VEROLJUB STEVANOVIĆ

Zajedno za Srbiju

Veroljub Stevanović je rođen 17. septembra 1946. godine u Kragujevcu.

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Politička karijera Veroljuba Stevanovića je počela 1993. godine, kada je osvojio svoj prvi poslanički mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Srpskog pokreta obnove.

Do 2006. godine bio je potpredsednik Srpskog pokreta obnove, a u prelaznoj Vladi Republike Srbije 2000. godine bio je koministar za industriju. Prvi gradonačelnik grada Kragujevca postao je 1996. godine. Na prvim neposrednim izborima za gradonačelnika, održanim 2004. godine, izabran je ponovo za gradonačelnika grada Kragujevca. Jedan je od osnivača regionalne stranke Zajedno za Kragujevac koja je u Kragujevcu osvojila vlast na poslednjim lokalnim izborima 2008. godine. Na sednici Skupštine grada, održanoj 23. juna 2008. godine, većinom glasova od ukupno 87 odbornika, Stevanović je treći put izabran za gradonačelnika Kragujevca. Poslanik je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran na listi koalicije Za demokratsku Srbiju.

Veroljub Stevanović je 2. maja 2009. godine, izabran za predsednika regionalne političke stranke Zajedno za Šumadiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima dve ćerke, Katarinu i Jelenu.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 15 dana i 23 sata

Poštovani gospodine Stevanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, kolege poslanici, jednostavno, i juče i danas moram da budem ovde. Ja to tako shvatam i nije moglo da se desi da ne budem ovde. To je moja potreba, to je moje shvatanje i ja tu nisam imao nikakve dileme.

Ja ću možda nešto reći što će različito da se tumači, a nije me za to briga valjda zato što sam i dugo u politici izato što sam možda iz Šumadije i zato što sam mnogo toga prošao teškoga u životu i u politici i lično.

Dakle, vi na ovoj temi meni ne možete da budete politički protivnici, niti ja vama i valjda to treba da bude polazno bar jednom u životu svih nas, da se oko nečega ovako važnog, možda najvažnijeg, dogovorimo a da nismo politički protivnici. Ja to shvatam, ja ću tako da pričam, a tako ću i da se ponašam, jer smatram da je to obaveza svih nas. Ovo je i nacionalno i državno pitanje.

Ja ovu zemlju ne volim više od bilo koga od vas, niti vi više od mene. Ako je to tako, dakle, ja moram da budem ovde i moram da kažem šta mislim o ovome.

Pripremajući se za ovo, ja nisam tek tako došao sa nekim svojim razmišljanjem o ovome, nego sam, naravno, razgovarao sa ljudima i pripremio sam jedan veliki skup koji je bio u subotu kod mene. Pričao sam sa ljudima i jednoglasno su rekli ovo što ja sada vama pričam. Dakle, moram da budem ovde, moram da kažem da je ovo ovako i moram da zamolim da ukažem na potrebu jedinstvenog stava po ovom pitanju.

Izveštaj je veoma iscrpan. Iz njega se mnogo toga vidi. Dosta toga smo znali, a mnogo toga i nismo, ali postoje neke stvari koje su jasne. Prva je da smo mi Srbi krivi za ono što nam se desilo na Kosovu. To je jasno iz činjenica ako smo četrdesetih godina prošlog veka imali 40% ljudi Srba na Kosovu a sada nema nekoliko procenata, to je, dakle, krila naša politika.

Dalje, iz izveštaja se vidi da opet zadnjih tridesetak godina opet ta politika ne zlonamerna, zlonamerna vođena od ljudi, ali je ipak dovela do nekih problema koje smo imali i meni jako godi ono što ste rekli, gospodine predsedniče, da vidite i svoju malu krivicu u nekim momentima i trenucima, mislim na 1999. godinu i pripreme sve one i probleme koji su se desili i to tako treba gledati.

Dakle, izveštaj kao pravi izveštaj koji govori u detalje o mnogim stvarima do ovog trenutka i koliko god da sam neki čovek ili hajde da kažem kao stranka spreman da ukažem na nešto, ne mogu nikako da prilepim etiketu izdajništvo i tako nešto slično što se čuje i zato sam ja i rekao na početku, ja sam različit možda od drugih, jer, jednostavno, ne mogu o ovoj temi da govorim na način kako se to govori.

Dakle, ako bih rekao nešto što će se nekima svideti i dobio neki plus, to bi za mene bio minus upravo zbog toga što ne vodi jedinstvu, nego jednostavno ti plusići mali su minusi. Ko to tako ne shvata ja ne mogu da mu pomognem, ali ja zaista to tako shvatam.

Imam svoj stav po svim pitanjima vezanim za Kosovo i svako od nas ih ima, ali ja neću javno da ga kažem. Zašto neću javno da ga kažem? Zato što me je malo strah, zebnja je neka u meni da zbog ozbiljne situacije, samo možda malo se razlikuje od onog opšteg stava koji bismo morali mi da imamo, a onda bude za sve stav. Dakle, moj će stav da bude stav svih nas i ako tako postavimo stvari, onda smo napravili veliki iskorak. Zato ja i zagovaram jednu možda sednicu koja bi možda bila zatvorena, da se svi mi lepo tu zatvorimo i da donesemo taj stav. To je stav svih nas, bez obzira što je naš lični malo različit.

Zamislite samo poruku svetu – Skupština Republike Srbije, 250 poslanika jednoglasno je donelo tu i tu odluku. To je velika odluka.

Oni mogu da budu jaki, oni mogu da urade šta god hoće, ali to je velika priča.

Nejedinstven stav, zna se šta je posledica. To su oni koji se svađaju, to su oni koji se ne vole, to su oni koji se oko svega svađaju, ni u čemu se ne slažu itd.

Dakle, dame i gospodo poslanici, mislim da nam o ovoj temi sutra u Ustavu upravo treba ovakav pristup. Sve drugo nam nije dobro.

Gospodine predsedniče, pomenuli ste me jutros kada ste me pitali da li je bilo ovako loših scena u neko naše davno vreme. Nije ih bilo. Vi i ja smo zajedno ušli u parlament 1994. godine. Vi i Stevo Dragišić ste bili najmlađi poslanici i po Poslovniku ste predsedavali vas dvojica. Jedan stariji gospodin, čini mi se da je sa Kosova i da je bio veterinar, puno puta smo nas dvojica imali polemiku i neslaganje političke sa govornice. Vi i ja i nikada ni jedna ružna reč, ni jedna insinuacija ružna ni sa jedne strane nije bila upućena. Ja se na to ponosim i ja to samo pričam da kažem da nam i to treba, ali toga nema nekoliko godina, nije važno sa koje strane. Dakle, to je jedna vrlo, vrlo bitna stvar.

Dakle, mi smo u jednom trenutku koji je vrlo specifičan, vrlo izazovan i potrebno je da budemo i mudri i pametni i jedinstveni. Kada sam rekao na početku da mi ne možemo po ovoj temi da budemo politički protivnici, da vas samo pitam, da vas podsetim jesmo li bili politički protivnici 1999. godine, kada je Srbija bombardovana? Nismo. Srbija je bombardovana, mi smo je branili. Ja sam bio komandant štaba za teritoriju grada i ponosim se sa tim vremenom i onim što smo radili. Bogu hvala, niko nije poginuo u Kragujevcu. Sve je bilo pod kontrolom. Izuzetno smo funkcionisali. Meni sada ovo nešto liči. Slično je u smislu toga da je teško. Pa, možemo li i po ovom pitanju da se postavimo isto?

Zašto bismo bili politički protivnici kada je u pitanju ova tema ili tako važna tema, tih tema je više? Zato jednostavno i ukazujem na to i molim sve da se tako i ponašaju. Shvatite najdobronamernije ovo što vam kažem, jedinstven stav po ovom pitanju, odnos naš po ovom pitanju je vrlo bitan kao poruka svetu i ja vas molim da se tako ponašamo. Očekujte od mene da u buduće tako bude. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da se po ovom pitanju nećemo deliti. Verujte, nema nikakvog razloga da do toga dođe, da tenzije budu ovakve kakve su bile do sada, jer jednostavno, ne vidim razlog i smetnju da imamo anketni odbor po ovom pitanju. Ne postoji nikakva politika, politikanstvo, podmetanje, zla namera. Postoji potreba da se ova stvar razreši, da se utvrde činjenice i ovaj veo tajne sa ove priče skine.

Priča je „Takovo osiguranja“ bila aktuelna, vidite da je još aktuelna i biće aktuelna. Tako će biti sve do trenutka dok se stvari ne razreše. A, priča je, zaista, to svi u ovoj zemlji vide, i tužna i ružna. Tužna je za sve nas, za vas, za nas. Ja sam siguran da je tužna i za vas. Tužna je zbog toga što je više od 400 ljudi izgubilo posao, na pravdi boga, a ružna je i zbog toga što se to desilo, a i zbog nekih stvari koje su vrlo jasne, potpuno sada jasne.

Dakle, ili je u pitanju zla namera, ili je u pitanju greška koja je toliko gruba da je to neshvatljivo. Ako je gruba greška, kako je moguće da NBS dozvoli sebi da napravi tako glupu grešku? Ako je namera, dakle, zla namera, čija je to zla namera? Ili je ona posledica zahteva fondacije bivšeg predsednika države, kako pišu mediji, zbog toga tražim da se ovo razreši, da se više stotina hiljada evra uplati fondaciji, pa je ovo odmazda, ili je možda zla namera zbog toga što jedna izuzetna kuća, možda najbolja na ovim prostorima, treba da preuzme „Takovo“ samo za nekoliko dana, ili je to možda neka treća, peta ili šesta zla namera? Zaista je potreba da ovaj anketni odbor utvrdi ove činjenice.

Ono što je možda osnovno i treba ga reći je trenutak kada se to desilo. Dakle, oduzeta je dozvola „Takovo osiguranju“ u trenutku kada to nije smelo da se desi. Navodno, nisu popunjene tehničke rezerve. Da vas podsetim, to može da se desi ukoliko niste spremni, sposobni i jaki da u trenutku ako prestanete da radite, pokrijete obaveze koje imate iz imovine ili iz nekih drugih uslova, prihoda itd.

U tom trenutku, po onome što se pojavilo kao podatak, „Takovo osiguranje“ je bilo pokriveno sa tehničkim rezervama 92%, mnogo više nego drugi. Kasnije su utvrđene sasvim druge stvari, da je više od četiri miliona evra imovina „Takova“ bila vrednija od obaveza, a još kasnije je to povećano kao cifra.

Dakle, ja vas molim, zaista vas molim, ovo je zajedničko pitanje, da ovaj anketni odbor oformimo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

U obrazloženju koje je dato ili koje ste dali, gospodine ministre, odbijajući moj amandman, između ostalog, rekli ste da ste raspoređujući ova sredstva nenamenskog transfera u svemu poštovali kriterijume koji se nalaze u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ja kažem da to nije baš tako.
Dozvolite da postoje i neki koji se malo razumeju u te kriterijume, koji su malo to čitali, koje to zanima i koji razumeju i šta je tu ujednačavanje kao kriterijum i šta je to kompenzacija i šta je to solidarnost i šta je to funkcionalni deo i šta je to opšti deo. Dakle, ako to razumeju, moraju da kažu da tu nešto ne štima. Ako je to sve u redu, kako vi kažete, vrlo dobronamerno ovo pričam, naravno, kako da objasnim onda slučaj Trstenika i Kragujevca? Trstenik je pet puta manji po broju stanovnika i po površini, tu su negde po razvoju, Kragujevac je pao dosta, pa su tu negde, a ima 40 miliona veća sredstva u ovom delu. Kraljevo, neuporedivo manji grad od Kragujevca, ima gotovo dvostruko veća sredstva. Knić, nerazvijena opština susedna, samo 50% manja, a gotovo deset puta je manji od Kragujevca.
U isto vreme, grad Novi Sad, i to ću pokušati ja da objasnim zašto, nemajući, naravno, ništa protiv Novog Sada, najrazvijeniji grad u Srbiji, veliki grad, koji ima dvostruko više stanovnika od Kragujevca i negde 50-60 hiljada više od Niša, Novi Sad ima sredstva u visini od 918 miliona, Niš 663 miliona, Kragujevac 426 miliona.

Imovinska karta

(Kragujevac, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -