Moj amandman tiče se povećanja sredstava na budžetski Fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i to sa povećanjem od predviđenih 180 miliona na 500 miliona.
Često se kaže da budžetski novac nema boju. Ali, ipak postoji nekakav budžetski novac koji i te kako može da se vidi po boji i novac iz budžetskog Fonda za energetsku efikasnost ima boju štednje.
Pretpostavljam da ćemo za nekoliko meseci, najviše šest, imati ovde i rebalans budžeta. Molim ministra, da ovaj amandman ima na umu, pošto je energetska efikasnost, koliko evropska obaveza toliko i neophodnost kod nas, s obzirom na stanje u energetskoj efikasnosti, u korišćenju energije i u nedostatku novih izvora energije.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je ustanovila ovaj budžetski fond zakonom i na žalost isto tako zakonom je ukinula Fond za zaštitu životne sredine. S obzirom, da sam rekla da novac ima boju ponekad, moje pitanje za ministra finansija Lazara Krstića. Šta se dešava sa zelenim novcem, sa novcem koji je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine po načelu zagađivač plaća, prestavio obavezu za sve one koji zagađuju životnu sredinu da uplaćuju u budžet?
Dok je bilo Fonda jasno se videlo gde je taj novac. Sada znam da je na četiri pozicije ono što treba da se isplati po ugovorima koji su sklopljeni dok je Fonda bilo. Ali, kao što zanemarujemo da nam treba dovoljno novca u budžetskom Fondu za energetsku efikasnost, tako smo zabrinuti zbog nemanje odgovora na pitanje, kako će se odlučivati o trošenju zelenog novca, jer načelo zagađivač plaća, ostaje na snazi tokom 2014. godine. Jako je važno da znamo tačno kolika je vrednost novca koja se na zakonom propisan način prikuplja, ali još je važnije da znamo kako se svaki dinar tog novca troši. Hvala vam.

Ostaje nedostatak odgovora na pitanje kako će se taj novac, na osnovu čega trošiti, s obzirom da nemamo ni najavljeni budžetski fond za zaštitu životne sredine, a imamo bezrazložnu ukinut Fond za zaštitu životne sredine? Dakle, taj novac bi morao da ide na osnovu projekata, ako hoćete programski, za sanaciju štete i za unapređenje životne sredine.
Moje pitanje je – ko će o tome odlučivati unutar ministarstva, bez obzira na iznos novca koji je prikupljen tokom 2014. godine, jer nemamo načina da to vidimo u budžetu? Hvala.

Ko raspisuje konkurs, to je moje ključno pitanje. Ko raspisuje konkurse? Koje telo? Sa kojim nadležnostima za korišćenje novca koji se prikuplja, bez obzira koliko ga prikuplja? Ko to radi?

Iskorišćeno je deset minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodna poslanica Suzana Grubješić, a posle nje narodni poslanik Siniša Lazić.

Iskorišćeno je četiri minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Radoman. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić, a posle njega narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Devet minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

  Molim ministra i saradnici da pokušaju da ispred sebe istovremeno imaju Predlog zakona o budžetu upućen 2. novembra, amandman Vlade upućen 28. novembra i amandman Odbora za finansije upućen 12. decembra, na isti deo član 3. i amandman se, i moj odnosi na deo koji se tiče poslovnih bilansa, aproprijacija za Javno preduzeće“Srbijagas“, održavanje tekuće likvidnosti.
U predlogu budžeta, upućenog 2. novembra, uz likvidnost za „Srbijagas“ stoji 200 miliona evra, i iznos u dinarima. U predlogu amandmana koji je poslala Vlada, 28. novembra, aproprijacija je 200 miliona američkih dolara,USD i odgovarajući iznos u dinarima. U predlogu amandmana koji je upravo prošao, koji je podneo Odbor za finansije, stoji 200 miliona evra.
Mislim da bi SAD bile jako zadovoljne da je evro i USD jedno isto, ali nije. Ovo nisu stvari koje se rešavaju ispravkama. Ovo je ili nenamerna, slučajna površnost ili se radi o 45 miliona evra za koje ne znamo gde su. Jedno od ta dva, nema treće.
Moj amandman se odnosi na to da ovih 200 miliona, sad moram da kažem, nečega, jer imam predlog budžeta iz 2. novembra da su to dolari, imam predlog amandmana Vlade, jedan od deset, iz 28. novembra, gde su to evri u Predlogu budžeta. U predlogu amandmana Vlade su dolari, u predlogu Odbora za finansije su ponovo evri. Dakle, tražim da se 200 miliona nečega ne da „Srbijagasu“, nego da se troši otpočinjanje investicija izgradnje bloka TENT B-3 površinskog kopa Radljevo. Kazaću zašto. Zato što slušamo, ja često ne znam da li mi se članovi Vlade hvale ili mi se žale, kako je jako teško restrukturirati javni sektor i kako će to da počne, a jako je teško u 2014. godini. Ako ostavite ovih 200 miliona nečega u 2014. godini za „Srbijagas“, neće da počne, ili ćete raditi rebalans za koji se nadam da ćemo jasno videti da li se radi o 200 miliona američkih dolara ili se radi o 200 miliona evra.
Zašto smatram da bi ovaj amandman trebalo da prihvatite? Njime bi svima nama i sebi prvo dokazali da ćemo zaista da počnemo restrukturiranje javnog sektora. Ja sam poslednja koja bi se radovala bilo kakvom lošem događaju sa budžetom Republike Srbije. Smatram da je to uvek zajednička šteta, ali smatram i zajedničkom štetom da ne slušamo jedni druge, smatram zajedničkom štetom da ne vidimo, ponavljam, politički folklor ne može da se koristi pri ovoj temi. Ima nas dovoljno ovde poslanika koji mogu da pitaju, jer znaju da ako se nastavi sa 200 miliona nečega za nelikvidnost „Srbijagasa“, a ima ministar privrede koji kaže da ćemo to da konvertujemo u imovinu, da će 49%, ne nečega, nego NIS-a, da ne bude više u rukama Republike Srbije. To je vrlo lako ostvariv scenario.
Ne želim da ugrozimo odlukama o budžetu bilo koga sa snabdevanjem gasa. Ne želim da se mešam u politički folklor oko „Srbijagasa“, ali želim da znam da li će ovo biti 200 miliona evra ili će biti 200 miliona dolara. Želim da mi se objasni kako ćemo restrukturirati tokom 2014. godine javna preduzeća, ako im dajemo subvencije.
Nažalost, mi spadamo, dosta nas u ovoj sali, u grupu ljudi koji znaju kako sistem funkcioniše i ne dopada nam se što šta od onoga što u sistemu funkcioniše. Smatramo svojom obavezom, jer ponavljam, želim dobar budžet, želim da je deficit precenjen, želim da mere koje ste predložili uspeju, ali imam pred sobom budžet, gde nema 45 miliona evra i zakon koji smo doneli pre neki dan, kao Skupština, gde kažemo da ćemo uštedeti 45 milina evra od smanjenja plata. Ne biva to. Ne biva da se slušamo sa pola uva i ne biva da se ne čujemo, bez obzira da li pripadamo koaliciji ili opoziciji, da znajući kako funkcioniše budžet, da svaka naša primedba, koja se tiče budžeta, nije usmerena na to da budžetu bude gore, odnosno da ministru finansija sa budžetom bude gore, nego je usmerena na to da budžet bude održiv i da zakoni koje uz njega stavljamo budu održivi.
Zašto smatramo da treba da se otpočne investicija izgradnje bloka prvog površinskog kopa Radljevo? Zato što ćemo imati problem sa ukupnom količinom električne energije koju trošimo, ako danas ne napravimo dijalog o tome na koji način ćemo se snabdevati električnom energijom. Mnogo je dobro, potpuno je legitimno da Vlada smatra da je rešila energetski problem sa izgradnjom Južnog toka ili sa Energetskim sporazumom sa Rusijom. Ja želim da je rešila tako. To je nedovoljno za ono što svi mi znamo da je situacija na terenu. To je bio jedan od motiva, s tim što su me brojke, koje su predamnom, kao i pred vama, potpuno zbunile i ostavile u nedoumici o čemu se u stvari radi.
Znam da se retko veruje u ostvarivanje dobrih namera koje ljudi imaju, ali ja ih zaista imam. Pošto je upravo prošao deo sednice, gde smo usvojili oba amandmana, znači usvojili smo amandman Vlade, koji govori o 200 miliona evra i usvojili smo amandman Odbora koji govori o 200 miliona dolara, odnosno obrnuto. U Danu za glasanje će se morati zastati, jer se sada više ispravke ne mogu praviti.
Znam da ćemo naći način da ovo rešimo, ali vas molim da razumete da je to ozbiljna stvar, koja ne može biti sakrivena bilo kakvom političkom pričom o tome kako će sve biti uredu sa budžetom.
Bila bih najzadovoljnija da mi kažete da postoji neki drugi amandman Odbora, osim ovog, koji je meni u Skupštini dat i da postoji neki drugi amandman Vlade, osim ovog, koji je meni u Skupštini dat i da ja ništa nisam upravu, ali ja drugih papira, osim ova dva amandmana, jednog Vlade, a jednog Odbora, nažalost nemam.
Zašto smatram da je važno da se pažljivo slušalo, kao što je važno da pažljivo čitamo? Zbog toga što smo, na primer, pristupili glasanju o povećanju PDV, a da nismo čuli kakvi su efekti od povećanja PDV sa 18% na 20% iz jula meseca.
U par rečenica. Smatram da su to stvari koje je važno da ministar podeli sa svima nama, ne zbog nas, nego zbog građana, koji bi trebali da razumeju šta je to nelikvidnost za „Srbijagas“ u iznosu od 200 miliona nečega, da je to isto kao kad u kućama, gde živimo, sin kaže da mu treba novac za ekskurziju, a onda mama i tata kažu – nelikvidni smo ili ćerka traži patike, pa smo nelikvidni. Tako smo i mi nelikvidni zajedno sa „Srbijagasom“. Tim pre je važno da situacija sa brojevima bude čista, kao što je važno da se objasni koliko su i kako dobro procenjeni prihodi i koliko i kako su dobro procenjeni rashodi koje imamo u budžetu, ukupno, ako sa lakoćom govorimo o subvencijama koje idu, ne samo u „Srbijagas“, nego i u druga javna preduzeća.
Ne želim da imamo rebalans u junu mesecu, jer ja nemam nikakvog zadovoljstva od toga da kažem da sam bila upravu, jer to znači da u junu mesecu svi imamo mnogo većih problema. Predlažem jedan ozbiljan dijalog o subvencijama, koje će važiti cele godine, i pričama o tome da će biti restrukturiranja imamo sada. Smatram da jedino uz dijalog, tu se sa ministrom potpuno slažem, otvorenim dijalogom o svemu što nas čeka u budućnosti. Samo sa tim mehanizmom možemo da uradimo dobro i jedni drugima u ovoj instituciji, a ono što je najvažnije ljudima za koje svi radimo, odnosno građanima Srbije. Hvala vam.

Nemam nikakav problem da se mi unutar Skupštine dogovorimo šta će na kraju pisati o budžetu, ali to sa procedurom nema nikakve veze.
Amandman koji je podneo Odbor ostavlja evre. Malo pre ovog amandmana, i to mi je žao, jer sam mislila da će posle mog amandmana doći na red amandman Odbora, tako da reagujem da se uradi ispravka, u mom scenariju je tako bilo, da Odbor ide posle mene, posle amandmana koji sam obrazložila. Vi imate usvojen amandman Vlade, gde se radi o 200 miliona američkih dolara i amandman Odbora, gde se radi o 200 miliona evra. Nema tu tehničkih ispravki.
Ja vas zaista molim, s punim razumevanjem kako je do greške došlo, da toliko daleko u instituciji ipak ne idemo. Meni je, ponavljam, žao, jer sam mislila da imam šanse za intervenciju pre nego što dođe amandman Odbora i dok sam sedela ovde čula sam da čitate i amandman Odbora.
Mi sa ovim imamo proceduralni ozbiljan problem, ali imamo i institucionalni problem zbog toga što će neko negde podrazumevati da li su dolari ili su evri. Pa da se samo o jednom radi, pa imamo problem, a ne o razlici između 200 miliona dolara i 200 miliona evra.
Potpuno sam saglasna da Skupština o tome odlučuje, da se izjasni da znamo, ali mogu samo da vas zamolim da takvu stvar, kao što je amandman usvojen u iznosu sa evrima i sa dolarima, ne smatramo tehničkom greškom zbog toga što takav stav podrazumeva pravo na to, a šta se onda još u Predlogu zakona o budžetu može smatrati tehničkom greškom. Niti smatram da je to neko namerno uradio, niti smatram da je nepopravljivo, ali kao tehnička greška ne može. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Bilo bi dobro da to uvedete u praksu kod svojih kolega, da jasna analiza i vladanje ili upravljanje objašnjavanjem može doneti samo koristi i Vladi i koaliciji i opoziciji, jer samo ono što možeš dobro izmeriti, možeš posle dobro menjati.
Vratiću se poslednji put na amandman, jer nije dobro izmereno i loše je promenjeno.
Vratiću se poslednji put na amandman, jer nije dobro izmereno i loše je promenjeno. Amandman Vlade je usvojen, pogledajte stenogram. Postao je sastavni deo Predloga zakona. Amandman Odbora koji „Emisionu tehniku“ menja je ostavio evre i on se odnosi na usvojeni sastavni deo Predloga zakona. Ako pratite stenogram za „Srbijagas“ ide 200 miliona evra.
Pošto ni mi, ni vi, niko neće, i pošto svi znamo da Rusi ne daju kredite u evrima i da nisu čuli za evre, da oni vole dolare iz raznih, zanimljivih razloga, molim vas da u ime ozbiljnosti ne prenebregnemo ovu situaciju. Ako pratite stenogram i ako znamo da je prvo usvojen amandman Vlade, gde je „Emisiona tehnika“ na drugom mestu, a kredit je 200 miliona dolara, pa je onda usvojen amandman Odbora, koji pomera „Emisionu tehniku“. Ako pomerate „Emisionu tehniku“ svojom voljom, što imate pravo i što uostalom nije bezrazložno, dobar amandman, istovremeno ste pretvorili USD u evre.
Samo malo volje, to nije nerešivo, ali nemojte da govorite o tehničkoj greški. Još jednom hvala ministru na objašnjenju i da zna da će ga čekati isto ovako moje pitanje o efektima povećanja PDV sa 8 na 10%. Nadam se da neće biti isto obrazloženje, odnosno da ćemo svi zajedno uspeti da smanjimo sivu ekonomiju i da taj udar na osnovne namirnice sa 8 na 10% ipak malo amortizujemo drugim merama koje su temeljne, nisu površinske i koje bi bile posledica dijaloga između svih nas. Hvala vam.

Dakle, pogledajte stenogram. Rečeno je postao je sastavni deo Predloga zakona.
Molim vas da se ne nadgornjavamo oko nečega što je lako proveriti i da napravimo zajedno način da se zna da je ovo 200 miliona dolara. Ne radi se ni o čijoj namernoj grešci, ali se radi o tome da imamo uši, koje držimo uključene.

  Predlog mog amandmana je da se deo člana 1. koji glasi – izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 35. ovog člana, briše iz najmanje tri dobra razloga.
Prvi je zato što je nesprovodljiv. U budžetu RS, u predlogu koji je već poslat Narodnoj skupštini stoji da se iz budžeta finansira 274.000 lica. Ako dodamo još 28.000 lica koja su u lokalnim samoupravama i još oko 20.000 lica koja su fondu PIO, RZZO, agencijama itd, stižemo između 330 i 350.000 lica koja se ili potpuno finansiraju iz budžeta, to je ovaj broj koji svi možemo naći na strani 210 u predlogu budžeta ili do ukupno procenjenog broja.
Koje je to telo Vlade i na čiji predlog će donositi odluke? Da li mi razumemo šta je ovaj član? Da li razumemo da je on smišljen zbog toga što ne može da se zaustavi stranačko zapošljavanje? Da li znamo da je stranačko zapošljavanje, i tu ne mislim na jednu stranku prisutnu sada kao vlast ili opoziciju, mislim na sve stranke, da se stranačko zapošljavanje ili familijarno vrši po principu – daj mi ga, moj je, prvi sam ga video?
Ovaj stav u suštini neće biti primenjen. To je drugi razlog zašto ne treba da bude. Ovaj stav treba da pomogne političkim strankama koje su sada na vlasti da skinu odgovornost i pritisak sa ljudi koji su već imenovani da zapošljavaju dalje. Bih ja, ali ne smem, piše član u zakonu.
Treći razlog je što je ovo nesprovodljivo zbog kriterijuma koje je nemoguće napraviti da bi bilo koje Vladino telo moglo u razumnom roku tako da nenašteti ljudima koji žive u Srbiji, svima nama, da istovremeno zna da li treba novo lice u Domu zdravlja u Kuršumliji, da li treba novo lice u visokoj školi bilo koje vrste ili srednjoj školi u Valjevu i da li treba novo lice u policijskoj stanici u Zrenjaninu, da ne ređam dalje. Finansiranih 120.000, 140.000, vojska, policija, sudstvo, tužilaštvo itd.
Ovo je politički folklor i imam puno razumevanje za sav politički folklor koji slušamo s vremena na vreme skloniji jedni i s vremena na vreme skloniji drugi, ali je problem u tome što od tog političkog folklora nema koristi, a šteta nam je zajednička. To je isti politički folklor kada sa lakoćom licitiramo ciframa u javnom sektoru bez znanja o tome šta je javni sektor, od 350.000 do 770.000 ljudi. To je isti politički folklor kojim govorimo o tome šta je sve u javnim preduzećima lična karta, šta nije lična karta i da li se zaposleni u javnim preduzećima, čije subvencije ostaju u budžetu, smatraju novim licima ili se ne smatraju novim licima. Neko će da dobije subvenciju, pa će da dobije subvenciju. Šta ga briga da li će da bude zapošljavanja. Da li će ovo telo da ima nadležnost i nad javnim preduzećima koje je pod subvencijama?
Politički folklor je i kada se licitira sa ukupnim stanjem u budžetu, pa u ponedeljak smo pred bankrotom a u petak više nismo, koji god da je budžet u pitanju, i to je sve lakoća političke folklorne neodgovornosti. Negde u ozbiljnijim situacijama i gde postoji dijalog vrlo se pažljivo biraju javne reči i nije sve tema političkog folklora.
Molim ministra iz mnogih razloga da odustane od političkog folklora ove vrste i da reformu državne uprave bazira na zakonima koji su doneti 2009. godine, na reformi koja je počela i traje i da u dijalogu govorimo o ciframa koje su proverljive bez obzira da li su u pitanju cifre zaposlenih ili cifre u novcu. Sve su to ljudi. Hvala vam.

  S obzirom da se razvila tzv. polemika mimo sadržaja mog amandmana, želim samo da dodam i čini mi se da ću tom rečenicom obuhvatiti i novo nastalu polemiku oko toga koliko je novih lica zaposleno za 18 meseci ili 20 meseci. Vraćanjem na činjenicu da želim da se briše stav da radni odnos sa novim licima se može zasnovati u saglasnost tela Vlade i sa garancijama koje čujemo od ministra finansija.
Znate kako ta garancija izgleda? Dvadeset meseci nismo uspeli da sprovedemo dva zakona koji su stupili na snagu 2009. godine, ograničavanje broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi zajedno sa ograničenjem masa zarada, a sad ćemo takođe i ovo ostaviti mimo sprovođenja.
Suviše je važna tema da bismo smeli dozvoliti da se cela javna debata oko ovakve teme kao što je da će radno telo Vlade odlučivati o broju zaposlenih unutar 274 hiljade koje se finansiraju direktno iz budžeta i još po procenama 100 hiljada koji su indirektni korisnici ili su korisnici subvencija. Da će oni zasnivati radni odnos to je suviše važna tema da koristimo četiri ključne reči i krećemo se u okviru ovo će da radi. Na osnovu čega? Šta vas je sprečavalo da primenite dva zakona koji su doneti 2009. godine gde imate mnogo boljih formulacija o ograničavanju broja zarada.
Šta vas je sprečavalo da nam donesete analizu , šta se desilo sa lokalnim samoupravama koje su poštovale zakon iz 2009. godine? Šta će tek sa njima da se desi, jer je poruka koju imamo zbog naše neverovatne sklonosti ka političkom folkloru gde mu mesto nije, da onaj ko je poštovao zakon koji je donet 2009. godine će sada biti dvostruko kažnjen, a da je ova odredba ne sprovodiva. Kakvog ja zadovoljstva imam ako za sedam meseci dođem u ovu istu Skupštinu sa pitanjem šta je sa sprovođenjem stava koji sam tražila da se briše, a vi kažete nije nam uspelo. Ko od toga ima koristi? Dokle?
Razmena doskočica, pošalica –ti si u pravu, nisam, ja sam u pravu, nisam, neće doneti koristi nikome, a šteta će i na dalje biti zajednička.
Molim vas da ukoliko zaista imate i kapacitete i volje, da uđemo u pravu javnu debatu o rezultatima ne sprovođenja ili sprovođenja zakona, o razlozima zašto ova vlada 20 meseci ne sprovodi zakon, nego se lica zapošljavaju mimo zakona iz 2009. godine. Oni su na snazi. Ko će biti odgovoran što su ta lica već zaposlena?
Nego ćemo sada da kažemo – šta je bilo, bilo je, ko se zaposlio, zaposlio, sada imamo Vladino telo koje će dalje o zapošljavanjima da odlučuje. Neće da radi, može da se koristi kao poruka dobra Vlada, ona smanjuje administraciju, zabranjuje zapošljavanje, ali se to neće desiti u realnosti, jer ovako kako je predloženo da se desi ne može. Moja želja sa amandmanom o kojem je reč je bila samo da zaista jednom otvorimo pravu debatu o rezultatima sprovođenja zakona za to je nadležna i ova skupština.
Ponavljam, nikakvog zadovoljstva, niko nema, što je bio u pravu, šteta je već napravljena, a odgovornost je već dvadeset i nekoliko meseci na sadašnjoj Vladi Republike Srbije i odgovornost je i na ministru finansija, koga god nasledio i kakve je god probleme nasledio. To je nažalost suština političkog rada.
Uvek imamo dobrovoljan stav da se nekog posla prihvatimo, ili da se ne prihvatimo, a kada ga se prihvatimo onda imamo obavezu ako želimo da unesemo neku novost, da stupimo u dijalog stvarno, a da ne stojimo na pozicijama ključnih reči – super je, neće biti zapošljavanja, biće smanjenja i dokaz je u tome što nismo uspeli da do sada sprovedemo zakone koji su već na snazi, to je odličan dokaz za buduće sprovođenje ove odredbe u izmeni Zakona o budžetskom sistemu. Hvala vam.

Sadržaj mog amandmana je da se predloženi član 3. u Predlogu zakona briše. Sadržaj člana 3. je objašnjavanje koje vrste kazni se uspostavljaju za kršenje zakona, pa kaže da se novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do dva miliona dinara kazniti za prekršaj korisnik javnih sredstava ako ne poštuje odredbe članova o kojima smo govorili u prethodnom delu rasprave. Novčanom kaznom od 30.000 do dva miliona kazniće se za prekršaj odgovorno lice korisnika javnih sredstava ako ne poštuje odredbe zakona. U slučaju da direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ne poštuju odredbe, ministar će onda rešenjem: 1) privremeno obustaviti izvršenje aproprijacija namenjenih za isplatu plata, odnosno primanja zaposlenim, izabranim, postavljenim i angažovanim licima kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i 2) privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinici lokalne vlasti.
Dva pitanja imam za ovaj član, s obzirom da je moj predlog da se briše odbijen. Da li je vođeno računa o tome šta je od poreza još uvek pripadajuće lokalnim samoupravama, jer smo već imali zabunu o tome da li se ili ne u predlogu budžeta pojavljuje iznos koji po zakonu koji smo u međuvremenu usvojili više ne pripada lokalnim samoupravama?
Drugo pitanje je ko plaća ovaj novac? Da li je tačno da iznosi o kojima govorimo se uzimaju iz budžeta i vraćaju u budžet ili je odgovorno lice neko ko će iz privatnih sredstava izvaditi iznos od 30.000 do dva miliona dinara pa uplatiti u budžet?
Pošto je dosadašnja praksa da se radi ovo drugo, o čemu tražim razjašnjenje, dakle, iz budžeta te iste ustanove se plaća prekršajna kazna. Dodatno razjašnjenje je neophodno i zbog dva zakona koja sam već pominjala, a na snazi su od 2009. godine, koji se tiče Zakona o ograničavanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji i u lokalnoj samoupravi, pa onda pitam šta je kriterijum da se primeni u kršenju ovog zakona? Da li će biti slučaj da za kršenje zakona, koji su na snazi oba iz 2009. godine, niko neće biti kažnjen po odredbama tog zakona, a za zapošljavanje lica tokom 2012. i 2013. godine ili će u budućnosti biti bez primene zakoni koji su na snazi iz 2009. godine, a tiču se republičke administracije i lokalne samouprave i ko će o tome donositi odluku da je u primeni samo ovaj deo istog prekršaja iz izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, a ne zakon koji je i dalje na snazi i odnosi se ili na republičku administraciju ili na lokalnu samoupravu?
Volela bih da nemam potrebe da pitam ova pitanja. Volela bih da nije bilo greške u Predlogu budžeta o tome koja vrsta poreza ide lokalnoj samoupravi, a ne neide po u međuvremenu donetim zakonima, ali zbog svih nas koji treba da brinemo o sprovođenju zakona, mislim da je ministar dužan da da jasne odgovore na ova tri pitanja.
Dakle, iz čijeg džepa idu kazne u budžet? Drugo, koji se zakon primenjuje, ovaj ili prethodna dva? Treće, ko odlučuje o tome koji će se zakon primeniti, s obzirom na istovetne odredbe u jednom zakonu, a ko oslobađa od odgovornosti sve one koji su tokom prethodnih godina kršili odredbe Zakona o ograničenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, odnosno lokalnoj samoupravu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li sam dobro razumela? Kazne se isplaćuju iz sredstava ustanove koja je korisnik, a ne iz privatnog džepa bilo čijeg i idu u isti taj budžet?