Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8369">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

  Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe Demokratske stranke.
Kao dokaz da je jako korisno kada vas je učio neko ko je podsticao vaše kritično mišljenje i ko je unapređivao funkcionalno znanje, ja ću i kolegama koji su podneli amandman i ministru i svim kolegama poslanicima dati jedan predlog, uz zahvalnost i omaž ljudima koji su me kritičkom mišljenju učili, uprkos svemu, od Olge Pećanin, Nade Pavlov, Gizele Sabadoške, Nelitričina, Julijana Kiša, Bratislava Tošića, Maria Škrinjara. Personalno, moji profesori tokom osnovne, srednje škole i fakulteta koji su me učili kritičkom mišljenju i potrebi da nikad ne prestanem da učim i da unapređujem svoje funkcionalno znanje.
Predlažem predlagačima amandmana i predlažem svima nama da do kraja rasprave u pojedinostima, pošto ministar nema apsolutno ništa protiv da postoji podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenja funkcionalnog znanja i oko toga se svi slažemo, jedina prepreka je što „može“ više da treba, a „po pravilu“ je manje da treba, da se zbog te nejasnoće, uz saglasnost predlagača, uputi ispravka amandmana u kojoj bi pisalo da je tehničkom greškom ova rečenica stavljena kao promena stava 4.
Takav amandman sa ispravkom, koji bi onda glasio da se podstiče kritičko razmišljanje i unapređenje funkcionalnog znanja, razumela sam iz ove rasprave da niko ne bi imao ništa protiv. To je funkcionalno znanje.
S druge strane, priča o tome da u pravu i u zakonima „po pravilu“ znači da više treba a može da znači da manje treba, onda su me isti ovi ljudi koje sam spomenula, uz Dimitriju Zekavicu iz Gimnazije „Zmaj Jova Zmaj“, tako ju je zvao, naučili da kažem - nećete vi kritičko razmišljanje o udžbenicima, a sramota vas je da kažete. Tako stoje stvari.
Ja mislim da je to nepotrebno i da činimo lošu uslugu i onima koji hoće da vam predlože nekakve udžbenike u kojima bi bilo podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenja funkcionalnog znanja, to je zajednička korist. Zajednička korist, a pogotovo je korist da u sledeće dve godine predstavnici ministarstva u razgovorima sa onima koji će biti nadležni da odobravaju udžbenike, da razviju jedan, kazaću možda neobično, društveni kolokvijum o tome koliko nam je potrebno podsticanje kritičkog razmišljanja.
Možda smo mi izgubljena generacija, možda mi nismo generacija koja je dovoljno učena koliko neprekidno treba celog života učiti, koliko treba znanje poštovati, koliko treba unapređivati sopstveno funkcionalno znanje i koliko treba kritički razmišljati o svemu što je prema vama. Možda jesmo, ali nemojte da ukinemo generacijama koje dolaze posle nas poruku, iako smo takva generacija, da smo razumeli neprocenjivu vrednost kritičkog razmišljanja koja u stvari dovodi do dijaloga, da smo razumeli da su drugi uspešniji od nas zato što umeju kritički da razmišljaju i zato što razumeju šta je dijalog.
Dakle, razmislite o mom predlogu. Ja sam unapred spremna da čujem i uvažavam, naravno, obrazloženje službe da nije moguće, po pravilu, ili da ne može da se uradi ovakva ispravka amandmana. Mogu samo tom, takvom objašnjenju pridružim svoje srdačno žaljenje što, kao Narodna skupština, nismo propustili još jednu priliku da propustimo dobru priliku da podsticanje kritičkog razmišljanja bude u udžbenicima za osnovne i srednje škole u Srbiji. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Osim glasa za amandmanu koji su podneli kolege Sulejma Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dizdarević, Enis Imamović i Šaip Kamberi, glas za i za argumentaciju koje je gospodin Enis Imamović upravo istakao pošto prihvaćeni amandmani na druge članove koji na prvi pogled nisu povezani menjaju status i amandmana koji su oni podneli.
Pred nama je posao koji je do sada vrlo sporo išao, a to je saradnja nacionalnih saveta, Zavoda za unapređenje i ministarstva da se zaista uradi posao nastavnih planova i programa za pripadnike nacionalnih zajednica u Srbiji koji bi bili takvi da su svi saglasni, pa se onda mogu raditi i udžbenici.
Da li će to biti kroz prihvatanje ovog amandmana sasvim jasno stavljeno u zakon ili će u tom trouglu postati neki drugi rezultat ne mogu da procenim. Mislim da bi bilo dobro da se amandman prihvati pa da onda bude drugi korak odmah realizacija između aktera koji su zaduženi za nastavne planove i programe.
Ono što meni ostaje kao pitanje na koji nisam dobila odgovor u načelnoj raspravi – ko prevodi udžbenike, ko prevodi udžbenike sa srpskog jezika na jezike nacionalnih zajednica? Toga u zakonu nema.
Ja smatram da su izmene koje se tiču rada nacionalnih saveta i zajedničkog rada Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređenje i nacionalnih saveta, da su te izmene dobra ideja, ali to će da ostane ideja ako vi sada ne znate da mi kažete ko prevodi udžbenike. Ko to radi? Nacionalni saveti? Ministarstvo? Zavod? Izdavač? Ko to radi? To vam je ključno pitanje da bismo mogli zaista da kažemo da izmene u Zakonu o udžbenicima koje se tiču udžbenika na jezicima manjina neće biti samo dobra ideja. Kao ono kada su Gandija pitali šta misli o zapadno-hrišćanskoj civilizaciji, a on kaže – to je jedan dobra ideja. Ja bih volela da bez svake sumnje ostane ko prevodi udžbenike, jer onda možete da imate i rokove, onda možete da imate i planove, onda možete da imate i postupke u koje će se ući između Zavoda za unapređenje nacionalnih saveta i Ministarstva, nezavisno od toga da li ćete prihvatiti ovaj amandman ili ne.
Nije problem sa nedostajućim udžbenicima na jezicima manjina odgovornost ministra Verbića, nije čak ni ove Vlade, u rekonstruisanom, izbornom, prethodnom za ove tri godine i ova četvrta. Nije, to je i prethodne Vlade odgovornost. Tim pre to treba da bude argument da nemanje rezultata u toj oblasti traje suviše dugo i da bi sada trebalo da svako ko ima ikakav konstruktivan predlog da ga da, da ga usvojimo i da se zna ko prevodi udžbenike, kada će biti gotovi, ko će da uradi nastavne planove i programe i ko će biti odgovoran da to bude u roku. Dve godine su pred nama. Znači, imamo vremena. Po ovom zakonu će biti udžbenika za školsku 2017/2018. godinu. Imamo vremena i hajde da ovo bude početak da razumemo da ako su pred nama neki vremenski rokovi, da onda preuzmemo poslove za koje smatramo da mogu biti obavljeni u tom vremenskom roku. Ja mislim da i nastavni planovi i odluka o prevodima i sve može da bude za dve godine, da onda svi znamo da ćemo za dve godine od danas imati uređenu oblast. To će biti i rezultat i zasluga ove Vlade da okonča taj posao i ja ću biti prva koja će to, naravno, javno kazati kao odličan rezultat koji ne možete da nađete ni u regionu, a bogami ni u Evropi, da je na ovaj način uređeno obrazovanje na jezicima nacionalnih zajednica.
Samo ću kratko, više da izrazim zahvalnost za obrazloženje za odbijanje amandmana, nego što insistiram da se amandman prihvati.
Suština amandmana je kako će se vršiti način prilagođavanja sadržaja i formata udžbenika iz stava 1. i stava 2, koji se odnosi na udžbenike za učenike sa smetnjama u razvoju. Dakle, prvo je dobro što postoji takva odredba i što se u članu 4. kaže da učenici sa smetnjama u razvoju koriste udžbenik čiji je sadržaj ili format prilagođen njihovim sposobnostima, potrebama i mogućnostima i u 2. stavu da koriste udžbenike čiji je format, odnosno pismo prilagođeno njihovim potrebama.
Naša intervencija je bila da se posle reči: „da“, da sve o prilagođavanju sadržaja propisuje ministar, da bude posebnim pravilnikom, i to je jedina izmena.
Obrazloženje da nije potrebno, spominjem ne zato što sporim obrazloženje, ovo je jedno od retkih obrazloženja Vlade koje ne sporim, nego što je, ko god da je pisao obrazloženje, čitao Jedinstvena metodološka pravila, koje je donela ova Skupština, što mislim da je jedan od prvih puta ikada da imamo papirni dokaz da je neko u Vladi čitao šta ga obavezuje iz Skupštine i ja sam tu, ne kao opozicija, ne kao bivša koalicija, ne kao buduće bilo šta, kao članica Narodne skupštine. Prosto to moram da obeležim i da to smatram dobrom praksom.
Dakle, činjenica da nije prihvaćen amandman je, što je istina, da se članom 10. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa naše Skupštine, što je obavezuje i za Vladu, da se ovlašćenjem određuje organ koji je ovlašćen i odgovoran za donošenje podzakonskog propisa i da se određuje obim podzakonskog propisa, što je tačno, i da ne navodi se naziv podzakonskog akta, a članom 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi, što je isto tačno, propisano je da se pravilnikom razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Onda, Vlada smatra da je jasno da se po ovom ovlašćenju donosi pravilnik, a da se ne donosi naredba, uputstvo, već šta god.
Mogu da se saglasim, želja da stoji poslednjim pravilnikom je više da ceo smisao inovacije te vrste, da govorim o udžbenicima za učenike sa smetnjama u razvoju, na ovaj način da bude da oni moraju imati poseban pravilnik. Razumem ovo tumačenje. Kada su već spomenuta Jedinstvena metodološka pravila, ako budete pričali sa kolegama iz drugih ministarstava, hoćete, naravno, nije valjda da ne divanite među sobom, kažite im da ste vi pročitali da to postoji i da postoji Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine, gde postoji odredba koja obavezuje predlagače da prilože i podzakonske akte istovremeno sa predlogom zakona. To je mnogo važna odredba koja je stavljena u fini oblik pravni, da svaki predlagač može da objasni zašto nikako nije u mogućnosti, zato što mi hoćemo da unapredimo praksu kojom hodaju predlozi kroz proceduru, a pre ili kasnije biće ta rezolucija u primeni i, evo, na ovom primeru, znači, uz Predlog zakona o udžbenicima da se radi, kako kaže Rezolucija, kao što ste uradili ovo, kako kažu Jedinstvena metodološka pravila, mi bi ovde imali pravilnik na uvid.
Obrazloženje predlagača je uvek - pa ne mogu ja da znam kakav će biti pravilnik koji će ministar dati za udžbenike za decu sa smetnjama u razvoju, kada ne znam kakav će biti zakon. Pošto podnosite zakon? Vi ne znate kakav će biti zakon. Možda će o ovom članu, sasvim hipotetički kažem, većina odbaciti ga. Neće.
Pravilno podzakonska akta kao predlagači, u skladu sa onim što hoćemo u osnovnim odredbama. Kako menjate osnovne odredbe amandmanima, tako menjate i u podzakonskim aktima. Skraćuje se proces, sputavate one koji će, to nijedan ministar nije razumeo koliko je to njemu na dobro, pa neće ni ovaj, verovatno, ali ja neću prestati. Time ministar smanjuje, sputava one koji će mu reći – ne možemo sada, nisu još doneta akta, ne možemo sada, nemamo još ovo. Taj koji to kaže ministru, taj se ne vidi. Ministar se vidi, ali nisam uspela da doprem ni do jednog.
Dakle, bez insistiranja na tome da stoji poseban pravilnik, ponavljam moje obrazloženje samo zbog toga što smatram obavezom da ocenim dobrim obrazloženja koja nam šalje Vlada jer je to dobar primer koji ja želim da promovišem i da pozovem i druge koji će nam davati obrazloženja da prihvataju ili ne prihvataju amandmane, da se rukovode načinom na koji je to radila služba koja radi za Ministarstvo prosvete i koja nam je obrazlagala prihvatanje ili neprihvatanje ovih amandmana. Hvala vam.
Zahvaljujem, ali, prijavila sam se i da govorim o amandmanu na član 22, tako da uočavam manje nedostatke u čitanju mog imena u elektronskom sistemu. To mi je detaljno obrazloženje.
Ne zameram, samo kažem da uočavam manje nedostatke. I dajem obrazloženje da su manji nedostaci što moje ime nije viđeno u elektronskom sistemu.
Zbog toga što sada taj član 22, koji je posredno vezan i sa članom 24, sad glasi da komisija pre donošenja stručne ocene može jednom vratiti izdavaču rukopis udžbenika na doradu radi otklanjanja manjih nedostataka, uz detaljno obrazloženje uočenih nedostataka, jezički je trebalo drugačije urediti, ali je sada kasno.
Član 24. govori o stručnom mišljenju i u osnovnom tekstu Predloga zakona kaže se da stručno mišljenje o kvalitetu rukopisa priručnih i nastavnih sredstava daje komisija koju je iz reda zaposlenih formira Zavod, odnosno Pokrajinski zavod.
Naš amandman je da iz reda zaposlenih komisija bude sa najmanje deset godina radnog iskustva, zbog toga što smatramo da je davanje stručnog mišljenja jedan ozbiljan i komplikovan posao koji zahteva iskustvo. Da bi bili sigurni da će ono zaista biti stručno, a ne sa nedostacima manjim ili većim, zbog toga zahtev za deset godina radnog iskustva. To dosledno sprovodimo i kroz stav 2. člana 24. koji kaže – Stručno mišljenje o kvalitetu dodatnih nastavnih sredstava, nastavnih pomagala, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava daje komisija koju iz reda zaposlenih formira Zavod, odnosno Pokrajinski zavod. Mi samo želimo da bude dodato – iz reda zaposlenih sa najmanje deset godina radnog iskustva. Ne sporimo da je formira Zavod ili Pokrajinski zavod.
Tako i u trećem stavu, koji u osnovnom tekstu Predloga zakona glasi – ukoliko u Zavodu, odnosno u Pokrajinskom zavodu nisu zaposlena lica sa odgovarajućim obrazovanjem, mogu se angažovati lica sa liste ocenjivača. Ovaj treći stav je sa dopunom našeg amandmana isto deset godina, ali on govori u prilog tome da i predlagač smatra da je moguće da nema lica takva da se komisija formira i da im se poveri posao davanja stručnog mišljenja i zato u 3. stavu nudi mogućnost da se angažuje lice sa liste ocenjivača. Ako u Zavodu, odnosno u Pokrajinskom zavodu nema ljudi sa deset godina radnog iskustva koji mogu da daju stručno mišljenje, mi imamo mnogo veći problem nego davanje mogućnosti da to budu sa liste ocenjivača, ali razumem da se sagledavala i mogućnost da ne može da se formira komisija iz nadležnih institucija, pa otud 3. stav.
Mi smatramo da naš amandman, sa dodatih najmanje deset godina radnog iskustva, rešava sve probleme i olakšava posao formiranja komisije i u Zavodu i u Pokrajinskom zavodu. Hvala.
  Pitanje, s obzirom, da nisam sigurna, ali s obzirom da smo prihvatili amandmane, predlagač je prihvatio i u redu je amandmane koji iz Zakona o nacionalnim savetima uvodi prethodnu saglasnost. Ovaj član 30. u stavu 2. sada nema prethodnu saglasnost a navedeni su isti oni predlagači koji inače su u ovim drugim članovima.
Pročitaću da bude jasnije. Mislim, sam amandman je u redu, greškom je napisano da se udžbenik ne odobri. Skroz je u redu amandman, ne sporim ni amandman, nego imam pitanje sada tačka 6. u stavu 2. glasi – poziv na obrazloženu ocenu koju je dala komisija, odnosno predlog Zavoda, odnosno Pokrajinskog zavoda da se rukopis udžbenika odobri. Da li tu treba prethodna saglasnost nacionalnih saveta ili ne? Jer, smo sad usvojili na osnovu zakona, svugde ranije gde se radi o odobravanju uz prethodnu saglasnost nacionalnog saveta i to smatram da je u redu. Ne znam da li ovde treba ili ne treba. Mislim, u toku smo rasprave u pojedinostima, može da se eventualno interveniše, ako smatrate da pogrešno čitam, ja se izvinjavam, prosto mi se učinilo logičnim.
Član 30. stav 2. Stav se bavi rešenjem iz stava 1. ovog člana, šta sadrži rešenje. U tački 6. kaže – poziv na obrazloženu stručnu ocenu koju je dala komisija, odnosno predlog Zavoda, odnosno Pokrajinskog zavoda da se rukopis udžbenika odobri. Ovo ne, je viška i to je sve u redu. Svugde ranije kada smo govorili o ocenama i odobravanju ministra, dodali smo prethodnu saglasnost nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ne kažem da treba, ali prateći pitam, da li onda treba posledično da uvrstimo i u ovu tački 6. Ako već navodimo u rešenju i obrazloženu stručnu ocenu i predlog Zavoda, odnosno Pokrajinskog zavoda.
Član 33. u 1. stavu kaže – škola sa liste bira najmanje tri udžbenika za svaki predmet u svakom razredu koje rangira prema prioritetu u posebnom spisku koji je sastavni deo odluke o izboru udžbenika, o čemu obaveštava savet roditelja.
Naš predlog je da sada nakon prihvaćenog amandmana taj stav glasi – škola sa liste bira najmanje tri udžbenika za svaki predmet u svakom razredu, koji je rangiran prema prioritetu, po kriterijumima koje utvrđuje Ministarstvo, u posebnom spisku koji je sastavni deo Odluke o izboru udžbenika, o čemu obaveštava savet roditelja.
Za drugi stav se radi o rokovima.
Mi smatramo da 20. mart nije dobar rok, ali to je manje važno.
Mi smo u razgovoru o ovom amandmanu, ili kako ga formulisati, imali dileme, kako će škola da bira najmanje tri udžbenika. Da li će škola sama da odredi kriterijume, svaka škola, da li postoji nekakva procedura za školskim upravama sa Ministarstvom ili ne postoji?
Dakle, sama procedura izbora najmanje tri udžbenika, mi se sa tim slažemo, ali nedostaje čak i to koji će to akt, pravilnik podzakonski na bilo kom nivou upravljanja u prosveti kazati šta su kriterijumi za ta tri udžbenika.
Ono na šta smo se odlučili na kraju jeste da to bude Ministarstvo. Ne potpuno sigurni da smo otklonili dvoumicu da li je to najbolje moguće rešenje, ali sa namerom da otvorimo dijalog o tome šta će biti kriterijumi po kojima će škole birati udžbenike, zbog toga što se jedan ogroman deo nepotrebne rasprave o ovom zakonu i prethodnom, sveo na to da je to potpuno maglovito i da su tu izvori korupcije i ostalo, sa čim ja nisam saglasna, ali smatrali smo da bi bilo dobro ostaviti van svake sumnje kako će škola donositi odluku.
Tako je i dosad bilo.
Ako je predmet kritika i razloga za promenu bila činjenica da ovo ne valja, kako sad odjedanput valja? Morate se odlučiti.
Dakle, izbor udžbenika u školama je bio predmet kritike i predmet opaski o, već sam rekla u načelnoj raspravi, raznim izdavačima i korumpiranim nastavnicima pri izboru udžbenika i rekla sam u načelnoj raspravi da se ja takvom folkloru u opisu sasvim strasno protivim i da mi se nikada nije dopadalo da slušam primedbe o Zakonu udžbenika, da pričamo o korupciji i o tome da je stradao kvalitet udžbenika. Zato govorim o kriterijumima po kojima će se birati udžbenik.
Kada kažem da to može da radi ministarstvo ili neko drugi, ne branim da to bude bilo ko drugi. Ovaj zakon će biti u primeni za dve godine, svi ćemo biti ovde i videćemo kako se ovaj član primenjuje u praksi. Ja ću biti tu da kažem da sam upozorila smatrajući svojom obavezom da je potrebno doneti kriterijume, a vi ćete biti tu da kažete da je i bez ikakvih kriterijuma proces tekao bez ijedne greške. To je pred nama. Hvala.
To jako lepo zvuči kada vi tako predstavljate, samo je problem što to ne piše u članu zakona. U članu piše „škola sa liste bira najmanje tri udžbenika“. Ja govorim o kriterijumima, ja ne govorim to da bi vas nervirala, što mogu, nego zato što je to problem i ako piše da „škola sa liste bira najmanje tri udžbenika“, nigde ne piše ko u školi, po kojim kriterijumima, i to što se mi ovde slažemo da je jako loše što se u komentarima o Zakonu o udžbenicima govorilo o korumpiranim nastavnicima i svim izdavačima, ja sam jasno kazala da sam uvek bila protiv i da je tu lošu uslugu činilo svima.
Kada kažem da je potrebno ovde da razgovaramo o kriterijumima na osnovu kojih će škola rangirati prema prioritetu, onda ja to govorim zbog toga što ne vidim u kom drugom članu ili u bilo kom delu se govori o tome, sad smo ovde čuli, da neko od nas narodnih poslanika zna tačno kako će ići procedura. Ja ne znam, jer to ne piše u zakonu. Znam ono što čujem u raspravi o lošoj primeni zakona. Ponavljam, ne može oba. Ne možemo da slušamo u javnoj raspravi ružne reči o primeni zakona, da ne promenimo ništa u postupku rangiranja udžbenika i da onda kažemo – sad će biti super. Može, naravno, većina može šta god hoće. To nije problem.
To što mi smatramo da je dovoljno da tvrdimo da će sada biti super nije dovoljna garancija. Garancija je ono što piše u članovima zakona. Zbog toga smo prihvatili amandmane o prethodnoj saglasnosti zbog toga ovde raspravljamo. Ovde ne piše ništa o kriterijumima. Da li će biti u nekom podzakonskom aktu, ne znam, ne piše nigde to. Zato dajem amandman da se razgovara o kriterijumima po kojima će se vršiti rangiranje. Hvala.
Imam pitanje u vezi sa članom 34. stav 1. koji kaže – nastavnik čini težu povredu radne obaveze ukoliko od učenika zahteva da kupi dodatno nastavno sredstvo.
Prenosim u stvari pitanje, jer je ovaj stav vezan sa stavom 5, gde se definišu dodatna sredstva. Moje pitanje ministru je da li, pošto profesori, nastavnici, učitelji, koji gledaju član 5. gde se definiše šta je dodatno nastavno sredstvo, imaju strah da nije dovoljno detaljno napisano u članu 5, a da je povreda vrlo ozbiljna?
Dakle, ako nastavnik čini težu povredu radne obaveze, u koliko od učenika zahteva da kupi dodatno nastavno sredstvo. Ako vi smatrate da je dovoljno jasno u članu 5. ja samo imam obavezu da prenesem, pošto to, znajući kako ide u našim školama može po članu 5. da se još što šta proglasi dodatnim nastavnim sredstvom. Taj član 5. je sada bolje definisan nego što je bio u Zakonu koji je povučen, ali eto moja obaveza da vam prenesem da postoji jedna strepnja prosvetnih radnika da će biti zloupotrebe ovog stava 1. kada su u pitanju kupovina dodatnih sredstava. Nemam procenu, nismo podneli amandman, ali smatram da je dobro da znate.
U Predlogu zakona, član 36. stav 2. definiše šta čini komisiju, definisanu u stavu 1. da ona ima sedam članova, od tih sedam članova tri su stručnjaci iz oblasti izdavaštva, predstavnik javnog i dva predstavnika drugih izdavača, jedan iz ministarstva, jedan iz organa nadležnog za poslove trgovine, jedan iz organa nadležnog za zaštitu potrošača i stručnjak za ekonomske nauke, koji predlaže socijalno-ekonomski savet i tu komisiju imenuje ministar.
Naš amandman samo ima rečenicu koja se dodaje i kaže da - članovi komisije moraju imati više od pet godina radnog iskustva. Obrazloženje zašto se taj amandman odbija i kolokvijalno da se to podrazumeva. Smatram da se ništa ne podrazumeva. Bilo bi dobro da kada već ovu komisiju koja donosi važne odluke imenuje ministar, da postoji bar ta zakonska garancija da imaju više od pet godina radnog iskustva. Veze članova komisije sa drugim zakonima nisu dovoljna garancija da će se to zaista i desiti. Hvala vam.
Član 36. koji je predlog izmena i našeg amandmana govori o obavezi izdavača da imaju unutrašnji sistem kontrole da prate kvalitet svojih udžbenika, pribavljaju mišljenja korisnika udžbenika i evidenciju o praćenju stavljaju na uvid i to je stav iz člana 36. stav 1. na koji nemamo primedbi.
Drugi stav, glasi - kvalitet udžbenika i rezultate korišćenja u obrazovno-vaspitnom radu kontinuirano prati zavod. Naš predlog je da se taj stav promeni i da glasi - kvalitet udžbenika i rezultate korišćenja u obrazovnom vaspitnom sistemu radu kontinuirano prati zavod kroz redovne kvartalne kontrole, a izveštaje objavljuje na sajtu Zavoda, uz moju dvoumicu za upotrebu reči - sajta, ali to je već folklora nas pisaca amandmana.
Zašto? Postoji obrazloženje da je kontinuirano da prati zavod, da je to u nadležnostima koje zavod ima. Mi mislimo da je ovo dobra usluga budućoj primeni zakona, da se zakonom obaveže zavod na kvartalne, redovne izveštaje. On kontinuirano prati. On može da daje godišnje izveštaje, on može biti pozvan u Narodnu skupštinu, sve ja to znam, ali priprema za primenu ovog zakona, u ovom slučaju ima dovoljno vremena i mislili smo da je dobro da obavežemo Zavod da kada počne primena da to kroz kvartalne kontrole u izveštajima prosto podeli sa javnošću.
Zahvaljujem.
Član 47. u svom drugom stavu govori o tome kada se objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje nedostajućih udžbenika i priručnika i nastavnih materijala. Ministarstvo će raspisati u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata, pa se poziva na član 13. i član 15, stavove ovog zakona.
Mi smo predložili amandman koji glasi: „Maksimalna maloprodajna cena udžbenika utvrđivaće se počev od školske 2018/2019. godine. Odluka kojom se utvrđuje maksimalna maloprodajna cena udžbenika za školsku 2018/2019. godinu objavljuje se najkasnije na dan objavljivanja javnog poziva iz Liste iz člana 46a. stav 1.
Zahtev da se utvrdi kad ćemo, u stvari, primenjivati zakon je bio povod i videćemo to i u članu 48, koji je jedan od poslednjih članova.
Činjenica je da treba doneti razne podzakonske akte. Evo, na ovom amandmanu ja imam sugestiju za Ministarstvo. Dakle, da sam na vašem mestu, u toku jesenjeg zasedanja 2015. godine Skupštine, tražila bih bar jedno javno slušanje, sa Odborom, sa kime god hoćete, o toku priprema zakona i još najmanje jedno 2016. godine u redovnom prolećnom. Vi to ne možete formalno, kao Ministarstvo, da zakažete, ali da sam na vašem mestu, svakako bih, u saradnji sa Odborom, pokušala da se najmanje dva javna slušanja o celom toku priprema zakona održe pre nego što se raspiše ovaj javni poziv za školsku 2018. godinu.