Pošto je gospodin Vučić u jednom trenutku rekao kako predsednik Republike svoje stavove može da iskazuje kroz poslanički klub DS, a ja sam šef poslaničkog kluba DS, smatram, gospodine predsedniče, da imam osnov za repliku.

Predsednik Republike je mandat da obavlja ustavna ovlašćenja koja su u najvišem pravnom aktu zemlje utvrđena dobio tako što je pobedio na predsedničkim izborima i tako što su građani Srbije doneli odluku da Boris Tadić bude predsednik Srbije.         Predsednik Republike nije vezan svojom ocenom o tome da je ova skupština povredila Ustav i nije osnov prava da se koristi suspenzivni veto, koji je Ustavom dat predsedniku Republike, isključivo konstatacija ili postojanje verovatnoće ili uverenja, ili ma šta, da je Skupština svojim zakonom povredila Ustav.
Istina, u obrazloženju koje je stavio u svoje pismo, vraćajući ovaj zakon Skupštini, predsednik Republike je rekao za ovaj zakon da smatra da su odredbe Ustava, kojima je utvrđena nadležnost autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, u suprotnosti sa ovim zakonom i da davanje ovlašćenja Vladi Republike Srbije da stavi van snage odluke opština, gradova i autonomnih pokrajina – nije u skladu sa Ustavom. Predsednik Republike ima pravo da vrati zakon i onda kada smatra da je loš, da je protivan interesima države i građana. Duboko ubeđenje koje ima poslanički klub DS, i koje očigledno deli predsednik Republike, jeste da je proces decentralizacije jedan od najbitnijih elemenata uspostavljanja modernog civilizovanog demokratskog društva.
Kada postoji politička intencija da se društvo decentralizuje, onda svakako izvršna vlast ne bi trebalo da ima ovako široka ovlašćenja i da diskreciono ocenjuje da li su određeni akti lokalnih jedinica samouprave ustavni, zakoniti ili ne. To je razlog.

DS je imala svog predstavnika na Administrativnom odboru. Potpredsednik Skupštine, gospodin Milan Marković, izneo je stav DS i u načelu povodom Predloga za izmenu Poslovnika, a isto tako i o različitim pojedinačnim pitanjima. Bez obzira kakva bila odluka Administrativnog odbora, ova skupština će doneti definitivnu odluku o tome da li bi Poslovnik trebalo da bude promenjen ili ne.
Kao što je gospodin Marković na sednici Odbora rekao, ovakve izmene Poslovnika nisu prihvatljive za DS i naš poslanički klub će taj svoj stav obrazlagati za vreme trajanja pretresa u načelu i u pojedinostima. To jeste pozicija ovog poslaničkog kluba.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, DS ne može podržati ovakve izmene Poslovnika. Poslanički klub DS je potpuno svestan činjenice da je potrebno unaprediti efikasnost rada Skupštine, jer Narodna skupština Republike Srbije treba da usvoji veliki broj zakona i drugih opštih pravnih akata koji će usaglasiti naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evropske unije, jer posle dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, ili Studije izvodljivosti, ulazimo u sistem pregovora sa ovom asocijacijom. Jedan od najvažnijih elemenata priključenja naše zemlje Evropskoj uniji jeste, kao što rekoh, usaglašavanje opštih pravnih akata sa onim što postoji kao pravni sistem.
Međutim, po našem dubokom ubeđenju nije moguće na ovakav način poboljšati efikasnost rada Skupštine. Pri ovakvim pravilima rada parlamenta, nažalost, sednice ne počinju onda kada je predviđeno, nego nekoliko sati kasnije, pa se dešava da veliki broj zakona, koji se nalazi u sazivu pojedinih sednica, biva izdebatovan tako što je ovaj parlament nekoliko puta radio do duboko u noć ili do ranog jutra, a to je isto jedan od načina ili puteva da se suštinski onemogući rasprava o zakonskim predlozima.
Parlament može efikasnije da radi ukoliko oni koji treba da diktiraju rad ovog parlamenta, a to je parlamentarna većina, imaju snagu i mogućnost da obezbede prisustvo dovoljnog broja poslanika u ovoj skupštini, da bi ta skupština mogla da radi. Sa druge strane, da se omogući opozicionim poslanicima da iznesu sve ono što predstavlja njihove stavove, ubeđenja, predloge i da sa ove govornice bude omogućeno svakom poslaniku da iznese argument za sve to. Dakle, da je ova skupština počinjala da radi u 10,00 časova ujutru i da je poštovan pun kapacitet radnog vremena, kako je to moglo da se desi, bilo bi ovde mnogo manje problema.
Parlamentarna većina bi imala mnogo manje potrebe da poseže za smanjenjem radnog kvoruma i, u stvari, za pravljenjem jedne situacije u kojoj ova skupština ne mora uopšte da ima bilo kakav kvorum da bi radila.
Istiniti su argumenti koji su izneti na raspravi na Administrativnom odboru, i ovde će sigurno biti prezentirani poslanicima i javnosti, da je u različitim evropskim parlamentima slično rešenje kao kako se predlaže i u Predlogu izmena i dopuna ovog poslovnika.
Nikakav ovo presedan neće da bude ukoliko Predlog dobije većinu, ali želim da ukažem na nešto što je u Srbiji različito u odnosu na političke prilike u Nemačkoj, u Italiji, u Grčkoj ili u drugim zemljama gde je kvorum za rad skupštine manji od onoga što jeste trenutni kvorum za rad Skupštine Srbije.
Poverenje u ovaj parlament je, ukoliko se ne varam, ispod 5%. Dakle, manje nego svaki dvadeseti građanin Srbije smatra da ovom parlamentu treba pokloniti poverenje.
Želim samo u nekoliko koraka da kažem šta je po mom mišljenju dovelo do obaranja poverenja i vere građana Srbije u ovu skupštinu. Vlada Republike Srbije, Vlada koja je konstituisana i izabrana u ovoj skupštini od strane parlamentarne većine, donela je pre izvesnog vremena zaključak da se ministrima i predsedniku Vlade povećaju zarade. Ispostavilo se da je taj zaključak protivustavan, ispostavilo se presudom Ustavnog suda Srbije.
Kada je taj zaključak donet, ministar finansija, gospodin Dinkić, poslao je preporuku Skupštini da bi poslanici trebalo sebi da povećaju zarade. Uz veliko protivljenje DS, uz veliko protivljenje još nekih učesnika u ovom parlamentu, uz protivljenje koje je konstatovano u svim aktima, a prate rad Administrativnog odbora i ove skupštine, parlamentarna većina je odlučila da poslanicima zarade poveća.
Došli smo do toga da je danas u Skupštini tri ili četiri puta veća zarada jednog poslanika nego zarada neurohirurga, a četiri ili pet puta veća nego zarada profesora ili učitelja. Ovo su opštepoznate stvari, ali govorimo o poverenju koje građani Srbije imaju u ovu skupštinu.
Građani Srbije su doživeli kao veliki udarac odluku poslaničke većine o zaradama, a šta je poruka koju šalje Narodna skupština ukoliko bude usvojila izmene i dopune ovog poslovnika.
Dirljiva je, gospodine predsedniče, energija koju ste uložili da obrazložite da je to zbog potrebe povećanja efikasnosti, ali svako ko prati rad ove skupštine, a veliki broj ili gotovo svi punoletni građani to čine, izmene i dopune ovog poslovnika doživeće na način, da, praktično, više nije ni potrebno da se pojavljuju poslanici u ovoj skupštini da bi se stekli uslovi da ovaj parlament radi.
Znači, ujutru ovde između 10 i 11 časova treba da bude 84 poslanika i posle toga – kud koji mili moji. Ne znam da li će poslanici biti na odborima ili će se baviti nekim drugim stvarima, ali to je slika koju ovaj parlament o sebi šalje. To je ta razlika koja postoji u političkom životu Srbije u odnosu na politički život u Nemačkoj, Italiji i u drugim zemljama, gde parlamentu nije potreban toliki broj poslanika da bi mogle da teku sednice nesmetano.
Dakle, radi se o poverenju. Ovakva odluka, po mom dubokom ubeđenju, dovešće ovu skupštinu ne na 4 ili 5% poverenja, već će potpuno zbrisati poverenje bilo kog građanina Srbije u ono što ovaj parlament radi, a to je, takođe, po mom dubokom uverenju, nešto što ne predstavlja nacionalni interes.
Jer, ukoliko ljudi ne veruju u institucije, ukoliko građani nemaju veru u to da država radi u njihovom interesu, ovaj parlament predstavlja najreprezentativnije političko telo u Srbiji, onda mislim da ćemo imati velike teškoće sa priključenjem Srbije Evropskoj uniji, i sa harmonizacijom našeg pravnog sistema sa sistemom Evropske unije, i sa usaglašavanjem našeg celokupnog političkog i javnog života sa onim što bi trebalo da bude da bi Srbija postala mesto gde se pristojno živi.
Želim na samom kraju da ukažem na bar dve odredbe koje su po mom mišljenju s one strane ustavnosti. O tome je već rečeno ovde. Mislim da u članu 136, kada se izmena poslovnika uređuje postupanje po amandmanima, gde se svakoj poslaničkoj grupi daje 10 ili, ukoliko bude usvojeno, 15 minuta, a to je jedan amandman, dakle, za raspravu po jednom amandmanu, mislim da će biti povređeno pravo ravnopravnosti i mislim da će Ustavni sud imati negativna stav, jer će ta odredba sigurno biti predmet ocene ustavnosti.
Ovde je već rečeno da je, ne tako davno, Ustavni sud drugu, ne ovakvu, ali odredbu koja je imala nekakvo slično značenje označio protivustavnom, stavio van snage, tako da je svakom od poslanika omogućio da se izjasni o svakom amandmanu.
Slično značenje, po mom mišljenju, ima i član 137. Poslovnika koji omogućava, odnosno pardon, ovo je bio član 137, a inače članom 136. uređuje se pravo na podnošenje amandmana po završenoj načelnoj raspravi i načelnom pretresu.
Dakle, govorio sam o članu 137, a sada govorim o članu 136. Predlogom Poslovnika dato je pravo odboru da predloži amandman, kada u roku od 24 sata Skupština miruje, između završetka načelne rasprave i početka rasprave pretresa u pojedinostima.
Mislim da ta odredba takođe nije ustavna, jer ne može odbor imati bilo kakvo pravo koje nema svaki pojedinačni poslanik. Dakle, ako može više, može i manje, i to je jedno od temeljnih pravnih načela. Ukoliko poslanik može da predloži zakon, utoliko pre poslanik uvek može da podnese amandman, utoliko pre poslanik može i mora imati pravo da o svakom pojedinačnom amandmanu raspravlja. Hvala najlepše.

Gospodine predsedavajući, iskren da budem, gospođo Radeta, ne znam kako ste u raspravi o poslovniku došli do predsednika Republike i do potrebe da govoreći o ovoj tački dnevnog reda raspravljate o tom pitanju. Nije sporno da se pozicija DS i vaše stranke duboko razlikuje po mnogim pitanjima, pa i o pitanju sagledavanja 10 godina 20. veka, a dobrim delom u tih 10 godina je vaša stranka učestvovala u vlasti.
Još je manje sporno da imamo veoma različite poglede, ali da ste dogurali dotle da odlazak predsednika Republike u Srebrenicu, gde će odati poštu na mestu gde je 7.800 ljudi ubijeno za nekoliko dana, po izveštaju koji je napravila komisija Vlade Republike Srpske, nisam znao gospođo Radeta šta je to kriminalno i u čemu se sastoji kriminalni pokušaj, kako vi to kažete.
Ne znam ni u čemu se sastoji pokušaj, predsednik će otići zbog toga što je Srebrenica postala u celom čovečanstvu simbol stradanja tih nesrećnih godina i zbog toga što će na taj način država Srbija odati poštu ljudima koji su na takav način ubijeni.
Predsednik Republike je u poslednjih nekoliko meseci bio u Gradiški, kada je obeležavana godišnjica oslobođenja Jasenovca. Bio je u Žitomisliću, na stratištima srpskog naroda. Ukoliko ne budemo mogli kao država da se suočimo sa prošlošću, kroz koju smo nažalost svi zajedno prošli, ukoliko ne budemo mogli kao država da postanemo deo sistema vrednosti koji ima savremeno čovečanstvo, gubićemo korak po korak sposobnost da branimo uspomenu na svoja najstrašnija stratišta, i na Jasenovac, i na Jadovno, i na stratišta našeg naroda u poslednjih 10 godina 20. veka, uključujući i Bratunac.
Zbog toga mislim da je više nego strašno, ukoliko ste u stanju, da kažete za odavanje pošte tolikom broju ljudi, koji su stradali a da nisu imali priliku da se brane, da je to kriminal.

Nije mi jasno po kom osnovu je poslednji govornik dobio reč, ali da ne ulazimo sada u to. Duboko se mi razlikujemo, poštovani gospodine. Duboko se razlikujemo, zbog toga što je pokojni premijer Zoran Đinđić učinio i pokrenuo najveće i najznačajnije promene koje je ova zemlja doživela u poslednjih 200 godina u svojoj modernoj istoriji. Znam da ste vi duboko žalosni zbog toga, ali to nije tema i to nije problem, i zbog toga vi čeznete da se vratite u devedesete godine.
Želim da vam saopštim lošu vest za vas: nikada se to neće desiti. Srbija je 5. oktobra promenila tok svoje istorije i ostavila jad, bedu i katastrofu devedesetih godina, koja se završila, nažalost, sa tim NATO bombardovanjem, kome ste vi toliko mnogo doprineli. Zbog toga su sada strane trupe na Kosovu i Metohiji, zbog toga je ova zemlja izgubila sve ono što je uspela u svojoj modernoj istoriji da stekne, za tih deset godina kojima ste vi toliko mnogo doprineli. Razlikovaćemo se, duboko ćemo se razlikovati. Boris Tadić je predsednik Srbije i otići će u ime Srbije da oda poštu nevinim žrtvama u Srebrenici. Ne znam zbog čega vi ne možete da odete i da odate poštu svakome za koga smatrate da treba to da učinite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, reklamiram povredu člana 199. Poslovnika, koji govori o rokovima u kojima bi trebalo predloge za izglasavanje nepoverenja Vladi i  pojedinim ministrima staviti na dnevni red.
Celokupan dnevni red, o kome bi danas trebalo da se raspravlja, a ne da se odlučuje, trebalo je da se u ovom parlamentu nađe mnogo ranije pre današnjeg dana. Ono što je u svakom slučaju važno istaći jeste da, kada 20 ili više poslanika traži raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi, ta rasprava, po Poslovniku, mora da bude otvorena.
Ona ne može, ili bar ne sme, da bude predmet glasanja, odnosno ne može da bude tema za glasanje. SRS je podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ona je istakla svoje razloge, ali DS drži da svaki predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi predstavlja priliku za parlament i za građanstvo da se diskutuje o celokupnoj politici Vlade Republike Srbije.
DS smatra da su ekonomske prilike u državi veoma loše, da su svi ekonomski trendovi više nego zabrinjavajući i da se, nažalost, obistinjuju sve one primedbe i kritike koje je DS, prilikom formiranja Vlade Republike Srbije u martu 2004. godine, u nekoliko navrata u toku 2004. i početkom 2005. godine iznosila pred građane Srbije.
Inflacija je u martu 2005. mereno na mart 2004. godine 16,6%. Nezaposlenost nije smanjena, poreski prilivi u ovoj zemlji su 30% veći nego što su bili, a privreda je nelikvidna. Privreda u Srbiji nalazi se u recesiji. Stanje bezbednosti je znatno lošije nego što je bilo 2003. godine, iako je ministar smenio više od 700 ljudi koji upravljaju srpskom policijom. Stanje u pravosuđu je više nego zabrinjavajuće i o tome svakodnevno dobijamo poruke kako iz inostranstva, tako i od relevantnih poznavalaca prilika u zemlji.
Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno da građani Srbije čuju debatu o poverenju Vladi. Ukoliko te debate ne bude, znači da su se parlamentarna većina, Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade "na smrt" prepali od toga šta poslanici u ovom parlamentu imaju da kažu o tome šta ne valja u politici Vlade Republike Srbije.
Pre nego što sam ušao u ovu salu, moj prijatelj Milan Stanimirović me je podsetio na jednu misao koju je Masarik pre Drugog svetskog rata izrekao: "Suština parlamentarizma nije u odlučivanju, suština parlamentarizma je u raspravljanju".
Nije mi jasno zbog čega bi se bilo ko plašio da 250 poslanika ovog parlamenta iznese razloge protiv Vlade Republike Srbije ili za Vladu Republike Srbije. Jasan je znak slabosti i jasan je znak kukavičluka, ukoliko parlamentarna većina povredi Poslovnik, ukoliko na taj način bude povređen Ustav i ukoliko Srbija ostane uskraćena za debatu o poverenju Vladi Vojislava Koštunice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, pre nego što pređem na debatu o ovoj tački dnevnog reda, zaista moram da iskažem svoje duboko nezadovoljstvo time što je ceo parlament ovde juče bio, ili danas, "držan" do 04,30 časova da bi se ministar Lončar, valjda kad se ispavao i ne znam šta sve jutros uradio, sanjao, setio da bi trebalo da povuče zakon. Ne može se tako u Evropu.
Nadam se da je to poslednji put da je 250 poslanika ove skupštine, koju je narod izabrao, većina poslanika koji su izabrali ovu vladu, bilo pod torturom izvršne vlasti. Nadam se da parlamentarna većina više neće dozvoliti da bude predmet te torture.
Što se tiče nas iz opozicije, mi smo tu da branimo svoje političke stavove i svoja politička ubeđenja. Mogli ste da nas držite ovde i 10 dana, mi bismo svoj posao radili. To, prosto, kao što i sami vidite, nema bilo kakvog smisla.
Znači, da pređem na ovu tačku dnevnog reda, DS drži da je od vitalnog značaja za državu da unapredi infrastrukturu i u okviru infrastrukture da, ako ne prvenstvenog, onda svakako među prva dva ili tri sistema po važnosti, bitno da se izgradi putna infrastruktura.
Pre nekoliko dana sam sa kolegama iz DS i DSS bio na jednoj parlamentarnoj ekskurziji u zapadnoj Nemačkoj. Tu smo na mnogo važnih mesta istakli potrebu da se Koridor 10 postavi kao jedan od prioritetnih državnih ciljeva i pokušali da približimo svoje viđenje bitnosti ostvarenja ovog velikog infrastrukturnog projekta za celu državu i naciju.
Potpuno je, po mom mišljenju, sa one strne političke mudrosti, biti a priori protiv određenog pristupa rešenju ovog problema. Nisam po definiciji protiv toga da se ovo pitanje rešava tako što će biti doneta odluka o davanju određenih putnih pravaca na koncesiono korišćenje onima koji za to budu bili spremni da ispune državi najbolje uslove. Zbog toga ću potpuno dobronamerno da postavim neka pitanja ministru i očekujem da će on ovaj parlament obavestiti o svojim pogledima na ta pitanja.
Pre svega, interesuje me kakav je stav gospodina Ilića, a samim tim i Vlade, pošto je ovo Vladini predlog, a ne predlog Ministarstva kapitalnih investicija, na to što nije urađena studija izvodljivosti ni za jedan od ovih predloženih putnih pravaca, ni za jedan od ovih predloga koncesija.
Po članu 100. Zakona o planiranju i izgradnji neophodno je da bude utvrđeno, pre nego što se otvori ova procedura, sve što je nužno da bi mogla da bude doneta odgovarajuća odluka. Ta studija izvodljivosti je postala sastavni deo našeg života, jer dok nismo dobili Studiju izvodljivosti od Evropske unije, nismo mogli da napravimo taj formalni korak napred u prključenju Evropskoj uniji. Studija izvodljivosti je potrebna i za svaki put koji država ima nameru da radi na bilo koji način, bilo kao investitor, bilo tako što će putem koncesionog ugovora angažovati nekog izvođača.
Dakle, kako za putni pravac od Horgoša do Novog Sada, od Novog Sada do Beograda, od Beograda do Požege, tako i za putni pravac od Niša do Dimitrovgrada, kako Zakon o planiranju i izgradnji kaže, neophodno je bilo prvo utvrditi od strane onih koji su za to licencirani, sposobni da to učine, kojim bi to trasama ovi putni pravci trebalo da idu? Na osnovu toga, bilo bi moguće utvrditi koliko bi to koštalo.
Neophodno je utvrditi koliki je predviđen obim saobraćaja tim putnim pravcima, kolika je frekvencija saobraćaja; koliko svaki dan automobila, kamiona, vozila prođe putnim pravcem od Subotice do Novog Sada, od Novog Sada do Beograda, od Beograda do Požege i od Niša do Dimitrovgrada.
Niko ne može da da prognozu i da donese odluku o tome da li je verovatna isplativost izgradnje ovih putnih pravaca, dok nemamo na jedan validan način utemeljen dokaz o tome kolika je gustina saobraćaja na ovim putevima. Naravno, ono što je veoma bitno i što se ne čini uvek kao važna stvar, a to su uticaji na životnu sredinu koji, takođe, moraju biti bitan element studije izvodljivosti.
Koliko mogu da vidim iz materijala koji je ovoj skupštini priložen, Vlada Republike Srbije je na predlog ministra Ilića prosledila ovoj skupštini Predlog za donošenje odluke o koncesiji, a da nema te studije izvodljivosti, iako je to izričita zakonska naredba. U 2003. godini, tadašnja vlada je donela Uredbu koja je regulisala prostorni plan, a tiče se taj prostorni plan ovog putnog koridora od Niša do Dimitrovgrada. Kako stoje stvari, postoje četiri moguće trase kojim bi put od Niša do Dimitrovgrada mogao da ide, pa će sigurno ministar ovde obavestiti parlament o tome zašto je izabrana baš ova trasa koja stoji u Predlogu koji se nalazi pred ovim parlamentom.
Zašto ne neka od preostale tri trase? Na osnovu kojih parametara je ministar predložio Vladi, a Vlada ovom parlamentu da se baš ova tzv. "brdska ili planinska trasa" nađe ovde pred nama? Onda jedno zaista pitanje koje zbunjuje, na koje građani, a i mi ovde očekujemo da dobijemo odgovor: koliko se da videti iz ovog projekta, budućem koncesionaru će biti ustupljeno naplaćivanje putarine na putnim pravcima koji su već gotovi i koje je Republika Srbija, od para, novca poreskih obveznika, izgradila.
Koliko mogu da vidim, trebalo bi da putarina od Beograda do Subotice bude ustupljena, putarina koju sada ubira Direkcija za puteve, odnosno Ministarstvo kapitalnih investicija, odnosno Ministarstvo finansija Republike Srbije i budžet Republike Srbije, onome ko dobije pravo da gradi put od Subotice do Požege.
Ukoliko budemo usvojili Predlog Vlade, ovaj parlament više nikakav uticaj nema na to kakav će ugovor o koncesiji biti zaključen. Prepuštamo Srbiju u ruke Vlade i u ruke gospodina Ilića. Ne želim ništa loše tu da prejudiciram, želim da otvorim to pitanje i da oni zaključe ugovor sa budućim izvođačem radova – da oni odrede kada bi ti radovi trebalo da počnu, da oni odrede koliko dugo će taj koncesionar naplaćivati putarinu sa puteva koji su već završeni novcem poreskih obveznika Srbije.
Pitanje koje takođe želim da postavim gospodinu Iliću jeste, zašto ne postoji predlog da se radi cela magistrala, odnosno ceo put koji bi trebalo da poveže Beograd sa južnim Jadranom? Zašto samo do Požege? Šta ćemo da radimo od Požege do crnogorske granice?
Po kom je to rezonu sada Požega? Ja, inače, veoma volim i imam dosta prijatelja u Požegi i u Čačku, ali zašto do Požege? Kako će sada, ovde vidim nekoliko poslanika vladajuće većine iz Šapca, ja sam opozicija pa nemam problem da objasnim kada Vlada nešto loše uradi, ali ima ovde iz SPO iz Bogatića, ima iz Šapca jedan poslanik iz G-17 plus, jedan je iz DSS, ili poslanici iz Valjeva, kako će oni da objasne svojim građanima zašto se taj Krak ne širi prema Šapcu i prema Valjevu, nego baš do Požege ide?! Naravno, ovo je jedan primer i pretpostavljam da će ministar dati adekvatan odgovor.

Koristim i drugih 10 minuta.
Veoma je bitna odluka i šta ćemo sa Kragujevcem da radimo. Veliki broj poslanika sa velikim zanimanjem očekuju odgovor, a zašto Kragujevac ne bi sa najvećom frekvencijom saobraćaja, između jednog grada i autoputa i Koridora 10, sa najvećim brojem saobraćajnih nezgoda, sa najmanjom bezbednošću na putevima, zašto nema autoputa između Kragujevca i Beograda.
Ali, dobro, svako naseljeno mesto i svaki grad u Srbiji može da postavi ovo pitanje i to je odgovor zašto je potrebno prvo uraditi studiju izvodljivosti, da bi svaki poslanik ovde i svaki građanin Srbije mogao na osnovu činjenica da prosudi da li je Vlada, ministarstvo i ovaj parlament, da li su doneli dobru odluku ili ne. Ova skupština će u danu za glasanje doneti jednu od najvažnijih odluka, koja će uticati na ubrzanje privrednog razvoja Srbije ili će onemogućiti ubrzanje privrednog razvoja Srbije. Ukoliko Srbija donosi loše odluke ovakve vrste, ukoliko ne budemo uspeli da podignemo svoju infrastrukturu na najbolji mogući način, u što kraćem vremenu, nećemo uspeti da se priključimo EU onoliko brzo koliko je to moguće.
Želim da pohvalim ministra Ilića za jednu izjavu i za jednu nameru koju je obelodanio pre nekoliko dana, a to je: da čisti rečni tok Save, da otvori jednu arteriju rečnih tokova i da povežemo zemlju sa velikim lukama u Hamburgu i sa velikim morskim lukama u zapadnoj Evropi. To je dobro i ono što je dobro treba istaći, a ono nad čim postoji senka sumnje, mora da bude na adekvatan način ovde raspravljano.
Ukoliko ne dobijemo odgovore na sve ove činjenice koje su važne, ja pozivam ovaj parlament da na sebe ne preuzima rizik donošenja odluke nad kojom neće imati kontrolu. Neće onda biti kriv predsednik Vlade i neće biti kriv gospodin Velimir Ilić, nego ćemo biti krivi mi.
Želim, i obraćam se, pre svega poslanicima vladajuće većine, da imate punu svest o tome. Blizu su izbori, dame i gospodo, prema tome, nalazite se pred donošenjem jedne od odluka koje će u bitnom uticati na to koliko ćemo brzo svoju državu uvesti u EU.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 28. Poslovnika.
Kao predsednik parlamenta dužni ste da se starate o zakonitosti poslovanja i postupanja ovog visokog doma. Očigledno je da volja koju su poslanici iskazali kada je usvojen Zakon o radu i koju manifestuje sadržina zakona koji ovaj parlament je usvojio, glasajući o zakonu u celini, ne odgovara tekstu koji je iz ove kuće, iz parlamenta, iz Narodne skupštine Republike Srbije, otišao u Predsedništvo Srbije, predsedniku Republike Borisu Tadiću na potpis.
Naravno da predsednik, prilježno radeći svoj posao, kao i baveći se predstavljanjem i zastupanjem Republike Srbije u zemlji i u svetu na najbolji mogući način, i njegove stručne službe konstatovali su da postoji bitna nesaglasnost između dostavljenog i teksta zakona koji su usvojili narodni poslanici i koji predstavlja izraz narodne volje, jer narodni poslanici ovde reprezentuju narod, i da je došlo do krivotvorenja onoga što je izašlo iz ovog visokog doma kao zakonski akt. I to u nekoliko tačaka.
Ne upuštajući se ovde u sadržinu zakona, predsednik je svojim pismom upozorio Narodnu skupštinu da je došlo do povrede, ali to, gospodine predsedniče, nije proizvelo nikakav efekat, osim što vidimo da se danas na dnevnom redu ovog parlamenta nalazi krivotvoreni tekst zakona.
Predlažem, a poslanička grupa DS je to u pisanoj formi i uputila predsedniku Zakonodavnog odbora, gospodinu Aligrudiću, da Zakonodavni odbor, pošto ova sednica bude prekinuta, utvrdi sve bitne činjenice koje se tiču povrede Poslovnika i uzurpacije zakonodavne vlasti od lica koja su zakon krivotvorila.
Po članu 140. Poslovnika, pravno-tehničku redakciju, a to je termin koji je nekoliko važnih osoba u ovoj zemlji upotrebljavalo u protekle dve nedelje, jedna od tih važnih osoba ste vi, gospodine predsedniče, druga je ministar za rad, gospodin Lalović, treća je sekretar parlamenta, gospodin Danilović, može da predloži Zakonodavni odbor u vidu amandmana ovoj skupštini ovde.
Niko ne sme, ma šta mislio o sadržini zakona, ma šta mislio o finansijskim i političkim posledicama zakona, da uzme zakonodavnu vlast u svoje ruke. Neko je uzurpirao zakonodavnu vlast i DS traži da ova sednica bude prekinuta, a da onaj ko je nadležan, a to je Zakonodavni odbor, utvrdi o čemu se radi i da se stavi nadležnim organima, a tu su tužilaštvo i sud, da utvrde ko je prekršio zakon, zloupotrebljavajući službeni položaj ili nesavesno radeći svoj posao. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, kada ste pitali da li smo zadovoljni, mogu blagonaklon savet da vam dam, trebalo je objašnjenje da date u prisustvu advokata.

Plaćenog advokata, i verovatno ćete imati priliku vrlo uskoro da na nadležnom mestu to učinite.
Nije samo ovo što je gospodin Nikolić rekao oko izveštaja Administrativnog odbora. Pre glasanja o zakonu o radu u celini, predsednik Narodne skupštine prekida rad sednice i kaže: "Dakle, Narodna skupština Republike Srbije tokom glasanja na amandman 119. usvojila je dva amandmana koji su u suprotnosti. Sve je u redu, samo Poslovnik predviđa da se u tom slučaju sastane Zakonodavni odbor i da se izjasni koji je od ta dva amandmana usvaja. Dajem pauzu od 10 minuta."
Izlazi gospodin Aligrudić, posle izvesnog vremena, i kaže - Zakonodavni odbor je razmotrio amandman na član 119. Predloga zakona i amandman na član 94. Predloga zakona. I ništa više. Dakle, gospodine predsedniče, vi ste govorili neistinu pre 10 minuta ovde kada ste davali obrazloženje kako se Zakonodavni odbor bavio izučavanjem svih članova koje ste naveli, a želim još jednom da kažem, to su član 105, član 108. i član 118.
Druga stvar, gospodine predsedniče, više ne znam kako da uđem u vaš kabinet. Ako vi snimate sve što se dešava u vašem kabinetu, predlažem da Odbor za bezbednost, po prekidu ove sednice, otvori jednu sednicu i da se utvrdi ko u ovoj skupštini snima poslanike i po čijem odobrenju, i da li se i tu radi o krivičnom delu, jer je to krivično delo, ukoliko osoba koja je snimana za to ne zna.
Još jednom ću ponoviti predlog, smatram da je za opšte dobro važno da ova sednica bude prekinuta i da Zakonodavni odbor razmotri o čemu se ovde radi. Predsednik je, a to još jednom da kažem, vratio tekst da biste vi postupili u skladu sa Ustavom, Poslovnikom i zakonom, jer je to jedino što je mogao da uradi, dobio je falsifikovan tekst i ništa drugo sa njim se nije dalo ni činiti.
Inače, gospodine predsedniče, mislim da je vreme da sami podnesete ostavku i da se više ne bismo bavili tim pitanjem.

Postoje dve stvari. Jedna stvar je upravo ta o kojoj govorite, o tome šta je tražio predsednik Republike od vas. Tražio je da postupite u skladu sa Ustavom i zakonom.
Znate, gospodine predsedniče parlamenta, Ustav ne poznaje situaciju falsifikovanje zakona od strane nekoga ko radi u Narodnoj skupštini. Postoji pravna praznina i u slučaju pravne praznine mora se postupiti onako kako nalažu pravni principi zaštite pravnog poretka. Pošto imam, između ostalog, tu tešku situaciju, da sa drugim ljudima iz drugih stranaka radim na novom predlogu Ustava, sigurno ćemo staviti jednu odredbu koja će regulisati situaciju, ukoliko neko dobije pravo veta, kako postupa taj nadležni organ ukoliko dobije falsifikovani zakon.
Ništa drugo predsedniku Republike nije preostalo, kada je utvrdio da je došlo do krivotvorenja, nego da vas o tome obavesti i da traži da postupite u skladu sa Ustavom i zakonom. Šta to znači, gospodine predsedniče, i kakvo je vaše tumačenje, sada smo videli, jer vi taj krivotvoreni zakon stavljate ovde pred Skupštinu, iako je o njemu nemoguće glasati.
Druga stvar je ovo o čemu govori gospodin Aligrudić. Kako je mogla ova skupština da se, posle njegovog izlaganja o tome šta je bilo na Zakonodavnom odboru, izjasni o članovima 105, 118. i 108, koji su kasnije krivotvoreni, kada je on obavestio Skupštinu šta je Zakonodavni odbor radio sa članovima 119. i 94. Malo koncentracije i zdrave pameti da unesemo u ovu diskusiju.
Ovaj parlament nije imao priliku, jer nije mogao da zna da će u naredna dva-tri dana, posle završetka glasanja o Zakonu o radu u celini, doći do falsifikovanja i nije mogao tim povodom da postupi. Sada ovaj parlament ima priliku da prekine ovu sednicu i da vidimo na Zakonodavnom odboru šta je prava volja narodnih poslanika.

Član 28. Poslovnika. Vrlo je važno da potpuno razjasnimo, kako svi sami sebi, tako i javnosti. Poslovnik ove skupštine predviđa dve situacije u slučaju kada predsednik Republike ne potpiše zakon.
Prva situacija je data u članu 180. i taj član u stavu 2. jasno kaže: "Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima..."
Predsednik Republike nije tražio da Skupština ponovo glasa o ovom zakonu. Predsednik Republike je jasno rekao: "Molim vas da postupite u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je propisano postupanje u situaciji nepotpisivanja ukaza o proglašenju".
Član 181. jasno kaže: "Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona, koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike".
Sada vi, gospodine predsedniče parlamenta, da dokažete ovoj skupštini i svom građanstvu koje prati prenos, gde je to i kada predsednik Republike tražio od vas da se glasa ponovo o ovom zakonu.
Prema tome, od 11 sati, a sada je 13,30, uporno neistinito interpretirate ono što se desilo, iako je pravna situacija potpuno jasna. Zbog toga ponovo zahtevam da date prekid ove sednice i da Zakonodavni odbor utvrdi sve relevantne stvari vezane za ovaj zakon.

Gospodine predsedavajući, vidim da se ova debata pretvorila u raspravu o Demokratskoj stranci, ali ne čudi to mene.
Vi ste, gospodine Krasiću, očigledno fascinirani Demokratskom strankom i nemate drugih političkih tema u onome što radite. U pravu ste, gospodine Krasiću, dok je Demokratske stranke nikada vi na vlast nećete doći. Ne čudi me, gospodine Krasiću, zbog toga što je sigurno na vas takođe upečatljivo delovalo juče što se skupilo 10.000 ljudi u "Pioniru". Imali ste šta da vidite. Ukoliko, gospodine Krasiću, budete ulagali dovoljno energije i truda, možda za neku deceniju vi dođete na taj nivo takođe.
Gospodine Krasiću, nije to pitanje mržnje, niti bilo ko iz Demokratske stranke bilo koga mrzi, niti se politika na mržnji može zasnivati, niti smo mi to radili. Pitanje zdrave pameti je, gospodine Krasiću, da se Demokratska stranka bori protiv vrednosti koje su upropastile Srbiju 90-tih godina.
To je cilj Demokratske stranke i mi ćemo uspeti u tome. Uspećemo u tome zbog toga što 70% ljudi u Srbiji želi da ide u Evropsku uniju, gospodine Krasiću. Uspećemo zbog toga što 70% ljudi želi da živi dobro. Uspećemo zbog toga što je Demokratska stranka spremna da zastupa te ljude koji žele da žive normalno u 21. veku usred Evrope.
Ono što sam razumeo da vi kažete trebalo bi da pretočite u nekakvu rezoluciju o zabrani Demokratske stranke. Ne može to, gospodine Krasiću, jer istorija ne može da bude zaustavljena. Vi ste zastupnici prošlosti Srbije, Demokratska stranka je sadašnjost i budućnost Srbije, gospodine Krasiću.
Gospodine predsedavajući, mislim da nema pravo na repliku pošto sam ja dao repliku.