, mora da ima položen pravosudni ispit. Može se dogoditi da niko drugi od 9 članova republičkog odbora kao najvišeg tela koje bi se bavilo u državi ovom oblašću nema položen pravosudni ispit i da ne može da radi u sudu.
Materija kojom će se odbori baviti jeste klasična materija kaznenih procedura i kaznenih materijalnih prava, ne samo krivičnog, već i prekršajnog i disciplinskih postupaka koji će naravno imati svoje specifičnosti.
Ali se lako može dogoditi i sigurno će se u praksi događati da se ovi odbori bave i utvrđivanjem činjenica koje mogu da predstavljaju obeležja krivičnih dela. Vrlo je loše ukoliko se takvim procedurama bave osobe koje nisu kompetentne da se takvim poslovima bave.
Želeo bih da vam pokažem predlog koji je Ljuba Davidović 1926. godine uputio Narodnoj skupštini. Taj predlog zakona o suzbijanju korupcije predviđa da se utvrđivanjem ovakvih slučajeva i naravno izricanjem sankcija bave sudije i tužioci tadašnjih sudova i državnog tužilaštva. Dakle, 1926. godine tadašnji predlagači zakona imali su prilično jasnu svest o tome da je nužno da se ovakvim pitanjima bave osobe koje su kvalifikovane da to čine.
Kao što je nužno da se lečenjem ljudi bave doktori, tako je nužno da se kaznenim procedurama, ma koliko one bile malo neuobičajene, bave kvalifikovani pravnici i da imaju odgovarajuća, adekvatna znanja, koja su potvrđena između ostalog ne samo završenim pravnim fakultetom, nego i položenim pravosudnim ispitom.
Još teži slučaj u odnosu na republički odbor jesu naravno pokrajinski odbori i odbori koje bi lokalne skupštine trebalo da obrazuju. Ti odbori mogu da budu potpuno sastavljeni od laika, a znamo da parlamentarne većine svugde prema svom sluhu, ukusu, veštini, intencijama i svemu u onome što opredeljuje politiku utvrđuju različite sastave različitih organa. Možemo očekivati da tako utvrđeni članovi ovih odbora koji nemaju pravna znanja, a politički su opredeljeni, iako ne moraju biti, odnosno ne smeju biti članovi političkih stranaka, u priličnoj meri potpuno devalviraju potencijalne efekte koje bi ovaj zakon trebalo da proizvede.
To je ono što smatram da je loše u članu 19. i mislim da bi u tom pogledu ovaj zakon trebalo znatno unaprediti, da bi on mogao da u realnom životu proizvede ono što mi svi ovde želimo, a to je da se stepen korupcije smanji na one standarde koji danas postoje u EU i da Srbija bude zemlja u kojoj korupcija više neće biti značajan problem.
Naravno da je tu pitanje i sankcija koje odbori mogu da izreknu. I, uporedna rešenja bi svakako trebalo imati u vidu, a ja mislim i nadam se bar da su Ministarstvo i Vlada kao predlagači imali uvida u praksu koju su organi ovakve vrste u zemljama Zapadne Evrope imali i kakve efekte su uspeli da postignu.
Ono što mislim da nesporno predstavlja odstupanja od bitnih trendova u ovoj oblasti jeste da zakon nažalost ne predviđa nijedan institut koji bi se bavio prevencijom korupcije. Ovo je zakon koji se isključivo bavi procedurama koje bi trebalo da utvrde činjenice koje će, ako predstavljaju sukob interesa, dovesti do izricanja sankcija kako su Predlogom zakona predviđene.
U ovom trenutku preovlađujuće zone interesovanja država u Zapadnoj Evropi u ovoj oblasti predstavljaju edukacija poslanika, edukacija visokih činovnika, edukacija ministara, zamenika ministara, osoba koje vrše izvršnu vlast. Dostignuća koja su učinjena u zapadnoevropskim zemljama su takva da je ova preventivna akcija koju je država sprovodila dovela do velikog smanjenja broja slučajeva kojima bi se onda kao represivni aparat bavili oni organi koji su za to zakonom predviđeni.
Politički aspekt ovog zakona - nažalost, Vlada je pokazala da ne deluje kao sinhronizovan mehanizam, i činjenica da nisu predviđena budžetska sredstva za uvođenje ovog zakona u pravni i realni život zabrinjava. Ovaj parlament je na predlog Vlade Republike Srbije u prisustvu potpredsednika Vlade i ministra finansija nedavno usvojio budžet za 2004. godinu i u tom budžetu nije predviđena stavka koja bi trebalo da omogući stvaranje republičkog odbora, stvaranje administracije koja je potrebna da bi opsluživala taj republički odbor, koja bi prosto stvorila elementarne, realne pretpostavke da bi ovaj zakon mogao da bude primenjen.
Kao što rekoh, to je zabrinjavajuća činjenica i DS naravno očekuje odgovor od ministra, koji bi nam dao objašnjenje kako je moguće ovaj zakon bez rebalansa budžeta uvesti u pravni i u realni život.
S druge strane, veliki broj osoba koje će biti članovi odbora po odlukama lokalnih samouprava takođe će od lokalnih samouprava morati iz budžeta da izuzmu ili uzmu jedan deo novca koji je potreban za funkcionisanje tih lokalnih odbora. Kada imamo u vidu činjenicu da je budžet gradova i opština za 2004. godinu smanjen za četiri milijarde u odnosu na budžet u 2003. godini, mislim da su lokalne samouprave i na ovaj način dovedene u još teži položaj u odnosu na položaj koji smo imali u 2003., i to nije dobra stvar.
Ono što je takođe vrlo interesantno jeste činjenica da je jedan od ministara u Vladi Republike Srbije, gospodin Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, pre nekoliko dana postao član upravnog odbora jedne od kompanija koje su nedavno privatizovane. Meni nije jasno kako ministri između sebe ne komuniciraju i zašto neko gospodinu Iliću nije skrenuo pažnju da Vlada priprema predlog ovog zakona, po kome gospodin Velimir Ilić ne može da bude u upravnom odboru preduzeća koje je nedavno privatizovano.
Takođe, mene veoma zanima i nadam se da ćemo brzo dobiti odgovor na to da li je gospodin Tijanić prekinuo svoje poslovne relacije sa BK grupom i sa televizijom na kojoj je ranije radio.Ukoliko ovaj zakon bude stupio na snagu, sigurno ćemo vrlo brzo dobiti odgovor na to pitanje.
Takođe me zanima šta će biti sa gospodinom Bogoljubom Lazićem, koji je pomoćnik gore rečenog ministra za kapitalne investicije i koji je bio jedan od direktora u BK kompaniji. Sada se bavi pitanjima telekomunikacije u Srbiji i, zamislite, on će se baviti ispred Vlade Republike Srbije utvrđivanjem činjenica koje bi trebalo da pokažu kakva je svojinska struktura u Mobtelu.
(Glasovi: Da li je moguće?)
Da, moguće je. Tužno, ali je tako.
Koliko vidim, socijalisti su se izopštili iz rada ovog parlamenta i žao mi je što nisu ovde. Napravili su otklon od vlasti, da. Tužna je činjenica da se osobe koje su učestvovale u vlasti koja je privatizovala Telekom, gde dan - danas sve evropske policije, uključujući i Interpol, ne mogu da utvrde kolike su provizije Milošević i njegovi saradnici uzeli prodajući Telekom, spočitavaju bilo kome bilo šta što ima veze sa korupcijom.
Ali, parlamentarna većina u ovoj skupštini nije to uzela kao smetnju i kao razlog da za tog istog gospodina Miloševića, za njegovu ženu i za njegovog sina, koji se obogatio noseći voće za vreme predsednikovanja njegovog oca, izglasaju zakon koji im omogućava da se, na veliki teret i muku građana Srbije, međusobno posećuju, razmenjuju informacije i emocije.
(Glasovi: Tema.)
Ako vi, gospodo iz DSS-a, imate nešto protiv, to možete da obrazložite za ovom govornicom. Dakle, neprirodno je, ali je realno da iskazujete žal za Miloševićem. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, osvrnuo bih se na nekoliko akcenata iz ekspozea mandatara koji smo imali prilike da čujemo danas pre podne.
Pitanje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kako se kaže u ekspozeu, postoje jaki istorijski razlozi da se održi, unapredi i neguje državna veza Srbije i Crne Gore.
Zatim, "polazeći od ovih zaista temeljnih razloga, ova Vlada će učiniti sve što je u oblasti njenih nadležnosti da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora".
Demokratska stranka od A do Š podržava ovakvo stanovište. To je jedan od temelja politike koju je Demokratska stranka, i za vreme dok je predsednik te Vlade bio gospodin Zoran Đinđić, a i kasnije, svim silama pokušala da sprovede u život.
Demokratska stranka ima jednu dilemu. Bar jedna od članica koalicije koja tvori ovu parlamentarnu većinu u temelju svog političkog programa ima rušenje državne zajednice Srbija i Crna Gora. To je razlog zbog kojeg sa velikom skepsom posmatram u budućnosti mogućnost ove Vlade, njen kapacitet i njenu sposobnost da radi na realizaciji ovog temeljnog i, mislim, jednog od najvažnijih političkih stavova.
Kada je reč o ekonomskoj politici, mislim da je najbitnije rečeno u sledećem: «Najpre bih naglasio da nije dobro što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima.» A zatim, kao razrešenje ove teze: "Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju". I to je hvale vredno znati.
U najmanje desetak tačaka, implicitno ili potpuno jasno, daju se nagoveštaji na kojim će to pozicijama biti povećana javna potrošnja.
Dakle, na kojim će se to pozicijama povećati izdaci iz budžeta, na kojim će se pozicijama više trošiti novac poreskih obveznika nego do sada, pa kaže: "U budžetu će biti planirana sredstva za javne investicije i podsticanje prioritetnih sektora privrede".
”Namera Vlade je da posebnu pažnju posveti stvaranju boljih uslova za mala i srednja preduzeća. U tu svrhu razmotriće se dodatna kapitalizacija Fonda za razvoj i njegova transformacija u moderan investicioni fond koji bi, osim davanja kredita, mogao da ulaže u kapital malih i srednjih preduzeća.”
Zatim: "Da bi se stimulisala agrarna proizvodnja, biće uveden realan i novi sistem novčanih podsticaja, koji će omogućiti dugoročno planiranje i obezbediti neophodnu sigurnost seljacima".
Pa onda: "U najkraćem mogućem roku uradiće se analiza investicija u nove kapacitete za proizvodnju električne energije; modernizacija rafinerija, završetak izgradnje gasnih postrojenja, modernizacija mreže benzinskih pumpi Naftne industrije Srbije i povećanje sopstvene proizvodnje nafte i gasa.
Socijalnu politiku mora da vodi država, a ne preduzeća. Ulaganje u zdravstvo jedno je od osnovnih ulaganja kako pojedinca tako i države".
Nadam se da će poslanici DSS-a glasati za ratifikaciju međunarodnog ugovora, po kome bi trebalo da dobijemo i da uslovimo 200 miliona evra, a trebalo bi da budu uloženi u sistem zdravstvenih institucija u našoj zemlji.
"Nepovoljan materijalni položaj najvećeg broja zaposlenih u pravosuđu", kaže se dalje, "udaljio je veliki broj stručnih ljudi, a mladim i vrednim pravnicima pravosudnu funkciju učinio nedovoljno privlačnom". Pa se dalje kaže: "Vlada će se postarati da obezbedi valjano obrazovanje i usavršavanje svih zaposlenih u pravosuđu".
Sledeći stav koji evidentno ukazuje da će buduća Vlada više trošiti nego što je to činila Vlada do sada: "pri svemu tome, Vlada će nastojati da poveća tehničku opremljenost MUP-a, naročito kriminalističke policije. Posebna pažnja će se posvetiti materijalnom položaju svih službenika MUP-a".
Poslednje dve stavke: "Povećaćemo ulaganja u nauku i doneti zakon o naučno-istraživačkom radu"; te na samom kraju: "Cilj nam je da se donošenjem nacionalne strategije pristupi obnovi kulture, a mi ćemo kao Vlada ceo proces podržati predlaganjem zakonske regulative i povećanjem budžeta za kulturu".
U ovom trenutku, nije moguće dati jasnu ocenu o tome i kvantifikovati koliko će prihodi budžeta biti smanjeni, ukoliko se predloženo smanjenje poreza ostvari.
Ali u kuolarima i u samoj pauzi pred ovu sednicu sračunali smo da otprilike 50 milijardi dinara mora biti veća potrošnja iz budžeta nego što je to bilo do sada.
To je, naravno, stvar budućeg predsednika Vlade i ministra finansija i naravno da ćemo već posle 100 dana imati priliku da se svi zajedno podsetimo ovog ekspozea i da napravimo prve procene politike te vlade.
Želeo bih da ukažem na još jedan vrlo bitan stav. Kaže se u ekspozeu: "Učinićemo sve da se isprave nepravde, poput nacionalizacije imovine verskih zajednica. Vlada će raditi na ispravljalju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, od kojih su danas mnogi u dijaspori, a to je vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih".
Prethodna Vlada Republike Srbije uradila je bar 10 nacrta zakona o povraćaju imovine. To je bila zaista iskrena namera i želja. Svaka vlada, pa i vlada koja će danas ili sutra biti formirana, susrešće se sa jednom velikom, i bojim se, nepremostivom činjenicom, a to je da za potpuni povraćaj imovine, koja je nacionalizovana bilo od fizičkih lica, pravnih lica, verskih zajednica i svih drugih subjekata, potrebno je namanje 50 milijardi američkih dolara. O tome ćemo, naravno, imati priliku da kao parlament ovde debatujemo i da se svi zajedno sa tom činjenicom sretnemo.
Na samom kraju, način na koji će ova vlada biti formirana. Parlamentarna većina koja će ovu vladu tvoriti, a pre svega stranka koja u ovu vladu neće ući, već će je svojim glasovima podržati, predstavlja najveći deficit buduće vlade. To, gospodine Koštunica, što će za vašu vladu glasati stranka čiji je predsednik i dalje Slobodan Milošević predstavlja i u potpuni zaborav baca sve one koji su u godinama iza nas poniženi i uvređeni, rodbinu svih onih koji su u tih 10 godina svoje živote izgubili, poniženje svih onih koji su svoje domove izgubili i o tome, gospodine Koštunica, neće suditi vaši politički protivnici; o tome mogu da sude samo istorija i Bog.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, tema ovog amandmana jeste naziv ministarstva za privredu, koje je ranije bilo nominovano kao Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Kada bude došao na dnevni red amandman koji se bavi suštinom delokruga, dakle, suštinom nadležnosti ovog ministarstva, reći ću još nekoliko reči, ali mislim da je načelno ovde važno istaći da je nadležnost ministarstva za privredu, prema Predlogu zakona, gotovo identična sa nadležnošću postojećeg Ministarstva za privredu i privatizaciju.
Politika Demokratske stranke koja je, što ste ispravno primetili, protekle tri godine bila kreator javnog života i zbivanja u Srbiji, imala je jedan atribut, ona je bila iskrena. Mi smo i tada u ekspozeu pred izbor prethodne Vlade, a i kasnije, privatizaciju istakli kao temeljan socijalni proces.
Dakle, privatizacija je, a koliko vidim niko suštinski nema nekakav prigovor na to, osnov promene ranijeg ekonomskog i celokupnog društvenog sistema i prilagođavanje Srbije standardima po kojima žive civilizovane zemlje Zapadne Evrope i Amerike.
Iskreno govoreći, ne vidim razlog zbog čega je predlagač izbacio privatizaciju iz naziva ministarstva. Ne vidim čak ni razlog ideološke prirode, jer, koliko mogu da zaključim, a to su i govornici ovde rekli, čak ni poslanička grupa koja će podržati novu vladu nema, takođe, ništa protiv privatizacije, jer je tako jedan od poslanika ovde rekao i mislim da je to u njihovim programskim dokumentima zabeleženo.
Ne vidim razlog ni za demagošku poziciju. Dakle, privatizacija u Srbiji nije završena i ova vlada će nastaviti privatizaciju baš onako kao što je to radila i prethodna vlada. Ma koliko da je u predizbornoj kampanji revizija privatizacije bila jedna od glavnih tema, i sa tim se, takođe, ništa neće dogoditi. Razlog zbog čega ovo govorim jeste da se za dva ili tri meseca, kada bude prošlo 100 dana vlade, ponovo ovde vidimo i da zaključimo da, u stvari, suština politike države Srbije, ma ko bio izvršna vlast, kada je privatizacija u pitanju, ne može da bude promenjena, jer je to suštinski društveni proces koji Srbiju civilizuje. Hvala.

Dakle, drugo ministarstvo koje će se baviti ekonomskim temama na nešto drugačiji način je predmet opet ovog...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Petroviću. Molim vas, bez dobacivanja, molim vas. Izvolite.)
Hvala najlepše, gospodine potpredsedniče, ne smeta mi. Dakle, uživam u nekorektnostima koje gospoda poslanici imaju, ali to je stvar elementarne kulture i vaspitanja.
Elem, koliko mogu da vidim, najbitnija promena u odnosu na dosadašnje ustrojstvo izvršne vlasti u Srbiji jeste formiranje ministarstva za kapitalne investicije. Suštinska primedba koju Demokratska stranka ima jeste da nije moguće na valjan način organizovati izvršnu vlast ukoliko bude spojen delokrug tri velika ministarstva, dakle, saobraćaja, telekomunikacija i urbanizma i građevina.
Mislimo da je za državni interes veoma dobro da dođe do razdvajanja Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, s jedne strane i Ministarstva za građevinarstvo i urbanizam, s druge strane, kako je to i do sada bilo.
Kako je ovde spočitano da se stavljaju predlozi koje je dosadašnja vladajuća većina i vladajuća politika u Srbiji mogla da primeni dok je bila na vlasti, samo želim da kažem da su u drugoj polovini 2003. godine bile veoma ozbiljne i intenzivne konsultacije, čiji cilj je bio da dovedu do izmene važećeg Zakona o ministarstvima, a intencija je bila da se izvrši razdvajanje Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija.
Takođe, videćemo se za 100 dana i videćemo kako će funkcionisati ministarstvo za kapitalne investicije, a takođe i o njegovoj nadležnosti ću reći nešto kada dođe kompetencija tog ministarstva na dnevni red.

Kao što sam rekao obrazlažući amandman na član 2, suština koja je iskazana dosadašnjim nazivom Ministarstva za privredu i privatizaciju jeste to da je kroz ovo ministarstvo vršen najbitniji proces koji se u Srbiji odigravao protekle tri godine. U suštini, nadležnosti ovog ministarstva su manje-više identične, dakle postojećeg Ministarstva za privredu i privatizaciju sa predloženim nadležnostima ministarstva za privredu, izuzev dve alineje, dakle - predlaganje mera za podsticanje investicionih ulaganja i podsticanje razvoja privrede i nedovoljno razvijenih područja.
U situaciji kada je izvršna vlast ustrojena tako da postoji Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ministarstvo za kapitalne investicije, kako je predloženo ovim zakonom, koje u sebi sadrži nadležnosti dosadašnjih ministarstava za telekomunikacije i građevinarstvo i urbanizam, kada postoji Ministarstvo za energetiku koje u sebi obuhvata i rudarstvo, Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge, nadležnosti ovog ministarstva u stvari se svode na ministarstvo za industriju. Dakle, ili bi ovo ministarstvo trebalo nazvati ministarstvom za industriju, ili, ukoliko je to kao do sada slučaj, kada je Vlada želela da privatizaciju potcrta na takav način da i u naziv ministarstva stavi ovu nominaciju, nema onda razloga da se vrši izmena naziva koji je sada aktuelan.
U suštini, Demokratska stranka smatra da je uvek dobro svoje političke namere iskazivati na jasan način. Mi smo smatrali i danas smatramo da privatizacija, ma koliko bila bolna, ma koliko da su ljudi u velikoj meri nezadovoljni efektima privatizacije, predstavlja nužan proces.
Vlada koja će za nekoliko dana biti izabrana u bitnome ne može da odstupi ni od jednog temeljnog stava kada je privatizacija u pitanju, jer je to jedini način da država nastavi svoje približavanje ustrojstvu koje poznaju moderne i civilizovane države. To nije pitanje ni vašeg izbora, niti izbora bilo koga ponaosob i pojedinačno. To je pitanje dovođenja zemlje u stanje u kome može svojim građanima da pruži uslove za normalan život.
Zato treba biti pošten i potpuno jasan u svojim namerama. Demokratska stranka je to do sada bila, a kao što rekoh, videćemo kada prođe tri ili četiri meseca kako ćete sa svojim intencijama vi da izađete na kraj.
Gospodine predsedniče, više neću obrazlagati svoje amandmane, zbog toga što se radi o prelaznim i završnim odredbama, a gospodi poslanicima zahvaljujem na strpljenju i razumevanju.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, kao što je rečeno, DSS će glasati protiv Predloga ovog zakona. Iako je nekoliko govornika ovde iznelo razloge koji se  u svojoj suštini utemeljuju pre svega na nadležnostima koje Ustav Republike Srbije predviđa za predsednika Republike, zadržao bih se samo na dve tačke člana 83. Ustava.
Jedna se odnosi na ovlašćenje za vođenje spoljnih poslova, koje je u Ustavu predviđeno kao nadležnost koja će biti uređena zakonom. Druga se odnosi na ovlašćenje predsednika Republike da rukovodi oružanim snagama u ratu i miru. Kao što, naravno, svi znamo, u ovom trenutku, kada imamo državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, obe ove nadležnosti su, kada se govori o vojnim pitanjima u celini i o spoljnim poslovima gotovo u celini, na nivou državne zajednice.
Iako je moje duboko ubeđenje da je državna zajednica sa Crnom Gorom i zajednička država sa Crnom Gorom najbolje moguće državno rešenje i za Srbiju i za Crnu Goru, iako znam da je to mišljenje većine političkih stranaka u Srbiji, postavlja se pitanje – na kakav će se način rasplesti državno pitanje između Srbije i Crne Gore. To u ovom trenutku niko ne zna. Hipotetički možemo da dođemo situaciju da posle određenog vremena predsednik Republike Srbije bude zaista ovlašćen da vodi spoljne poslove i da rukovodi oružanim snagama.
Sada, zamislite situaciju u kojoj bi taj predsednik Republike bio izabran sa veoma malim brojem glasova. Poslednji izbori su ukazali da je negde oko 40% građana Srbije sa biračkim pravom izašlo na izbore. Tu se postavlja pitanje ili, bolje rečeno, dilema između legitimiteta vršilaca vlasti sa ovako velikim i moćnim ovlašćenjima s jedne strane i, naravno, potrebe da država dobije predsednika kao instituciju i institut predviđen Ustavom i ustavnim pravom.
Postavlja se pitanje - šta je alternativa? Mislim da je Ustav dao sasvim adekvatno rešenje. Ukoliko nema dovoljno moći u biračkom telu da izabere predsednika Republike, onda je sasvim moguće da dok se ne uspostavi takva politička situacija da 50% građana izađe i kaže svoje mišljenje o tome ko bi trebalo da vrši ovako velika ovlašćenja, ta ovlašćenja vrši predsednik parlamenta.
Dakle, ima ko da vrši predsedničku vlast u Srbiji i ako nema predsednika Republike. Demokratska stranka ovim pokazuje i svoju doslednost. Dakle, Dragan Mašićanin nije izabran voljom Demokratske stranke, ali Demokratska stranka smatra da je bolje da predsednik parlamenta vrši predsedničku vlast ukoliko nema dovoljan broj građana koji će iskazati svoju volju povodom toga ko treba da bude predsednik Republike. Zbog čega?
Tu se otvara pitanje opoziva u punom i pravom smislu te reči, zbog toga što je moguće da sa veoma malim brojem glasova u odnosu na veličinu biračkog tela u Srbiji neko dobije ovako velika ovlašćenja da rukovodi oružanim snagama, da vodi spoljne poslove, da u vanrednim prilikama čak donosi ovakve opšte akte sa zakonskom snagom, da bude vlast u punom kapacitetu te reči, a da ga je gotovo nemoguće opozvati, jer (o tome su drugi poslanici pričali) potrebno je da se posle izjašnjenja dve trećine poslanika o tome izjasni i više od polovine biračkog tela.
Predsednika parlamenta je moguće smeniti po mnogo lakšoj proceduri. U ovom trenutku, dakle, postoji predsednička vlast u Srbiji i tu predsedničku vlast vrši Dragan Maršićanin, ali ta predsednička vlast ima svoj legitimitet i svoj izvor u ovoj parlamentarnoj većini.
Meni je žao što je neobično da tu parlamentarnu većinu koja je izvor predsedničke vlasti čini stranka Vojislava Koštunice, stranka Miroljuba Labusa, stranka Slobodana Miloševića; to su, prosto, političke prilike u Srbiji u ovom trenutku. Ali ta ista parlamentarna većina može sutra da smeni Dragana Maršićanina ukoliko on predsedničku vlast ne vrši na korektan način. Mislim da je to suština i da je za Srbiju bolje da se drži ovakvog zakonskog rešenja i da ne dovede sebe u nepriliku da veliku vlast dobije neko ko ima malo glasova, jer alternativa postoji. Alternativa je ovaj parlament. U izborima za ovaj parlament je učestvovalo 60% građana. Ovaj parlament ima kapacitet da o ovakvim pitanjima, u suštini, odlučuje.
Što se tiče dušebrižnika koji ovde govore o Demokratskoj stranci, mogu da vam poručim - ukoliko počnete da se trudite, za desetak godina možete da počnete da ličite na Demokratsku stranku.

Gospodine potpredsedniče, Demokratska stranka će glasati za Predlog zakona koji je pred nama zbog toga što je odluka Ustavnog suda, koja je stavila van snage odgovarajući član Zakona o izboru predsednika Republike, isprovocirala potrebu da bude pronađeno odgovarajuće rešenje.
Mislim da je vrlo važan kontekst u kome je ovakav predlog zakona usledio, a imajući u vidu predlagača. DSS, ako se ne varam, bar dve godine je insistirala na tome da bude ukinut cenzus, i u prvom i u drugom krugu izbora za predsednika Republike. Izgleda potpuno neverovatno da takva odredba nije sastavni deo ovog predloga zakona. Od predlagača smo dobili obrazloženje zbog čega je to tako, zbog toga što je SRS podnela predlog takve sadržine.
Šta je ovde politička suština? Čuli smo da DSS ima neverovatan koalicioni kapacitet i mi smo, naravno, svi zajedno svedoci takvog kapaciteta. Slobodan Milošević svojim glasovima i poslanicima podupreće Vladu koju će, verovatno, ako ne dođe do nekih obrta, formirati Vojislav Koštunica i DSS.
Ovakav predlog zakona mogu da objasnim jedino telepatskom vezom između Vojislava Koštunice i SRS. Ako su predlagali istovremeno zakone koji su zaista kompatibilni, ne umem na drugi način da objasnim ovakvu sadržinu jednog i drugog predloga zakona. Za sve one koji će sa Vojislavom Koštunicom da prave političke saveze, otvorene i telepatske, želim samo da vas podsetim na iskustvo Demokratske stranke.
Vojislava Koštunicu smo podigli u nebeske visine u oktobru 2000. godine i to, naravno, znaju svi oni koji su u DSS-u bili u avgustu 2000. godine; malobrojni naši prijatelji, imali smo simpatije za njih, neiskreni, i tada su bili neiskreni, kao što su i sada. Sada, kada se setim kako smo izneli gospodina Koštunicu na balkon Skupštine grada 5. oktobra, želim da podelim to sećanje sa ovim telepatskim i faktičkim koalicionim partnerima i da vas prosto upozorim na ono što vas očekuje u političkoj saradnji sa njima.

Gospodine predsedniče, ova tačka dnevnog reda je naravno deo paketa koji je, na moju veliku žalost, već uspeo da pokaže sve bitne odlike parlamentarne većine koja je u ovoj skupštini formirana ili je možda još uvek u formiranju, ali je nekakve političke odluke donela. Veoma je zabrinjavajuće da stranka G17 plus, kao deo ove buduće ili sadašnje parlamentarne većine, prenebregava nekakve bitne odlike trenutnih političkih prilika u Srbiji i pretpostavlja rešavanju tih problema rešavanje pitanja zakonitosti ili nezakonitosti odluke o guverneru banke i naravno postavljanje novog guvernera.
Ja bih podsetio pre svega poslanike iz stranke gospodina Labusa i gospodina Dinkića da je Komisija EU odložila izjašnjavanje o Studiji izvodljivosti. Sa naše tačke gledišta, nadam se i sa tačke gledišta Demokratske stranke, a nadam se i G17 plus, to je jedno od ključnih državnih pitanja. Takođe, Srbija se nalazi u velikom problemu kada je pitanje našeg ulaska u Partnerstvo za mir na dnevnom redu. To je sa stanovišta Demokratske stranke ključno državno pitanje, pa se pitam da li je to ključno državno pitanje i za stranku G17 plus ili možda ne. Naravno, za SRS nije, i to je takođe legitimno i prirodno i zbog toga smo mi antipodi na srpskoj političkoj sceni.
Ova politička koalicija takođe i nekakve svoje druge odlike ovde iskazuje i ukoliko će osvetoljubivost da bude glavni atribut buduće politike, to je siguran znak da ta politika i ta parlamentarna većina ne može da ima dug vek. O političkoj nedoslednosti mislim da ne vredi trošiti ni reči, i o tome da politika kao izbor vrednosti potpuno gubi smisao kada je ova parlamentarna većina u pitanju, jer je čine stranke koje ne da nemaju iste vrednosti, nego nemaju dodirne tačke u svojim suštinskim političkim programima.
Ali, mislim da je pored svega ovoga je vrlo važno još, iako je o tome bilo ovde više puta reči u toku rasprave, potcrtati relevantne tačke koje upravo pitanje kandidature gospodina Jelašića dovode u pitanje. Član 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije potpuno jasno i precizno utvrđuje smetnje i uslove za izbor guvernera. Od podnosioca predloga mi nažalost nismo čuli kakav je status gospodina Jelašića u HVB banci. Gospodin Štimac nije dao odgovor na to pitanje.
Sa druge strane, čuli smo određene kontradikcije. Gospodin Štimac je rekao da gospodin Jelašić sada nije član stranke G17 plus. Ukoliko je to tačno, pitanje jeste od kada nije član stranke G17 plus, da li je bio član te stranke, ako nije, da li ste vi njega izbacili iz stranke G17 plus, ili je on sam izašao iz nje. Bilo bi vrlo važno za ovaj visoki dom da ima jasnu svest o tim činjenicama, jer to će, uveren sam, u bitnom uticati na to kako će poslanici da glasaju.
Ne bi bilo dobro ako ste ga izbacili da mi to ne znamo, pa da ne možemo svoju odluku da orijentišemo na dobar način.
Sa druge strane, gospodin Paunović je rekao da je gospodin Štimac još uvek u stranci G17 plus, pa je otvoreno samo pitanje da li je mesto predsednika Ekonomskog saveta mesto koje se može kvalifikovati kao mesto funkcionera ili ne, što je pitanje tumačenja i verovatno može doći pod udar ocene Ustavnog suda, ukoliko se ispostavi da ta sudska institucija utvrdi da ovakva jedna pozicija u vašoj stranci može da se kvalifikuje kao funkcionersko mesto.
Postavlja se pitanje i gospodina Dobromirova, da li je on funkcioner stranke G17 plus ili nije. Ukoliko jeste, po članu 28. Zakona, ne može da bude na funkciji u Savetu Narodne banke, a takođe i gospodin Cvjetićanin, za koga je sporno da li jeste ili nije u DSS-u, ali je nesporno da je bio ministar u senci, ministar finansija DSS-a u senci. Loše je ukoliko kršenje zakona bude prvi korak ove nove koalicije, ma koliko loše ja o toj koaliciji mislio i ma koliko imao jasnu predstavu da ta koalicija ne može da bude dugog veka.
Na samom kraju, ma koliko pitanje gospodina Bjelice bilo relativizovano ovde od strane onih u čijoj je stranci bio, to pitanje na potpuno jasan način pokazuje šta su to akvizicije SPS-a u novoj parlamentarnoj većini i padaju potpuno u vodu sve one tvrdnje da SPS nema nikakve dobitke, osim državnog interesa, od podržavanja buduće vlade DSS-a, G17 plus, SPO i Nove Srbije. Danas dobijamo dokaz da je mesto predsednika Saveta Narodne banke Srbije podareno SPS-u na ime naknade za podršku budućoj vladi.