Hvala vam.
Moj amandman se odnosi na dve intervencije. Prvo, predlažem da se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica ukine, odnosno dekriminalizuje. U situaciji kada društvene svojine više nema, potpuno je neprihvatljivo da u našem pozitivnom pravu i dalje egzistira i dalje ovo delo.
Na ovaj način, inkrimisana radna dela je u potpunoj suprotnosti sa načelima slobodnog i otvorenog tržišta. Odgovorno lice zbog pogrešne procene kažnjava tržište ili vlasnik kapitala tužbom za naknadu štete, ali to lice nije i ne može biti krivično odgovorno. Mi smo gotovo jedina država u svetu koja krivično pravno sankcioniše pogrešne odluke.
Zakonodavac u obrazloženju navodi da je razlog za donošenje zakona usaglašavanje sa određenim standardima koji su postavljeni od strane EU, čiji Republika Srbija želi da postane član. Zanima me kako opravdati hitan postupak zbog usaglašavanja sa propisima EU, a odbija se jedna od osnovnih instrumenata evropskog prava.
Inače, cenim mišljenje Ministarstva ali zamolila bih gospođu ministarku da nam pruži tri konkretna primera ovog krivičnog dela kako bismo i mi shvatili da je apsolutno neophodno da se ono zadrži, a u cilju zaštite privrednog poslovanja. U kojoj konkretnoj situaciji će se primenjivati ovo delo pa ćemo uvideti neophodnost postojanja ovog krivičnog dela, jer to nije dato u obrazloženju mog odbijenog amandmana.
Moja druga zamerka je ta što predlagač nije uneo element namene kod krivičnog dela restriktivnog sporazuma. Ne može svaki restriktivni sporazum da bude oblik krivičnog dela, već samo onaj kome su učesnici pristupili sa namerom za protiv zakonitim delovanjem. Zato predlažem da se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica briše, a kod restriktivnog sporazuma unese namera, kao što je to učinjeno kod ostalih dela protiv privredne. Hvala vam.

Zahvaljujem se kolegama, ali bih ponovo zamolila ministarku samo da nam da tri situacije u kojima možemo da vidimo opravdanje za i dalje postojanje ovog krivičnog dela. Tako da bih samo zamolila gospođu ministarku da nam pruži konkretan odgovor, znači, opis tri situacije u kojoj ovo delo ima svoje opravdanje. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako načelno podržavamo pokušaj da se krivičnopravno sankcionišu određene radnje u privredi, a tu pre svega mislim na primanje i davanje mita, zloupotrebu poverenja, proneveru i prevare u obavljanju privredne delatnosti, koja krivična dela svakako treba uvesti u krivično zakonodavstvo i ipak smatram da je Vlada ovim predlogom još jednom pokazala ne samo neozbiljnost i nepoznavanje osnovnih pravnih pojmova, već i svoju nameru da nastavi sa zloupotrebom pravosuđa u dnevnopolitičke svrhe.
Evo o čemu se ovde radi. Iako bi sve radnje koje su u biti protivne javnom poretku već bile inkriminisane uvođenjem novih dela, Vlada i dalje insistira na tome da se u Krivičnom zakoniku, doduše modifikovano, zadrži delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ovo nam govori da Vladu ne interesuje to što se uređeni svet već godinama čudi ovom delu inače nasleđenom iz komunističkog doba, koje je tada i služilo za političke obračune, ali je makar imalo nekog smisla. Direktor koji je u komunizmu, gde fabrike nisu u privatnoj, već društvenoj svojini, u suštini predstavlja služeno lice, a svaki prekomerni profit, shodno tadašnjem društvenom sistemu, za protivpravnu imovinsku korist može biti krivičnopravno odgovoran za samu radnju i posledicu. Zato svako odstupanje direktora od granica svojih, namerno kažem, službenih dužnosti i može biti sankcionisano, ali samo u tom društvenom sistemu, zato što je samo tada i imalo logike.
Dame i gospodo, ne znam da li je Vlada svesna da društvene svojine više nema i da je za tržište ovo delo krajnje neprecizno, široko i samim tim neprihvatljivo, a da posebno nije u skladu sa pravom na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Ako odgovorno lice, direktor neke firme, nešto proneveri, primi ili da mito, nekoga prevari ili zloupotrebi poverenje, biće krivično gonjen. Čemu onda služi ovo delo? Praksa je pokazala koliko je ovo delo negativno uticalo i na pravnu sigurnost i na pravnu izvesnost. Ovo delo je nastalo iz dela zloupotrebe službenog položaja i njegovim prostim kopiranjem i zamenom „službenog lica“ za „odgovorno lice“. Ovako neprecizno i široko definisano delo za koje nije potrebna namera je dovelo do toga da su tužilaštva u najvećem broju za krivična dela u privredi koristila ovaj član, umesto konkretnih članova koji se tiču pronevere, mita, prevare i zloupotrebe poverenja. Ukoliko postoji još konkretnih oblika pribavljanja protivpravne imovinske koristi, Krivični zakonik bi morao konkretno da ih definiše.
Za kraj bih se osvrnula i na novo delo – zaključivanje restriktivnog sporazuma. Ne može svaki restriktivni sporazum biti objekt krivičnog dela, već samo onaj u kome su učesnici pristupili sa namerom za protivzakonitim delovanjem. Potpuno je neprimereno da upravni postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije, gde se utvrđuje da li je sporazum restriktivan i gde su novčane kazne ogromne, ima kazneni karakter. Koji od ova dva postupka ima primat?
U kom su odnosu upravni spor povodom rešenja Komisije za zaštitu konkurencije i krivični postupak? Da li se krivični postupak pokreće tek pošto je ispraćen pravni lek za rešenje komisije i okonča se upravni spor pred upravnim sudom?
Ne znam da li je Vlada svesna koliko su odnosi konkurencije komplikovani i koliko je opasno dozvoliti svaki restriktivni sporazum bude radnja izvršenja krivičnog dela. Činjenica je da mali broj kazni izrečen za monopolsko i kartelsko delovanje govori o neuspešnosti komisije i zakona koji štite konkurenciju. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre i gospodo oficiri, osvrnula bih se tokom svog govora na jedan ne tako blistavi deo u godišnjem planu upotrebe vojske, tako da ću vas i zamoliti da pojedine delove pojasnite.
Naime, u planu je predviđeno da Vojska Republike Srbije i predstavnici MUP učestvuju u operacijama u državama poput Liberije, Republike Mali, Centralnoafričke Republike, Demokratske Republike Kongo. Ukoliko se osvrnemo na zdravstvenu situaciju, ne samo na bezbednosnu, već isključivo na zdravstvenu situaciju u tim zemljama, možemo da primetimo da od 2014. godine u pomenutim zemljama vlada epidemija ebole.
Kao što znate, ebola je smrtonosna bolest protiv koje trenutno ne postoje nikakve relevantne vakcine, a epidemija je izuzetne smrtnosti, takođe jako velika. Ovo jeste jedno mračno pitanje, ali takođe moramo da se osvrnemo na bezbednost naših pripadnika tamo.
Tako da, videli smo u godišnjem planu upotrebe vojske da su te zemlje namenjene da idu naši predstavnici, tako da bih vas tu zamolila, koliki su bezbednosni zdravstveni rizici u vezi sa tim.
Takođe, što se tiče države Sudan, u samom godišnjem planu ste napisali da postoje izuzetno velike opasnosti od zaraznih bolesti, tako da isto pitanje važi i za ovu zemlju. Takođe, u Sudanu imamo nestabilnu političku i bezbednosnu situaciju i vrlo teške uslove uslove zbog klimatskog faktora, kao i mogućnost zaraze infektivnim bolestima.
Moramo da se osvrnemo i na najmlađu državu na svetu, u pitanju je Južni Sudan, koji je nezavisnost proglasio 2011. godine. Što se tiče ove zemlje, takođe imamo jednu situaciju koja nije uopšte blistava. Naime, u Južnom Sudanu imamo epidemiju malarije. Čisto da bih neki statistički podatak mogla da iznesem, u ovoj zemlji ukupno živi 11 miliona stanovnika, a u januaru ove godine obolelo je milion i 600 hiljada stanovnika ove zemlje. Takođe, malarija predstavlja treći uzrok smrtnosti u ovoj zemlji.
Tako da, na koji način će pripadnici naše vojske i MUP biti zaštićeni i da li postoje rizici da se i u slučaju epidemije, u slučaju zaraze, epidemija prenese na Srbiju, na našu zemlju?
Takođe, moram da pomenem opet što se tiče Južnog Sudana, da je tokom jučerašnjeg dana smenjen komandant Plavih šlemova u ovoj zemlji. Naime, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je zatražio juče hitnu smenu komandanta snaga UN upravo u misiji u Južnom Sudanu. Do smene je došlo zato što su se Plavi šlemovi ponašali i reagovali su haotično i neefikasno na nasilje u Džubi, koja je glavni grad Južnog Sudana. To se desilo u julu ove godine, a oni nisu umeli da zaštite civile od seksualnih napada, kako se navodi u izveštaju UN.
U ovom izveštaju se navodi da je nedostatak vođstva ključnog višeg osoblja misije kulminiralo u haotičnom i neefikasnom odgovoru na nasilje. Takođe se kaže da pripadnici mirovnih snaga nisu delovali pod jedinstvenom komandom i bili su skloni da izbegavaju rizik.
Tako da bih vam ja bila veoma zahvalna kada biste mogli da ukažete detaljnije koje su procedure i mere zaštite naših pripadnika u slučaju da dođe do zaraze. Hvala.

Zahvaljujem se.
Podsetila bih samo ukratko koje su to nadležnosti REM-a. Oni treba da vrše kontrolu i nadzor nad radom emitera. Takođe, moramo da govorimo i o kvalitetima i kvalifikacijama koje kandidati moraju da imaju. Jedan od uslova koji se navodi u statutu, kao i u Zakonu o elektronskim medijima kaže da kandidati treba da imaju stručnost, ugled, prepoznatljivost, kao i da imaju vrhunska dostignuća u oblastima kojima se bave.
Postavljam jedno pitanje, ako su već emisije „Radar“ sa RTV i emisija „Vidik“ sa Drugog programa RTS ukinute, ako su se ti autori obraćali upravnim odborima, a upravne odbore kao što znamo postavlja uprava REM, upravni odbori su ćutali, da li REM tu ima odgovornost? Svakako da ima. Da li kandidati imaju odgovornost? Apsolutno da imaju, čak i u trenutku kada nisu članovi REM-a upravo zbog toga što su oni vrhunski profesionalci, vrhunski stručnjaci u oblastima kojima se bave.
Vi ako pretendujete na neku funkciju morate svakako da imate odgovornost. Već su kolege pominjale koliko je odgovornost bitna. Dakle, vi kao kandidat morate stati u odbrani profesije, morate stati u odbranu svojih kolega.
Emisije koje sam pobrojala nisu bile emisije u kojima su se pojavljivale starlete, nisu bile rijaliti emisije. Dakle, nisu imale nikakvog razloga da budu ukinute sa programa.
Već sam podsetila juče, a ponoviću i danas da je emisija „Radar“ bila jedina emisija ovakve vrste u regionu, bila je izuzetno kritički nastrojena i apsolutno je jasno zbog čega je bila skinuta.
Dakle, vi kao kandidat morate da se osvrnete na svako kršenje i zakona, ali i moralnih i etičkih postulata. Vi ste kandidat, ako vi tokom perioda kandidovanja ostanete nemi kao što je REM apsolutno nem, onda se vi automatski diskvalifikujete da budete član ovog značajnog regulatornog tela.
Tako da u skladu sa tim će poslanička grupa Dosta je bilo i doneti svoju odluku u vezi sa glasanjem. Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Srbije, pre nego što započnem uopšte raspravu o članovima REM, volela bih samo da se osvrnem na one dužnosti uopšte ovog regulatornog tela.
Nije retko da se građani pitaju, ne samo građani, već i političari, pitaju se često ko je zadužen da se starlete i rijaliti uklone sa naših medija. Upravo je REM ona institucija koja je zadužena za to. Međutim, REM taj posao ne radi. REM je zadužen za zaštitu, zatim, zadužen je razvoj i za očuvanje medijskih sloboda i razvoja mišljenja. Takođe, REM je zadužen za zaštitu interesa javnosti i mora da brine o kvalitetu programa kao takvog.
Da li mogu da govorim kasnije pošto se ne osećam trenutno baš najbolje?

Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice i uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, kao i građani Srbije, već su prethodne kolege kazale da REM, kao nezavisno regulatorno telo, ima izuzetno velika ovlašćenja.
Ja bih neke od tih ovlašćenja volela sada i da pročitam, čisto kako bi se naši građani i poslanici, koji nisu toliko upoznati sa ovom temom, bliže upoznali sa njihovim dužnostima, nadležnostima i delatnostima.
Dakle, Regulatorno telo za medije je samostalna, nezavisna i regulatorna organizacija koja vrši i sprovodi utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji. REM, takođe, obavlja i javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, a ono što je posebno bitno, a što se često zaboravlja, jeste da REM doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja. Takođe, on treba da radi u cilju zaštite interesa javnosti na način koji je primeren demokratskom društvu.
Takođe, ono što REM treba da vrši, a često ne vrši jeste kontrola i nadzor. REM mora da vodi računa o vrsti i kvalitetu programa, jer upravo on doprinosi, kao što sam već naglasila, očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja.
Ono što REM često nije radio, a morao je da radi jeste da vrši nadzor nad kvalitetom programa. Mi smo često imali kvalitativne analize, ali samim kvalitetom programa, njegovom suštinom, njegovim sadržajem jako se malo REM bavio, a svakako da je morao.
REM je nadležan za zaštitu dostojanstva ličnosti, zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja, kao i sprečavanja emitovanja programa u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja, čak i nasilje.
Takođe, ono što je bitno za funkcionisanje REM-a jeste nezavisnost u radu. Potrebna je ključna nezavisnost u radu, i to bi trebalo da pretpostavlja način, između ostalog, izbora novih članova ovog saveta, odnosno važnog regulatornog tela. Kako bi se obezbedila nezavisnost REM-a, nezavisnost u funkcionisanju, potrebna je personalna nezavisnost. Ukoliko ne postoji personalna nezavisnost članova Saveta REM-a, samim tim se i njegova delatnost i funkcionisanje dovodi u ogromno pitanje.
Takođe, operativnu nezavisnost je kao i uvek teško izmeriti, ali ona u značajnoj meri zavisi od ostvarenog nivoa personalne i finansijske nezavisnosti. REM je kontrolno telo, ali zaboravljamo jednu bitnu stvar. REM nema statut. REM posluje po statutu nekadašnje RRA. REM je morao da donese statut do novembra 2014. godine.
Kao što vidite i sami, već dve godine, skoro dve godine, REM funkcioniše bez statuta, tako da možemo da se pitamo da li je to situacija, da li su to okolnosti u kojima on legitimno može da odlučuje.
Ono što je suština, jedna tužna suština koju moramo da pomenemo kada govorimo o REM-u jeste da je REM-u suštinski oduzeta samostalnost u odlučivanju i ono je pretvoreno u javno preduzeće, što svakako nije smelo ni da bude, niti je to po statutu, niti je to po Zakonu o elektronskim medijima.
Recimo sad nekoliko reči o samim članovima REM-a. REM je od početka politički instrumentalizovano telo, a članovi REM predstavljaju prvi ešalon odgovornih za medijski mrak i zloupotrebu nacionalnih frekvencija. Moramo pomenuti i to da su članovi Saveta REM-a čuvari vrata koja vode ka temeljima vlasti i da upravo zahvaljujući članovima REM-a i njihovom činjenu ili nepočinstvima ova vlast počiva na mestu na kome zaista danas stoji.
Ono što je bitno da članovi REM-a danas imaju jeste dostojanstvo, jeste da to budu stručni ljudi, iza kojih stoje značajna dostignuća u oblastima u kojima se bave. To moraju da budu medijski stručnjaci, medijski profesionalci koji su prepoznati u javnosti i u okolnostima kojima se bave. To mogu biti profesori, mogu biti inženjeri komunikacija, mogu biti novinari, mogu biti i umetnici.
Svakako to moraju da budu ljudi koji su ostvarili visoka dostignuća u profesijama kojima se bave. To moraju biti ljudi od ugleda i poštovanja. Svakako da oni moraju biti prepoznatljivi zato što iza njih i njihovih dela stoji njihova ličnosti, njihova odgovornost i o njihovom činjenju, odnosno nečinjenju, svedočićemo mi jer smo mi oni koji treba da kontrolišemo sve ono što Savet REM i njihovi članovi rade.
Takođe, da bi REM funkcionisao pravoverno, istinito i pošteno, potrebna je transparentnost u postupku izbora članova. Mi danas upravo treba da izglasamo članove, a sam postupak koji je prethodio ovom izboru jeste transparentan, ali suštinski nije toliko dobar i nije toliko efikasan.
Što se tiče nekih argumenata koji govore u prilog tome da REM nije dobro radio svoj posao, jesu i broj opomena, broj mera upozorenja i privremene mere zabrane emitovanja sadržaja. Od svog osnivanja, broj opomena iznosi samo 22, privremene mere zabrane programa bila je samo jedna. Što se tiče mera upozorenja bilo je samo 14. To možda nekome ko sa strane prati REM ne izgleda mnogo, nekom možda izgleda malo. Medijskim stručnjacima svakako izgleda jako malo.
Međutim, ono što je tu problem jeste, što su se sve te opomene, sve te kazne, sve te mere upozorenja odnosile isključivo na formu, a jako malo na sadržaj. REM upravo i treba da kontroliše kvalitet programa, a to je ono što do sada nije radio. Tako da jedna od preporuka za dalje funkcionisanje REM jeste da on mora da kontroliše i te kako kvalitet programa, da kontroliše suštinu. Forma svakako jeste bitna, ali ono što je najbitnije jeste suština koja se mora kontrolisati.
Takođe, REM već skoro godinu dana funkcioniše na samoj ivici cenzusa. Da ponovimo, broj članova Saveta REM iznosi devet. On od januara meseca funkcioniše sa samo šest članova. Po Statutu i po Zakonu o elektronskim medijima, REM mora da donosi odluke dvotrećinskom većinom. U ovom slučaju znači da bi se svi trenutni članovi, odnosno njih šestoro, morali složiti sa svim odlukama o kojima se uopšte i govori.
Ono što može svedočiti o tome da REM jeste kontrolisano telo i to su činjenice, jeste izbor članova upravnih odbora. Reč je o upravnim odborima RTS kao i upravnim odborima RTV. Ilustrovaćemo to jednim podatkom. Za članove Upravnog odbora RTS prijavilo se 52 člana, za članove Upravnog odbora RTV prijavilo se 22. Upravni odbor RTS ima devet članova, Upravni odbor RTV šestoro. Interesantno je to da u tom trenutku kada se glasalo za članove upravnog odbora bilo je osam članova Saveta REM, od tih osmoro šestoro je glasalo gotovo istovetno. Dakle, ponovićemo, koja je šansa da od 52, odnosno 22 imena zaokruže isti članovi istih devetoro, odnosno šestoro članova?
Ja sam zamolila matematičare, ljude koji se bave statistikama da mi izračunaju koji je to procenat, koja je verovatnoća u pitanju. Rezultat koji sam dobila je zapanjujući, to je broj od 12 cifara i više, koji čak ne umem ni da izgovorim koji je. Ali, u svakom slučaju veća je šansa da dobijete na lotou, ili da asteroid udari u park preko puta, nego da isti ljudi zaokruže ista imena. Dakle, verovatnoća ne postoji. To govori samo o tome da svi članovi REM koji su glasali su dobili zadatke spolja. REM je politički instrumentalizovano telo. Nemoguće je da svi glasaju isto, osim ako nisu dobili nalog da tako urade.
Tako da, sam taj lanac odlučivanja je duboko pod političkim uticajem. To tako ne može, i ta odluka, to je samo jedna od odluka koje diskredituju funkcionisanje i rad REM. To je jedna od odluka i način ponašanja, način funkcionisanja koja pokazuje da je REM daleko od samostalnog i nezavisnog regulatornog tela. Naprotiv, to čini REM zavisnim i kontrolisanim telom. Kao što sam na početku rekla, REM mora da kontroliše i vrši nadzor, ne da se nad njim vrši nadzor i da ono biva kontrolisano.
Ponovićemo takođe i situacije kada REM nije reagovao, a svakako je morao. Reč je o smeni urednika sa RTV. Dakle, kao što smo već rekli, u nadležnosti REM jeste postavljanje članova Upravnog odbora RTV. REM je ostao potpuno nem kada su smenjeni urednici, kada su smenjeni novinari koji su gajili kritičko novinarstvo. Radio televizija Vojvodine je bila nešto najbliže, ona jeste javni servis, ali je bila nešto najbliže objektivnom javnom servisu koji je negovao kritičko novinarstvo.
Vi ste mogli tu da čujete debate, vrlo kvalitetne političke emisije, vrlo kvalitetne govore. To danas nažalost nema, imamo jednoumlje, imamo televiziju koja uopšte više nije za primer. Brojni novinari, brojni urednici koje su krasili izuzetni profesionalni, novinarski, medijski kvaliteti su dobili otkaz ili podneli ostavke zato što nisu mogli, nisu želeli da rade u situaciji gde bivaju kontrolisani.
Takođe, još jedno svedočanstvo koje govori da je REM kontrolisano telo, jeste jedna situacija koju možemo svrstati u neke epizode zone sumraka ili možda teleport mašine ukoliko je u međuvremenu otkrivena, nisam to saznala. Imali smo situaciju da je „N1“ televizija bila kažnjena tokom predizborne kampanje. Jedna jedina televizija koja je bila kažnjena bila je televizija „N1“.
Imali smo sledeći slučaj, imali smo situaciju da je u jutarnjem programu RTV „Pink“ bila saopštena odluka o kažnjavanju televizije „N1“ sa navodne sednice REM. Pitaćete se šta je tu sporno? Sporno je to da je sednica bila održana tek četiri sata kasnije. Tako da, kako je moguće da na RTV „Pink“ u jutarnjem programu imamo odluku koja je doneta tek četiri sata kasnije? Ako neko ima odgovor volela bih da mi kaže, pošto do tog odgovora logičkim razmišljanjem nisam mogla nikako da dođem.
Takođe, REM je tokom predizborne kampanje izdao Pravilnik o ponašanju emitera tokom kampanje. Mi rezultate tog izveštaja i sam izveštaj još uvek nismo videli, a od izbora je prošlo kao što svi znate šest meseci, tako da očekujemo od REM izveštaj o zloupotrebi državnih funkcija tokom kampanje. Takođe, očekujemo od njih izveštaj o nadzoru nad radom emitera.
Takođe, treba da vidimo izveštaj o monitoringu medijskog sadržaja tokom medijske kampanje. Tog izveštaja još uvek nema. Mi imamo neke informacije, insajderske informacije da taj izveštaj postoji. Zbog čega se on ne prikaže javnosti, to je pravo svih nas da znamo. Kako nas koji smo u Skupštini, tako i građana i drugih aktera koji su zainteresovani za ovu temu.
REM je morao da vodi računa o ravnomernom predstavljanju političkih kandidata tokom predizborne kampanje, REM se nije oglasio, ostao je nem. Potpuno je ostao nem na brojne zloupotrebe.
Pozvaću se sada na izveštaj Biroa za društvena istraživanja i demokratiju, prema kome je tokom predizborne kampanje od 25. marta do 21. aprila Aleksandar Vučić, premijer Srbije bio na televiziji „Pink“ ukupno 7627 sekundi, a npr. Saša Radulović, lider grupe kojoj pripadam, samo 134. Dakle, mi smo dobili nešto malo više od dva minuta, malo više od dva minuta naspram dva sata koliko je dobio premijer.
Mislim da i sami uviđate koliko je to ogromna razlika i da je tu svakako bilo zloupotrebe političkih i aktuelnih državnih funkcija, što je prema Pravilniku REM bilo nedozvoljeno i nedopustivo. Kao što pretpostavljate da ću reći, REM je i tada ostao potpuno nem.
Takođe, da ne biste mislili da možda razmišljam isuviše pristrasno, pomenućemo i izveštaj OEPS koji je istu stvar potvrdio, koji je rekao da je tokom predizborne kampanje bilo brojnih kršenja, upravo ovog što sam sada napomenula, da su se neslućeno, flagrantno kršila i zloupotrebljavale državne i trenutne političke funkcije prilikom predizborne kampanje. To je dozvoljeno, ne zato što to nama ne odgovara i zato što nam se ne sviđa, to prosto nije u duhu demokratije, a REM upravo treba da se rukovodi demokratskim principima. To više nije ni pitanje opozicije, niti pitanje pozicije, to je pitanje svih nas.
Ako ćemo da imamo kvalitetne medije, kvalitetne medijske sadržaje, ova pravila se moraju poštovati, sviđalo se to nama ili ne. U suprotnom, klizimo u totalitarizam, klizimo u jednoumlje. Klizimo u diktaturu. To nije dobro. Zato što bez slobodnih medija ne postoje slobodna društva. Ako je naš izbor da živimo u slobodnim društvima, moramo to poštovati. Ako naš izbor to nije, onda mislim da nam se, što se tiče medija, ali i celog društva, uopšte ne piše dobro.
Stoga, što se tiče budućih članova REM, mi ne verujemo da oni mogu nešto tu značajno promeniti iz prostog razloga. Svako od njih je mogao, pošto su u pitanju medijski stručnjaci, prepoznatljivi u svojim sredinama i profesijama, svako od njih je mogao da ukaže na neke od ovih nepravilnosti na koje sam ukazala. Svako je mogao da ukaže na kršenje pravilnika, svako je mogao da ukaže na kršenje zakona. Svako je mogao da ukaže na jednoumlje, čak i na vređanje od strane nekih predstavnika vlasti koji vređaju svoje građane. To nigde nije viđeno i REM je na to morao da reaguje, zato što je trebao da spreči nasilje. Trebao je da spreči mržnju. To je njihova dužnost. Oni vrše nadzor i kontrolu, tu moraju da reaguju, a njihove reakcije su izostale. Još jednom REM je ostao potpuno nem.
Mi s pravom sumnjamo da REM ima ikakav legalitet i legitimitet dan danas. Mi sumnjamo da njegovi članovi i njihovi kandidati za članove samog REM-a, mogu nešto da promene, još su i oni između ostalog ćutali. Regulatorni elektronski mediji je ćutao i još ćuti na ogromnu cenzuru koja postoji u ovdašnjim medijima. Možda ćete pitati – ima li dokaza o cenzure? Ja vas pitam ima li dokaza da cenzura nema?
Ukoliko pogledamo izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u njemu ćete videti dva poglavlja, značajna poglavlja, velika poglavlja koja su posvećena upravo cenzuri i upravo pitanjima autocenzura. Možda ćete reći nema cenzura.
Ali, ja bih samo napomenula nekih emisija koje takođe nema. Na radiju B92. Imali smo „Mentalno razgibavanje“, jednu humorističku emisiju, veselog karaktera. Takođe, već dve godine nemamo „Utisak nedelje“ na Televiziji B92.
Sajt „Peščanika“ je redovno bio rušen kad god je objavio neku vest koja nije išla u prilog aktuelnoj vlasti. Takođe, imali smo problem opet na B92, nacionalna frekvencija je u pitanju sa emisijom „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. U pitanju je satirična emisija, a kao što znamo o Zakonu o elektronskim medijima satirične emisije ne podležu nikakvom krivičnom gonjenju, to je satira, to je humor. To moramo kao predstavnici vlasti, predstavnici opozicije da trpimo, sviđalo se to nama ili ne, da li nas to povređivalo ili ne, to je činjenica. Mi smo nosioci javnih funkcija.
Takođe, pomenuću emisiju opet na Televiziji B92, emisija „Dobra zemlja“, emisija o poljoprivredi, jedna takva emisija je skinuta sa programa nakon što je nešto što se nije svidelo vlasti saopšten u toj emisiji. Takođe na Televiziji Vojvodina, emisija „Radar“, izuzetna emisija više ne postoji.
Na Drugom programu RTS emisija „Vidik“ autorke Jasmine Milošević više ne postoji. Na tu emisiju ću se posebno osvrnuti, zato što uprkos reakcijama stručne i naučne javnosti ona je skinuta sa programa. Ova emisija je bila jedina emisija ovakve vrste u regionu. Bila je izričito kritički nastrojena, emisija koja je gradila dijalog, emisija koja je gradila debatu, emisija koja je služila u razmeni mišljenja i jedna takva emisija poput emisije „Vidik“ više ne postoji.
To ne ide u prilog nikome, niti vama, niti nama. Celo društvo zbog toga pati. Celo društvo zbog toga ima štetu zato što nemate debatu, nemate kritičko mišljenje, što nas opet vodi u jednoumlje, a to svakako ne želimo i ne smemo da dozvolimo.
Ono što poslanička grupa DJB može da zahteva i što traži jeste da aktuelni članovi Saveta REM-a podnesu ostavke iz moralnih razloga zbog svih argumenta koje sam ovde navela, zato što ostajući u tom Savetu, bivajući članovi Saveta REM-a daju legitimitet ovakvim nepočinstvima. Tako da bi bilo izuzetno korisno i za njih, pa i za medije, i za društvo u celini da oni podnesu ostavke ili da javno istupe i kažu o svemu onome što se događa u Savetu REM-a.
Kao što sam već naglasila, pitanje slobode medija jeste pitanje slobode društva, jer ako jedno telo dozvoli da bude nadzirano, da bude kontrolisano, a u zakonu i statutu stoji da mora da ono vrši nadzor, da ono vrši kontrolu, onda je veliko pitanje u kakvom mi društvu živimo i kakvom društvu mi zaista težimo.
Dodala bih možda na kraju – da li je zemlja totalitarizma, diktature, cenzure i autocenzure zaista ona Srbija u koju verujemo? Hvala.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem još jednom na povredu člana 106. Poslovnika, stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Dakle, uz svoj poštovanje kolege Filipovića, mi zaista nismo dužni da ovde slušamo niti o paljenju Skupštine, niti o paljenju RTS, niti koji poslanik kako naziva koje mediji, niti o izložbama, niti o svemu drugom što je uvaženi kolega pomenuo.
Današnja tema i dnevni red jeste izbor članova Saveta REM. Molim kolege najljubaznije i apelujem da se zaista držimo dnevnog reda i da isključivo govorimo o temi, kako bismo bili efikasni, kako bismo bili efektivni i kako bismo ovaj odgovoran i važan posao, danas priveli kraju. Hvala.

Uvaženi građani Srbije, kolege narodni poslanici, ja bih se osvrnula prvo na deo koji se tiče kulture, umetnosti i medijima.
Naime, u svom ekspozeu mandatar je naglasio kako ekonomski oporavak društva nije dovoljan ukoliko ga ne prate kulturni i socijalni oporavak društva. S tim u vezi budžeti za kulturu su svake godine sve manji, čime se stiče utisak da kultura uopšte nije bitna.
Ono što je veliki problem jeste što se načelo institucije kulture, najvažnijih institucija kulture često postavljaju partijski nestručni kadrovi koji dodatno urušavaju kulturu ove zemlje.
Bitno pitanje da mediji u Srbiji nisu slobodni, o tome govori Zaštitnik građana, brojne međunarodne ugledne institucije, kao i brojna novinarska udruženja.
Moje pitanje glasi – kada građani Srbije mogu očekivati da će na čelo ustanova kulture da budu postavljeni iskusni, kulturni i obrazovani ljudi iza kojih stoje brojna umetnička i producentska dostignuća, i kada će novinari moći da izveštavaju slobodno, nezavisno od pritisaka, bez straha da će njihovi kritički i istraživački natpisi završiti kao eksponati na pojedinim izložbama? Zahvaljujem.

Ukazano je već na povredu Poslovnika, član 106. stav 1.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, podsećam na povredu člana 106. stav 1. - da govornik može da govori samo i isključivo o tački dnevnog reda.

Takođe, dodala bih da tema nisu skupštinski odbori niti prethodni uspesi ili neuspesi…(Isključen mikrofon.)