čeka se odgovor 4 godine i 7 meseci i 27 dana
Poštovani gospodine Žigmanov, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 23 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 6 godina i 9 meseci i 14 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Gospodine Škrijelj, hvala na temi o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi. Tema je prepoznata i u resornom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čijem sam čelu. Ne bih ponavljao, držim suvišne, opšte ocene koje su izneli premijer i ministri koji su govorili pre mene o posvećenom radu na tome da se manjinska prava pripadnika manjinskih zajednica dosledno i u celosti sprovedu. Samo ću dodati da je pitanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica nacionalnih manjina u javnom sektoru ustavno načelo, vrednost, član 77. nedvosmisleno govori o tome.
Mi smo Vlada koja je posvećena doslednoj primeni normativnog okvira i u tom smislu nastojimo obezbediti sve pretpostavke kada je u pitanju primena ovog načela.
Veliki izazov u ovom području jeste što imamo slabosti kada su u pitanju etno-senzitivne statistike. Toga smo, takođe, svesni. Ne mirimo se sa istim, nego smo pokrenuli čitav niz aktivnosti kako bi taj deo praćenja, te elemente u praćenju, te podatke u praćenju stanja među zaposlenima u javnom sektoru načinili kako bi imali racionalnu i tačnu sliku o broju zaposlenih po kriterijumu pripadnosti nacionalnim zajednicama. Ta statistika do sada ne postoji kada je u pitanju čitava uprava. Najviše je odmaka ili ostvareno na tom planu u pokrajinskoj administraciji, u njihovom Sektoru za ljudske resurse postoji mehanizam na koji način se prikupljaju ovi podaci. Tu je izazov na koji način pomiriti dva načela. Jedno je ustavno načelo da se vi o nacionalnoj pripadnosti ne morate nigde javno izjasniti, tj. da je to privatna vaša stvar i drugog načela ustavnog, da se obezbedi odgovarajuća zastupljenost.
Imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije sa Republičkim zavodom za statistiku, kako bi odredili mere, korake na koji način pristupiti prikupljanju podataka kada je u pitanju nacionalna struktura.
Postoje s vremena na vreme vrlo jasni i mi tim ukazima verujemo, kada su u pitanju pritužbe da u pojedinim konkursima izostaje odgovarajući broj pripadnika pojedinih nacionalnih zajednica, ali ono što isto tako treba biti svestan, dok ne budemo imali celovitu, tačnu sliku o broju, da izbegavamo manipulacije, instrumentalno korišćenje i da vidimo na koji način da energiju koju imamo upravo usmerimo ka tome da se ne samo kroz apele, nego kroz konkurse koji se raspisuju, pitanje srazmerne zastupljenosti institucionalno kroz mere pozitivne diskriminacije, afirmativne mere postavlja.
Koleginica Popović je već rekla kako se to radi kada je u pitanju Ministarstvo pravde u Sektoru tužilaštva i sudstva. Kolega Đurić je govorio da postoji svest i potreba da će se izraditi akcioni plan kad su u pitanju spoljni poslovi, a verujem da relativno brzo možemo imati i sliku stanja kada su u pitanju prikupljanja podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnoj upravi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Mislim da nisu upitni napori koje je Vlada učinila kada je u pitanju unapređenje pravnog položaja nacionalnih manjina u Srbiji i da je za svaku pohvalu ono što se čini na planu da se određeni problemi, kada je u pitanju društveni položaj, kada je u pitanju ostvarivanje prava i interesa pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji unapredi.
Ono što mislim da treba osvestiti, istina relativno mali broj narodnih zastupnika je govorio o ovim zakonima. Čulo se dosta toga, mahom od strane predstavnika nacionalnih manjina, uz određene kritike.
Treba reći i sledeće. Zakonske promene koje se odnose na Predlog zakona o ljudskim i manjinskim pravima pripadnika nacionalnih manjina i o Nacionalnim većima nacionalnih manjina se odvijao bez jasne platforme u Republici Srbiji kada je u pitanju integracija pripadnika nacionalnih manjina u srbijansko društvo.
Naime, još uvek ne znamo šta su osnove te politike, da li je to politika segregacijskog multikulturalizma, da li hoćemo Srbiju kao zemlju u kojoj će pripadnici nacionalnih manjina biti integrativni delovi svih procesa donošenja odluka, svih segmenata društva ili nešto treće. Nažalost tu vrstu politika ne može se iščitati iz onoga što je do sada bilo na sceni.
S druge strane, bilo je za očekivati da vidimo kako će se, da li će se i kako će se rešiti pitanje izmene Ustava, naposve kada je u pitanju član 1, gde, kao što znamo, imamo jednu dosta ne čestu ekskluzivnu odredbu Srbije kao države srpskog naroda i njenih građana.
Naravno, bilo je za očekivati da će određeni standardi koji postoje u suvremenim međunarodnim dokumentima koja se bave pitanjem manjinskih prava, pre svega načelo demokratske participacije, to je sudelovanje predsednika manjina u procesima donošenja odluka, biti više integrirani.
Već je bilo reči o inkluzivnosti. Tu je bilo određenih deficita. Predstavnici samo nacionalnih veća nacionalnih manjina bili su uključeni u proces izrade ovih dokumenata. Predstavnici političkih stranaka nacionalnih manjina nijednom nisu bili pozvani, čak ni kada je u pitanju bila javna rasprava, na skupove, osim onoga što je bilo kao javni poziv na sajtu stranice.
Kada je u pitanju transparentnost, deo koji se odnosio na primedbe, predloge predstavnika zainteresovanih za izmene zakona, nikada nisu mogle videti šta je njihova sudbina, zašto su odbijeni, na koji način se oni ne prihvataju itd, itd. U tom smislu se može reći da je bilo u formalnom proceduralnom smislu i određenih deficita kada je u pitanju taj segment.
Na kraju, ali ne manje važno i neke konkretne primedbe koje će biti razlog zašto ću ja u biti, uskratiti podršku ovim zakonskim rešenjima. Prvo, do sada neviđena zabrana političkim subjektima da obnašaju određene dužnosti. Nemamo u Srbiji niti jednu javnu poziciju osim sudskog dela vlasti, u kojim se eksplicitno zabranjuje, kada je u pitanju ovaj segment, sudjelovanje predstavnicima političkih partija, najvišim dužnosticima njihovim da sudjeluju u ovome.
Podsetiću vas da su političke stranke nacionalnih manjina osnovane da se bore za zaštitu interesa i prava i pripadnika istih načina, a zbog ovakvih zakonskih rešenja to im se, kako bih rekao, najjači kredo njihovoga postojanja na neki način uskraćuje.
Imamo deficite kada su u pitanju stečena prava. naime, vi znate da je prethodni zakon, tj. zakon pre ovih izmena omogućavao da Nacionalno veće nacionalnih manjina proglašavaju ustanove u kulturi i obrazovanju od nacionalnog značaja za njihovu zajednicu. Sada se to pravo uskraćuje i samo se traži predlaganje.
Isto tako je i kada je u pitanju distribucija sredstava od strane onih koji su tela lokalne samouprave kada su u pitanju sredstva namenjena za kulturne i druge sadržaje nacionalnih manjina. Do sada su Nacionalna veća davala predloge za iste, a sada se to pravo derogira na davanje mišljenja kao pravno manje obavezujućeg oblika.
Isto tako, ali ne manje važno, jeste isključenost predstavnika Nacionalnih veća nacionalnih manjina i uopšte manjina iz odlučivanja kada je u pitanju raspodela sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine. To mislim da je poruka koja nije dobra jer princip demokratske participacije nacionalnih manjina po sebi podrazumeva da ste vi uključeni u svaku priliku koja se vas neposredno tiče, da možete donositi odluke. Iskustva u drugim zemljama ukazuju da u tim sredstvima u najvećem omjeru u najvećem broju, najveći broj slučajeva su uključeni predstavnici manjina.
Na kraju ću reći samo to da postoje određena ograničenja, pravo na samoupravu u članku 122. Vaše ministarstvo može suspendirati bilo koju odluku, pojedinačni akt Nacionalnog veća, pri čemu ono nema pravo sudske zaštite. Sud je isključen iz ovog postupka. Tu vidimo određenu vrstu etatizacije.
U članu 133. bojim se da je paušalno doneta procena da 50% sredstava treba da budu tzv. institucionalni troškovi, a 50% sredstava treba da budu namenjeni određenim projektima. To ne može vredeti za svaku nacionalnu zajednicu. Nema svaka zajednica jednak broj, teritorijalnu disperziranost, institucionalnu razvijenost, itd. Na kraju, kaznene odredbe su vrlo jasne i izričite, što naravno ne treba previše možda podvući kritici.
Ali, kada su u pitanju druga tela koja su dužna osiguravati pretpostavke za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, recimo što ukoliko lokalna samouprava ne zatraži mišljenje, a bilo je takvih slučajeva, od Nacionalnog veća za nacionalne manjine za raspodelu sredstava? U tim slučajevima nemamo nikakvu vrstu kaznene mere.
U tom smislu, zbog navedenih razloga, kažem još jednom, biću u prilici uskratiti podršku ovim zakonima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Radi se o amandmanu čija je intencija da se osnivačka prava nacionalnim savetima nacionalnih manjina omogući da oni budu osnivači obrazovnih institucija. u stavu 1. to je prihvaćeno amandmanom od kolega iz poslaničke grupe SVM, međutim, odbačen je moj amandman kojim se u stavu 3. pokušava uvesti i mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina budu osnivači javne ustanove.
Ovo pitanje je važno iz razloga što samo javne ustanove u sistemu prosvetom Republike Srbije imaju pravo da budu, tj. oni se finansiraju direktno iz budžeta Republike Srbije, tj. proračuna Republike Srbije.
Na ovaj način mislimo da su one obrazovne ustanove čiji su osnivači nacionalni saveti isključene iz toga i da eventualno oni učenici koji bi pohađali tu vrstu škole bi morali snositi, tj. njihovi roditelji, samofinansiranje.
Treba kazati da je ovaj stav, člana 90. direktno suprotan članu 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tj. o nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, gde se direktno govori o tome da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju pravo osnivati ustanove iz područja svoje neposredne nadležnosti. To uključuje i obrazovanje.
Ne prihvatanje ovog amandmana ima onda svoje reperkusije i ka tome, budući da je ovaj institut već do sada bio upražnjavan pre svega, od strane Mađarske nacionalne zajednice i da se ona javlja kao osnivač brojnih škola na mađarskom jeziku, na ovaj način mislim da za nove nacionalne manjine, kao što je recimo Hrvatska, se to pravo uskraćuje i ono sadrži određenu vrstu diskriminatorskih posledica.
Tim pre, mislim da je ovo važno iz razloga što se odbijanjem krši član 20. Ustava Republike Srbije u kojem se govori da se odnos…
(Subotica, 25.06.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata | Pokrajina | Mesečno | 90000.00 | RSD | 12.10.2017 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština grada Subotice | Grad | Mesečno | 16478.00 | RSD | 02.06.2016 - |