Nemam nikakvu primedbu na vođenje sednice.

Ja uvek mogu vas prijatno da iznenadim.
Nemam primedbe na vođenje sednice, ovo nije povreda Poslovnika, ovo je replika na izlaganje predsednika poslaničke grupe.

  Ovo je replika predsedniku poslaničke grupe Srpske napredne stranke, nije povreda Poslovnika. Kada i ako bude potrebe, ja ću se javiti za povredu Poslovnika, ali dali ste mi pravo na repliku s obzirom na pominjanje Demokratske stranke u raspravi o pojedinostima i o amandmanu predsednika poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Dakle, stali smo na nervozi. Ja se nadam da je vladajuća koalicija dobro, pošto ono što ide u televizijskim emisijama ne izgleda na dobro. Dakle, neko ko u desetak dana ima vesti o državnom udaru, o silnim neprijateljima koji ruše Vladu, teško da je dobro. Ako imate posle volju da kažete da je to sve bila samo šala, onda tek nije dobro.
Ja potpuno razumem i volju da se opozicija ućutka, omalovaži, to je…(isključen mikrofon)

  Zahvaljujem.
Amandman kojem dajemo podršku, a tiče se izmena redosleda reči u nazivu zakona pa onda i u rubrumima posle koji prolaze, vezan je u raspravi i za stanje u rudarstvu i u geološkim istraživanjima, tim redom, odnosno, po našem predlogu – geološkim istraživanjima i rudarstvu i vezan za rekultivaciju.
Zahvalna sam ministru što je ponovio koji članovi sve definišu obavezu o uticaju na životnu sredinu. Ono što ostaje nejasno je, molila bih i saradnike da prenesu ministru to pitanje, na koji način i da li su, s obzirom da je uticaj na životnu sredinu iz drugog zakona - vezano davanje integrisanih dozvola za geološka istraživanja, odnosno za eksploatacije. To je vrlo važno pitanje, s obzirom da u zakonu na koji se pozivamo, u odredbama da će se uraditi analiza uticaja na životnu sredinu, za bilo koju drugu delatnost jasno navedeno znamo kako sada idu integrisane dozvole i znamo teškoće kojima se integrisane dozvole izdaju. Ako iste teškoće budu prenete i u geološka istraživanja, neće biti dobro nikako. Ako ne bude, ako se geološko istraživanje i eksploatacija daju nevezano sa integrisanim dozvolama, kao što sam i pretpostavljala, zahvaljujem, tek onda imamo problem.
Analiza uticaja na zaštitu životne sredine je tema bila u nekoliko navrata u našoj zemlji, kada su u pitanju geološka istraživanja. Bilo bi dobro da Vlada, odnosno ministarstvo potpuno nedvosmisleno da informaciju o tome na koji će način biti zaštićena životna sredina, bez obzira što lokalna samouprava više ne učestvuje direktno u odlučivanju. Ovako kako je, spremno je na nesporazume i na sukobe u lokalnim sredinama gde već postoje uslovi da se rade geološka istraživanja, a ti sukobi nikome nisu potrebni. Dakle, integrisanih dozvola nema, analize uticaja na životnu sredinu ima, monitoringa takođe ima i ostaje - koji inspektor će zaustaviti, na osnovu prekršenih odredbi iz analize, geološko istraživanje ili eksploataciju? Na to pitanje ostaje neodgovoreno. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Za podršku amandmanu koji su podneli kolege iz najmanje tri razloga. Prvi je što smo dobili objašnjenje za geotermalne vode da će to biti u Zakonu o vodama, odnosno da zato nema naknada ovde, drugi je što smo već nekoliko puta kod predlaganja raznih zakona čuli argumentaciju, to će biti regulisano drugim zakonom, pa sad nećemo ili insistiramo da ostane ovde.
Mogu da vam dam primer kako to izgleda kada nema dijaloga za jasan odgovor, kada sam u Maloj sali bila na raspravi o Nacrtu zakona o zaštiti prirode ovde se vodila rasprava o Zakonu o ozakonjenju. Ja sam tamo govorila da je u Zakonu o ozakonjenju i objekti iz prve i druge zaštite prirode, a predstavnici Vlade su mi rekli da nije. To je ono o čemu koleginica govori kada govori o nedostatku interresorne saradnje. Znam koliko je to teško, ja ne mislim da je ovo Ministarstvo odgovornije od bilo kog ako nema horizontalnog zakonodavstva i ako nema saradnje, ali je važno na ovom zakonu da znamo da li će biti negde podzemnih voda kao resursa.
Treći argument je generalno situacija sa vodama u Srbiji takva da nas čeka jako puno posla. Ne kažem da će to biti zadatak ovog Ministarstva, ali ovde nam treba jasna procena. Ne može ministar Antić da preuzme odgovornost za bilo koje drugo ministarstvo, ali ne možemo ni da ostanemo bez odgovora ili u koliziji odgovora kao što je to bio slučaj nedavno sa Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o ozakonjenju.
Zašto je važno da tretiramo podzemne vode kao dragocen resurs, ne znam da li treba neke posebne argumentacije nas koji se bavimo oblašću životne sredine, pa tako i vodama u smislu čuvanja i unapređenja prečišćavanja vodnih karti i svega ostalog. To naravno zanima jednako kao i karte mineralnih sirovina, jednako kao i karte erozija, jednako kao i planove za kontrolisane vodotokove, jednako i karte bujičnih voda. Dakle, mi to ne razdvajamo. Imamo svest o tome da zakoni to mogu da razdvoje, ali želimo da budemo sigurni da u razdvajanju ove teme podzemnih voda, neće upasti nigde, tako da nećemo imati u Zakonu o geološkom istraživanju i rudarstvu. Ne znamo da li će se pojavi u Zakonu o vodama, a imamo samo obećanja da će se za neki mesec, godinu ili dve to naći u nekom zakonu.
To je motivacija i podrška amandmanu i pitanje ministru. Mislim da je zajednička korist da se da jasna poruka o tome šta Ministarstvo smatra zaista, ako ne želi ovaj amandman da usvoji i uvrsti u odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala vam.

  Mislim da je potrebno da razjasnimo, ne zbog toga što mi koji se bavimo možda ne znamo sve oblasti, nego zbog onih koji nas slušaju.
Dakle, ako je tako kako kažete ministre, zašto su uopšte imate kvalifikaciju voda kao mineralnih sirovina. Šta je sa ispiranjem? Kako to tretirate? Važno je zbog toga što mi znamo kako ide i proces istraživanja i ispitivanja i testovi i kako idu dozvole. Mi znamo da će se mineralne sirovine i vode susresti. Ovako kako je napisano, zakon uzima nadležnost nad jednim delom voda, ali vi kažete nećemo da podzemne vode budu resursi.
Onda bi bilo dobro, ne mogu ja vama da kažem kako da objašnjavate, to je vaše pravo, ali bilo bi dobro da nam date primer šta kada se radi o ispiranju minerala iz vodotokova ili na koji način tretiramo podzemne vode pri geološkom istraživanju, odnosno pri testovima kojima hoćemo da potvrdimo da je tu potrebno otvoriti polje za istraživanje.
Ako znamo ko izdaje dozvole, to je vaše Ministarstvo, a šta ćemo za rezerve podzemnih voda generalno i kako će to biti u Zakonu o vodama. Ne kažem ja da vi morate da prihvatite amandman, ja samo smatram amandman važnim i smatram da je važno da podelimo ove informacije, zbog toga što se radi o izuzetno važnoj temi u celini.

Zahvaljujem na podršci i na prihvatanju amandmana i na član 9. koji su podnele koleginice Branka Karavidić i na član 8. koji je sa kolegama podnela narodna poslanica Nada Lazić, jer se radi o jednoj odluci strateškoj Vlade da se lokalna samouprava izuzme iz poslova. Obrazloženja su – oni ne daju dozvole na vreme, oni ne obavljaju svoje poslove na vreme, oni zaustavljaju investitore, oni nemaju stručne ljude. Super, ali ko će to sada da radi u tom istom Trgovištu ili Žagubici, gde god?
To je strateški treći put da Vlada ima strategiju da ili potpuno oduzima ovlašćenja lokalnim samoupravama ili im daje ovlašćenja, a ne daje im novac za te nadležnosti. Poslednji primer je – dajte novac zaposlenima u predškolskim ustanovama. Odakle? Ne znamo. Revizor ne da iz budžetske rezerve, ali rekla Vlada da je to nadležnost lokalnih samouprava, što po zakonu jeste. Dakle, ko će da uradi te poslove i zašto je strategija da se svi ravnamo prema najlošijoj lokalnoj samoupravi?
Znači, vi imate prilaz kroz nekoliko zakona da zato što 30% lokalnih samouprava ili 10% ili koliki god hoćete broj kažete da nema kapaciteta, e, onda nećemo nikom da damo tu nadležnost. Kako to izgleda u praksi? Ja ću sa vama da podelim primer koji će možda ministru delovati kao karikatura, ali ako ne prihvatite amandmane na član 9. i 8. ili ako bar ne počnemo razgovor o tome zašto se ravnamo prema najlošijem a ne prema najboljem sa strategijom pomaganja najlošijim, tako rade evropske zemlje, kako to izgleda, recimo, sa glinom. Ne možeš da dobiješ dozvolu, ovi te sprečavaju, ti uračunaš kao investitor koji skida iscrpiv izvor, glina je iscrpiv izvor, sa parcele koju odabereš. Ako te ikada inspektor uhvati, tebi je uračunat već u cenu sav gubitak koji bi eventualno morao da platiš kao kaznu. Kako će tek biti sa zahtevom da radi geološka istraživanja?
Znam da ima društava i država koje ovako koncipiraju, ali ne znam ni jedno u kojem je argumentacija - oduzmi nadležnost lokalnoj samoupravi, časna reč, majke mi, bolje je tako. To je argumentacija koju mi čujemo ne samo od Vlade kojoj smo opozicija, tako je bilo šareno i u Vladi kojoj sam bila podrška, kojoj sam bila i opozicija jer valjda ministri imaju osećanje – kao ja sada ću da kažem lokalnoj samoupravi šta će da radi, oni nemaju čime, nemaju koga, nemaju struku, pa ću da im uzmem nadležnosti. Ili – evo im nadležnosti, ali ne dam im novac.
Evropske integracije, kao posao oko kojeg smo ovde u sali svi složni, ogroman posao, 90% se obavlja na lokalnom nivou. Za 90% poslova reformi su odgovorni ljudi u lokalnim samoupravama, na lokalnom nivou. Mi imamo sada zakone koje zovemo evropskim. Legitimno je imati takav cilj. Nije legitimno kazati – tako je bolje, da vas ja pitam, ako lokalne samouprave do sada nisu mogle, a kako će sada moći? Sva četiri geološka inspektora koja rade u Ministarstvu za rudarstvo će pokriti sve ono što nisu mogle lokalne samouprave. Ne biva. Nije ovde, kako da vam kažem, utakmica između toga da možda pobedi vladajuća koalicija ili opozicija, vi ste već pobedili. Utakmica je oko toga kako da vi geološka istraživanja učinite zakonskim, da teku glatko sa najmanje prepreka i sa najvišim garancijama da će biti u skladu sa onim na šta vas obavezu kako poglavlje 15, tako i poglavlje 27. Oko toga je ovde nesporazum.
Nije problem da ne prihvatite amandman. Videćemo se ovde i za šest meseci, i za godinu dana, kada nam dođe Vlada sa istim ovakvim amandmanom. Mi nismo opozicija koja će vam kazati – a, rekli smo vam. Ali, stvarno je već dugačak spisak zakona gde su ljudi koji se razumeju u materiju najdobronamernije tražili dijalog pa je bilo više tvrdoglavosti nego argumentacije i onda smo dolazili do izmena i dopuna istih zakona.
Ja ću za amandmane glasati, a vas molim da bar u pisanju podzakonskih akata, ako već nije jasno ovde, bude jasno, precizno podeljena nadležnost i za nadzor i obaveze investitora i ono što se tiče lokalne samouprave, jer smo inače besmisleno proveli sve ovo vreme zajedno.

  Zahvaljujem.
Konvencija protiv regrutovanja, korišćenja finansiranja i obuka plaćenika i tri ratifikacije Sporazuma sa Rumunijom, Gruzijom i Finskom su dobra vest za zakonodavca iz najmanje tri razloga. Prvi je što su tekstovi predloga i ratifikacija sporazuma jasni i nesporni. Drugi je što odlučivanjem o ovome unapređujemo našu bilateralnu, multilateralnu saradnju sa zemljama koje su ili predmet sporazuma koji ratifikujemo ili već potpisnice Konvencije protiv regrutovanja, korišćenja finansiranja i obuke plaćenika. Treće je što se pruža mogućnost da govorimo o primeni ovih sporazuma i konvencije sa dobrom vešću da smo na predlog poslanika SDPS već promenili Krivični zakon. Ratifikacijom ove Konvencije potpuno zaokružujemo sve potrebne instrumente da bi zakon i Konvenciju primenjivali.
Jedna samo digresija. Imamo konvencije potpisane, ratifikovane, koje zahtevaju izmene zakona. Takva je npr. Istanbulska konvencija o borbi protiv nasilja nad ženama, koja zahteva izmene krivičnih zakona ili Uputstvo Evropskog suda za ljudska prava koji se tiče krađe beba, koji takođe zahteva izmene Krivičnih zakona.
Ovakav paralelan posao koji je već urađen na Konvenciji protiv regrutovanja, korišćenja finansiranja i obuke plaćenika pruža nadu da ćemo uraditi ova druga dva ozbiljna posla i podići kredibilitet svoje zemlje da nismo samo na rečima za ratifikacije konvencija, nego na izmeni domaćeg zakonodavstva, pa onda i na primeni, bez obzira na koju konvenciju međunarodnu referisali domaćim zakonodavstvom.
Zato prvo, sasvim kratko, o tri sporazuma koja zvuče rutinski, ali rešavaju mnoge probleme i sa Finskom i sa Rumunijom i sa Gruzijom, ne samo za pripadnike Ministarstva spoljnih poslova ili za porodice onih koji po odluci Ministarstva su u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Rumuniji ili putuju u Gruziju ili zaokruživanjem prethodne saradnje sa Finskom.
I sada druga digresija, zgodno je vremenski da danas praktično, osim još dva dokumenta, zaokružujemo ratifikacijama saradnju sa Finskom, s obzirom da se trenutno održava Ministarski savet OEBS, da je Finska zemlja koja je bila domaćin parlamentarnoj skupštini OEBS u junu ove godine i neko ko je predlagao dokument Helsinki 40 plus zajedno sa Srbijom i Švajcarskom, a u cilju obeležavanja 40 godina od 1995. godine i čuvene treće korpe na Helsinškoj povelji koja govori o ljudskim pravima.
Vratiću se na ljudska prava kada pokušam da svima nama pojasnim šta znači primena ove Konvencije, jer smatram da i današnji, sutrašnji i preksutrašnji sastanci sa sedam ministara spoljnih poslova OEBS-a u Beogradu treba da budu posvećeni podizanju teme ljudskih prava na listi prioriteta i vraćanje na prvo mesto kako one zahtevaju, po sebi, kako to preporučuje Helsinki 40 plus i kako je i tokom predsedavanja Srbije OEBS-om rađeno, ulaganjem energije, znanja i veština u dijalog sa Ukrajinom i ulaganjem energije, znanja i veština u bolje upravljanje migrantskom i izbegličkom krizom koja je, ne kao talas, zapljusnula Evropu, nego kao reka.
To je razlog zašto je dobro da čim pre na predlog Ministarstva spoljnih poslova uradimo ratifikacije svih bilaterala koje se tiču ili nasleđivanja sporazuma za koje smo po sukcesiji kazali da ih prihvatamo ili novih sporazuma sa zemljama, ne samo OEBS-a, regiona ili EU, nego državama uopšte.
Iskustvo koje ja imam u OEBS-u i u saradnji sa predstavnicima DKP-a kroz OEBS, region, u tim država je da retko možete da nađete ljude kao što su pripadnici Ministarstva spoljnih poslova koji su u nemogućim uslovima zaista profesionalno obavljali svoje poslove, i to je ta treća digresija.
Do 2006. godine bilo je neverovatno teško biti predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, da li dolaziš iz Crne Gore ili Srbije i kakvu politiku zastupaš, i samo veštinama ljudi koji su bili tamo je ugled i tadašnje državne zajednice i kasnije Srbije rastao. Da ne govorim o 10 strašnih godina kada je naša diplomatija bila potpuna isključena iz evropskih i svetskih tokova, a kada se veštinama znanjem i voljom pripadnika vratila u svet i to tako što je dokazivala svaki dan da joj je u tom svetu i mesto. Nije mala stvar, ne zato što to govori neko ko pripada opoziciji, nego zato što se o tome jako malo govori i što se podrazumeva da je to rutinska stvar. Ako pogledate druge zemlje i njihove pripadnike Ministarstva spoljnih poslova, videćete da nije tako čest slučaj da neko uspe da se ih potpune blokade statusa, bez ikakvog dijaloga, vrati u puno svetlo, na međunarodnu scenu spoljne politike.
Tu ću dodati još jednu digresiju, s obzirom da ću na predstojeći budžet imati amandmane kojima se povećavaju sredstva za Ministarstvo spoljnih poslova, i to sa mnogo dobrih razloga, kao i da najavim da ću svaku vrstu obaveze štednje za Ministarstvo spoljnih poslova da odbijem sa argumentacijom da 10 godina, kada smo bili eliminisani iz spoljne politike, nismo nigde putovali, ništa nismo trošili na spoljnu politiku i jako smo uštedeli, strašno smo uštedeli. Godine 2001. smo videli koliko smo uštedeli, tako da ne mogu da procenim da li će biti uspešno, ali smatram da je iznos sredstava i pažnja budžeta na Ministarstvu spoljnih poslova ne primereno mala i da o tome mora da se vodi dijalog, pa ako uspe već sada, super, ako ne, eto me i sledeće godine na budžetu.
I to su opšta mesta oko ratifikacije sporazuma koje potpisujemo sa zemljama poput Gruzije, Rumunije i Finske, a nadam se i sa drugim zemljama da bi jedan deo zaklopili kao sadržinu nasleđenih ugovora, preuzetih obaveza i svega onoga čime se naša diplomatija mučila tokom devedesetih i posle nje.
Konvencija protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, važna konvencija i važno je da svi oni koji se ovim nezakonitim poslom bave, svi oni kojima se tvrdi da je biti plaćenik dozvoljeno i svima onima koji iz raznih razloga popularišu plaćeništvo kazati šta ova konvencija i krivični zakon Srbije podrazumeva kao kaznu za ove nezakonite radnje.
Dakle, definicija o tome šta je plaćenik? Plaćenik je lice, A - koje je posebno regrutovano u zemlji ili inostranstvu za borbu u oružanom sukobu, B – koje je motivisano da učestvuje u neprijateljstvima radi ostvarivanja lične koristi i kome je zapravo u ime ili od strane učesnice u sukobu obećana materijalna naknada koja je značajno veća od naknade obećane ili isplaćene borcima sličnog ranga ili položaja u oružanim snagama te strane, C - koji nije državljanin strane u sukobu niti ima prebivalište na teritoriji koja kontroliše u sukobu, D - koje nije pripadnik oružanih snaga, strana u sukobu i E - koje nije uputila država koja nije strana u sukobu po službenoj dužnosti ili kao pripadnika svojih oružanih snaga i članom 2. se isto definiše da je svako lice koje regrutuje koristi finansije da obučava plaćenike definisane članom 1. ove konvencije da čini krivično delo u smislu ove konvencije i čini krivično delo u smislu Krivičnog zakona Republike Srbije.
Šta je moj akcenat i doprinos informisanju ljudi koji nas slušaju tokom ove debate, a pogotovo izvršne vlasti koja treba da primenjuje ovaj zakon? Neke kolege kao Meho Omerović je spominjao već da tema plaćenika bez obzira što je regulisana krivičnim zakonom, a biće sada i ovom konvencijom za koju ću glasati, naravno kao i sporazume.
Ne tretira se tako u javnosti i zato mi je važno da podsetim da za svu štampu i za sve medije sem interneta važi Zakon o javnom informisanju i medijima i da svaka promocija plaćeništva, svako navijačko, a takozvano analitičko pisanje o tome da je dobro biti plaćenik negde, takođe podrazumeva krivično delo i time mora da se bavi ne ovaj zakon, ne ova konvencija nego Zakon o javnim medijima i informisanju.
Kod nas postoji zabluda da su samo javni servisi obavezni da poštuju odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima. Vrlo jasno piše u zakonima koji se odnosi na javno informisanje i medije, šta se sme, a šta se ne sme tokom programa bez obzira da li su u pitanju elektronski mediji ili štampani mediji. Internet je od toga izuzet, da li na sreću ili nažalost, verovatno pred nama je da vidimo, međutim internet nije izuzet od sajber kriminala, a s obzirom da mi imamo sada i potvrđenu konvenciju, odnosno imaćemo je danas za glasanje i Krivični zakon onda bi bilo jako dobro da budu svi jako pažljivi koji navijaju za one koji su plaćenici, a zovu ih dobrovoljcima, jer su im simpatični, ideološki bliski ili bilo ko, ko pokušava preko interneta da vrbuje, da populariše, da zaluđuje bilo koga, da se priključi plaćeničkoj borbi, da zna da je internet prostor kome sektor u MUP-u koji se bavi sajber kriminalom može da pristupi.
Šta nam je problem sa temom o kojoj govorimo i zašto je to relativno nova tema i u diplomatiji i u ratifikaciji, za diplomatiju je 10-15 godina, relativno kratak period i kako se ona razlikuje od inače međunarodnih konvencija, ugovora i zakona koji tretiraju ratne sukobe, oružane sukobe, zabrane zločina, tretiranje ratnih zarobljenika i sve ono što je detaljno opisano u međunarodnom pravu?
Mi živimo vreme kada je prestalo da bude jasno i u spoljnoj politici i u međusobnim bilateralnim, multilateralnim odnosima ko je kome neprijatelj, ko nije? Nekada se to zvalo viteško vreme, zna se ko kome hoće da otme zemlju, blago ili ćerku, pa poratuju, pa zabodu zastavice, pa pobiju onoliko ljudi i zna se ko je crn, ko je beo, ko za koga navija. Daću vam primer koliko sam u pravu sa pitanjem – ko je dobar, a ko loš momak u Siriji? To što mi to ne znamo ili se time ne bavimo, to je manji problem od toga što ne zna ni međunarodna spoljna politika, što imate različite nijanse sivog u onome što ja zovem sve loši momci koji učestvuju kao plaćenici u izazivanju sukoba u nelegalnom trošenju resursa neke zemlje u ratnim zločinima čiji spisak će za Srednji i Bliski istok tek se pojaviti za koju godinu, oni se sada dešavaju i sada evidentiraju.
Dakle, ono što se za sada u diplomatiji, u spoljnoj politici zove non state actor dakle, učesnici oružanih sukoba koji nisu predstavnici država, biće sve brojnije. Kako se onda kao država koju obavezuju drugi međunarodni ugovori, međunarodno pravo, kako se vi borite protiv non state actor? Ovom konvencijom i ozbiljnom primenom te konvencije, kao i krivičnim zakonom gde jasno propišete šta je krivično delo. Ali, ponavljam i razgovorom u javnosti gde je drugim zakonima zabranjeno da vi zbog svojih navijačkih strasti vrednosnog sistema nekoga ko je plaćenih za jedan rat vrednujete pozitivno, a nekoga ko je plaćen za drugi rat, vrednujete negativno ili imate negativnu kampanju za jedne zovući ih borcima za slobodu, a nekad te iste zovete i teroristima.
Vrlo su ozbiljne teme, način na koji se interpretira rad odnosno učešće u oružanim sukobima plaćenika za jedno društvo i bez obzira što se slažem da je naše društvo kao postratno, postkonfliktno, postkrizno društvo, jednog strašnog sukoba tokom devedesetih, koji je ostavio tragične stope onih koji su ga smatrali dobrim, koji je iznenadio i Evropu i napravio da i svetski akteri tada naprave mnoge greške. Dakle, ne radi se samo o nama kojima je to bliska uspomena, radi se generalno o spoljnoj politici, odnosima među državama, gde je dozvoljeno jedno isto zvati borcem za slobodu, pa onda na njega ne treba da se odnosi ni da je plaćenik, ni da je neko ko to radi iz lične koristi zato što je deo te non state actor grupe, a da se zove isti taj, ista ta, teroristom kada radi isto delo.
Poseban problem je što mi u svetu imamo privatne plaćenike, dakle, imamo privatne institucije koje su sasvim u zakonodavstvu legalne u svojim zemljama gde imate pripadnike oružanih formacija raznih vrsta koji na najlegalniji mogući način postoje u državama. oni ne bi trebalo da su deo ovog zakona. zato neću ređati imena. Oni su poznati, registrovani, rad im je javan, ali bi trebalo da se država obaveže i to smo mi u suštini učinili u Krivičnom zakonu, da svaku vezu nekoga ko je plaćenik, sa institucijama koje žive od toga, zarađuju od iznajmljivanja boraca za razne ratne zone, takođe bude krivično delo.
Šta je krajnji cilj primene ove konvencije i zakona? Krajnji cilj je da bude dijaloga o tome zašto neki ljudi idu da budu plaćenici u ratove, krajnji cilj je da otvorimo debate o nasilju – šta je to što vas čini zadovoljnim, što vas bogati time što činite akte nasilja koji ste svesni da su nezakoniti i šta je to što možemo da uradimo kao zemlja u svojoj spoljnoj politici, da sve rizike, da takvo ponašanje bude popularisano, šireno, kvalifikovano, vrednosno u našoj javnosti smanjimo na minimum i šta je to što u okviru spoljne politike možemo da učinimo da i naš region u saradnji sa drugim državama u regionu obezbedimo od ulaska plaćenika bilo koje vrste i kako da obezbedimo da se Međunarodna zajednica koja često nije jasna po sadržaju, ko je to i šta, zaista bavi ovim problemom.
Sada se vraćam na obećanje da ću govoriti na kraju o trećoj korpi akta iz Helsinkija, o ljudskim pravima. Zato je OEBS i ovde u Beogradu, koji se održava, treba da govori o ljudskim pravima, jer države mogu da ulaze u sukobe, države mogu da ulaze oružjem jedna drugoj na teritoriju, mogu da ratuju, države mogu tajnim kanalima da plaćaju „non stej ektore“ da vrše nasilje na drugim teritorijama za državni račun, skriveno ili ne, poluprivatne ili privatne institucije koje regrutuju, obučavaju i plaćaju ljude kojima je posao da budu plaćenici mogu da se bave plaćeništvom i finansiranjem onih koji za račun institucija, dela institucija, neformalnih centara u državama idu na ratišta i u ratne zone, ali je centar ovog zakona onaj nad kim se nasilje vrši. To je tema ljudskih prava.
Dakle, neko ko nenaoružan živi u ratnoj zoni na Bliskom Istoku, neko ko nenaoružan živi na teritoriji zamrznutog, sada srećom, konflikta u Ukrajini ili u zaleđenim konfliktima od Kavkaza preko centralne Azije ili kod nas. Zato je važno da razumemo da je bezbednost neodvojiva od ljudskih prava i da svo ovo opisivanje krivičnih dela bilo koga na kraju se svodi na odbranu ljudskog prava jedne žene, jednog muškarca, da bude siguran, da bude sigurna od toga da će plaćenici nekažnjeno biti u njenom ili njegovom komšiluku, i vršiti nasilje, zločine, šta god već.
Zbog toga se ljudska prava ne mogu primenjivati tako da budu smanjena na uštrb opšteg sistema bezbednosti. To je najveća opasnost spoljne politike 21. veka da popustimo pred zidovima, pred bodljikavim žicama, da popustimo pred tim…

… da je bezbednost koju mi garantuje država, moguće jedino ako se ostvaruje na uštrb mojih ljudskih prava kao pripadnice ili pripadnika te države. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Samo par opaski u odnosu na uvodno izlaganje kao ovlašćene predstavnice DS, sa molbom da se najozbiljnije uzmu u obzir, nezavisno od toga što nije sasvim jasno i precizno napisano u odredbama članova Konvencije, kojom se borimo protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika.
S obzirom da sam citirala već prvi deo člana 1. ove Konvencije koji se poklapa sa odredbama našeg Krivičnog zakona.
Sada u raspravi član 2. koji kaže – da svako lice koje regrutuje koristi, finansira ili obučava plaćenike definisane članom 1. Konvencije čini krivično delo u smislu ove Konvencije. Zašto molim za tumačenje ovog člana?
Kako ovde, tako i Krivičnom zakonu da se može regrutovati propagandom, da nije regrutovanje samo lični kontakt. Neko ko hoće da angažuje plaćenika kako god mu ideologija za plaćenike bila, nego je regrutovanje i kreiranje javnog mnjenja u kojem se plaćenički posao nasilja i učešća u oružanim sukobima na teritoriji drugih zemalja ili sam čin nasilja smatra prihvatljivim i poželjnim u nekom društvu.
Ako bismo uspeli da razumemo da kreiranje takvog javnog mnjenja, da propaganda kojom se regrutuju za vrednosni sistem nasilja plaćenog novcem ili plaćenog zabludama koje su tako slatke u propagandama.
Kada bi razumeli da to nije sloboda govora mislim da bi uspeli da spasimo mnoge živote i onih koji nestabilni, nepredvidivi, skloni uticaju propagande rešavaju da budu plaćenici, a i onih na koje bi se nasilna dela tih plaćenika odnosila na nasilje koji bi oni vršili.
Zašto ne stavljam druge odredbe iz ovog člana 2, s obzirom, da je jednak kao i Krivični zakon, da finansira ili obučava plaćenike, zbog toga što to može da se razdvoji, kada je u pitanju kreiranje javnog mnjenja o potrebi da se što veći broj mladih ljudi, žena ili muškaraca angažuju kao plaćenici za vršenje nasilja na teritoriji isti, ili druge države.
Zbog toga što to ne mora da bude vidljivo, znači, ni finansiranje, ni obuka, ali regrutacija propagandom je i te kako vidljiva i na nju smo osetljivi i mi koji smo duboko protiv kršenja ovog zakona i angažovanja ljudi za plaćenike za oružane borbe, činove terorizma ili nasilja, ali i oni koji su skloni da poveruju vrednosno da je to nešto uzvišeno za čega vredi poginuti, nešto uzvišeno vredi ubiti drugo ljudsko biće ili nešto toliko uzvišeno koje se može prebrojati nekom sumom novca, nekakvim zlatnicima i srebrnjacima.
Osporavanje koje sam ja čula kao argument kada sam o ovome govorila i kada je u pitanju bilo donošenje izmena Krivičnog zakona, prošle godine, bilo je da bi svaka vrsta intervencije na popularisanje plaćeništva kroz vrednovanje ideologija za koje vredi poginuti, bilo ugrožavanje slobode govora, što je netačno.
Sloboda govora je uvek omeđena slobodom onog drugog bića kome govoriš. Kao što je slobodom govora, zakonom, zabranjeno širenje mržnje, zabranjeno širenje netrpeljivosti, zabranjena je diskriminacija, zabranjena je popularizacija ideologija koja omalovažava druga ljudska bića po svakom njegovom ličnom svojstvu, tako bi moralo biti potpuno jasno da je daleko od slobode govora, bilo kakvo popularisanje nekog plaćeništva koje se nama sviđa, jer ih smatramo borcima za slobodu, a ne smatramo ih teroristima ili ih ne smatramo plaćenicima.
Sloboda govora nije prostor da se u njemu takve stvari smatraju, ako je zakonom definisano ko je plaćenih i za koja krivična dela je svaki plaćenih i onaj ko ga regrutuje i obučava, dužan da odgovara pred domaćim sudovima ili u međunarodnoj saradnji sa drugim državama, a za naše građane koji čine krivična dela.
Nije u Krivičnom zakonu ušlo posebno upozorenje onima koji kreiraju kampanje u medijima, jer ne može da uđe i ja se sa tim potpuno slažem, ali može da bude u našem zajedničkom pritisku na doslednu primenu, kako Zakonu o javnom informisanju i medijima, tako i zakonima kojima se definiše šta se sme, a šta ne sme po internetu.
Ako prestanemo da cenimo sopstvenu slobodu govora koja je teško osvojena, time što ćemo smatrati da je sloboda za širenje mržnje, laži, klevete, propagandu, dovođenje u zabludu, obično mladih ljudi i žena i muškaraca, takođe sloboda govora, time ne samo da ne sprečavamo zločine koji se mogu desiti, time ne samo da ne pomažemo mladim ljudima koji su u opasnosti za propagandu – budi plaćenik, nego time omalovažavamo i ugrožavamo sopstvenu slobodu govora da kažemo i ono što je po zakonu prihvatljivo, što je društveno prihvatljivo i što nije zakonom zabranjeno.
Ja znam da će kampanja za ovakve ili onakve plaćeničke službe ipak biti, ali smatram svoj poslaničkom obavezom, ljudskom obavezom da nas sve zamolim, da kada vidimo takvu kampanju, da kažemo – ne, u naše ime, ne u ime onih koje mi predstavljamo u Skupštini Srbije.
To možda neće delovati kao dovoljno jak instrument, ali je dovoljno za početak da delegitimišemo regrutovanje na idejama zabluda, zanosa, laži i obećanja o novcu ili slavi, ako odeš negde i ubiješ neko ljudsko biće, jer tu slave nema, a novci su prokleti.
Takav je vrednosni sistem koji treba da branimo. Hvala vam.

  Trinaestog marta ove godine, pre skoro 10 meseci, spasilačka misija koja je po usmenoj naredbi ministra odbrane trebala da spasi život jednog deteta, završila se tragično smrću sedam nevinih ljudi.
Odmah posle tragedije tražili smo da Narodna skupština osnuje anketni odbor po pravilima ravnopravnog učešća rada i po pravilima Ustava i zakona koji definiše položaj Narodne skupštine nad izvršnom vlašću nad Vladom Republike Srbije, pa tako i nad svakim ministrom.
S obzirom na činjenice da se predsednik Vlade odmah izjasnio o tome da ne da ministra odbrane i da ne da ministra zdravlja i da on zna ko je kriv i ko nije kriv, što je posebno ruganje vladavini prava, naš anketni odbor, između ostalih pitanja, za koje ne postoje odgovori u izveštajima koje su uradile vojne komisije, trebalo je da odgovori i treba da odgovori na dva važna pitanja.
Prvo pitanje – na osnovu čijih i kojih informacija je ministar odbrane doneo usmenu naredbu kršeći protokole, kršeći subordinaciju i odlučio da pokrene spasilačku misiju? Ko ga je obavestio? Ko mu je argumentovao da je to potrebno, da je obavezno i da on to treba da uradi?
Drugo pitanje koje stoji bez odgovora već evo skoro 10 meseci – ko je menjao plan leta? Po čijoj naredbi? Da li samovoljom? Na koji način je promenjen plan leta letilice kada je već bila na povratku ka Beogradu pri završetku spasilačke misije?
Ono što smo dobili u javnim izjavama od ministra odbrane bila je jedna nedopustiva izjava da je ponosan na tu misiju i da bi je ponovio. Ako hoćete da znate ko ruši ugled Vlade, ovaj ministar ruši ugled Vlade. Ako hoćete da znate šta nije ni politički ni pravno, šta je neljudski, onda je to izjava da je ponosan na smrt sedam ljudi za koje niko neće da odgovara.
Činjenica da Narodna skupština iz nekoliko puta predloženog anketnog odbora odbija da se o tome izjasni, govori o jednoj važnoj stvari koje nismo svesni, ako smatramo da je naša moć da zloupotrebljavamo institucije države, resurse države, zakone i Ustav po našoj volji i samovolji. To je zajednička šteta. To je mnogo manja šteta nego što je činjenica da sedam nevinih ljudi više nema zbog neodgovornog ponašanja, zbog neznanja, zbog arogancije i zbog viška samopouzdanja koje uvek proizilazi iz manjka znanja.
Molila bih vas da svi zajedno učinimo državi, interesima ljudi koje ovde zastupamo i da glasamo za osnivanje ovog anketnog odbora i da privedemo odgovornosti.

  Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji se tiče naše ideje koja se meni čini nespornom, bar po razgovorima sa kolegama narodnim poslanicima mimo trenutka kada treba da se glasa, da se svi imaoci, korisnici vatrenog oružja, dakle, revolvera, pištolja, pa i drugog vatrenog oružja podvrgnu u datom vremenskom roku analizi lekara, da se utvrdi nalaz da li je sposoban za držanje i korišćenje oružja.
Ovo se prevashodno odnosi na one koji imaju revolvere i pištolje, ne na ljude koji imaju lovačke puške, ne na lovce koji znaju da rukuju oružjem i koji vode računa o tome da i čine zdravi ili pripadnici koji se bave lovstvom, ne odnosi se ni na one koji po službenoj dužnosti nose oružje. Oni te provere i ovako i onako prolaze.
Odnosi se na legitimno ili nelegalno oružje, kao što su pištolji i revolveri koji postoje u mnogim našim domaćinstvima. Na dan kojim se obeležava borbom protiv nasilja nad ženama ubijena je jedna žena pištoljem za koji nismo dobili informacije da li je legalan ili ne, ali je počinilac ovog zločina počinio samoubistvo.
Van granica normalnog poimanja ide otpor da uredimo jednu takvu oblast, kao što je zdravlje fizičko i mentalno zdravlje ljudi koji u Srbiji poseduju oružje.
Ako hoćemo da govorimo o tome da brinemo o građanima onda su ove izmene i dopune Zakona o oružju i municiji jedna od prvih oko koje bi trebalo da se saglasimo. Ako ste ljubitelji nestabilnih karaktera, ako odmahnete rukom na svako nasilje koje je moguće zato što se ima oružje, ako se setimo da ubijaju ljudi, a ne da ubija oružje, ali ako nam to ne smeta, pa onda nećemo glasati za ovaj zakon.
Demokratska stranka hoće jer ga smatra neophodnim da bi sprečili žrtve i da bi sprečili ljude nestabilnog nepredvidivog, mušičavog karaktera da imaju vatrena oružja u svom posedu i da ga koriste. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Predlog zakona koji je pred nama, o rudarstvu i geološkom istraživanju, treba da da nama u dijalogu sa ministrom, ali prevashodno svima u Srbiji odgovor na tri važna pitanja. Bilo bi lepo da je ministar na takav način i predlagao zakon, ovako kako mu ja sugerišem. Možda igrom slučajeva ovog puta posluša. Taj je slučaj i ta igra, to je čudo jedno.
Dakle, ako su u pitanju dva zakona na bliskoj vremenskoj distanci, kao što je slučaj sa ova dva zakona, onda je važno da svima nedvojbeno bude jasno u čemu je razlika, šta je to u ovom zakonu u odnosu na prethodni, koliko od materije u zakonu.
Ja ne smatram da je trebalo izmene ili dopune ili novog zakona, obe su ideje legitimne, ali smatram važnim da bude potpuno jasno šta je razlog zbog koga se donosi novi zakon i šta je to što je ključna izmena u odnosu na postojeći zakon.
Ono što nam je ponuđeno je opis kako će se rešavati različiti pojmovi unutar Zakona o rudarstvu i geološkom istraživanju, ali nije taj akcenat na tome – a šta je različito. Dakle, šta je ideja, kada pogledamo zakon? Ministar će se složiti ili mi osporiti šta je to što je različito. Postoje dve ili tri direktive EU koje direktno prenosimo u naše zakonodavstvo. To je prva stvar. Pojmovi su drugačije definisani.
Meni je ostalo nejasno, poredeći zakon iz 2011. godine i ovaj, kakve su nadležnosti Geološkog zavoda, odnosno instituta, onda i sada? Bilo bi dobro da o tome čujemo koju reč.
U definisanju ili u pojmovima meni nedostaju reči – naftna isplaka. Objašnjenje da definicija u članu podrazumeva naftnu isplaku, meni se na Odboru nije činilo dovoljnim. Ali, inače, naša sednica Odbora bila je jedan dosta tužan događaj, tako da ne bih referisala na pokušaj dijaloga sa predstavnicima Ministarstva. To je odgovornost Skupštine, da dozvolimo da se tako nešto dešava na Odboru za evropske integracije, kao što smo dozvolili. No, igrom slučaja, tako to sada mora. Ljudi ne vole, ne razumeju šta je uloga izvršne vlasti, a šta je uloga poslanika i šta može da radi ministar, a šta ne može da radi bilo koji predstavnik ministarstva po prirodi stvari. No, to na stranu.
Dakle, zašto nove definicije pojmova? Na koji način struka kaže pravnicima, a pravnici nama, da se naftna isplaka vidi u današnjoj definiciji? Meni važno pitanje koje je ostalo bez razjašnjenja, saglasna sa ministrovim percepcijama o tome da rudarstvo i geološka istraživanja i zaštita životne sredine imaju problem na nivou legislative, ali imaju problem i na nivou komunikacije ili ekonomije, ja jesam neko ko je privržen zaštiti životne sredine, ali nikako nisam neko ko neće razumeti šta znači iscrpivost, neiscrpivost i održivo iscrpljivanje resursa u životnoj sredini.
Kako piše ovde, kako gledate na zakon koji je sada na snazi, prethodni i ovaj, i ovaj zakon planira da će biti šteta, ili je to ostalo nejasno, dakle, da će morati biti sanacija, rekultivacija i slično. Kada nam istovremeno govorite i o tome da ćemo, nadam se, otvoriti i poglavlja koja se tiču i zaštite životne sredine i dakle da govorite o energetskoj efikasnosti i kada govorite o našoj preuzetoj obavezi za energetski obnovljive izvore, onda ne ide da imate zakon u kome ćete kazati – dobro, mi ćemo sada da nastavimo da degradiramo životnu sredinu, jer ne umemo drugačije. Osim što to nije tačno, ostalo je nejasno u ovom zakonu šta znači.
Jedan deo iz prethodnog zakona koji ste preneli, a koji je meni bio nedopustiv, i u vreme kada se donosio prethodni zakon i tada mi je objašnjeno da to mora zbog toga što nisu dogovorene sve odredbe stupanja Zakona o štrajku na delo, su članovi koji se tiču definisanja štrajka od 154. do 156. i kaznenih odredaba za krivično delo štrajka.
Ja sam i tada, a i sada imam ozbiljnu primedbu zašto se u Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima samo štrajk rudara uzima u obzir. Samo su oni predmet odredbi gde se uvodi štrajk, a ministar sa nama razgovara sa pravom da se tu radi i o nafti i gasu i uglju, da se radi o istraživanjima. Dakle, nisu u pitanju samo rudari, a odredbe se odnose samo na njih. Obrazloženje tokom prethodnog procesa donošenja zakona je bilo da nisu usaglašene sve odredbe zakona, a sad su usaglašene.
Dakle, ja smatram nedopustivim da ostane član da ko organizuje ili učestvuje u sprovođenju štrajka u jamskim prostorijama ili drugim objektima i prostorijama iz člana 55. stav 2. ovog zakona kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. Ne možete štrajk kažnjavati zakonom, zato što imate Zakon o štrajku, pogotovo ne ovaj način, jer se u članu 155. ne spominju samo jamske prostorije, nego sve druge prostorije.
Sve sam ovo pitala i na Odboru za evropske integracije i predstavnik ministarstva mi je kazao da se to odnosi na metanske jame, da ja ne umem da čitam. Tako da bih vas molila da me poštedite takvog odgovora, ako vam je to namera da mi objasnite na šta se misli ili da date amandman da spomenete metanske jame zbog toga što mi čitamo zakon, pa na osnovu toga što čitamo i pitamo.
Šta je sa naknadama, konačno? U prethodnom zakonu imate naknade za geološka istraživanja. U predstavljanju zakona ministar nam kaže da naknade za geotermalne resurse idu u vode, odnosno da sve naknade idu u Zakon o naknadama, i to zove ukidanjem naknada. To je uklanjanje definicije naknade iz ovog zakona, ali nije brisanje naknada kao takvih. Da li će ili ne biti u Zakonu o naknadama i da li ćemo taj zakon i za rudarstvo i za geološka istraživanja videti do kraja godine, naravno, ja ne znam da procenim to. Pretpostavljam da ideja o tome, kako će da budu jedinstvene naknade u Zakonu o naknadama, neće ići na štetu onih koji treba da ostvare prihod od naknada, a onda i onih u lokalnoj samoupravi, u Vojvodini, na nivou Republike koji iz tih naknada treba da obave nešto kao iz prihoda na osnovu sopstvenih planova.
Za sukob životne sredine, odnosno osnovnih parametara zaštite životne sredine i rudarstva se vrlo često misli da je to zato što ekonomija hoće da obavlja nekakav posao da bi ljudi zarađivali, da bi ljudi bili zaposleni, da bi se ruda eksploatisala, kao zaštitari ne daju. Ja mislim da je to duboko pogrešan pristup i da bi trebalo da ne razdvajamo ni jedan sektor kojim se iscrpljuje bilo koji prirodni resurs iz oblasti zaštite životne sredine, pogotovo što se dosta toga, što je rezultat rada u zaštiti životne sredine, nalazi i u strategiji koju je ministar, ne bez ponosa i ne bez razloga da bude ponosan na taj dokument, ovde predstavio.
Zašto to kažem? Zato što govorimo o obnovljivim izvorima energije, govorimo o obavezama koje smo preuzeli, ali nećemo da kažemo da obnovljivi izvori energije, da obaveze iz energetske efikasnosti idu na teret ili budžeta Republike Srbije ili džepa građana. Mislim da je loše da o tome nećemo da pričamo, kao što je loše što nećemo da pričamo da nema investitora u rudarstvo, u istraživanje, u čega god hoćete koji neće podsticaj iz budžeta Republike Srbije. To je vreme koje živimo.
Ako kažemo da će obnovljivi izvori energije, za koje ja jesam, nisam bila za ovaj rok, bila sam za duži rok, ali sam ostala u manjini, tako da meni to nije neobično, ja nemam problem da budem u manjini, a da znam da sam u pravu, ako ćemo imati obnovljive energije do 2023. ili 2025. godine, da ćemo smanjiti emisiju, onda treba da znamo da razgovaramo sa ljudima u Srbiji šta to znači? To znači da će iz budžeta Srbije, znači, opet od svih nas, morati da se ulaže u te vidove energije. Ako govorimo o energetskoj efikasnosti, jer su kod nas najveći deo zagađenja ložišta, pošto se grejemo na ugalj, na čvrsta goriva i slično, onda da objasnimo da, energetsku efikasnost, sada nemamo prosto potencijala da ljudima damo povoljne kredite iz budžeta, pa da obave svoje zakonske obaveze koje se tiču čuvanja energije.
To nije umanjivanje zasluga koje Vlada ima u ovoj oblasti, ovaj ministar ili bilo ko ili bilo koja prethodna Vlada. To je nešto o čemu mi nećemo da razgovaramo kada govorimo o energetskim bilansima budućnosti i ja to smatram strašno pogrešnim zbog toga što kada se predlaže Strategija energetskog razvoja, kada delimo sa ljudima obaveze koje smo preuzeli za energetsku budućnost Srbije, onda je obaveza da kažemo koliko to košta, ko će to da plati i da to ide iz budžeta svih nas, jer drugačije nema. Ovako se šalje poruka da su investitori nekako čarobno rešenje koje će umesto nas uraditi i obnovljive izvore i geološka istraživanja i eventualno privatizovati ono što je sada državno, kada su rudnici u pitanju, otvarati nove rudnike. Neće bez nas, bićemo svi tu, ako srećom bude investitora, i gledaćemo kolika ja odluka da mu se da podsticaj ili pomoć po zaposlenom ili kakav god bude ugovor sa budućim investitorom.
Dakle, da zaključim mi bismo voleli da članovi koji se tiču štrajka budu izostavljeni iz ovog zakona, kao što su izostavljeni iz drugih zakona, pogotovo član kojim se preti zatvorom, iz prostog razloga što je to nepotrebno. Predstavlja jedan recidiv zbog toga što je bilo i u prethodnom zakonu, znam i kako, jer je bilo objašnjenja da se radi o Zakonu o štrajku iz 1991. godine kad je takva odredba uneta zbog Albanaca koji su štrajkovali u jamama, pa vas ja molim da se malo saberemo sa realnošću i sa vremenom u kome sad živimo i bilo bi dobro razjašnjenje na ova četiri jednostavna pitanja.
Dakle, da li postoje, ako postoje, koje su razlike u nadležnosti Geološkog zavoda, odnosno instituta? Da li ministar smatra da je naftna isplaka dobro zastupljena opisom koji tretira upravljanje otpadom? Na koji način ministar smatra da je moguće investitorima, bez intervencije iz budžeta, omogućiti pristup istraživanjima i kupovini ili početku rada rudnika? Pitanje koje nisam posebno spominjala, a to je strategija ove Vlade. Tu se ne može bog zna šta zameriti, a to je razlog da se praktično lokalne samouprave izostave iz ovog procesa. Ostaje za dilemu, ja bih volela da čujem od ministra zašto sada ovo rešenje, s obzirom da smo na Odboru za evropske integracije prvo dobili odgovor da je bilo samo pet-šest opština, što je isto nedopustivo, znate, da vam dođe predstavnik, pa da pitate koliko i kako je sa opštinama bilo, kada je u pitanju zahtev za geološko istraživanje ili bilo šta, on kaže – bilo je pet-šest, a onda čujemo da nije bilo pet-šest, nego da ima spisak koji nam može biti dostavljen.
Ne tražim da mi se dostavi spisak, već tražim da čujem od vas argumentaciju, ako može? Šta je ključno da odlučite da lokalne samouprave budu izostavljene? Vas radi, mnogo više nego mene radi, zato što ne bih volela da ostane senka sumnje da je to zbog čuvenih sukoba lokalne samouprave i investitora, kada je u pitanju bilo geološko istraživanje nikla i sličnih poluincidentnih, bez dijaloga, procesa koji su se ticali minerala, upravljanje mineralima i dozvola za geološko istraživanje.
Volela bih, takođe, da kada bi moglo, ministri koji imaju zakone koji će se primenjivati, ako ostanu u ovom obliku na pet, sedam, deset ili 15 godina od danas, kako idu pregovori i otvaranje poglavlja i da to bude jasno rečeno, ne zato što bi time ministar rekao ovo ako ne bude primenjeno nisam ja kriv, ne to, nego zato što je potrebno da sa građanima delimo svest o tome koliki je proces, koliko dugo traje proces evropskih integracija i šta to znači za zakon koji donosimo. Predložite vi nama još zakona iz te oblasti. Šta to znači, da neki članovi stupaju na snagu tek kada se obave prethodni poslovi, pa to može biti za pet, sedam, 15, ili čak i 30 godina.
I da ponovim ne izostavljati da će obnovljivi izvori energije, da će prelazak na obnovljivi izvor energije, da će čiste energije, da će investitori koji investiraju u čiste energije, imati uvek deo ukupnog zajedničkog novca iz budžeta. Tako se radi iz zelene energije. Da li je to meni pravo ili nije, to nije tema, ali je dobro da to građani znaju, jer se radi o njihovom, o našem, o zajedničkom novcu, da znaju da ako se nešto daje kao podsticaj, da se daje sa odličnom idejom i planom da svi živimo u zdravijoj sredini i po pravilima onih u čije društvo želimo da se uključimo u punopravnim članstvom u EU. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ova preostala četiri minuta želim da iskoristim na podsećanje izveštaja Evropske komisije o poglavlju 15 energetike s obzirom da se strategija razvoja energetskog sektora odnosi direktno i pomenuto je u pasusu o unutrašnjem energetskom tržištu kao nešto što nije usvojeno.
Dakle, da počnem sa dobrom vešću, ova strategija će biti usvojena i time pokazujemo da čitamo izveštaje Evropske komisije o energetici.
Ono što ostaje kao zadatak za sledeću godinu, do sledećeg izveštaja je činjenica da smo se saglasili da uspostavi se direkcija za upravljanje obaveznim rezervama a da Evropska komisija kaže da ne možemo da obezbedimo informacije u nivou svojih rezervi i tome služe skupštine. Dakle, tome služe i Odbor za evropske integracije i matični odbor za ovaj zakon, da se na tim odborima, a povodom i debate, odnosno razrade i dijaloga o strategiji razvoja energetskog sektora, da vidimo zašto Srbija ne može da dostavi podatke.
Dobra vest je u sledećem pasusu izveštaja kada je energetika u pitanju, gde Evropska komisija pozdravlja i to je jedini suštinski napredak, inače smo ocenjeni kao umereno pripremljeni, da je suštinski napredak ostvaren u pogledu normalizacije odnosa između srpskih i kosovskih privrednih društava za prenos električne energije u skladu sa sporazumom iz avgusta između Srbije i Kosova, međutim sa primedbom da još uvek nije privredno društvo osnovano i sa opaskom o hidrocentrali Gazivode, što ja isto mislim da je tema za Odbor za evropske integracije i matični odbor koji treba za jedinstvenu poziciju da pruži podršku Vladi i da debatom i snagom parlamenta utiče na drugačiju formulaciju ove rečenice u izveštaju Evropske komisije za 2016. godinu.
Ono što je meni ostalo nejasno, ne tražim da mi odgovorite, mislim da je važno da kroz dokumenta kao što je strategija i da uvek govorimo i u izveštaju Evropske komisije, dakle, Evropska komisija je našla za važno da proceni propust da se uključimo u rad u regionalne kancelarije, od toga je dat i prekršajni postupak protiv Srbije.
Ja takođe mislim da je mesto i za Odbor za evropske integracije i za nas koji radimo sa regionalnim parlamentarcima, da se o tome razgovara. Malo je ili nema pripremljenosti za ono o čemu govorimo u strategiji. To je ono čemu sam ja posvetila jedan deo diskusije u uvodnom delu, dakle o obnovljivim izvorima energije, o jako kratkom vremenu do 2020, o energetskoj efikasnosti. Ministar, vlada, koja god, mora mnogo više da ima dijaloga u ovoj skupštini. Inače ćemo trepnuti, doći će 2019. godina, i mi ćemo biti daleko za godinu dana da dostignemo procenat od 27%. Da ponovim, ja sam bila protiv i tog procenta i te godine, ostala sam u manjini. Ja sam mislila da je 2025. prva realna godina za Srbiju i 23% prvi realan broj. Međutim, bilo je ambicioznih ljudi koji su mi kazali da oni znaju bolje.
Za kraj, nuklearna energija, nuklearna sigurnost i zaštita od zračenja, ja očekujem da, čim pre, u Skupštinu bude uneta i, ne uredba, uredbu neka radi Vlada kako radi, nego nacionalnu strategiju za ovaj sektor, jer je i to obaveza, da bi Poglavlje 15 bilo otvoreno ili ne, u toku 2016. godine i da bi bilo bez ovih opaski u izveštaju, koji budemo imali oktobra, novembra 2016. godine. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
I kažem da ste tokom vođenja sednice povredili prvi stav člana 108. koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, a zato što niste primenili član 106. stav 1. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kome se vodi pretres i član 107. gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Ja vrlo retko govorim o povredi Poslovnika i samo onda kada smatram da je učinjena povreda štetna po sve nas i da je kao i u svakom slučaju kada sam intervenisala da primenjujete Poslovnik potpuno nepotrebna. Suština povrede mislim da je i vama i meni jasna i da spominjanje drugih tema, spominjanje narodnih poslanika, diskvalifikacije narodnih poslanika, niti su deo parlamentarne kulture, političke kulture, a pogotovo nisu deo tačke dnevnog reda.
Ne tražim da se izjasnite i hvala vam što ste dozvoliti da sa kolegom Marinkovićem razjasnim u dijalogu, jer to umemo, da sam citirala izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu. Hvala vam.