Gospodin Vučić je izašao, a ne znam da li povodom Poslovnika ili replike. Ako je jedno ili drugo, svejedno, tražim povredu Poslovnika.

A ako je izašao na povredu Poslovnika, tražim repliku.

Dakle, jesam parafrazirao, ali evo sad ćemo da pročitamo šta je predsednik SRS-a izjavio. "Idem ja u Hag, ne sekirajte se ništa. Mene čeka Hag, a vas čeka 29. maj, pa vi vidite ko će se bolje provesti. Bolje ja u Hagu, nego 29. maja u vašoj koži." Poznato je, 29. maja 903. godine je atentat na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu izvršen. Vi možda, gospodine Vučiću, ne znate srpsku istoriju, ali ja znam i građani Srbije znaju srpsku istoriju, i jasna je paralela koju je predsednik SRS povukao.
Ali, još dve kratke stvari ću reći. Znate, gospodine Vučiću, vi možda pratite ta istraživanja javnog mnjenja, i to je vrlo pohvalno, vi ste čovek koji se trudi da se bavi politikom na taj način. Jedan problem ima SRS: vi ne možete da pobedite na izborima. To je moguće, to je bilo, to je sada i to će biti ubuduće. Godine 2004. održani su dva puta izbori. Na predsedničkim izborima Boris Tadić je pobedio vašeg kandidata i ne možete da prežalite to još uvek. Jeste, u Šapcu smo pobedili kandidata SRS, jedno tri puta je više dobio, ali to sada za Srbiju nije bitno, to je bitno za Šabac.

Na lokalnim izborima DS je dobila više glasova od SRS, DS ima više odbornika od SRS, DS ima više gradonačelnika i predsednika opština od SRS i DS će činiti Vladu Republike Srbije posle sledećih izbora.

Vrlo ću kratko, gospodine predsedniče, pošto ste vi u svom izlaganju, koje je bila replika, pomenuli kako se držala juče Demokratska stranka, kao predstavnik Demokratske stranke i predsednik poslaničke grupe imam potrebu da to prokomentarišem. Dakle, Demokratska stranka je ovde opozicija i Demokratska stranka se ponašala kao opozicija i nije glasala za zakon o kome ste vi juče govorili, ali je vrlo zanimljivo, gospodine predsedniče, da vi, postupajući naravno u skladu sa Poslovnikom, i to vama niko ovde nije stavio kao primedbu, vi ste odlučili da "skinete" zakon o privatizaciji, zakon o akcijskom fondu, zakon o tržištu hartija od vrednosti, da "skinete" raspravu o sudijama, raspravu o tužiocima i vaša je procena da je ovo pitanje, koje se ovde danas u Skupštini debatuje, važnije od svih tih tačaka dnevnog reda. Lično i personalno ste vi to odlučili.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, DS će izjašnjenje o ovom zakonu, dakle, način na koji ćemo glasati, utemeljiti na odnosu koji će predlagač imati prema amandmanima DS-a. Iskoristiću ovu priliku – takođe vrlo kratko, jer nažalost u kasne sate raspravljamo o jednom vrlo važnom zakonu – da kažem samo nekoliko reči o tome da je dobra evolucija prisutna u stavovima Vlade Republike Srbije i ministra i ministarstva koji su i predlagači ovog zakona.
Postojala su mnoga predubeđenja, postojale su predrasude. Neka od tih predubeđenja i predrasuda bila su vrlo važne teme u predizbornim kampanjama koje su iza nas, ali je vrlo bitno i od odlučujuće važnosti da u preovlađujućem delu srpske političke scene dolazimo svi zajedno do vrlo čvrstog ubeđenja da je neophodno i državnu organizaciju i sve one koji vrše ili će vršiti javna ovlašćenja prilagođavati organizaciji i načinu vršenja ovlašćenja u razvijenim evropskim i prekomorskim zemljama.
Ono što mogu da zaključim iz Predloga ovog zakona jeste da agencije konačno prestaju, za jedan vrlo značajan broj stranaka u srpskoj politici, da budu sporno pitanje. Naravno da agencije kao organizacioni oblik same po sebi predstavljaju sadržinu poslova koja se preko agencije vrši ili će se vršiti. O tome je večeras ovde izgovoreno i dosta pametnih reči.
Ono što mislim da je važno jeste da sa razumevanjem ili bez razumevanja, voljno ili nevoljno menadžment u vršenju javnih poslova postaje opšteprihvaćena vrednost u srpskoj politici ili, da budem precizan, vrednost prihvaćena od značajne većine učesnika u politici u Srbiji. To je najbitnije. Najbitnije je da ono o čemu je DS govorila i u šta je mnogo truda uložila za vreme dok su na Vladi bili pokojni Zoran Đinđić i Zoran Živković postaje vrednost u javnom i političkom životu u Srbiji.
Predrasude uvek dovode do loših posledica. Samo ću dati jednu ilustraciju kakve loše posledice mogu da nastupe kada se bez dovoljno promišljanja, a sa emocijama i predrasudama, u politici sudi o pojedinim pitanjima. Agencija za privatizaciju je bila jedna od ključnih tema protivnika DS ili, bolje rečeno, funkcionisanje Agencije za privatizaciju. Prošlo je skoro godinu dana, a da nijedna krupna nepravilnost u radu Agencije za privatizaciju nije utvrđena u procedurama koje su u ovoj državi propisane.
Postojala je predrasuda o tome šta bi trebalo da radi i šta radi Agencija za privatizaciju. Imali smo posledicu da je u ovoj državi privatizacija, koja je jedan od ključnih procesa, šest meseci bila zaustavljena. Desilo se da politička većina u ovoj skupštini dođe do tog zaključka posle šest meseci i preduzme vrlo radikalne korake i u personalnom i u političkom smislu, baš zbog toga što je uvidela da je nemoguće ili, bolje rečeno, štetno zaustaviti proces koji je ta agencija vršila. Dan-danas Ministarstvo za privredu ili aktuelni ministar i Agencija za privatizaciju ispravljaju sve ono loše što je učinjeno u šest meseci ideološkog pristupa koji je bio obojen predubeđenjem prema Agenciji za privatizaciju.
Mnogo je ovde govoreno u prethodnom periodu o tome da će budžetska inspekcija ili drugi nadležni organi vršiti sve potrebne kontrole u agencijama koje su do sada postojale, i to je u redu.
Ne znam da je pronađena bilo kakva ozbiljna nepravilnost u funkcionisanju agencija koje su osnovane za vreme ranije dve vlade. To je dokaz, još jednom kažem, da je u politici uvek potrebno dobro promišljati i imati predstavu o strategiji.
Jedna stvar je bila takođe istaknuta kao bitna, kada su agencije u pitanju, a to je da ne postoji parlamentarna kontrola rada agencija. Prema ovom predlogu zakona i prema konceptu koji je ovde dat, parlament neće biti u prilici, bar ne neposredno, da utvrđuje da li su agencije poslovale zakonito ili ne, da li su radile celishodno ili ne – to će raditi onaj ko agencije bude osnivao, a to će biti Vlada Republike Srbije. Ovaj parlament uvek ima mogućnost da na posredan način, tako što će voditi debatu o funkcionisanju Vlade i ministarstava, vrši odgovarajuću kontrolu i nad onim što budu radile agencije.
Zaključiću tako što ću da ponovim još jednu važnu stvar: dobro je što se Srbija pomera ka Evropi i što predubeđenja u dobrom delu srpske politike padaju. To nas približava nekoliko koraka ka onome što predstavlja najvažniji državni cilj Srbije, a to je što brži ulazak u EU. To je pobeda vrednosti za koje se bori DS.

Replika. Gospodin Dačić i ja se ne slažemo ni u čemu, izuzev u jednoj maloj stvari. Na kraju je rekao kako ne zna kako opstaje Vlada Republike Srbije. Isto ne znam kako opstaje Vlada Republike Srbije  i iz dana u dana mi to sve neverovatnije izgleda, ali to je, gospodine Dačiću, vaš problem, nije moj problem. Vi održavate Vladu Republike Srbije.
DS je podržala stavljanje na dnevni red i glasala je za prošlu tačku dnevnog reda zbog toga što je to predlog SPO-a i zbog toga što smo bili i sada smo u uverenju da temu koju je trebalo zatvoriti pre 60 godina vreme je da je sada zatvorimo i da o 21. veku i o tome kako Srbija što pre da dođe do života kakav imaju sve ili gotovo sve druge evropske zemlje treba da raspravljamo i time treba da se bavimo, a da Drugi svetski rat ostavimo iza sebe. To je bio motiv DS-a i uveren sam da će se to tako i desiti posle donošenja ovog zakona.
Nismo dali kvorum za početak ove sednice zbog toga što smo, gospodine Dačiću, čekali da vidimo da li vi i dalje podržavate Vladu Republike Srbije ili ne. Nedelju dana ste vodili rat ovde sa jednim delom ili sa celom preostalom vladinom većinom, oko najdubljih vrednosnih pitanja, oko toga šta je dobro, šta je zlo.
Pokazali ste, gospodine Dačiću, da ste potpuno neprincipijelni i da vodite potpuno neutemeljenu politiku, zbog toga što koliko sam razumeo podržavate Vladu u kojoj se nalaze stranke koje imaju vrednosne sudove i vrednosni sistem koji je potpuno suprotan vašem. To je pokazala rasprava.
Pošto smo želeli da mi, a isto tako i građani Srbije vide da li su vama draže vrednosti ili učešće u vlasti, dobili smo odgovor. Vi, gospodine Dačiću, podržavate ovu vladu, jer vam je bitno koliko ćete ljudi da imate u upravnim odborima, bitno je da ostvarite neke svoje političke ciljeve, a vrednosti koje ste nedelju dana u ovom parlamentu zastupali vam nisu važne i to je bilo bitno da vide građani Srbije i dobili smo odgovor na to pitanje.

DS poštuje ono što rade pravosudne institucije i neće se mešati u ono što radi sud i tužilaštvo. Ukoliko je bilo ko kriv za bilo kakav prekršaj, krivično delo ili ma kakvo drugo kazneno delo i to se utvrdi u procedurama, DS će to u potpunosti respektovati i u skladu sa tim se ponašati.
Gospodine Dačiću, to da ste vi bili na jednoj strani a svi drugi su bili na drugoj strani, još jednom ću da ponovim, DS smatra da je posle 60 godina došlo vreme da se istoričari bave Drugim svetskim ratom, a da političari i građani Srbije treba da se bave svojom sadašnjošću i budućnošću, i treba da se bave iznalaženjem puta kako što pre da počnemo da rešavamo problem milion nezaposlenih ljudi i kako što pre da uđemo u Evropsku uniju.
Jedino ste vi ovde insistirali na tome, nedelju dana, gospodinu Dačiću, da nije došlo vreme da se ljudi u Srbiji izmire i da nije došlo vreme da se istoričarima prepusti ovo što se dešavalo pre 60 godina.
DS smatra da istoriju treba prepustiti onima koji je izučavaju, da ono što se desilo u Drugom svetskom ratu ne treba da bude predmet polemike niti politike u parlamentu i DS je učinila dobru stvar zbog toga što je ovaj zakon podržala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, DS podržava zakon o izboru poslanika za parlament Srbije i Crne Gore. Državna zajednica Srbija i Crna Gora je posebna i sasvim svojevrsna državna tvorevina. Do sada ustavna istorija i politička istorija ovakvu zajednicu zabeležile nisu.
Verovatno posle raspleta odnosa između SCG koji će se završiti tako što će SCG ući u EU, ovakvih državnih tvorevina neće biti ni ubuduće. Daleko je državna zajednica SCG od toga da je savršena. Ima veliki broj problema, funkcionisanje državne zajednice nije zadovoljavajuće.
Postavlja se pitanje šta je alternativa i da li u zadatim političkim prilikama, u zadatom stanju međunarodnih odnosa, u zadatoj poziciji koju Srbija i Crna Gora imaju u međunarodnim odnosima, postoji nekakvo rešenje koje bi bilo bolje za državne interese Srbije od postojeće državne zajednice. DS u ovom trenutku ne vidi to rešenje i zbog toga DS smatra da je poštovanje Ustavne povelje u najboljem interesu države Srbije.
Poštovanje Ustavne povelje i propisa koji govore o tome kako bi trebalo da bude konstituisan parlament državne zajednice kazuje da se nalazimo pred izborima koji bi trebalo da daju odgovor koji će to 91 narodni predstavnik Srbije sedeti i predstavljati građane Srbije u parlamentu državne zajednice.
Da bi ti izbori bili održani, neophodno je da Srbija donese zakon o izboru poslanika i zbog toga će DS glasati za ovaj zakon.
Velike su opasnosti kojima bi se Srbija, ionako smo u teškom položaju, izložila ukoliko bi u ovom trenutku došlo do rastakanja državne zajednice sa Crnom Gorom. Pitanje KiM će u 2005. godini, sva je prilika, ući u rešavanje statusa ili finalnog statusa i Srbija mora, koliko je to u njenoj moći, da održi svoju moć da bi mogla koliko god je moguće da utiče na rešavanje finalnog statusa KiM.
S druge strane, politički činioci u Srbiji, pre svega to su parlamentarne stranke, koje se nalaze u ovoj skupštini, treba, po stanovištu DS, sa najdubljom pažnjom i sa potpunom posvećenošću da se staraju o tome kako se na ovo pitanje gleda u Crnoj Gori i da nijednim svojim političkim gestom ne doprinesu destabilizaciji prilike u Crnoj Gori.
Da li će i u Crnoj Gori na ovakav način biti rešeno pitanje predstavljanja u parlamentu državne zajednice SCG pre svega je pitanje saglasnosti crnogorske politike, ali pored toga, vrlo važno je da međunarodna zajednica, pre svega EU koja je garant Beogradskog sporazuma, a Beogradski sporazum se nalazi u temelju Ustavne povelje, da svoje mišljenje, koje je u našem slučaju vrlo važno, koje je relevantno.
Ukoliko Beograd, Podgorica i Brisel nađu da crnogorska strana može i na drugi način da obezbedi svoje učešće u parlamentu državne zajednice i u izvršnoj vlasti državne zajednice, DS ne vidi nijedan razlog da bi Srbija tome trebalo da stane na put.
Da rekapituliram, zbog KiM, zbog naših izgleda da onoliko brzo koliko je to moguće nastavimo svoje približavanje EU, državni interes je Srbije da održava zajednicu sa Crnom Gorom i zbog toga je neophodno usvojiti ovaj zakon. Sa tehničke strane, DS je saglasna da izbori budu obavljeni tako što će cela država biti jedna izborna jedinica.
Smatramo da je za ozbiljnost predstavljanja u Parlamentu dobro da cenzus bude 5% i intervenisali smo amandmanima o kojima ćemo u raspravi u pojedinostima govoriti, koji bi trebalo da unaprede Predlog zakona kada je reč o glasanju u dijaspori i eventualnom predstavljanju dijaspore u parlamentu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, javio sam se po Poslovniku, pre nego što je gospodin Dačić tražio repliku, član 100, zbog uvrede koju je ovde izneo kada je prvi put govorio. To nije korektno i nije fer, ali vaša stvar.
Nije mi jasno zašto gospodin Dačić ovde iznosi neistine. Celoj političkoj javnosti u Srbiji je poznato da ono što je rekao o gospodinu Mićunoviću nije tačno. Spuštanje ove i ovako uzavrele rasprave na još niži nivo nije svrsishodno i zaista je sramota to što je gospodin Dačić rekao.
DS je, naravno, juče dala kvorum i glasala za to da ova tačka bude na dnevnom redu i DS će glasati za ovaj zakon, zbog toga što je 60 godina prošlo od završetka Drugog svetskog rata i ovo pitanje u Srbiji nije rešeno u jednom, a to je naš, nesrećnom narodu, koji kao da samo traži povode da bi ulazio u teške sukobe.
Pa valjda je na početku 21. veka došlo vreme da zatvorimo jednu temu i da zakopamo ratne sekire bar na jednom polju. DS će učiniti sve da bi se u Srbiji pomiriteljstvo širilo i da bismo teme oko koji se sukobljavamo, a na nesreću oko nekih tema smo i ratovali, zatvarale, da mi konačno, kao što rekoh, na početku ovog veka krenemo prema EU i da posle 200 godina od podizanja Karađorđevog ustanka konačno iz Azije pređemo u Evropu.

Naravno, neću da komentarišem ovo što je prethodni govornik iskazao ovde, jer ko se bude prepoznao u nedefinisanim adresama na koje su ove poruke bile upućene, neka o tome govori.
Želim da kažem nekoliko rečenica u vezi sa izvinjenjem koje je predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke, i zbog toga izlazim ovde, pre nekoliko dana dao u Sarajevu. Predsednik Tadić je jasno rekao da su zločine, u nesrećnoj deceniji koja je završila 20. vek, na prostoru bivše Jugoslavije svi činili, da za te zločine svi treba jedni drugima da se izvinimo, da zločine nisu činili narodi, i duboko sam ubeđen da je to tako, da su zločine činili pojedinci.
Za te zločine oni koji su krivi treba da odgovaraju. Ako najveći narod treba prvi da se izvini, eto, on se u ime srpskog naroda izvinio, očekujući sa punim pravom da se zvaničnici drugih naroda izvine Srbima za ono što je Srbima učinjeno.
Dok ne budu individualne krivice utvrđene onako kako je to u ovom svetu, ovakav kakav je, određeno i kako svako ko priznaje sistem UN mora da poštuje, nema za nas prevelikih izgleda da branimo uspomenu na zlo koje je nad našim narodom učinjeno u Drugom svetskom ratu i u poslednjoj deceniji. Pašće, ako ne budemo respektovali sistem UN, u zaborav i Jasenovac i Jadovno.
Mi to ne smemo da učinimo. Moramo da se legitimnim sredstvima za legitimne ciljeve borimo i svako ko je kriv, ako neko ima drugo stanovište treba to odavde da kaže, i svako ko je ratni zločin počinio treba da odgovara i da bude kažnjen.

Na vašu nesreću, predsednik Demokratske stranke je predsednik Republike Srbije, gospodine Vučiću, i tu vam ne mogu pomoći. To je činjenica koja je jedna od malo svetlih tačaka u političkom životu Srbije.
Pre svega, pošto smo ušli u polemiku o ustavnim nadležnostima, predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju i građane Srbije. Predsednik Srbije, koji je izabran na neposrednim izborima, pobedivši vas, gospodine Nikoliću, ubedljivo na tim izborima, ima pravo da predstavlja građane na način za koji utvrdi da je najbolji za državni interes. Boris Tadić to čini i u korist svih osam miliona građana Srbije.
Samo nekoliko detalja. Kada kažete, gospodine Nikoliću, da vojska nije u dobrom stanju, vi ste učestvovali u vlasti koja je, kada je okončana u jesen 2000. godine, ostavila takvo stanje stvari u vojsci da nije bilo nafte da se uključe tenkovi ili upale, da bi elementarna bezbednosna funkcija vojske mogla da bude izvršena. Sada vi, gospodine Nikoliću, spočitavate bilo kome da je zaboga urušio borbenu gotovost zemlje. Vi ste, gospodine Nikoliću, saučestvovali u urušavanju, najvećem u istoriji, borbene gotovosti zemlje i potencijala ove države.
Što se tiče krađe glasova, kao što znate, u toku je sudski postupak. Demokratska stranka će potpuno, kao što je to i do sada činila, respektovati i uvažavati sve procedure koje nadležni pravosudni organi u ovoj zemlji vrše.
Kada pomenete događaj koji se zbio pre desetak dana, gospodine Nikoliću, tužno je kada prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke, ma koliko bila opoziciono nastrojena stranci u kojoj se nalazim, uspe da zaboravi za godinu i po dana da je u ovoj zemlji predsednik Demokratske stranke i tada predsednik Vlade poginuo u atentatu, a da se na dva ili tri dana pre tog atentata desio događaj koji je gotovo istovetan događaju o kojem sada govorite, i kada je izvršen napad na kolonu u kojoj se nalazio predsednik Republike.
Isto tako, gospodine Nikoliću, bruka je da prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke koristi u demagoške svrhe mesto gde stanuje predsednik Republike. Predsednik Republike, kao i drugi visoki državni funkcioneri, za koje postoje bezbednosne procene da im je život ugrožen, u državi u kojoj je predsednik Vlade mučki ubijen pre samo godinu i po dana, moraju, nažalost, da žive u objektima koji omogućavaju da nadležni državni organi pruže adekvatnu zaštitu.
Vi to vrlo dobro, gospodine Nikoliću, znate, ali kao što mogu da vidim počela je predizborna kampanja i vidim da ste promenili stav da nećete rušiti Vladu Vojislava Koštunice, samo 10 dana pošto ste joj dali punu podršku.

Gospodine Nikoliću, kritične večeri niste rekli ništa ni uzdržano, niti oprezno, nego ste pitali – a šta to radi predsednik Republike u devet sati uveče nasred Beograda. To je bila vaša prva reakcija, nekoga ko je tako zabrinut za stanje javnog života i političkih prilika u državi, u kojoj je predsednik Vlade ubijen pre godinu dana.
Povlačenje vojske sa granica, gospodine Nikoliću, jeste, kao što vi vrlo dobro znate, deo stvaranja uslova da bi država mogla da uđe u EU, pošto u celoj civilizovanoj Evropi policija čuva granice, ali to je stvar na koju je trebalo da odgovori gospodin Aligrudić i odnosi se na stav Vlade, a ne na stav predsednika Republike.
O gospodinu Aligrudiću ću na kraju, pošto je on počeo da promoviše svoju veliku zabrinutost kada polemišem sa SRS i transparentno da pokazuje svoje velike političke naklonosti prema srpskim radikalima, ali to je opet stvar DSS-a, a ne moja, i neću više o gospodinu Aligrudiću.
Da završim sa nečim što je gospodin Vučić ovde rekao. Gde su Srbi iz Mostara. Srbi iz Mostara, kao i 650.000 izbeglica, gospodine Vučiću, izbegli su zbog katastrofalne politike u kojoj ste i vi učestvovali tokom 90-tih godina i nažalost bili su primorani da napuste svoje kuće, svoje domove. I vi biste, gospodine Vučiću, tu politiku ponovo da uspostavite. E pa, nemamo gde više ni da bežimo, ni da se sklanjamo i zbog toga je nužno i Vlada i predsednik, ali i opoziciono stranke da vode računa o interesima zemlje, i da vode politiku koja državu mora da uvede u EU.

Pošto je gospodin Krasić pomenuo poimenično, mene lično, a i predsednika DS-a, a što je manje važno, zato što nemate, gospodine Krasiću, dobro pamćenje. A nisam rekao da će se u slučaju ovakvog ili onakvog ishoda na izborima suditi u Beogradu za ratne zločine, već da se povećava mogućnost da se to desi. Vi, gospodine Krasiću, čujete ono što vama odgovara i skloni ste da izvrćete istinu.
Važniji razlog moje replike, gospodine Krasiću, što ste predsednika države nazvali protivnikom srpskog naroda. Ne mislim da ste vi, gospodine Krasiću, protivnik srpskog naroda. Vi vodite štetočinsku politiku za srpski narod. Verovatno je to vaše ubeđenje, ali o vašim ubeđenjima ovde mogu da polemišem sa ove govornice.
I pored toga što mislim da imate politiku koja nanosi, još jednom da kažem, štetu interesima svakome od osam miliona građana Srbije, ne mislim da ste protivnik srpskog naroda po svom intimnom i subjektivnom stavu, ali objektivno, kao što je prouzrokovana šteta interesima države i naroda u proteklim deset godina, u onih poslednjih deset godina dvadesetog veka, pa tako i ova vaša politika, gospodine Krasiću, sada proizvodi štetu po interes svakog od osam miliona građana. Hvala. Ovo je bila replika.

Gospodine predsedniče, nema potrebe da vi branite DS od gospodina Krasića, jer nikakva opasnost ne preti DS-u od gospodina Krasića. Skrenuo bih vam pažnju da povedete račun o tome da li se ovde povrede Poslovnika koje se reklamiraju zaista i prikazuju i izlažu.