Dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka je protiv zakona o rebalansu budžeta i važno je da potpuno pojasnimo svoju poziciju.
Demokratska stranka je protiv ovog zakona zbog toga što zakon o rebalansu budžeta predstavlja sliku i krajnji izraz ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Demokratska stranka se duboko ne slaže sa ekonomskom politikom koja je, po našoj oceni, zaustavila reforme u zemlji, zaustavila približavanje Srbije Evropskoj uniji i u dobroj meri uspela da potre dobre rezultate koji su u tri godine Vlade Republike Srbije, pod pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem i za vreme vlade Zorana Živkovića, učinjeni.
Samo nekoliko ilustracija koje proizilaze iz promene pojedinih razdela u budžetu. Razdeo Ministarstva privrede, kako je to ovde i rečeno, smanjuje se za 1,2 milijarde, a od toga 800 miliona dinara će biti manje subvencije nego što je predviđeno. Načelno, Demokratska stranka nema protiv ovoga ništa kada bi to bio izraz konsolidacije 67 ili 70 velikih sistema koji se u Srbiji nalaze u restrukturiranju. Međutim, šest, sedam ili osam meseci unazad ništa nije učinjeno ozbiljno na restrukturiranju ovih velikih bolesnika srpske privrede.
Želim takođe da dam jednu ilustraciju restrukturiranja, koje se dobro odvijalo između 2001. i 2004. godine. Šabačka "Zorka" je uspela da pokrene nekoliko vrlo važnih preduzeća, kao što su preduzeće za proizvodnju mineralnih đubriva, preduzeće za proizvodnju cinka, preduzeća koja nisu desetak godina unazad radila, ali sedam meseci ne možemo da dobijemo savetnika za šabačku "Zorku" u Agenciji za privatizaciju, u Centru za restrukturiranje, zbog toga što ne postoji ministar za privredu, zbog toga što se direktori Agencije za privatizaciju menjaju svakih nekoliko meseci, zbog toga što ne postoji konzistentna politika Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti.
Takođe, nekoliko puta je ovde iznet stav da restrukturiranje javnih preduzeća ide vrlo loše ili se praktično ne odvija i želim još jednom da to podvučem. Neophodno je postići konsenzus, bar među strankama prodemokratskog bloka, o neophodnosti restrukturiranje celog javnog sektora, a pogotovo javnih preduzeća, jer to predstavlja najtežu bolest srpskog društva.
Nekorektno je ovde prebacivati odgovornost za to što se sedam ili osam meseci ne čini ništa u javnim preduzećima na prethodnu vladu. Ova vlada je stupila na dužnost u martu ove godine i mogla je, da je postojala politička volja, da se ozbiljno pozabavi EPS-om, NIS-om, Telekomom, ŽTP-om i drugim javnim preduzećima, ali to nije učinila jer ne postoji politička volja da se to uradi.
Želim da istaknem potrebu vrlo stroge kontrole raspolaganja budžetskim sredstvima i preduzimanja vrlo oštrih koraka prema budžetskim korisnicima koji nenamenski troše novac poreskih obveznika u Srbiji.
Juče su pred zgradom preko puta bile demonstracije nekoliko stotina Srba sa Kosova i Metohije. Želim da upoznam vas, dame i gospodo narodni poslanici, i javnost sa tim kako su plaćeni troškovi ljudi koji su se juče nalazili pred Predsedništvom Srbije. Plaćeni su tako što je Univerzitet u Prištini platio autobuse, tako što je Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici platio autobuse, tako što je Izvršni odbor Skupštine opštine Zvečan platio autobuse, tako što je Osnovna škola iz
Kosovske Mitrovice platila autobuse i tako što je organ uprave Zubin Potok platio autobuse, sve ukupno negde oko 400 hiljada dinara. Ovo je nenamensko trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije i ovakvo trošenje novca predstavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Demokratska stranka očekuje da ministar finansija, u okviru nadležnosti budžetske inspekcije, izvrši odmah kontrolu podataka koje sam ovde izneo, a takođe da ministar zdravlja i ministar prosvete izvrše u okviru inspekcijske nadležnosti svojih ministarstava kontrolu budžetskih korisnika. Nedopustivo je da se na ovakav način vodi politika i nedopustivo je da se na ovakav način troši novac poreskih obveznika građana Srbije. Demokratska stranka će glasati protiv rebalansa budžeta.

Dakle, gospođo Pop-Lazić, vaše tumačenje Poslovnika je jako zanimljivo. Dirnut sam, gospodine Aligrudiću, vašom podrškom koju dajete Vučiću i to su znaci koje pratimo i videćemo gde će da se završi.

Gospodine Vučiću, tragično je kako teško podnosite poraze. Bolje nemojte da se kandidujete više, izgubićete svaki put. Zbog toga što je laž osnovni instrument vaše politike i što se lažima služite gde god se pojavite, i sa ove govornice, i kada nastupate na medijima. Ali, postoji jedan drugi problem.

Vi ste, gospodine Vučiću, profesionalni patriota. Kada je u ovoj zemlji bio rat, 1999. godine, vama nije smetalo da se uselite u stan od, koliko beše, ari, koji ste dobili. Dakle, kada su bombe padale u Srbiji vi ste stan dobili, vi profesionalni patriota. Nemate vi pravo, gospodine Vučiću, profesionalni gubitniče, da vas obavestim da su završeni izbori, da stavljate primedbu bilo kome. Uostalom, to više nikoga u Srbiji i ne zanima.

Veoma bih bio srećan da se ponovo kandidujete, jer ćete izgubiti, ma koju trku trčali, a, gospodine Aligrudiću, ako nekoga muka natera da krši zakon, nisam znao da podržavate to. Nikakva muka, ni zloupotreba položaja je neoprostiva, ma kakva muka bila u pitanju, a sigurno muke nikakve nije bilo.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, s vremena na vreme čujem, i sa različitih strana, da se moje ime stavlja u različite okvire. Kada se govori o pravosuđu u Šapcu, jesam predsednik opštine u Šapcu, ali bih vrlo voleo da čujem, kako od poslanika koji je ovde govorila maločas, tako sam voleo, želeo i tražio objašnjenje od svakoga ko je na Odboru za pravosuđe i upravu, takođe, o ovoj temi govorio. Dakle, o tome kako to predsednik opštine u Šapcu, kako ste rekli "žari i pali", ili ne znam kakve su sve sintagme upotrebljavane.
Ono što je najvažnija činjenica, da lokalna uprava u Šapcu, a sada će pune četiri godine, nije na bilo koga bilo kakav pritisak vršila u pravosuđu, niti u direktnim kontaktima, niti, kako se to činilo za vreme nekih prethodnih vlasti, telefonom ili ne znam ni sam kako. Voleo bih da bilo ko posvedoči da je bilo ko iz šabačke uprave tražio da se nešto učini ili ne učini, kada su civilne ili krivične stvari u pitanju.
Sve primedbe koje sam kao predsednik opštine imao na stanje pravosuđa u Šapcu rekao sam javno u svim sredstvima informisanja, u lokalnim i centralnim. To u Šapcu nije tema političkog nadmudrivanja.
Veliki broj ljudi u gradu, gde sam predsednik opštine, smatra da je kriminal veliki problem, značajan problem, ma kako vi to primali, to nije uobičajeno stanje u Srbiji. Dakle, prosečno u Srbiji ljudi ne smatraju da je kriminal veliki problem; u Šapcu smatraju.
Zajedno sa svojim saradnicima sam stavljao primedbe na rad kako policije, tako i pravosuđa, na najlegitimniji, ili bolje rečeno, jedini legitiman mogući način, u otvorenoj i javnoj diskusiji o svemu tome.
Dakle, voleo bih da mi bilo ko objasni šta znači "žariti", šta znači "paliti", šta znači "uticati" na pravosuđe, jer bih veoma voleo da znam o čemu se tu radi. Hvala.

Ne znam, gospođo Radeta, u čemu se sastoji uvreda vaše časti i ugleda, pa ste koristili član 100. Poslovnika.
Možda i ne budem potpuno koncentrisan, pa čujem šta vi govorite. Vi i kad ste potpuno koncentrisani ne razumete šta govorim.
Ono što sam rekao, pozvao sam vas, koji interpretirate iskaz izvesnog člana Visokog saveta pravosuđa, kako sam razumeo, da vi ili izvesni član Saveta pravosuđa kaže šta znači "žariti", šta znači "paliti", šta znači "uticati" na sudije i na pravosuđe?
Dakle, ne znam šta je radio gospodin Batić, niti za ovom govornicom, niti van nje. Gospodin Batić nije bio tema mog izlaganja, već sam vas pozvao, ako imate vi saznanja, ne sudija, da je vama neko rekao javno ili tajno, ili predsedniku vašeg odbora u Šapcu, ili Čedomiru Vasiljeviću, koji je izašao iz Srpske radikalne stranke, pa otišao kod Bogoljuba Karića, ili bilo kom funkcioneru vaše stranke, ako je rekao da sam ja ili bilo ko od mojih saradnika uticao na rad pravosuđa, da to kaže. Ni više ni manje od toga. Tu nema pitanja vaše časti i ugleda, ima mog, ali vam opraštam sve što ste rekli. Hvala.

Ne pominjem, gospođa Radeta pominje mene. Nadam se da ću ovim da završim i da više nećemo, a nikoga se nisam odrekao. Inače, predstavnicima jedne od važnih stranaka u ovom parlamentu sam pre predsedničkih izbora rekao da će videti šta će ih snaći na izborima. Tako ćete vi radikali videti šta će vas snaći na izborima u Šapcu.

A da se vi pristojno izražavate, rekao bih da govorite neistinu. Međutim, vi lažete. Lažete jer je to manir, vaš manir u javnim istupima, koji nemate inače, a za vas ne znam, ali neki vaši funkcioneri, nemate u privatnim kontaktima. Dosta vas su ljudi koji su pristojni, osim kada izađete za ovu govornicu. Dakle, lagali ste za sve te nadimke o kojima ste govorili. Želim da završim, što se tiče kolačenja očiju, u strahu su velike oči, gotovi ste.

Član 100. Poslovnika. Bez obzira što poslanici SRS napuštaju salu, jedna od važnijih stvari je biti dostojanstven u porazu. Srpski radikali su sada pokazali koliko su nedostojanstveni u porazu. Zloupotrebljavati ljudske tragedije, zloupotrebljavati ljudsku muku, neprimereno je i u svakodnevnom životu, a kamoli u javnim istupima. Pominjati predsednika Srbije u ovakvom kontekstu je politička bruka za državu. Ali, ovo smo gledali od srpskih radikala i do sada i zbog toga srpski radikali nikada neće biti većina u Srbiji.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, pošto nije sigurno da su u stenografski zapisnik ušla sva osporavanja koja je Demokratska stranka imala na današnjoj sednici, ja ću samo ponoviti da osporavamo predlog da bude izabran za zamenika okružnog javnog tužioca u Novom Sadu Gvojić Željko i za zamenika tužioca u Prokuplju Ranđelović Violeta.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodin Knežević je dao obrazloženje ovog amandmana, ali želim da skrenem pažnju na nešto što predstavlja politički okvir koji iskazuje u sebi suštinu izmena koje će ovim zakonom biti uvedene u naš prosvetni sistem.
Vrlo je važno imati na umu političke premise na osnovu kojih su sve parlamentarne stranke i parlamentarne frakcije u ovom parlamentu utemeljile svoje političko delovanje i koje su iskazane kroz naše krajnje ili vrhunske političke ciljeve. Nesumnjiva je deklarativna opredeljenost vladajuće koalicije, bar onog njenog dela koje daje ministre u Vladi Republike Srbije, pa i gospođicu ministra koja danas brani ovaj zakon. Opredeljenje te vlade i tih stranaka je da se Srbija kao država i da se građani Srbije nađu u Evropskoj uniji onoliko brzo koliko je to moguće.
Ovaj zakon pokazuje da ono što predstavlja verbalno opredeljenje ove vlade ne nailazi na bilo kakvo ishodište u pozitivnim propisima koje ova vlada predlaže parlamentu i koji bi trebalo da postanu zakonska rešenja, kada ih parlamentarna većina u ovoj skupštini izglasa. Gospodin Knežević je govorio o tehničkim terminima i o tome kako se nominacije u ovom zakonu ili u predlogu izmena i dopuna ovog zakona razlikuju u odnosu na zakon koji je u ovom trenutku važeći.
Želim ovom parlamentu i javnosti da skrenem pažnju na suštinu koja se nalazi iza tih termina. Ovaj zakon ili izmene i dopune ovog zakona vraćaju težište prosvete i obrazovnog sistema na ono što predstavlja ulaz u obrazovanje.
To su planovi i programi, i to će biti sadržaji koje će Ministarstvo, ukoliko ove izmene i dopune budu usvojene, donositi, i to će predstavljati ne samo okvir nego i potpunu sadržinu onoga što će deca u Srbiji u školama učiti.
Težište trenutno važećeg zakona, koji je donet 2003. godine, bio je na onome što bi trebalo učenici da nauče; u merenju onoga što bi deca u Srbiji trebala da nauče. Ta suština je potpuno u skladu sa preporukama koje smo dobili od OECD-a, Uneska i sa preporukama koje su u skladu sa direktivama Evropske unije.
Gospođice ministar, pitam vas ovde u čemu se sastoji vaša intencija, u čemu se sastoji vaša duboka namera da Srbiju u oblasti prosvete približite EU. To nije tačno. Srbija se vraća u 90-te godine, Srbija se vraća duboko u 20. vek, Srbija se vraća u doba pre pada berlinskog zida i Srbija. A to je tema, dame i gospodo, to je tema koje nažalost niste svesni, ali postaće svestan ovaj savet koji će biti ustanovljen kada ovaj zakon, ako bude, bude donet. Koliko je koraka unazad ovaj zakon koji ste predložili i koliko vremena uzima Srbiji koja je protraćila poslednju deceniju....
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme. )
... završavam... kao i uspela posle 5. oktobra da zgrabi priključak sa civilizovanim svetom, a tom civilizovanom svetu koji se oličava u EU, koliko znam, nijedna parlamentarna grupa i nijedan poslanik u ovom parlamentu ne želi da okrene leđa.

Gospodine potpredsedniče, poštovani poslanici, nadam se da kamera beleži ovu veselu atmosferu koju je proizvela odluka parlamentarne većine da u pet do 12 svi zajedno budemo prinuđeni da se bavimo jednim od ključnih pitanja za ustrojstvo našeg državnog sistema, jer je način na koji će ubuduće ovim zakonom biti regulisana prosveta, sistem vaspitanja i obrazovanja, sigurno jedna od temeljnih oblasti od kojih će u bitnome da zavisi život svakoga, na ovaj ili onaj način, od 7,5 miliona građana Srbije.
Druga važna stvar je da ni gospođica ministar nije izdržala u ovo doba noći, nego nas je napustila. Nadam se da ona negde gleda ovo, pa da će usput i da pribeleži odgovore na primedbe koje ćemo uputiti.
Dva prethodnika, koji su govorili o ovom amandmanu, rekli su ono što predstavlja suštinu. Suština se sastoji upravo u tome da je nužno da mi utvrdimo ovde danas, nadam se da će to gospođica ministar i učiniti u završnom izlaganju, u čemu se to sastoji približavanje Srbije u oblasti prosvete EU, u trenutku kada ovaj zakon postane pozitivno pravo i kada stupi na snagu.
Kada iz sistema izađu opšte i posebne osnove školskog programa, pa se pojave planovi i programi, koji potpuno ili gotovo u celini eliminišu iz našeg obrazovnog sistema mogućnost samih prosvetnih radika da učestvuju, saobrazno prilikama, a one su vrlo različite u državi Srbiji, jer Srbija se sastoji i iz Beograda, u kome se sada nalazimo, ali se sastoji, isto tako, i iz sela diljem Srbije, sa različitim specifičnostima ili posebnostima.
Zbog čega se uskraćuje poverenje u sposobnost prosvetnih radnika u Srbiji? Zbog čega iskazuje sumnju u stručnost, sposobnosti i kvalitet ljudi koji predaju deci u Srbiji, da svako u svojoj školi prilagodi školski program upravo tim posebnstima.
Druga važna stvar, a o čemu je gospodin Gašo Knežević govorio, jeste izostavljanje rezultata, ili kako se to kaže, ishoda onoga čime bi trebalo da rezultira školovanje. Ko se to boji u Srbiji i zašto se ova vlada danas boji da se utvrdi šta to produkuje sistem školstva, šta proizvodi nastava u Srbiji. Čega su se uplašili, ne znam čega.
Vrlo je važno da mi danas dobijemo odgovor zbog čega se zakon, koji je ustanovljen na preporukama EU, na perporukama OECD-a, na preporukama UNESK-a, danas menja u Skupštini Srbije. Kako je moguće približiti Srbiju ukoliko se protivimo preporukama bitnih međunarodnih institucija.
Zbog toga mene ne čudi kada gospođica ministar iskazuje žaljenje javnosti Srbije zbog toga što ima problem u komunikaciji sa predstavnicima međunarodne zajednice, jer oni je pitaju isto ovo što je ja pitam ovde danas u dva minuta do dvanaest sati. Mislim da je javnost Srbije zaslužila da gospođica ministar da odgovor, kako ona vodi Srbiju u EU, ukoliko ruši zakon koji je po preporuci EU 2003. godine usvojen.

Gospodine potpredsedniče, izvinjavam se, ali zbog ugla gde sedim niste videli da sam se javio.
Večeras imamo svi zajedno problem zbog toga što gospođica ministar ne može da izdrži ovu raspravu. Meni je veoma žao da ona ponovo nije ovde. Ali, to je velika šteta, jer je obaveza ovlašćenog predlagača da prati debatu poslanika i to je jedna od dobrih ilustracija kakav odnos prema temi ...
(Predsedavajući: Molim vas da pređete na amandman, gospodine Petroviću.)
Tema je da ministarka nije tu. Dakle, tema ovog amandmana jeste izostavljanje opštih osnova školskog programa, kao celine ili kao dokumenta koji sagledava celinu obrazovanja i ciljeva iz našeg sistema obrazovanja i vaspitanja. Naravno, kada izostanu opšte osnove, onda nema ni posebnih osnova školskog programa. To predstavlja bit i zbog toga se poslanici DS i bave ovim amandmanima, jer je ovo ključna tačka i ključni deo zakona koji, u stvari, oslikava ono što predstavlja suštinu sistema koji je ustanovljen zakonom 2003. godine.
Moja namera je bila da ponovo gospođici ministru postavim nekoliko pitanja i nadam se da ćemo uspeti na kraju u njenom završnom izlaganju da dobijemo odgovor na ta pitanja. Izostavljanje opštih osnova ishodi time da ne postoji dovoljna fleksibilnost u sistemu koji će biti uspostavljen ovim zakonom i koji bi dao slobodu prosvetnim radnicima da kreiraju školske programe.
Ponovo pitam gospođicu ministra zbog čega se ona boji, zbog čega sumnja u sposobnost prosvetnih radnika u Srbiji da koncipiraju ili prave školske programe, saobrazno prilikama u kojima te škole postoje i u životu, u mestima u kojima se nastava odvija. Izostavljanje ishoda, odnosno načina da se izmeri šta su to đaci naučili, u startu pretpostavlja sumnju u to da ima smisla ovakva merenja vršiti i predstavlja odstupanje od školskih sistema koja postoje u EU.
Ono što takođe predstavlja jedno od bitnih pitanja koje bih želeo da postavim večeras ovde jeste zbog čega je gospođica ministar, posle velikog ubeđivanja čak i od strane koalicionih partnera, pristala da strani jezik vrati kao fakultativni nastavni predmet od prvog razreda osnovne škole i da gospođica ministar obrazloži svoju sumnju u sposobnost, a evo stiže gospođica ministar, u sposobnost učenika u Srbiji da sa šest ili sedam godina počnu da uče strani jezik.
Želeo bih ovde i poslanicima i javnosti da da obrazloženje na kojim to naučnim saznanjima je utemeljen stav da deca u Srbiji nisu dovoljno sposobna da uče strani jezik od šest ili sedam godina, u zavisnosti od toga kada počinje njihovo obavezno obrazovanje...

Znam da ste vi, gospodine Anđelkoviću, prosvetni radnik, ali niste dovoljno koncentrisani u ovo doba, pa ne možete da pratite šta govorim.

Naravno, na samom kraju ovog izlaganja, nešto što je sasvim kompatibilno sa svim pitanjima koje sam postavio i to pitanje je postavljeno u nešto ranijoj raspravi, kako je moguće da će, pored Albanije, jedino u Srbiji obavezno obrazovanje trajati osam godina, kada ne samo ni u jednoj zemlji Evropske unije, nego ni u jednoj evropskoj zemlji, osim u Albaniji, to obavezno obrazovanje nije kraće od devet ili deset godina, i kako to onda Vlada vodi Srbiju u Evropsku uniju.

Kao što vidite, gospodine Šormaz, tu sam. Mogli smo da čujemo u dva nastupa gospodina Šormaza predmet njegovog interesovanja kada je na dnevnom redu Zakon o obrazovanju i vaspitanju. Prvi put je gospodin Šormaz dao procenu predstojećih predsedničkih izbora. Naravno, rekao je nešto što nema nikakve veze sa realnim životom. To svi u ovoj skupštini znamo i to znaju građani Srbije.
Ovde je gospodin Šormaz pokazao interesovanje za zbivanja u Šapcu. Gospodin Šormaz, meni je fascinantno da ste vi, kao poslanik Narodne skupštine, potpuno upućeni u to šta ministar policije radi. Dakle, sada mi je jasno na koji način vi vodite predizbornu kampanju.
Gospodin Šormaz, onda mogu da zaključim, umesto što postavljate batinaše koji su ljude tukli 5. oktobra za načelnike odeljenja unutrašnjih poslova, kao što ste u Bogatiću postavili batinaša za načelnika odeljenja unutrašnjih poslova, koristite ovu predizbornu kampanju i da vršljate, kao što vi kažete, svojim političkim naređenjima po opštinama i gradovima Srbije.
Gospodine Šormaz, dobro došli i vaši policajci i vi lično. Mi stojimo otvoreni, kontrolišite šta god hoćete. Ovo je dobra, poštena i civilizovana vlast. Šta će vas snaći 13. na izborima, videćete, pušiće se samo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, želeo bih da nekoliko bitnih stvari po mom mišljenju istaknem.
Ključna politička činjenica jeste da danas u Srbiji postoji političko saglasje oko toga šta država Srbija predlaže kao politiku za unapređenje rešavanje kosovskog pitanja. Ovo političko saglasje mislim da predstavlja elementarnu političku pretpostavku da svoju nacionalnu i političku energiju uspemo da fukusiramo na ostvarenje svojih državnih i nacionalnih ciljeva.
U ovom trenutku to je stabilizovanje prilika u kojima se nalaze naši građani n Kosovu i Metohiji i stvaranje preduslova za što brži povratak raseljenih lica koja su sa Kosova otišla posle događaja koji su se zbili 1999. godine.
Podsetio bih ovaj parlament na to da je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić bio ministar odbrane u vreme kada su se desilo poslednje pogoršanje prilika na Kosovu i Metohiji i eskalacija koju su organizovali albanski teroristi. Dobro organizovana i sprovedena vojno-diplomatska ofanziva uspela je da otkloni najveći deo mogućih štetnih posledica koje su iz tih događaja mogle da proizađu po Srbe koji sada žive na Kosovu i Metohiji i da stabilizuje prilike u kojima se država Srbija, kada je ovo pitanje na dnevnom redu, nalazi.
I danas u Vašingtonu i Njujorku, iako opozicioni prvak, Boris Tadić izlaže ono što predstavlja temelj naših državnih i nacionalnih stavova, pokušavajući da bitne činioce međunarodne politike ubedi u opravdanost ovakvih stavova i to će činiti i narednih dana kada se bude našao u Briselu.
Druga bitna činjenica jeste da ovaj plan uspostavlja realističan odnos prema instrumentima koji našoj državi stoje na raspolaganju da bi, koliko je to moguće, uspešno vodila politiku prema kosovsko-metohijskom pitanju.
Po mom mišljenju, suština je da plan sadrži proceduru za ostvarivanje ciljeva koji su njime predviđeni, kao što je donošenje nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mislim da će ovaj dokument, kada danas bude usvojen u ovom parlamentu, predstavljati i formalni, ali i stvarni kraj za bilo koga u Srbiji, za bilo koju ozbiljnu političku formaciju, vođenja demagoške politike, koja je zbog izgleda da pridobije po nešto glasova na izborima u Srbiji, bila spremna da širi iluzije o tome da je bilo šta na Kosovu i Metohiji moguće učiniti politikom sile. (Poslanici SRS napuštaju salu, 14,09 časova.)
Sa druge strane, namera države Srbije da kroz rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ostvari svoje nacionalne i državne ciljeve označava nužnost prihvatanja svih onih elemenata koji podrazumevaju ostvarivanje i preuzimanje obaveza koje proizilaze iz Povelje Ujedinjenih nacija.
Da bismo tako našim opravdanim, državnim i nacionalnim ciljevima dali snagu argumenata i povećali izglede na uspeh naše nacionalne i državne politike.
Treća važna stvar jeste sadržina dokumenta koja bi trebalo da dovede do implementacije politike koja je u ovom planu predložena, pre svega, zaštita života, zaštita slobode kretanja, ali i zaštita prava, koja podrazumeva sprovođenje i stvaranje uslova za ostvarenje održivog privrednog sistema za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali isto tako i ostvarenje svih drugih elemenata koji čine normalan, civilizovan život jedne zajednice u 21. veku, što podrazumeva ostvarenje ingerencija u oblasti zdravlja ili zdravstva, kulture, prosvete i svega drugog.
Na samom kraju, mislim da usredsređenje celokupne, kao što rekoh na početku, političke i nacionalne energije, na povećanju izgleda da svoje državne i nacionalne ciljeve, za koje mislim da je njihova suština data u predlogu ovog plana, otvoriće mogućnost državi Srbiji da svojim građanima, Srbima na Kosovu i Metohiji, u kratkom vremenu otvori mogućnost za normalan život, a da raseljenim licima sa Kosova otvori priliku da se svojim kućama što pre vrate i da uspostave i ostvare onakav život kakav civilizovan i napredan svet u Evropi u 21. veku mora da ima. Hvala vam najlepše.