Zahvaljujem.
Naš predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji radi se uvođenja obaveze da svi vlasnici, korisnici, imaoci oružja prolaze psihofizičke preglede da bi se usvojio predlog o dozvoli za vlasništvo ili za korišćenje vatrenog oružja.
Ove izmene Zakona o oružju i municiji ne odnosi se na lovce Srbije, pošto su lovci Srbije ljudi koji savesno upotrebljavaju oružje i uglavnom retko, ako ikada, koriste revolvere, pištolje i ostalo malokalibarsko oružje i, takođe, ne odnosi se na one koji po službenoj dužnosti nose i imaju pravo korišćenja oružja, bez obzira da li rade u službi unutrašnjih poslova, u vojsci, u policiji, u organizacijama koje se bave privatnim obezbeđenjem ili u okviru države, zbog toga što oni i inače prolaze psihofizičke pregled.
Postoji ogroman broj ljudi u Srbiji koji imaju pištolje, pištolji ne služe za lov, pištolj služi da ubiješ čoveka, koji ne prolaze nikakve kontrole o psihofizičkom stanju i mi samo svedočimo tragičnim vestima o ubistvima u porodicama, zbog toga što je osoba koja je neuravnotežena, koja je paranoična, koja je ozbiljno bolesna i treba joj pomoć odlučila da upotrebi taj pištolj.
Naša briga o svima je da zaštitimo i tog koji smatra da ima pravo da ubije zbog nesvesti o tome šta je realnost i da zaštitimo i one koji mogu biti njihove žrtve. Nikakav dodatni uslov ne ide ni na kakvu drugu društvenu grupu koja rukuje i upotrebljava oružje, ali je u našem društvu, u postkonfliktnom, u postraumatskom društvu, u društvu sa jako velikim brojem nelegalnog naoružanja, neophodno da uvedemo ovakav stav u Krivični zakon. Ne ubija oružje. Ubijaju ljudi, a društvo je tu da donese regulacije kojima bi preventivno, pre svega, delovali i sprečili da ljudi koji su paranoični, neuravnoteženi, nervno labilni, koji ne prolaze preglede, budu u posedu oružja.
Opaska da može da se nabavi oružje je druga tema Krivičnog zakona, naravno da može. Opaska da se ne ubija samo pištoljima takođe je tačna, ali hajde bar da sve one koji imaju pištolje podvedemo pod obavezu redovnog lekarskog pregleda. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Povredili ste član 108. u prvom stavu da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine, nakon što ste, što je vaše diskreciono pravo i vaša odluka nesporna koja ne može biti predmet povrede Poslovnika, na osnovu člana 104. a zaključivši da su prvi i drugi stav osnov dali repliku ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SNS.
Zašto ste povredili Poslovnik? Zato što je narodni poslanik dobio repliku i replicirao nekome iz DS, pri čemu niko iz DS nije imao reč tokom sednice Skupštine. Ja molim narodne poslanike da ne dobacuju, a vas najljubaznije molim…

  …da obavljate svoj posao, što ste i učinili, dakle …
Dragan Nikolić, s mesta: Isto je to sve, ona usta nije zatvarala dok sam ja pričao.

  Dakle, ne sporim nikako, to je vaše diskreciono pravo i volela bih da i druge kolege znaju da je diskreciono pravo predsedavajućeg da daje replike, ali ste morali, slušajući repliku narodnog poslanika, da ga upozorite da zloupotrebljava svoje pravo iz Poslovnika Narodne skupštine i da replicira DS, pri čemu se niko iz DS u ovom delu sednice nije javio za reč.
To da li se narodnom poslaniku priviđa Demokratska stranka, to je njegova privatna stvar. On na to ima pravo, ali nema pravo da krši pravila koja nas zajedno obavezuju iz Poslovnika i da pravo na repliku koristi, a da je pri tome izmislio da je bilo ko iz Demokratske stranke rekao bilo šta. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Upravo ste prekršili član 103. koji definiše vaše pravo da dajete pravo na reč narodnim poslanicima koji žele da govore o povredi Poslovnika i sadržaj dvominutni povrede Poslovnika je jasno propisan u tom članu.
Dali ste pravo na reč, tu ga niste prekršili, ali ste prekršili član 103. slušajući obrazloženje koje ni sa jednim od stavova u članu 103. nema apsolutno nikakve veze. Vaša je dužnost bila, na osnovu istog člana, da narodnom poslaniku kome ste omogućili da govori, da ga opomenete da prisutnost u sali, da način na koji kvalifikuje kolege narodne poslanike nije u skladu sa drugim članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Vrlo dobro znam da nas sve obavezuje i ako pogledate registar utvrđivanja kvoruma, naći ćete moje ime kao 84 na dve sednice, kada sam smatrala da je moje poslaničko i pravo i obaveza da ulaskom u salu dam kvorum. Da li znanje o tome šta se radi u sali obavezuje sve nas ili samo mene i da li vaše obaveze o primeni Poslovnika imate pravo da tumačite na jedan način, kada to radi bilo ko iz bilo koje poslaničke grupe, zato što je u vladajućoj koaliciji ili je u opoziciji?
Molim vas da sledeći put kada neko želi da zloupotrebi pravo da bi omalovažio ili pokušao da ponizi drugog narodnog poslanika reagujete, to je naš zajednički interes. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada ste povredili član 27, jer ste u skladu sa članom 103, kada ste dali pravo na obrazloženje povrede Poslovnika u jednom minutu i 11 sekundi, ako u prethodnom slučaju za 40 sekundi niste stigli, što potpuno razumem, slušali o tome kako narodni poslanik u okviru povrede Poslovnika …

Ne, ukazujem na član 27, pre toga sam ukazala na član 103. Molim vas za koncentraciju.

Ja ukazujem da ste vi prekršili član 27. tokom izlaganja povrede Poslovnika.

Vama i govorim da ste ga prekršili, zato što je član 27. da se starate o redu na sednici. Staranje o redu na sednici podrazumeva slušanje narodnih poslanika. Vaše obrazloženje da ne možete u 40 sekundi sam razumela, ali u jednom minutu i 11 sekundi je narodni poslanik u okviru obrazloženja za povredu Poslovnika klevetao, ružio i lagao o predsedniku DS Bojanu Pajtiću.

Zahvaljujem.
Sada ste povredili ponovo član 103. i član 107. Zaista vas molim, ja tačno znam koliko vam je teško i koliko predsedavajući na poslu koji radite zaista ima problem da ima razumevanja od članova sopstvene poslaničke grupe.
Dakle, u tom smislu imate moju podršku sa mnogo dobrih razloga. Moja namera da sa vama zajedno, jer je to zadatak svih narodnih poslanika omogućim da bude primene Poslovnika Narodne skupštine je samo u tom smislu da razumemo da je striktno poštovanje Poslovnika dobro za sve. Ako intervenišem da je prekršen Poslovnik, to je zajednička korist ove kuće, Narodne skupštine. Vaš pokušaj da u dijalogu samnom i omogućite meni da kažem povredu Poslovnika i da primenite Poslovnik je ovaj dijalog koji trenutno traje, a odnosio se na to da sam pokušala da vam kažem da obrazlaganje povrede Poslovnika ima svoja pravila.
Verovatno ste potpuno nenamerno me pomešali sa nekim pošto ja čvrsto držim da se svi trebamo držati pravila i zakona kao pijan plota, te ako je praksa da svako može o svakome tokom obrazloženja Poslovnika Narodne skupštine da govori šta god hoće, ja mislim da to neće biti dobra praksa, ni za koga. Te vas molim da poštujemo Poslovnik potpuno striktno i da svaku volju da bilo ko od narodnih poslanika umesto obrazloženja koje je dužan po članu 103. govori repliku ili klevete, kleveće, ruga se, laže, da to omogućite.

Ne želim, ali šta ću.
Zahvaljujem. Povređeni članovi 107. i član 27. sa molbom da upozorite narodnog poslanika da konsultuje zapisnik, stenogram Narodne skupštine sednice, glagol je bio – klevetanje. Klevetanje je bio glagol, da narodni poslanik ne može da kleveće, da se ruga i da laže. U pitanju je klevetanje. Šta je narodni poslanik čuo, ja ne znam. Ja ne bih nikad izgovorila glagol koji je on sa nama podelio. Ja mislim da se u ovoj sali govori i sve one koji govore poštujem.

Naš Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji ima sasvim jednostavnu i reklo bi se zdravorazumsku i prihvatljivu ideju, a to je da se u zakon uvrsti da u postupku za izdavanje odobrenja uz zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja podnosilac zahteva prilaže lekarsko uverenje o psihofizičkoj sposobnosti da poseduje i rukuje vatrenim oružjem koje nije starije od 30 dana i takvo lekarsko uverenje svaki vlasnik oružja je dužan da priloži MUP, organizacionoj jedinici, u opštini na čijem području ima prebivalište najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja ovog zakona, a zatim i na svakih pet godina.
Drugi član je kao posledični i odnosi se na oružani list, odnosno odobrenje za držanje oružja.
Razlozi za ovakve izmene i dopune na prvi pogled bi trebale da budu svima sasvim logični, bez obzira na istinu da ne ubija oružje, nego ubijaju ljudi, ali ako oružje imaju u rukama ljudi za koje nismo sigurni da su dovoljno stabilni da bi mogli da koriste oružje. Manje se ovde govori o lovačkom oružju, jer su lovci ljudi koji vode računa i koji znaju zašto imaju oružje u svom posedu, nego se radi o kupovini, čuvanju, držanju, dozvolama za pištolje. Pištoljima se ne ubijaju životinje, već se ubijaju ljudi. Kao što ne ubija oružje, nego ubijaju ljudi, onda bi trebalo da ponesemo društvenu odgovornost, da budemo sasvim sigurni da MUP ima podatke o prihofizičkoj stabilnosti, sposobnosti i spremnosti imaoca, držaoca i onih koji koriste pištolj kao vatreno oružje da neće nauditi okolini ili sebi.
Ovo se podrazumeva za profesionalce i oni već odavno prolaze redovne preglede, ali se ne podrazumeva za društvo u kome ima jako puno nelegalno oružja i ovaj MUP imalo je odlične akcije kojima su tražili predaju oružja u društvu koje je poratno, postkonfliktno, traumatsko i neophodno je da se oko ovog našeg predloga Skupština nakon rasprave izjasni. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatramo da je obrazovanje Anketnog odbora po pravilima parlamentarnog rada sa po jednim predstavnikom iz svake poslaničke grupe neophodan da bi nakon sedam meseci od tragedije 13. marta ove godine, u kojoj je poginulo sedam ljudi i javnost i porodice stradalih i institucije dobili važne odgovore i informacije koje nedostaju, kako u izveštaju prvom koji je radila Vojna komisija, tako i u drugom.
Naime, dva pitanja ostaju bez odgovora bez obzira što sam ih postavljala kao poslanička pitanja i ministru odbrane. Prvo pitanje je – na osnovu kojih i čijih informacija je ministar odbrane doneo usmenu naredbu kršeći protokol i subordinaciju o pokretanju spasilačke misije helikopter? To je ključno pitanje i činjenica da je Disciplinski sud Vojske Srbije svojom kaznom, kaznio dva generala, pokazuju samo jednu poruku svima nama porodicama stradalih i javnosti Srbije, to je da ministra štiti predsednik Vlade, a da generali Vojske Srbije ne mogu da budu zaštićeni ni vladavinom prava. I odgovor na pitanje odakle njemu informacija sa kog mesta ju je dobio, od koga ju je dobio i na osnovu čega je izneo usmenu naredbu je ključna za odgovornost i za sigurnost da nam se ovakve tragedije više neće desiti.
Drugi odgovor koji je nedostajeći u oba izveštaja i koji nedostaje da bi se znalo razloga zašto je pri završetku spasilačke misije došlo do pada helikoptera i smrti sedam ljudi je ko je menjao plan leta kada se letelica već nalazi na putu za Beograd? Kako je menjan taj plan leta? Kako je do toga došlo? Nijedan ni drugi izveštaj ne daju odgovor na to pitanje.
Ministar arogancijom koja je nažalost postala rutinska u našoj javnosti odbija da odgovori na to pitanje i na moje poslaničko pitanje upućujem da se obratim Tužilaštvu. Onoliko ruganja vladavini prava koje pokazujemo odbijanjem da formiramo ovaj Anketni odbor i onoliko ruganja javnosti koje izražava ministar toliko je nesreće, ne samo za porodice koje su izgubile svoje najmilije, nego za sve nas koji smatramo da je lična odgovornost ključna za uređenje našeg zajedničkog društva i da bez lične odgovornosti u Srbiji neće biti dobra ni za koga. Hvala vam.

Zanimljiv i amandman i obrazloženje i dobar je povod da zamolim ministarku da objasni. Ukoliko ostane kao što je u tekstu predloga zakona izmena i dopuna i ovaj stav 2. ja ću onda pročitati taj stav 2. koji sadrži u suštini moje pitanje.
To je da se pod šumom smatraju mlade, prirodne, ljudskim delovanjem ili iz prirodnih razloga privremene obrasle površine na kojima se očekuje da će se prirodno ponovo uspostaviti šuma. Koje su to površine?
Koje su to površine gde se očekuje da će se prirodno uspostaviti šuma, a da je trenutno nema? Šta vam je obrazloženje da kažete u zakonu de fakto, znači imam neku površinu na kojoj je nekad bila šuma, ako pogledate današnju Evropu ona je sva nekada bila prekrivena šumama i to lipovim. U Srbiji je to negde, ja pitam koja je to površina na kojoj se nešto desilo i vi kažete da očekujete da će se tu prirodno obnoviti šuma. Zašto je to predmet zakona?

  Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe Demokratske stranke.
Sklona sam da dam podršku ovom amandmanu, ne samo zbog obrazloženja koje su dale kolege Bradić i Ivan Karić, nego zato što bi prihvatanje ovakvog amandmana od strane predlagača značilo da nam je jasan pravac kojim će se razvijati jedan segment kada su u pitanju šume, ali i kada je u pitanju energetika i zaštita životne sredine.
Obrazloženje je da se podrazumeva da su brzo rastuće drveće deo privrednih šuma nije dobro ko god od pravnika, ministarka da to obrazloženje, ne misli vam dobro. Ne postoji obrazloženje da se podrazumeva da je to u privrednim šumama. To se ne podrazumeva.
Možemo da kažemo da će to neko drugi da radi i ja ću to prihvatiti. Možemo da kažemo i da nismo sigurni da li uopšte želimo da u budućnosti imamo brzo rastuće drveće, pa onda i biomasu, sve to može ili da se podrazumeva.
Kada govorite poslanicima kroz čije je ruke prošlo hiljade zakona, onda to znači ili nije briga onog ko vas je savetovao, ili nije briga nikoga, nego samo čekamo da se završe ovi amandmani, svi imamo glas za, pa da idemo. Oduvek sam bila protiv tog stava, nema veze da li Vladu podržavam ili sam opozicija, jer to smatram šlamperajem poslednje vrste, čiju cenu posle plaćamo svi.
Zašto je to da se podrazumeva da su to privredne šume, ne stoji. Zato što sam taj odgovor čula i za vetro zaštitne pojaseve, da se podrazumeva da će neko da ih pravi, a njih nema. Kad god nešto podrazumevate, onda je to češće da se ne dogodi na dobar način ili da se dogodi na loš način, nego da se dogodi kako treba. Podrazumeva se i da ljudi ne uništavaju svoju životnu sredinu. Pa koliko moraš biti glup da sečeš granu na kojoj sediš, da zagadiš svoju vodu, da zagadiš svoje zemljište i da zagadiš svoj vazduh.
Podrazumeva se da iko ko zna da mu ta životna sredina treba da bi u njoj živeo, da neće to raditi, ali to ljudi rade, to ljudi rade. Imate zagađenje, imate onečišćenje, imate trajne štete u životnoj sredini. Zato morate da imate regulacije kojima ćete ljudima kazati da se ne podrazumeva da ti je na slobodu da uništavaš životnu sredinu. Tako bi ovde bilo dobro.
Mi nismo podneli amandman, jer ja ne znam na moju veliku žalost da li će se u okviru energetike i zaštite životne sredine, odnosno ukupnog poglavlja 27. tu prosto svi procesi stoje blokirani, neoprostivo dugo. Mnogi od njih idu unatrag, nanose štetu, ali dobro odluka Vlade i Ministarstva je bila takva i očigledno je još uvek.
Dakle, da li hoćemo da imamo brzo rastuće vrste drveća koje ćemo koristiti za biomasu. Ako hoćemo to se ne podrazumeva. Znam da vi ovaj amandman nećete prihvatiti, ja ovo govorim zbog svog shvatanja načina obavljanja poslaničkog posla. Moje je da naučim, da pogledam, da proverim, da saslušam argumente i da kažem i nisam od onih koji će kad budete doneli ovaj isti zakon na izmene i dopune je novi zakon, sa ovim istim amandmanom, da vam kažem – pa jesu vam rekli pre godinu dana.
Ako postoji dobra stvar od rasprave o amandmanima jeste da taj dijalog treba da bude fokusiran na temu i da svi moramo da budemo fokusirani na temu. Ako vi za razloge odbijanja amandmana kažete, to ćemo mi inače raditi, argument je da se podrazumeva. Onda ili vas loše savetuju, ili niko od nas u stvari ne zna da li hoćemo planski da razvijamo brzo rastuće drveće, tako da korišćenje tih vrsta bude u skladu sa generalnom strategijom oko pregovora oko Poglavlja 27.
Možemo mi da stavljamo i populističke amandmane, odnosno amandmane koji samo podrazumevaju da nekakvu ideju učinite popularnom, jer je mila ušima, ali to je samo eksces. Kada se podnose amandmani dozvoljeno je svim narodnim poslanicima naravno, pa tako na primer amandman kojim bi zakonom obavezali, kao što je rekao kolega Dušan Milosavljević, ko god poseče neko drvo, mora jedno i da posadi, ali to je dobar princip, ali nije ovakav pristup. Ovo je pristup, kažite nam – hoćemo li imati plansku sadnju brzo rastućeg drveća, ili nećemo?
Nemojte nam odgovarati da se to podrazumeva, jer je to omalovažavanje nas koji umemo da čitamo zakone.