Gospodine Krasiću, o zabrani DS sam govorio kao o retoričkoj figuri ili retoričkom pitanju. Žao mi je što ste vi to bukvalno shvatili, pa vam se izvinjavam. Naravno, znam i sam, i zna i cela Srbija da je nemoguće da DS bude zabranjena i to, naravno, nije ni tema. Prosto da pojasnimo i da vi ne budete u zabludi i u zabuni. Žao mi je da sedite u parlamentu, a da nemate predstavu o činjenicama.
Važne su dve stvari ovde o kojima ste govorili, a koje, naravno, nisu istinite. DS će Srbiju odvesti u Evropsku uniju. DS, kao i predsednik Republike, imaju potpuno jasnu svest o tome da su nacionalni interes Srbije izvanredni odnosi sa Rusijom i izvanredni odnosi sa Kinom. Predsednik Srbije je zastupao na najbolji mogući način interese Srbije u susretu sa predsednikom Kine, koji je bio pre nekoliko dana. Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti, dala je podršku Srbiju i predsednik Republike je ono što je njegova ustavna nadležnost činio, borio se za taj interes.
Gospodine Krasiću, druga je stvar što vi baš ne znate kako se glasa u Savetu bezbednosti. To ste pre nekoliko nedelja ovde pokazali, pošto ne vladate tehnikom. Možda ste u međuvremenu pročitali neki udžbenik Međunarodnog javnog prava i da se obavestite o tome. Bitno je imati dovoljno volje i baviti se temama koje su deo vašeg posla, i talenat je 5%, a rad je 95%. Savetujem vam da izučavate ono o čemu govorite ovde.
Druga važna stvar je, naravno, ko za koga glasa. Prošle godine DS je jasno pokazala ko ima veću podršku građana Srbije. Dobili smo najviše glasova na lokalnim izborima i da je bio zakon iz 2000. godine imali bismo više vlasti u lokalnim sredinama u Srbiji nego 2000. godine, kada smo imali više vlasti nego bilo ko drugi.
Isto tako, ovde se neki javljaju, predsednik DS je postao predsednik Srbije i pobedio je i na predsedničkim izborima. Naravno, to je u najboljem interesu Srbije. Ove godine verovatno će biti parlamentarnih izbora. Naravno, DS će dobiti najviše glasova i Srbija će dobiti Vladu koja će biti sposobna da je brzo povede prema Evropi. To su dva važna pitanja. Ovo ostalo je sve pitanje nerazumevanja koje ste pokazali i o tome, prosto, ne želim da govorim i da trošim dragoceno vreme ovog parlamenta.

Očigledno je da SRS danas nema drugu temu nego DS i očigledno je da vi niste suštinska opozicija ovde, jer pored Vlade Republike Srbije i tolikih stranaka u Vladi Republike Srbije, i svega onoga što čini politički život u Srbiji, vi danas, vas nekoliko je potrošilo više od dva sata elaborirajući svoje primedbe na politiku DS.
Potpuno ste u pravu, gospodine Nikoliću, zbog toga što brana vašim idejama i vašim vrednostima, koje su tako strašan rezultat dale devedesetih godina, jeste DS. Naravno da ne možete doći na vlast dok je DS u Srbiji. U pravu ste, ne možete ništa učiniti da DS ne bude u Srbiji.
Što se izbora tiče i vaše zabrinutosti kako će biti formirana buduća vlada Republike Srbije, gospodine Nikoliću, bili ste u situaciji da trčite predsedničku trku i da se borite da postanete predsednik Republike, i sada se pitate kako je pobedio Boris Tadić i šta to znači da je DS pobedila na izborima. To znači da ima predsednika Republike, da je predsednik DS predsednik Republike. Kako je DS pobedila na predsedničkim izborima, tako će pobediti i na budućim parlamentarnim izborima.
Zabrinut sam da vi imate sve činjenice iz nekakvih istraga koje ste ovde pomenuli. Kako vi rekoste, teku nekakvi sudski procesi, a vi kao da ste branilac ili tužilac. Kako vi to dolazite do sudskih spisa i kakva je to država, kakav je to ministar pravde i kakav je to ministar policije, kad šef jedne nazoviopozicione frakcije ili opozicione stranke ima sve činjenice i preti tim činjenicama.
Dakle, gospodine Nikoliću, bilo bi dobro da obavestite javnost kakve su vaše veze sa gospodinom Jočićem i kakve su vaše veze sa ministrom pravde, kad vi imate mogućnost da se tako dobro i podrobno upoznate sa sudskim predmetima.
Što se tiče zaceljivanja rana, ne mogu Srbiji zaceliti rane od vlasti u kojoj ste i vi učestvovali. Biće potrebno nekoliko desetina godina da ispravimo ne samo materijalno siromaštvo, već da bude ispravljena sva ona šteta koja je naneta duhu i mentalitetu naše nacije i naših građana, ali ćemo i to uspeti da učinimo. I dve i po godine, dok je Zoran Đinđić bio predsednik Vlade, taj proces revitalizacije Srbije išao je veoma brzo. Naravno, Živković je nastavio koliko je mogao, imao je dobre namere i mnogo je uradio, ali desili su se izbori, pa trenutno stojimo; za kratko vreme, nastavićemo vrlo brzo.
(Predsednik: Vreme.)
Sasvim na kraju, vrlo je interesantno, gospodine Nikoliću, da vi, bar nisam čuo, ne rekoste proteklih dana ništa o tome što je preinačena volja ovog parlamenta i što je sasvim drugačiji tekst Zakona o radu došao do predsednika Republike. Koliko je meni poznato, vi nazivate sebe opozicijom ovde. Kako se vi izjašnjavate o tome što ste glasali za jednu stvar i usvojen je zakon koji ima jednu sadržinu, a onda je iz ovog parlamenta izašao sasvim drugačiji zakon? Bilo bi dobro da to objasnite građanima Srbije.

Ovo što je gospodin Anđelković rekao, to baš nikakav komentar ne zaslužuje. Svako nedelo možete da prijavite, gospodine Anđelkoviću, onome ko je u ovoj državni nadležan za to, a koliko znam, vi ste sada na vlasti sa Koštunicom, pa biste mogli da isterate tu stvar na čistac, a ne da koristite dragoceno vreme ove skupštine da se žalite.
Još nisam čuo da se neko ko je na vlasti žali za skupštinskom govornicom zbog toga što država ne funkcioniše. To ste vi, gospodine Anđelkoviću, danas jednu novu praksu uveli u srpski parlamentarizam.
Što se tiče zakona za koje je glasala DS, to su zakoni koje je pripremila Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i potpuno je van političke pameti da DS glasa protiv Zakona o železnici i protiv Zakona o poštanskim uslugama. Mi ćemo i dalje glasati za one zakone koji su u duhu evropske Srbije i koji prilagođavaju politički i pravni život Srbije onome što postoji u EU.
Postoje tu druge stvari. Znate, gospodine Nikoliću, da su vaši poslanici omogućili formiranje Komisije za hartije od vrednosti. Vi ste kao SRS dali kvorum za formiranje tog važnog tela, koje je posle toga učestvovalo u jednoj, u stvari u najvećoj aferi u 2004. godini koja je zadesila Srbiju, u aferi prodaje akcija "Knjaza Miloša".
Sa druge strane, gospodine Nikoliću, vaš poslanik je glasao ovde za rekonstrukciju Vlade, i to je takođe činjenica i fakat, i ostaće zapisano u istoriji kako je opoziciona stranka glasala za izmenu Vlade i na taj način podržala Vladu Republike Srbije. To su činjenice. O činjenicama možemo da komentarišemo ovako ili onako, ali činjenice se moraju poštovati.
Što se tiče gospodina Vučelića, vi imate takvu odbojnost prem EU, da čak ne želite da se udubite ni u termine. Ne potpisuje Srbija ništa, već bi trebalo EU, odnosno komisija EU da da pozitivnu ocenu studije izvodljivosti ili da ćuti, da ne kaže ništa, onda nema te studije izvodljivosti.
Što se tiče pravnog aspekta, jesam advokat po profesiji i ne umem drugačije da protumačim ovu odredbu rezolucije, koja kaže - nalaže se nadležnim državnim organima da nešto učine ili ne učine. Ne može ova skupština da naloži ništa, ova skupština može da donese zakon, ova skupština može da razreši sudije, tužioce i za to postoje adekvatne procedure.
Što se tiče ismejavanja, nismo mi, gospodine Vučeliću, nikada ismejavali vašu vlast, mi smo se nad njom zgražavali i uspeli smo da je oborimo, i to je u interesu Srbije, i to je otvorilo vrata ovoj naciji da se priključi porodici modernih evropskih naroda.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve političke Srbije i to nije činjenica sa kojom smo se suočili danas, ni juče. To je, nažalost, činjenica koja našu naciju prati od kad smo počeli u svojoj modernoj istoriji da pravimo modernu državu. Današnje vreme ima svoj izraz te dve Srbije.
Predlog akta o kome danas raspravljamo jeste borba između predstavnika jedne Srbije za naklonost i podršku ljudi koji dele njihove vrednosti. Prosto rečeno, predstavnici dve političke stranke ovde danas dokazuju ko više voli Slobodana Miloševića, ko se više brine za njegovu porodicu, ko je brižniji u očuvanju vrednosti koja se nalazi u temelju njihove politike.
Demokratska stranka je predstavnik vrednosti koje čine temelj života filozofije i ubeđenja druge Srbije. Postavlja se pitanje da li treba uzimati učešće u raspravi, koja je srodne, bratske ili kako god, političke formacije, danas ovde, dokazujući ko je verniji, ko je bolji i ko je prilježniji u političkoj borbi za Srbiju, kakvu oni žele. Treba! Treba da bi se pokazalo da nije moguće biti između. Nije moguće biti između te dve političke Srbije. Nužno je imati vrednosna opredeljenja.
Jedna politika je vodila Srbiju deset godina i na čelu te politike i takve Srbije je bio Slobodan Milošević. Bio je od 1990. do 2000. godine. U tih deset godina Srbija, narod Srbije, Srbi su pretrpeli najveće nacionalne gubitke. Država je doživela najveća moguća oštećenja od 1804. godine do dana današnjeg. Srbi su izgubili državu koju su napravili posle Prvog svetskog rata, državu u kojoj su imali rešeno svoje nacionalno pitanje. Izgubili su je zbog toga što je vođena loša politika, izgubili su je zbog toga što je vođena tragična politika.

Gospodine Anđelkoviću, ne mogu da ulazim u to da li vi razumete ili ne razumete ovo što govorim.

Možete sasvim slobodno da mi oduzmete reč. Ja ću, naravno, to poštovati. Sticajem okolnosti, kojim vam je predsednik Skupštine omogućio da vodite ovu sednicu, to vam dozvoljava.

Gospodine Anđelkoviću, to je pitanje vaše inteligencije. Ne mogu time da se bavim. To može biti za neke institucije, a može biti i za posmatrače.
Ostalo je nekoliko stotina hiljada Srba u Hrvatskoj, 650 hiljada Srba je izgubilo svoje domove u Hrvatskoj, 200 hiljada Srba je danas raseljeno sa Kosova i Metohije. To su posledice politike Slobodana Miloševića.
Privreda zemlje je ruinirana u tih deset godina. Kada je Slobodan Milošević završio svoju epohu, prosečna zarada građana Srbije je bila 25 evra. Ova zemlja nije imala struju dva meseca, tokom zime između 2000. i 2001. godine. U ovoj zemlji nije bilo penicilina u bolnicama. U ovoj zemlji nisu krečene škole deset godina, u ovoj zemlji nisu krpljeni putevi sedam ili osam godina. To je rezultat vladavine Slobodana Miloševića. I to je rezultat vladavine politike utemeljene na vrednostima koju danas brane Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ali, ima i gorih stvari od materijalnog osiromašenja.
Veliki broj naših sunarodnika je doživeo nesreću. Naravno da su veliku nesreću doživeli oni koji su izgubili svoja imanja i svoje kuće, a najveću nesreću one porodice koje su izgubile svoje članove, jer je veliki broj ljudi stradao. Veliki broj ljudi je stradao od zločina. Tih deset godina je dovelo do toga da 7.800 ljudi bude ubijeno u Srebrenici za tri dana.
Ta politika je dovela do toga da postoje grobnice u Srbiji iz kojih ni dan-danas nisu identifikovane sve žrtve. To su posledice politike koju je vodio Slobodan Milošević.
Posledica te politike je i Dejtonski sporazum. Posledica te politike je da je Dejtonskim sporazumom ustanovljeno pravo međunarodne zajednice, oličeno Ujedinjenim Nacijama, da ustanovi pravosudnu instituciju koja će ispitivati zločine koji su se desili u ovih deset godina.
Posledica te politike je i da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija formirao sud u Hagu, u kome se danas nalazi Slobodan Milošević.
Slobodan Milošević je dao pristanak Srbiji da bude formirana Međunarodni sud koji utvrđuje i ispituje ratne zločine. I danas se Slobodan Milošević u tom sudu nalazi.
Ono što je važno jeste u kakvoj ćemo zemlji mi živeti i u kakvoj zemlji će živeti naša deca. Hoćemo li u kratkom vremenu, ili će proteći dosta vremena, uspeti da ispravimo sve one zle posledice koju je politika, koju je vodio Slobodan Milošević, Srbiji nanela? Otklanjanje tih posledica će značiti da Srbija počinje da živi kao normalna zemlja, da Srbija počinje da živi i građani Srbije onako kako žive Grci, Portugalci, kako žive Španci i Holanđani, sav normalan svet. To je borba koja se vodi danas u Srbiji.
Danas zastupnici Srbije, koju je vodio Slobodan Milošević i onog života koji je Srbija imala dok je Milošević bio na vlasti, predlažu ovu rezoluciju i dokazuju Srbiji ko je bolji zastupnik te politike. Presudiće oni koji misle da su dobro živeli devedesetih godina i da takav život treba da se vrati.
Demokratska stranka je za normalnu Srbiju, za Srbiju u kojoj se život neće razlikovati od života u normalnim evropskim zemljama.
Priliku za Srbiju i za našu decu koja će tako da žive, Demokratska stranka sa svojim političkim saveznicima uspela je da otme od istorije 2000. godine. Ne znam ko je na koga ponosan, ja sam ponosan na Zorana Đinđića i Demokratska stranka je ponosna na Zorana Đinđića.
Demokratska stranka je ponosna zbog toga što je dokazala da Srbija može da bude normalna zemlja, zbog toga što smo dokazali da smo sposobni da živimo kao sav normalan svet i zbog toga što smo pokazali da je evropska Srbija većinska Srbija. To će sledeći izbori pokazati još jednom. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, duboko poštujem svakog glasača SRS-a i svakog glasača SPS-a, i borio sam se i boriću se protiv politike SRS-a i politike koju ovako vodi SPS, zbog toga što donose štetu srpskim nacionalnim interesima i građanima Srbije.
Da ova rezolucija ima ozbiljnu sadržinu, naravno da bih o njoj govorio. Niti je predlagač imao nameru da bilo šta učini pomoću ove rezolucije, niti ima nameru da, ubeđen sam, o ovome ozbiljno pravno razgovara, inače ne bi ovde stajalo da se nalaže, Skupština nalaže nadležnim državnim organima da učine to i to.
Kome – nezavisnom tužilaštvu, policiji? Kako može nekome Skupština da naloži. Skupština je, po zakonu i Ustavu, nezavisna. Skupština može da smeni Vladu, Skupština može da napravi anketni odbor. Skupština ne može da usvoji ovu rezoluciju. Ovo je pravno nemoguće i zbog toga je to, bez obzira na vulgarnosti koje se čuju ovde od predlagača, potpuno bespredmetno i ne može da bude tema ove debate.
Ne, predlagač želi da otme deo biračkog tela SPS. To je motiv koji je predlagača doveo, ali ne znam zbog čega je to došlo na dnevni red, tako da neko može pomisliti da se ovde zaista radi o dubokim emocijama ili zabrinutosti. Ne, radi se o biračima i o otporu koji sad ovde socijalisti pružaju ne bi li zadržali svoje biračko telo. To je tema današnje Skupštine i današnjeg zasedanja. Nema tu nikakve misterije, sve je mnogo trivijalnije nego što izgleda.

Gospodine predsedniče, nisam prošli put govorio po Poslovniku, nego sam imao repliku.

Ako je gospodin Vučić govorio po Poslovniku, imam pravo na repliku.

Repliku sam imao gospodinu Nikoliću, ali nije važno, sada po Poslovniku.

Nisam nikome pretio. Potpuno je s one strane pameti i pomisliti da opozicija može nekome da preti. Kako može opoziciona stranka nekome da preti? Mi smo opozicija u ovom parlamentu. Vi ste pretili, gospodine Vučiću, vi ste ovde prstom mahali, i to u mom pravcu, ali nemam nikakav problem sa tim. Gospodin predlagač je opet vulgaran, to ne mogu kamere da vide, ali psuje, pokazuje srednji prst i tako daje doprinos ozbiljnosti ove debate koju je sam pokrenuo.
Da ste pažljivo slušali, gospodine Vučiću, čuli biste da sam se sa vrlo velikim značajem osvrnuo na žrtve koje su Srbi imali u deset godina Miloševićeve vladavine. To možete da čujete ili ne. Sa druge strane, ništa nemam protiv toga da je vama nebitno ko je ubio 7.800 ljudi u Srebrenici, da vi smatrate da nije bitno utvrditi ko je taj zločin počinio. Smatram da je važno, da je neprocenjivo važno za zdravlje našeg javnog života, da je važno za to u kakvoj će zemlji živeti naša deca da se utvrdi ko je naredio i ko je izvršio pogrome koji su na dnevnom redu.
Patriotizam je insistirati na tome, jer je nemoguće dobro živeti u društvu koje sa zločinima nije raskrstilo.

Iskren da budem, ne znam šta bi gospodinu Vučiću pa se ovako razjario.
(Vjerica Radeta: Uplašio se tebe.)
Naravno, niti smo kome pretili, niti imam nameru, gospodin Vučić ovde, vrlo jasno pokretom tela, preti li preti, prstom, pa gledate u mene, gospodine Vučiću, s tim nemam nikakav problem, i kad ste bili na vlasti, nisam vas nizašta zarezivao, ni vas ni ove socijaliste.
Ono što sam gospodinu Nikoliću govorio o Srebrenici, govorio sam jer je gospodin Vučić rekao kako mu je muka od Srebrenice. Naravno, da je muka od Srebrenice, jer je nužno utvrditi ko je lično odgovoran za taj zločin. Nije narod, niti može biti narod odgovoran. Zato mora da se utvrdi u postupku ko je taj zločin naredio i ko ga je izvršio.
To je pitanje nacionalnog zdravlja Srbije, pitanje zdravlja našeg javnog života. To je pitanje katarze, gospodine Nikoliću, o kojoj ste neozbiljno govorili ovde kada ste imali uvodnu reč. Potrebna je Srbiji katarza i moramo da se suočimo sa svim onim što je važno iz naše istorije.
Vidite vi kako je kratko pamćenje. Da li se seća Srbija hiljada momaka i devojaka koji su nosili majice "Otpora", koji su krvnički bili prebijani po Beogradu i po celoj Srbiji? Krvnički su bili prebijani, i u tome su učestvovali i radikali, socijalisti, policija.
E moj gospodine Vučiću, tada se ne založiste da tu decu ne prebija policija i plaćeni kriminalci, koje je angažovao režim Slobodana Miloševića. Sada se nama gospodin Vučić zaklinje kako je on dušebrižnik i on se stara o tome da bude zaštićen svako ko se bavi politikom.
Bili ste ministar, gospodine Vučiću, informisanja. Prstom niste mrdnuli kada je mladost Srbije prebijana. To je dovoljno da pokaže vaš moral i vašu iskrenost. Dakle, govorite neistinu i to je vrlo bitno za ovu današnju raspravu i za jasno sagledavanje politike Srpske radikalne stranke.

Gospodine predsedniče, zabrinjavajuće je koliko gospodin Vučić ne poznaje pravni sistem utemeljen na Ustavu, a pošto je bio ministar, gospodin Toma Nikolić je bio potpredsednik Vlade, a onda je nemoguće da ne postoji odgovornost najviših državnih funkcionera, a njih dvojica su to bili uz druge članove SRS, koliko ste imali, 13, 14, 17 ministara, nemoguće je da ne postoji vaša odgovornost za prebijanje koje su doživele stotine ljudi mladih koji su se borili za slobodu.
Vi ste krivi, gospodine Vučiću, krivi ste jer ste učestvovali u vlasti koja je prebijala ljude. Da li vi tu krivicu doživljavate, a krivi ste politički, da li to doživljavate kao krivicu ili ne, to je pitanje vašeg vrednosnog sistema. Vidim da to vama ne smeta. Ne smeta vam to i to je dokaz da biste vi to učinili ubuduće. Vi biste i ubuduće učestvovali u vlasti koja bi prebijala ljude, jer nemate osećaj krivice, niti imate kritičku distancu prema svemu tome. To je vaš problem.
Tužno je kako gospodin Toma Nikolić ovde ne može da prežali gubitak predsedničkih izbora. Na vrlo ružan način govori o predsedniku Republike i potcenjuje 1.700.000 ljudi koji su glasali za Borisa Tadića. Ali, to govori o Tomislavu Nikoliću i o politici SRS, i o njihovom vrednosnom sistemu takođe. To je lična stvar Tomislava Nikolića i neću time da se bavim.
Postoje ovde stvari koje su zaista ozbiljne. Pošto je sebi dozvolio gospodin Nikolić da ovde otvori pitanje šta je govorio pokojni Zoran Đinđić sa ove govornice, pa šta je govorio Vojislav Šešelj sa ove govornice, Vojislav Šešelj je rekao da će proleće 2002, 2003. godine biti krvavo. To je rekao Vojislav Šešelj.
(Iz sale: Lažeš. Lažeš kao pas.)
Gospodin Tomislav Nikolić je sebi uzeo za slobodu, a predlagači opet psuju, to je šteta što ne mogu ove kamere ovde da uhvate i da vide, takođe, dokaz vrednosnog sistema SRS.

Baš na to repliciram, pošto je sve jedan okvir. Lično je gospodin Tomislav Nikolić sebi uzeo za slobodu, vrlo kratko vreme pre nego što je Zoran Đinđić ubijen, da napravi poređenje, i rekao je, kao što je Josip Broz imao pred smrt jednu nogu manje, tako je i ovaj isto povredio se, i dao predviđanje na nekoliko nedelja, ili koliko je već vremena bilo početkom 2003. godine...
(Predsednik: Vreme.)
To, takođe, potpuno je jasno slikanje karaktera SRS i ljudi koji vode ovu stranku. Onda nešto što se tiče ovog drugog vašeg takmaca, dakle, ovog SPS-a, sa kojim vodite borbu za biračko telo.
(Predsednik: Vreme.)
Ne čudi mene što je gospodin Vučelić ovde zatečen nekakvim pričama o krvi koju niko nije pomenuo, ali kada ste bili u vlasti ubijen je Ćuruvija, kada ste bili u vlasti ubijen je Stambolić i zakopan u rupu sa krečom.
(Predsednik: Četiri minuta i 20 sekundi.)
Kada ste bili na vlasti pokušano je ubistvo Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali i ubijeni su njegovi srodnici i najbliži saradnici. Nije meni onda čudo što vam je krv pred očima, jer valjda to gospod Bog drukčije ne može ni da uredi. Hvala vam.