Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje upućujem ministru Vanji Udovičić, Ministarstvu omladine i sporta. Naime, obratili su mi se učenici, odnosno studenti i njihovi roditelji koji primaju stipendiju Dositeja, i da pitaju kada će se pojaviti i kada će biti objavljena konačna rang lista dobitnika stipendije? Ponavljam, u pitanju su stipendije koje primaju najbolji učenici naše zemlje, najveći ponos koji imamo. Samo da podsetimo kakvi su oštri kriterijumi koje studenti treba da ispune. Jedan od kriterijuma je npr. da imaju prosek ocena od 9,63, tako da ovi učenici iako smo već uveliko zašli u april mesec i u drugi semestar, učenici i njihovi roditelji se pitaju da li su ovo stipendije za studiranje ili pak stipendije za letovanje? Čisto da bi znali kako da planiraju taj novac.

Još jedna sugestija u vezi sa ovom stipendijom jeste ministru Zoranu Đorđeviću. Jedan od sramnih kriterijuma koje treba da studenti ispune jeste da ukoliko se ne zaposle u roku od tri godine, treba da vrate svoju stipendiju. Tako da dolazimo u jednu apsurdnu situaciju da najbolji učenici treba da budu na Birou, dok se partijski zaposleni kadrovi upodobljavaju, tako da bih u tom smislu dala sugestiju ministru Đorđeviću da upravo ova deca, ovi studenti imaju prioritet prilikom zapošljavanja u javnoj i državnoj upravi. Mislim da je to uredu, mislim da je to fer, kako prema ovim studentima koji treba da zadržimo u svojoj zemlji, pošto se na sva usta hvalimo koliko su obrazovani studenti blago naše zemlje, treba da uradimo nešto ne bismo li ih zadržali u ovoj zemlji.

Svoje sledeće pitanje upućujem Zorani Mihajlović, koje se nalazi ispred koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Naime, već nekoliko puta sam postavljala pitanje u vezi sa svojom prijateljicom, svojom koleginicom, Bojanom i Vanjom Đorđević, pitala sam šta će se desiti sa njenim slučajem, pošto se spremala sistematizacija, po kojoj, zamislite u Narodnom pozorištu u Vršcu se briše pozicija dramaturga.

Meni bi bilo sasvim jasno da na primer pozicija nuklearnog fizičara ili pak, biologa, na primer hemičara ne postoji u pozorištu, ali da ne postoji pozicija dramaturga, da se ona briše iz sistematizacije jeste nešto što do sada nije uopšte viđeno.

Kako je u pitanju očigledno politički pogrom, zato što je i prethodno Bojanin muž bio otpušten iz istog ovog pozorišta, upućujem pitanje Zorani Mihajlović da li ovaj slučaj ima veze sa podsticajnim merama Vlade Republike Srbije za povećanje nataliteta, zato što je Bojana i majka troje maloletne dece i najobrazovanija u ovom pozorištu i pitanje je šta će sa njenom porodicom, njenom decom i njenom daljom karijerom u suštini biti?

Završila bih ovo pitanje jednim finim citatom Nušićevim koji kaže – u svakom slučaju bolje gledati život u pozorištu, nego gledati pozorišni komad u svom životu, a to je upravo ono što moja koleginica i moja prijateljica Bojana Ivanov Đorđević trenutno doživljava.

Kada smo već kod Nušića, pitala bih i postavlja pitanje ministru Rasimu LJajiću – šta će učiniti da spasi festival Nušićijadu u Ivanjici? Podestimo, u Ivanjici trenutno imamo situaciju koja je dosledna Nušićevim komadima, tako da jedan sreski kapetan izgleda sprečava da se ovaj festival organizuje i održi. Naime, kao što je Živka ministarka Čedu razrešila uloge Darinog muža, jer je ona vlast i može joj je, tako je Ivanjički predsednik opštine jedno udruženje po imenu Kudes javno i svečano razrešio ingerencija na Nušićijadi, valjda po istoj logici, a da građanstvo kome se obraća, spasi pošasti koje je Udruženje građana Kudes doneo u njegovu opštinu.

Šta se ovde dešava? Udruženje građana Kudes koje je oživelo ovaj festival pre osam godina, doživelo je situaciju da predsednik opštine Zoran Lazović izbacuje ovo udruženje i razrešava ga svih ingerencija da upravlja ovim festivalom. Tokom upravljanja Kudesa ovim festivalom, ovaj festival je proglašen za pet najboljih festivala u Evropi. Dobitnik je nekoliko najznačajnijih nagrada i priznanja. Uspeo je da za osam godina sakupi preko 300.000 posetilaca iz preko 20 zemalja, da održi preko 55 pozorišnih predstava, 20 koncerata, nebrojano tribina, radionica i doživljava da bude izbačeno iz svog čeda, iz svog festivala koji je oživeo i koji je stvorio.

Podsećam takođe javnost da je mladi Nušić zbog pesme „Pogreb dva raba“ bio osuđen na dve godine strogog zatvora u Požarevcu, jer se tadašnji kralj Milan našao uvređen Nušićevim stihovima. Međutim, i u takvim uslovima neslobode i gušenja, kreativnih pobuda, Nušić je u zatvoru napisao jednu od svojih najpoznatijih komedija pod nazivom „Protekcija“ i na najbolji način pokazao da apsolutizam i cenzura na duge staze uvek gube utakmicu sa slobodom misli i stvaralačkog izraza.

Završila bih ovo svoje pitanje još jednim Nušićevim citatom, odnosno misli – u zemlji u kojoj vladaju dr-ovi, gospođe i gospode ministarke, a sreski kapetani odlučuju da ćape i što nije njihovo, možemo svi zajedno samo da budemo ožalošćena porodica. A ovog leta Nušićijada je izgleda viđena za potpunu kontrolu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri i saradnici, svoje izlaganje ću iskoristiti kako bi govorili isključivo o Zakonu o udžbenicima.

Stiče se utisak koji sam imala na osnovu razgovora sa svojim nekadašnjim kolegama, imajući u vidu da sam prethodno radila kao prosvetni radnik, da se u Srbiji ozbiljno niko ne bavi obrazovanjem. Obrazovanje nije primarno ni za političare, niti za roditelje, njime se nikako svi bave usput. Otud imamo situaciju da su nastavnici nezadovoljni, učenici takođe, a kad imate sistem koji je toliko pun nezadovoljstva teško da se u njemu može roditi išta pozitivno.

Školski programi su nam zastareli i moraju ozbiljno da se pročešljaju. Jasno je da srpskom obrazovnom sistemu treba jedna korenita suštinska reforma koju nam nadležni organi obećavaju decenijama unazad. Naše školske programi ne prate evropske trendove, a takvi su i udžbenici. Uslovi rada u školama su loši, učenici nemaju dovoljno računara, o kabinetskoj nastavi možemo samo da sanjamo, a pojedini nastavnici rade istovetno kao što su radili proteklih 20 pa i više godina.

Naše obrazovanje prati mnoge neslavne, zapravo poražavajuće statistike. Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Naime, više od milion ljudi u Srbiji nema završenu osnovnu školu. Još jedna poražavajuća statistika jeste da smo drugi u svetu po broju odliva mozgova. I nekoliko uzroka ovoj poražavajućoj statistici, sve opštesiromaštvo je svakako jedno od najznačajnijih. A najbolji program protiv siromaštva jeste upravo obrazovanje.

S tim u vezi, pozdravljam rešenja koji su izneti u ovom zakonu. Naime, predloženo je da se obezbedi finansiranje udžbenika za decu iz najosetljivijih društvenih grupa i ovu politiku vidim kao korak napred u obezbeđivanju Ustavom garantovanog prava na besplatno osnovno i srednje obrazovanje, što je između ostalog i u skladu sa odredbom člana 28. Konvencije o pravima deteta.

Pozdravljam takođe još jednu od ključnih novina u ovom zakonu, to je da će udžbenici moći da budu digitalni i ovo rešenje kao što je ministar juče i najavio sigurno će omogućiti jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje, a verujem da će udžbenici učenicima biti ovakvi i zanimljiviji i funkcionalniji i da bi trebalo da utiče svakako na povećanje njihovih znanja i veština.

Nažalost, osnova za dalje učenje svakako će biti papirni udžbenički kompleti i to je ono s čime ćemo se susresti u realnosti.

Međutim poslanička grupa Dosta je bilo smatra da je država dužna svojoj deci, dakle i osnovcima, ali i srednjoškolcima obezbedi besplatne udžbenike na korišćenje bez ikakvog troška po roditelje baš kao što to imaju njihovi vršnjaci u dijaspori, u većini zemalja EU, kao i u Kanadi i u Americi. Podsetimo da je obrazovanje pravo deteta, ne pravo roditelja da školuje dete, već pravo deteta da se škole bez obzira na materijalno stanje roditelja. Kakvo je materijalno stanje roditelja u Srbiji? Prosečna primanja u našoj zemlji iznose samo 57 hiljada dinara. To su mesečna primanja cele porodice. Iz ovoga je jasno koliki je trošak kupovine udžbenika pogotovo ako porodice imaju jedno, dvoje ili više dece, imajući u vidu udžbenici odnosno kompleti koštaju od 10 do 15 hiljada dinara.

Između ostalog osnov za realizaciju uvođenja besplatnih udžbenika leži i u Ustavu i obavezi besplatnog školovanja. Država nameće roditeljima obavezu da školuje dete, a u suprotnom se predviđa i krivična odgovornost. Zbog teške materijalne i ekonomske situacije potrebno je pomoći roditeljima koji nemaju dovoljno sredstava da školuju decu i kupuju udžbenike.

Osvrnuću se na procene rizika korupcije u odredbama ovog zakona. Naime, jedan od osnovnih problema u postupku odobravanja i izbora udžbenika u školama je to što zakonom nije na adekvatan način urađeno pitanje finansiranja nabavke udžbenika iz sredstava republičkog budžeta. Nažalost, Predlog zakona ne donosi potrebna poboljšanja u pogledu sukoba interesa i izbora i praćenja udžbenika, te kriterijuma za odlučivanje.

Konkretno predložena rešenja koja se tiču upravljanja sukoba interesa zasnivaju se na potpisivanjima izjava lica o odsustvu sukoba interesa umesto da se zakonskim odredbama uredi postupak kao i odgovarajuće sankcije u slučaju da se to utvrdi.

S druge strane, Predlog zakona kao i važeći ne sadrži dovoljno jasne kriterijume koji će se koristiti prilikom odluke o donošenju odluke o izboru udžbenika, niti detaljnije uređuje sam postupak njihovog izboram čime je ostavljen prostor za različita tumačenja i eventualne zloupotrebe. Imajući u vidu ranije primere zloupotrebe prilikom izbora udžbenika, značajno u ovom Predlogu zakona, slično kao i u važećem zakonu, jeste to da je izdavačima zabranjeno da predškolskoj ustanovi, školi ili nezaposlenima u tim ustanovama učine da donaciju, poklon ili reprezentaciju.

Međutim, u Predlogu zakona nije preciznije određeno šta se smatra poklonom, donacijom ili reprezentacijom dok poseban program predstavlja činjenica za razliku od važećih zakona ne postoji bliže definicija predstavljanje udžbenika i reprezentacija male vrednosti koji su prema predloženom rešenju dozvoljeni.

Ministar je tokom jučerašnjeg izlaganja, obrazlaganjem zakona istakao da mu kvalitet udžbenika strahovito važi. Predlog zakona kao i važeći ne poklanja dovoljno pažnje praćenju kvaliteta udžbenika. Naime, Predlog zakona sadrži samo jednu uopštenu odredbu koja se bavi ovim pitanjem iz koje nije u potpunosti jasno na koji će se način vršiti način i praćenje kvaliteta udžbenika.

Inače, verujemo da bi otklanjanje ovih identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo prevazilaženju problema koji su se do sada pojavljivali u praksi.

Zbog čega je bitno da se ovi problemi reše? Jedan od odgovora krije se u činjenici da tržište udžbenika u Srbiji vredi gotovo stotinu miliona evra. Stručnjaci su naime izračunali da je izdavaštvo udžbenika veoma unosan posao, te stoga ne treba da nas čudi zbog čega svako traži neko svoje parče kolača. Računica izgleda ovako – u Srbiji u osnovnim školama imamo 650 hiljada učenika i ako komplet udžbenika košta stotinu evra, to je tržište od 65 miliona evra. Kada na to dodamo i troškove udžbenika učenika srednjih škola dolazimo do te fantastične cifre od stotinu miliona evra, a u Srbiji, podsetimo, pored državnog trenutno imamo i preko 25 izdavača privatnih udžbenika.

Jasno je da su u osnovnoj školi mnogo veći tiraži udžbenika. Zato su i pisci udžbenika i izdavači više zainteresovani za tu oblast. U oblasti međutim srednjeg i stručnog obrazovanja ima mnogo obrazovnih profila i tiraži su mnogo manji, pa zato imamo udžbenike koji su stari i po nekoliko decenija i izdavači ne vide nikakav ekonomski interes u objavljivanju novih tiraža.

Imajući u vidu ove brojke, jasno je da je izdavanje udžbenika jedan od veoma retkih profitabilnih poslova u domenu obrazovanja i nesumnjivo je da je to između ostalog i dovelo do tolikog velikog broja izdavača, posebno kada ne postoje jasni propisi i zahtevi.

Skoro svi štampaju udžbenike za niže razrede osnove škole. Jedan od razloga jeste i broj tiraža. U generaciji imamo oko 70 hiljada učenika, a drugi je što se izdavačima čini da je za te uzraste mnogo lakše raditi udžbenike vodeći se sistemom – što manja deca, manje i znanje.

Inače, ovo je velika i opasna varka, jer što je niži uzrast za koji se pravi udžbenik, potrebna su veća znanja i stručno umenja, kao i veća psihološka znanja, odnosno poznavanje intelektualnih moći dece na određenom uzrastu, njihovih kapaciteta, kao i načina na koji deca uče.

Kakvi su to udžbenici iz kojih uče naša deca? Iako pedagozi tvrde da sedmogodišnjaci ne mogu da razumeju rečenicu dužu od sedam reči, mi smo imali slučaj da u jednom udžbeniku, neću imenovati kom, postoji rečenica od čak 56 reči. Inače, stručnjaci i psiholozi upozoravaju da svaka knjiga koja ima više od 50 strana može da uplaši dete, da predstavlja problem za učenike prvog razreda, a inače, većina udžbenika prvog razreda upravo ima više od 75 stranica.

Dalje, moje kolege, stručnjaci i psiholozi su se bavili analizama udžbenika i doneli su zaključak koji nesumnjiv da većinom udžbenici naši koji se koriste nisu dobri. Problem je samo što se samo nasumično menjaju bez jasne svesti šta se sa tim zaista želi da se postigne i uočljivo je da se više menja samo izgled udžbenika, nego njegova suština i u školskim knjigama još uvek mogu da se nađu predrasude i stereotipi, što je nedopustivo, a kako jedna generacija ima 70 hiljada učenika, jasno je da jedna glupost odštampana 70 hiljada puta se zapravo toliko puta i umnožava.

Naši udžbenici imaju brojne nedostatke, čega je ministar sigurno i sam svestan. Kao prvo jezik na kome su napisani, nisu prilagođeni uzrastu. Tu pre svega mislimo na dužinu rečenice, na arhaizme, na tuđice i stručne termine koji nisu odmah objašnjeni pa samo zbunjuju decu. Nema povezivanja stručnih znanja sa školskim i životnim iskustvima koja deca imaju. Sadržaji nisu izloženi na taj način da detetu pruže mogućnost za samostalan rad.

Pitanja i zadaci u udžbenicima su ponekad potpuno besmisleni. Dešavalo se da deca uče istoriju iz udžbenika koji obiluje stereotipima i neprimerenim sadržajima o susednim državama ili o manjinama u Srbiji. Tako se gimnazijalci na primer obrazuju iz udžbenika „Psihologije“ gde se kaže, citiram – od osobe koja je duševno zaostala, od idiota, nije moguće ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu osobu. Takođe u istom udžbeniku stoji da je autizam kada se osoba povuče u svet mašte.

Ozbiljan problem su takođe i rečenice, lekcije prenatrpane nepoznatim rečima, a prosvetni radnici često ističu da konkretno udžbenici iz „Matematike“, priručnici obiluju strahovitim materijalnim greškama i nedostacima.

Razne nelogičnosti i besmislice se navodno podrazumevaju, a neke od njih su se već i u medijima provukle, poput ove – kaže u udžbenicima da je prašuma gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi. Ovde ne bi bilo ništa sporno da lavovi ne žive u savanama.

Drugi primer jeste objašnjenje pojma – vila. Kaže se da je vila mitsko biće. Ovde imamo problem da se jedan nepoznati termin objašnjava drugim nepoznatim terminom, tako da deci apsolutno nije jasno šta zapravo treba da uče i o čemu se u njihovim knjigama radi.

Međutim, ovde nije kraj biserima. Geografija za sedmi razred donosi sledeći biser, pa kaže da Aziju zapljuskuju vode četiri okeana, međutim Aziju zapljuskuju samo tri okeana, Indijski, Severni ledeni i Tihi okean. Tako da, greška je tu očigledna. Iz ovakvih udžbenika, dragi ministri i saradnici uče naša deca.

Na kraju vratimo se na suštinu Zakona o udžbenicima. U predlogu zakona se ističe da udžbenik služi za sticanje znanja, veština, formiranja stavova, podsticanje kritičnog mišljenja, unapređenja funkcionalnog znanja i razvoja intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika. S tim u vezi, kakvi su udžbenici nama potrebni i kakvi bi oni trebali da budu da bi se ovaj cilj ispunio i da bi udžbenici zaista pratili tekovine nauke, kao što je takođe navedeno u odredbama zakona.

Na udžbenicima mora da radi tim ljudi. Nauka će dati sadržajne, neko drugi će ga prilagoditi uzrastu, a na trećoj osobi je da sve to grafički obradi. Teško da jedan čovek sve to danas može da uradi, a upravo se to dešava u našim okolnostima. Narativno izlaganje je najslabija karika današnjih udžbenika. Obično se u lekcijama navode samo taksativni podaci, što opterećuje učenike. Međutim, kada se sve to upakuje u pitku priču, mnogo je lakše da se sve to zapamti. Nema tog gradiva koje se ne može upakovati, ne može prilagoditi narativnom stilu. Lekcije treba prilagoditi da budu u vidu priča, koje će probuditi dečiju maštu, a istorijske ličnosti moraju da se ožive da bi se približili deci. Samo na taj način može se njihova radoznalost probuditi.

Udžbenici decenijama obiluju suvoparnim tekstovima, a mogli bi da se modernizuju kolažima, stripa, ili karikature, jer na taj način se podstiče logičko i kritičko promišljanje. Udžbenici su inače, najracionalniji način podizanja kvaliteta obrazovanja u zemlji, i samim tim su izuzetno važno nacionalno pitanje. U pogledu kvaliteta udžbenika najdalje je otišla Finska, na koju bi Srbija trebala da se ugleda, kada je u pitanju kompletan obrazovni sistem. O tome smo, između ostalog, i diskutovali tokom prošle godine kada smo takođe na dnevnom redu imali set zakona iz obrazovanja.

Srbija bi morala, naime, da se usmeri na finski model o kome smo pričali prošle godine. Prvo se mora kreirati opšta politika izdavanja udžbenika, a podizanje kvaliteta udžbenika ne može se ostvariti pukom konkurencijom ili tržištem. to je ipak moguće samo u bogatim zemljama u kojima postoji razvijeno tržište, a štampanje udžbenika se može prepustiti tržišnim mehanizmima. To u Srbiji, nažalost, ne može. Mi smo mala i siromašna zemlja, koja teži da bude demokratska i da u praksi sprovede načelo kvalitetnog obrazovanja za sve. Da bi se sve to sprovelo moraju se pažljivo birati rešenja koja će postići kvalitet udžbenika, a istovremeno se voditi o socijalnom aspektu. Tu dolazimo ponovo do naše priče o besplatnim udžbenicima i koliko je važno da se konačno besplatni udžbenici uvedu u naš obrazovani sistem.

Takođe, nadovezaću se ovde ponovo na Finsku, jer je kod njih obrazovanje besplatno bukvalno za sve učenike i to na svim nivoima obrazovanja, i više nego očigledno da država mnogo ulaže u obrazovanje, ali da se sav taj trud višestruko isplati, zato što je Finska jedna, ne samo jedna od naj razvijenih zemalja u Evropi, već između ostalog, u celom svetu. I, ono što je jedna činjenica kojom se Finci mogu ponositi jeste što oni ne prepoznaju pojam odliva mozgova.

Inače, dobra njihova tekovina koja takođe može da se primeni u obrazovani sistem Srbije, jeste, zapravo njihova filozofija se temelji na mišljenju da svako može doprineti nekim znanjem ili veštinom, i na razvoju istih se radi tokom celog procesa školovanja.

Šta rade njihova deca? Kako bi konstantno radili na usavršavanju obrazovnog sistema na svakih sedam nedelja učenici širom zemlje ocenjuju svoje školovanje i navode šta smatraju dobrom, a šta lošom praksom, a šta bi trebalo poboljšati ili izmeniti. Na taj način obrazovni sistem prolazi kroz redovnu kontrolu i neku vrstu samoocenjivanja.

Da zaključim, pozdravljam pozitivne promene koje ovaj zakon donosi i ističem da dobar školski udžbenik jeste najbolji način da se popravi kvalitet obrazovanja u celini, ali, sudeći po žalbama na račun kvaliteta udžbenika koje stižu od prosvetnih radnika, đaka i njihovih roditelja, Srbija je još uvek daleko od kvalitetnog obrazovanja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je za ministra kulture gospodina Vladana Vukosavljevića. Moje prvo pitanje za njega glasi – po kom osnovu danas funkcioniše novinska agencija Tanjug i kako komentariše činjenicu da je prema podacima Trezora država, odnosno Ministarstvo i druga vladina tela, da su Agenciji Tanjug po raznim osnovama uplatili 135 miliona dinara samo u 2016. godini?

Moje drugo pitanje je za potpredsednicu Vlade i predsednicu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zoranu Mihajlović. Ovo pitanje postavljam u svetlu najavljenih mera za podsticanje nataliteta koje bi valjda trebalo da ohrabre navodno sebične žene, kako pojedini predstavnici u vrhu države nazivaju one koje neće da rađaju.

Naime, ministarki Mihajlović sam pre dvadesetak dana uputila pitanje u vezi sa slučajem Bojane Ivanov Đorđević, koja je najškolovanija radnica u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Gospođa Bojana je, naime, i majka troje dece, a izgleda će biti proglašena tehnološkim viškom. Ova mlada žena, koja već pet godina radi kao dramaturg u vršačkom pozorištu, završila je postdiplomske master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Međutim, i to što je najškolovanija radnica u pozorištu, izgleda da Bojanu neće sačuvati od otkaza. Naime, Marina Lazarević, vršilac dužnosti direktora pozorišta, obavestila je pre nekoliko dana kolektiv da je urađena nova sistematizacija, po kojoj će jedino Bojana Ivanov Đorđević biti proglašena tehnološkim viškom, dok će se istovremeno primiti tri nova radnika, jedan u tehnici i dva glumca bez odgovarajućih diploma, ali sa članskim kartama zna se koje stranke.

Bojana, kao što već pogađate, nije član nijedne stranke. Pomenula bih da se Bojana nekoliko puta obraćala i aktuelnom predsedniku Republike Srbije u vezi sa istim ovim problemom i da joj nijednom nije odgovorio.

Takođe, u proteklih dvadesetak dana, koliko je proteklo od mog postavljenog pitanja na ovom istom mestu, Bojana se obraćala i još nekoliko ministara. Pisala je ministarki Slavici Đukić Dejanović, obraćala se ministru Đorđeviću, ministru Ružiću, kao i premijerki Brnabić. Niko osim Đorđevićeve pres-službe, koja je uputila na Pančevo, nije joj dao baš nikakav odgovor.

Po svoj prilici, najbolje predstave u vršačkom pozorištu odigravaju se iza spuštene zavese, daleko od očiju javnosti. Tu se na sastancima kolektiva odigravaju istinske ljudske drame. Priča se da su baš u ovom pozorištu, pre nešto više od mesec dana, neki preplašeni ljudi na kraju sastanka, gde je Bojani saopšteno da je tehnološki višak, srećni što su bar za kratko izbeli takvu sudbinu, završili ovaj sastanak aplauzom.

Stoga, još jednom upućujem pitanje ministarki Mihajlović – da li ovako treba da izgleda kada zakmeči, a školovana majka treba da ide na ulicu? I u ime Bojane, ali i svih drugih žena koje su poverovale u ponižavajuću priču predstavnika Vlade o tobožnjim populacionim merama, zahtevam izvinjenje zbog uvreda i prebacivanja odgovornosti za pad nataliteta na žene i majke, iako su istinski krivci među svim onima koji su nam kreirali pogubne politike i rešenja u proteklih 30 godina, a veliki broj njih, nažalost, to čini i dan danas. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje je za ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ne znam da li je upoznat sa stanjem u jednom od najvećih domova zdravlja u zemlji. Naime, u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli dešavaju se veoma čudne stvari, koje ću ja sada pomenuti.Naime, pričaju nam građani da je nakon dolaska novog rukovodstva nastao potpuni haos i da se podjednako maltretiraju kako vrsni višegodišnji lekari, tako i njihovi pacijenti. Šta se dešava? Lekari se premeštaju mimo svih zakonskih propisa i za pacijente je prava enigma da pronađu gde im je lekar premešten i gde im se nalaze kartoni. Svojevremeno su morali da biraju svog lekara, dobili su elektronsku zdravstvenu knjižicu, ali to za pomenuti dom zdravlja ne važi.Naime, direktor premešta lekare iz npr. zdravstvene ustanove Palilula u Padinsku skelu i obrnuto, a da pacijenti o tome uopšte ne bivaju obavešteni. Sada je nova praksa da pacijent, ako nađe doktora, da to ne znači da mu je i karton preseljen zajedno sa doktorom, već se pacijenti maltretiraju da se ispisuju iz jedne kartoteke i upisuju u drugu. Na žalbe pacijenata načelnici odgovaraju da elektronski sistem ne podržava seljenje kartona, što nije tačno.

Premijerka stalno ponavlja da nam je neophodna digitalizacija i da je to imperativ, a možda je treba obavestiti da je u Domu zdravlja „Milutin Ivković“ čak i papir misaona imenica.

Tako da pitanje za ministra Lončara je šta će preduzeti Ministarstvo da spreči maltretiranje lekara i pacijenata stalnim premeštanjem iz jednog u drugi dom zdravlja na Paliluli?Pitanje za Ministarstvo za rad – da li je istina da je više od 50 radnika Pošte suspendovano zbog štrajka u koji su stupili i da im je čak i kanal komunikacije preko kog su se dogovarali zatvoreni? Ukoliko je istina da su suspendovani, molimo da nam pošaljete razlog zbog kojeg je to učinjeno.I naredno pitanje je namenjeno ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Vakcinacije za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece. Deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima, odnosno ne postoji zakonska regulativa za kontrolu ispravnosti vode u selima gde nema javnih vodovoda i nema bunara, niti javnih česama. Koliki je rizik od epidemija i da li svi meštani imaju ista prava za kontrolu ispravnosti vode ili to imaju samo građani gde postoji javni vodovod? Da li ovo nepostojanje zakonske regulative može ugroziti zdravlje ljudi i u kojoj meri? Takođe, pitamo i koje su mere zaštite?

Naredno pitanje za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Naime, budžet nam uveliko kasni, on je trebao da bude pred poslanicima 1. novembra, a danas je kao što znamo 16. novembar, tako da više od dve nedelje kasni predlog budžeta. Budžet mora da se usvoji najkasnije do 15 decembra. Naše pitanje za predsednicu Skupštine – šta radi po pitanju, da li apeluje na Vladu da nam se budžet dostavi hitno ili se planira da se ponovi vrlo neprijatna situacija koju smo imali prošle godine, a to je da nam se najvažniji finansijski dokument u državi dostavlja nepunih 24 sata pre sednice? Kako bi građani znali o čemu se radi, taj dokument je prošle godine imao preko 1.800 stanica. Nama je potrebno vreme da ga proučimo, da ga analiziramo i da pripremimo kvalitetne amandmane, što je, složićete se, nemoguće učiniti za manje od 24 sata.

Naredno pitanje za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Naime, danas je čak 115 dan kako je predsednik obećao da će medijima dostaviti dokaze za svoje tvrdnje u vezi sa izjavom datom na TV Pink kako su, navodno, medijska udruženja, zatim kako je rekao, lažne medijske organizacije i političke organizacije koje su organizovale proteste dobijale novac za kampanju protiv njega u slučaju Savamala. On je čak pomenuo iznose koji se kreću od 35 do 40 miliona evra koji je utrošen u, navodnu, kampanju protiv njega. Dakle, ponavljam, kada možemo očekivati dokaze za ove tvrdnje?Takođe, trideset i drugi put pitamo Aleksandra Vučića kada će predsednik države konačno podneti ostavku na funkciju predsednika SNS, prestati da krši Ustav i konačno postati predsednik svih građana Republike Srbije?Naredno pitanje, SNS je ušla u koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu, da li je koalicija sa Haradinajem najava izbacivanja Kosova iz preambule Ustava? Poslanici DJB su do sada 31 put postavili ovo pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću. Toliko isto puta on je odbio da odgovori na pitanje. Pitamo ga zbog čega predsednik Republike Srbije krši svoju zakonsku obavezu i ne odgovara na pitanja poslanika?

Postavljamo 25 put pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković – kada će konačno početi da se održavaju redovni kolegijumi u Narodnoj skupštini, kada ćemo dobiti plan rada Skupštine, godišnji plan rada, jer mi godinu i po dana radimo stihijski, bez ikakve pripreme, bez ikakvog reda? Mi danas ne znamo koje ćemo zakone imati na sednici već naredne nedelje, a za kvalitetnu raspravu u ovom domu je potrebna kvalitetna i adekvatna priprema? Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Smatramo da su predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, kao i potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić od sazivanja poslednje sednice 9. avgusta 2016. godine, pa sve do danas, tokom predsedavanja više puta grubo i na očigled cele javnosti prekršili Ustav Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini, odnosno Poslovnik Narodne skupštine, što je dovelo do potpune degradacije najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Način na koji predsednik i potpredsednik predsedavaju sednicama Narodne skupštine, više nego očigledno dokazuje da su zaboravili na svoje osnovne obaveze kao predsedavajući i da institucija Narodna skupština nije njihovo privatno vlasništvo, a još manje vlasništvo njihovih partijskih kolega, kao i činjenica da svi narodni poslanici imaju jednaka prav i dužnosti.

Zahvaljujući postupanju predsednice, prvi put imamo situaciju da narodni poslanici opozicionih poslaničkih grupa u znak protesta podižu svoje poslovnike, upravo da bi predsedavajućoj ukazali na povredu Poslovnika, a da nakon toga, ne samo da ne dobiju reč, već predsedavajućeg, kao i potpredsednika Arsića, daju sebi za pravo da se tome otvoreno podsmevaju, zaboravljajući na činjenicu da su poslaničke grupe izabrane od strane naroda, a ne od predsedavajućih, kao ni od strane njihovih partijskih kolega.

Na sednici Narodne skupštine, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, podsećamo da nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i neiznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica u skladu sa članovima 106. i članom 107. Poslovnika.

Zahvaljujući Maji Gojković i Veroljubu Arsiću, skandalozne situacije se nadovezuju jedna za drugom, neprimerene izjave, grubo kršenje Poslovnika, što je sve skupa dovelo do potpunog obesmišljavanja funkcije predsednika i degradacija Narodne skupštine.

Na kraju, ono što je poražavajuće, jeste činjenica da su kao predsednica, tako i potpredsednik Arsić, da su rešili da se potpuno povinuju želji Vlade Republike Srbije, da im zakoni samo protrče kroz Skupštinu, da se o njima ne raspravlja na način predviđen Poslovnikom, te da javnost Srbije ostaje uskraćena za informacije o mnogim zakonskim rešenjima koje vladajuća većina izglasava na zvuk zvona, iako upravo ta rešenja direktno utiču na životni standard i ekonomsku moć naših građana.

Zahvaljujući Maji Gojković i Veroljubu Arsiću, koji su prekršili svaku meru i grubo povredili Ustavom zagarantovano pravo na pravna sredstva dokazuju i to da su sebi dali za pravo da kreiraju nove mere za održavanje reda na sednici prema poslanicima opozicije, kako bi na svaki način pokušali da spreče da se čuje njihov glas u parlamentu.

Sve što sam navela dovelo je do potpune degradacije Narodne skupštine, koja je ovakvim postupanjem predsedavajućih postala izvršni organ Vlade Republike Srbije. Na osnovu svega navedenog, zahtevamo hitno razrešenje, kako predsednice Maje Gojković, tako i potpredsednika Veroljuba Arsića.

Hvala, predsedavajući.

Mi smo dodali amandman kojim ističemo da je predškolsko obrazovanje pravo svakog deteta. Mislim da se ministar mora složiti sa tim, zato što se građani Srbije uveliko slažu sa tim da svako dete predškolskog uzrasta mora da pohađa predškolsko obrazovanje.

Velika greška koja u našoj zemlji vlada jeste mišljenje da su vrtići i da su predškolske ustanove ustanove za čuvanje dece. To je velika greška i jako pogrešan stav zato što deca prva svoja znanja upravo stiču u predškolskim ustanovama.

Mi ističemo i smatramo da je Republika Srbija dužna da obezbedi sredstva, sva finansijska potrebna sredstva kako bi sva deca u Srbiji mogla da pohađaju predškolske ustanove.

Prema podacima koje smo mi našli, samo 48% dece, dakle oko 84 hiljade od 177 hiljada dece, pohađa predškolske ustanove. To je strahovito loše. Zbog čega je to loše? Psiholozi vrlo dobro znaju da kognitivni razvoj dece kreće i da svoj maksimum doživljava oko treće godine. Dakle, ukoliko dete ne pohađa predškolsku ustanovu ono automatski gubi šanse za jednaki dalji razvoj, za jednake startne šanse kasnije u životu.

Ovo je pogotovo veoma opasno zbog ugroženih grupa. Mi imamo taj podatak da samo 20% dece iz najugroženijih društvenih i socijalnih grupa ima pristup vrtiću. Kako bi se smanjila svaka socijalna i svaka druga segregacija među decom u našoj zemlji, mi insistiramo i predlažemo da država Srbija snosi sve troškove predškolskog obrazovanja, zato što je to ključno kako bi sva deca imala jednake šanse za jednaki razvoj i kasnije jednake šanse za uspeh u životu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne znam da li je ministar pročitao publikaciju koju je objavio UNICEF, koja se zove „Ulaganje u obrazovanje u ranom detinjstvu dece u Srbiji“. Mislim da je publikacija iz 2010. godine. Onda shvatate i sami zbog čega mi uporno insistiramo da predškolsko obrazovanje mora da bude besplatno.

Ponoviću još jedanput, predškolsko obrazovanje, koje treba da pohađaju sva deca, izaziva i uslovljava to da kasnije sva deca imaju jednake šanse. Nažalost, u našoj zemlji to nije takav slučaj i upravo su najugroženije socijalne grupe u najtežem položaju. Zbog toga država mora da snosi sve troškove predškolskog obrazovanja.

Deca koja potiču iz najnižih slojeva, odnosno njihovi roditelji nemaju dovoljno materijalnih sredstava da ih uopšte upišu u predškolske ustanove. Mi kao država i vi kao ministar koji je zadužen za stvari kojima se mi danas bavimo jesmo odgovorni i najodgovorniji u suštini da pružimo deci jednake šanse i da deci iz najugroženijih grupa pružimo mogućnost da pohađaju predškolsko obrazovanje.

Tako da, pre nego što se uopšte pristupi usvajanju ovog zakona, još jedanput vas pozivam, kao što sam juče pozivala, da napravite korenitu reformu predškolskog obrazovanja, koje će kasnije usloviti reformu osnovnog školskog i srednješkolskog, zato što dok imamo situaciju kakva je danas, da su deca pre svega nejednaka i da njihovo obrazovanje i njihova budućnost zavisi od finansijske situacije njihovih roditelja, mi ne možemo da budemo humano društvo, pravedno društvo, ne možemo da pružimo jednake šanse za svu decu u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Takođe, narodna poslanica, moram da se pridružim koleginicama koje su malopre govorile.

Naš amandman, što se tiče ovog člana, kao i na sve ostale članove, glasi – briše se. Već smo juče govorili da smatramo da je ovaj zakon strahovito štetan, da se ne može donositi pre nego što se ne uradi korenita reforma celokupnog obrazovnog sistema, počev od predškolskog obrazovanja, preko osnovnoškolskog, sve do srednjoškolskog.

Mi i sami znamo da obrazovanje i edukacija više nego bilo šta drugo poboljšava naše šanse za bolje živote. Ovo, nažalost, nije moja misao, nju je izrekao Nelson Mendela, čuveni afrički političar i filantrop, tako da vas ja molim da uzmete i tu misao prilikom daljeg razmatranja ovog zakona.

Mi moramo da budemo svesni, već smo juče govorili o tome, a moram da ponovim i danas, da obrazovanje dece u ogromnoj meri zavisi od finansijskog stanja roditelja. Roditelji u Srbiji su strahovito siromašni i ne treba da dozvolimo da deca ispaštaju, da deca budu žrtve materijalnog stanja svojih roditelja, kako bismo ponudili jednake šanse za svu decu zato što sva deca treba da budu jednaka i sva deca treba da imaju jednake šanse.

Apelujem na vas, ministre, kao i na celokupno Ministarstvo, ali i na ostalu javnost, pa čak i na narodne poslanike iz pozicije, da usvojimo amandmane koji se tiču naših besplatnih udžbenika. Takav jedan akt, takav jedan postupak pruža jednake šanse za svu decu.

Mi smo sveli računicu da besplatni udžbenici za svu decu, samo npr. u Beogradu, iznose isto koliko koštaju i jarboli i fontane. Jarboli i fontane su potpuno nepotrebni, a obrazovanje naše dece je najvažnija stvar na koju možemo da obratimo pažnju, koju možemo da poboljšamo i koju, između ostalog, moramo da poboljšamo na svaki mogući način. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po Poslovniku, konkretno da ukažem na član 104. stav 2. koji kaže – ako se uvredljivi izraze odnose na poslaničku grupu, odnosno na stranku čijoj narodni poslanici pripadaju u toj poslaničkoj grupi itd, znate već kako ide i sami.

Molim vas da stvarno reagujete na ovakve izraze, na ovakve ocene, ovakve kvalifikacije. Šta znači „nikad im dosta nije bilo“? Možemo i mi tako isto da se izrazimo o bilo kojoj drugoj grupi, ali nećemo. To prosto nije naš stil, nije naš manir. Molim vas da reagujete na ovo. Ovakvim stvarima se unižava ne samo dostojanstvo Narodne skupštine kao takve, već i svih narodnih poslanika. Molim vas, reagujte, nemojte ćutati na ovakve stvari, nemojte ih dozvoljavati. Svi vide o čemu se tu zapravo radi. Hvala.

Nemojte se praviti blesavi, molim vas.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kao što se tiče i svih ostalih članova, mi smo podneli amandman takođe da se i ovaj član zakona briše, zato što smatramo da je zakon strahovito loš i da ne postoji taj amandman kojim se ovaj zakon može popraviti.

Pre nego što uvedete dualno obrazovanje, mi savetujemo ministru, ministarstvu i svim ostalim akterima koje se bave obrazovanjem u našem društvu, da naprave korenitu reformu školstva u Srbiji.

Mi koji smo radili u obrazovanju svesni smo da nam iz osnovnih škola dolaze deca koja su funkcionalno nepismena. Među njima, nažalost, ima i onih učenika koji završe osnovnu školu sa odličnim uspehom. Imate vukovaca koji, nažalost, dođu u srednju školu i koji ne znaju da razmišljaju, koji ne znaju da misle iako imaju odlične ocene, sve petice, čak neki i Vukove diplome, tako da u ovom slučaju vidimo da ocena nije merilo znanja i hiperprodukcija vukovaca, odličnih učenika ne može nikako biti dobra.

Pre nego što primenite i uvedete dualno obrazovanje svaka reforma jeste dobra koja je usmerena na sticanje funkcionalnog obrazovanja naših učenika zato što ukoliko nemamo učenike koji su osposobljene da misle, koji ne mogu da razluče dobro od lošeg, koji ne mogu da primene ono znanje o kojem su učili i stekli u osnovnoj školi, vi onda nemate aktivne građane ovog društva.

Leonardo da Vinči je rekao da učenje nikada ne iscrpljuje um, tako da vas ja molim da stvorite takvu reformu gde će učenje biti zadovoljstvo učenika. Traje predrasuda velika da đaci ne vole da uče. Đaci vole da uče, ali vole da uče zanimljive i kvalitetne sadržaje. Osavremenite programe i uvedite atraktivne sadržaje u kojima će đaci uživati. To će biti suštinska reforma obrazovanja. Bez toga ne možete i nemojte pristupati dualnom obrazovanju. Neće biti efikasno, neće biti dobro i učiniće ogromnu štetu našem obrazovanom sistemu, koji je, već ste i sami svesni, uveliko urušen, uveliko loš, iako je obrazovanje jedan od krucijalnih temelja ne samo našeg, već i svakog ostalog društva. Hvala.

Zahvaljujem.

Takođe, ponovo zahtevamo svojim amandmanom da se i ovaj član zakona o dualnom obrazovanju briše i apelujemo, takođe, na još jednu korenitu reformu, koja je preko potrebna našem obrazovnom sistemu, počev od predškolskog, preko osnovnoškolskog, sve do srednjoškolskog obrazovanja.

Vi morate postaviti obrazovanje da bude takvo da ono gradi inteligenciju i karakter naših učenika. Pozivam se ovde na citat Martina Lutera Kinga, koji je rekao da je inteligencija plus karakter jednako cilj koji znači sigurnu u pravu edukaciju.

Cilj svakog obrazovanja jeste i treba da bude taj da izgradi karakter učenika. Dualno obrazovanje, onako kako je predviđeno zakonom, ne može da gradi karakter učenika, niti da neguje pozitivne potencijale svakog učenika.

Ovaj zakon od učenika pravi robove, pravi učenike, pravi buduće ljude koji ne znaju da misle, koji se plaše, koji će biti isključivo usmereni ka jednoj delatnosti, koji neće moći da se razvijaju. Svako društvo koje koči razvoj svojih pojedinaca ne može biti dobro, ne može biti pravedno društvo.

Dualno obrazovanje, onako kako je zamišljeno, ne može da pruži pravedne uslove i pravednu startnu poziciju za sve učenike. Tako da vas molim još jedanput, znajući, nažalost, da vi nećete to učiniti, ali ja vas pozivam i apelujem na vas da povučete ovaj zakon iz procedure i da, pre svega, pristupite korenitoj reformi našeg obrazovanja, a ne da uvodite dualno obrazovanje, koje nikakv pozitivan pomak neće napraviti, već naprotiv, i te kako će uništiti i uniziti već i onako devastirani obrazovni sistem u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Mi smo podneli, amandman kojim hoćemo da uopšte brišemo i ceo zakon, ne samo ovaj član, zato što smatramo da dualno obrazovanje nije adekvatan obrazovani koncept, o tome smo pričali i juče.

Pre nego što hoćete uopšte da uvedete dualno obrazovanje, morate da napravite korenitu reformu našeg obrazovanja i školovanja. Vi sami dolazite iz privatnog obrazovanja, ja sam takođe godinama radila u privatnom obrazovanju, meni su dolazili iz osnovnih škola, čak i iz nekih centralnih beogradskih osnovnih škola koje važe za najbolje, deca koja ne znaju da misle.H Vi njih kada pitate u školi – šta ti, na primer, misliš o nečemu? Oni vas gledaju i kažu – nama to nikad niko nije rekao, niti nas je iko ikada pitao da treba da mislimo.

Podsetiću vas i na onaj citat Alberta Anštajna koji kaže – cilj obrazovanja nije učenje činjenica, već učenje učenika da misle. Tako da, pre nego što uopšte hoćete da sprovedete dualno obrazovanje, mislim da je prvenstveni cilj da mi naučimo učenike da misle, da napravite korenitu reformu koja će konkretne promene uneti u naše obrazovanje. Ovo je kao da zapušavate brod koji tone. Ništa se neće ovim postići, samo ćemo imati veliku, dugoročnu štetu, i mi kao društvo i generacije đaka koji dolaze posle nas. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Ponovo ponavljamo da ovaj predlog dualnog obrazovanja uopšte nije dobar i apelujemo da povučete ovaj zakon iz procedure kako biste sproveli one reforme koje su preko potrebne.

Jedan od predloga o kome ćemo kasnije pričati kada budemo govorili o ostalim zakonima tiče se besplatnih udžbenika. To je jedna od mera koja je vrlo lako sprovodljiva, za koju postoji i te kako dovoljno novca u budžetu, tako da ne znam zbog čega ne biste to prihvatili.

Kada govorimo o besplatnim udžbenicima, pozvala bih se na jedan jako lep citat čuvenog italijanskog publiciste Itala Kalvina, koji kaže sledeće – zemlja koja uništava svoje školstvo nikad to ne čini samo zbog para, jer joj nedostaju sredstva, ne, jedna zemlja koja uništava obrazovanje je odveć pod vladavinom onih koji od širenja obrazovanja strahuju jer neobrazovanim narodom se najlakše manipuliše. Molila bih vas da zapamtite ovaj citat i da ga imate na umu dok budemo obrazlagali naše predloge za uvođenje besplatnih udžbenika za učenike svih srednjih i osnovnih škola, zato što novca u budžetu za to i te kako ima, a korist koju možemo imati od toga je višestruka. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neki od prethodnih kolega su, obrazlažući zbog čega je dualno obrazovanje dobro i pozivajući se na zemlje u kojima je uspešno primenjeno, pozvali na neke činjenice koje jesu merodavne, ali opet to ne menja činjenicu da dualno obrazovanje stvara jeftinu radnu snagu kakva nama uopšte nije potrebna, kako ne smemo da dozvolimo da je imamo u našoj zemlji. Neke kolege su takođe kazale da pomenemo šta mi to predlažemo, koji je onda sistem bolji. Predlažem i pozivam ministra da primenimo finski sistem. Finski sistem se pokazao kao vrlo uspešan, čak jedan od najuspešnijih u svetu, a svakako najuspešniji u Evropi.

Evo nekih činjenica koje govore u prilog toj tvrdnji. Naime, 66% finskih srednjoškolaca završi, odnosno odlazi na studije nakon završetka srednje škole. To je najveći procenat u Evropi. Čak 93% finskih đaka završi srednju školu. Pozvala bih ministra da nam kaže kakve su brojke u našoj zemlji, što se ovoga tiče, tako da čisto možemo da uporedimo i da vidimo koliko je finski koncept dobar, koliko je taj sistem vrlo dobar.

Takođe, finski školski sistem je u potpunosti finansiran od strane države. Ono što poslanička grupa Dosta je bilo zahteva jeste da država za početak makar finansira besplatne udžbenike za učenike srednjih i osnovnih škola.

Podsetila bih i na jedan citat američkog imama Malkoma Iksa koji kaže da je edukacija naš pasoš za budućnost, jer sutrašnjica pripada onim ljudima koji se danas bore za nju. Molila bih vas da zapamtite ovo i da obratimo pažnju na ovo što smo upravo rekli. Hvala.