Dame i gospodo narodni poslanici, otišli smo malo daleko od teme, ali pozivam se na član Poslovnika koji govori o tome da za ovom govornicom mora da se govori istina. Ja bih samo pitao gospodina Vlahovića kada je govorio istinu: da li je govorio u Skupštini, kada smo o tome razgovarali, kada je isključivo tvrdio da Vlada nema ništa sa privatizacijom "Sartida", da je ceo postupak sproveo stečajni upravnik i da Vlada s tim nema ništa.
Ja sam tada rekao da to nije tačno. Barem mi, što se tiče lokala i lokalnih medija, vrlo dobro znamo kakve fotografije su bile objavljene; gospodine Vlahoviću, da ne imenujem sve ljude, neki nažalost nisu među živima, bili ste na toj fotografiji i govorili o celom postupku koji je sproveden. Tada ste tvrdili da Vlada iza toga ne stoji, već stečajni upravnik. Naravno, postavlja se pitanje zašto je stečaj vodio Privredni sud u Beogradu, a ne u Požarevcu. To nikada nećete da kažete, ne možete da kažete.
Drugo, sada ste potvrdili da tada niste istinu govorili. Sada ste rekli da je Vlada Republike Srbije sprovela najbolju privatizaciju, i to ste još jednom ponovili u Smederevu na lokalnoj televiziji kada ste učestvovali u predizbornoj kampanji gospodinu Mićeviću.
Prema tome, molim, povređen je Poslovnik. Uvažavajući vašu stručnost iz oblasti ekonomskih nauka i vaše poznavanje "Sartida", koje je izvanredno, i vi vrlo dobro znate koliko ste dugo radili u "Sartidu" ispred firme u kojoj ste bili pre nego što ste bili ministar u Vladi Republike Srbije, ne želim nijednog momenta da to umanjim, ali veštom manipulacijom oko ove priče, a pokrenuli ste sami tu priču, obmanjujete i ovaj dom i javnost Srbije. Hvala.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, ipak sam stava da razmislimo malo zajednički oko ovog amandmana, pre svega u danu za glasanje.
Znači, nemamo nikakvu dilemu mi iz SPS-a, a verujem i gospoda iz SRS koji su predložili ovaj amandman, da je registracija poljoprivrednih domaćinstava nešto što je potrebno, nešto što je prisutno u Evropi, što je poznato itd. Konkretno za ovaj zakon imam malu dilemu i razmišljanje.
Nije moguće, neće veliki broj domaćinstava da se bavi ovom organskom proizvodnjom. Limitirani su uslovi da bi se neko bavio organskom proizvodnjom.
Nećemo uspeti da kroz zaštitu podsticajna sredstva mogu da dobiju samo registrovana poljoprivredna domaćinstva, kao i da kroz primenu ovog zakona radikalno napravimo zaokret u smislu registracije poljoprivrednih gazdinstava. Treba raditi na tome, trebalo bi i ova skupština i mi poslanici koji smo iz ove oblasti i na nivou lokala da to podstičemo. Samo ću reći iskustvo iz Smedereva.
U okviru budžeta doneli smo odluku za ovu godinu, a Fond za poljoprivredu postoji još od 1995. godine i uslov da bi ljudi dobili to za ovu godinu je odluka da 2,5% celokupnog budžeta bude taj tzv. mini agrarni opštinski budžet. Uslov je isključivo da budu registrovana poljoprivredna gazdinstva, znači nemamo nikakvu dilemu.
Ovde imam dilemu da možda ovu proizvodnju koja je važna i značajna za poljoprivredu Srbije, koja neće da bude masovna, njom neće da se bavi ne znam koliko domaćinstava.
Mislim da ova mera može čak malo da koči na neki način nešto što mislim da je važno za poljoprivredu Srbije, znači rad na toj organskoj proizvodnji.
Jednostavno, imamo dilemu oko toga, treba razmisliti, apsolutno podržavamo stav i mere Vlade i zakone koji se predlažu da budu registrovana poljoprivredna domaćinstva, ali ovde imamo malu dilemu, jer mislim da će zaista mali broj domaćinstava da ispuni rigorozne uslove za bavljenje organskom proizvodnjom. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče, gospođo potpredsedniče Vlade, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom člana 14. koji reguliše sprovođenje poljoprivredne osnove, a na neki način je vezan za član o kojem ćemo tek da razgovaramo, a to je član 71 – otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Zna se za stav SPS-a, vezano za ovaj amandman.
Ovde u članu 14, pri kraju, gde se definiše godišnji program koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, stoji da pored elemenata iz stava 6. ovog člana on sadrži i podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljište u svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: u državnoj svojini), i to podatke, i da ne čitam četiri tačke koje stoje, već petu – o ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je planirana za prodaju.
S obzirom da smo kod ovog člana, ako postoji volja da se amandman na član 71. prihvati, jednostavno tačka 5) ne treba da stoji ovde u zakonu.
Hvala.

Dame i gospodo, zaista ne znam, nemam te podatke da li Ministarstvo ima favorite ili favorizovane ustanove u ovoj oblasti, ali bih se zaista založio i mislim da je obrazloženje gospodina Mašića i poslanička grupa SPS će podržati...
Mislim da ništa ne smeta, s obzirom da se radi o specijalizovanoj opremi; ispitivanje štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje je visokosofisticirano i iziskuje opremu koja je izuzetno skupa, a mislim da tu nemamo razloga, ako donosimo zakon koji je izuzetno važan za ovo, da ne stoji ovako baš bliže objašnjeno kako je gospodin Mašić obrazložio što se tiče opreme i kadrova.
Što reče gospodin Mika Vlaović, da na neki način i ja malo zloupotrebim ovu govornicu, vezano za poljoprivredne kredite. Ovde smo čuli mišljenja poslanika o tome. Ja sam član Odbora za poljoprivredu i glasao sam za zahtev koji je gospodin Mašić rekao, da je želja Odbora da sazna i vidi koji su to poljoprivrednici dobili dugoročne kredite, za koju namenu i za koju poljoprivrednu proizvodnju.
Imam obavezu da kažem, možda taj čovek gleda sada ovo naše zasedanje, a suprotan je primer, znači, podigao je kredit u visini od 20.000 evra, čovek je sticajem okolnosti iz sela gde sam ja rođen, niti zna bilo koga u ministarstvu, meni se obratio sasvim slučajno jer se lično znamo i problem nije bio na relaciji ministarstva itd, problem je bio u banci. Neću da pominjem banku da ne bih pravio neki negativni, niti koristim reklamu za tu banku, lično sam insistirao da banka na neki način uđe u proceduru i bez ikakvih problema, čovek nema nikakve veze sa bilo kojom strankom, imam obavezu zbog njega da to kažem, možda gleda, dobio je kredit i već dve godine bavi se povrtarskom proizvodnjom vrlo uspešno sa kreditom koji je dobio.

Vrlo kratko. Apelujem na narodne poslanike, posebno narodne poslanike koji su predsednici opština, mislim da će da navijaju za ovaj amandman jer vide korist opština, korist opštinskih budžeta u odnosu na republički budžet.
Naime, član 25. definiše naknadu za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.
Želeo sam da ovim amandmanom na neki način pomognemo opštinskim budžetima, jer mislim, iako na neki način prihvatam i stav Ministarstva da je pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredno u nekim mestima izuzetno profitabilno, da je za celu ovu priču oko poljoprivrednog zemljišta bitno da lokalne samouprave dobiju jednu novu dimenziju i jednu novu obavezu.
Jednostavno, moj amandman ide ka tome da veći deo kolača pripadne lokalnim samoupravama sa lokalnim budžetima, tim pre što je Vlada prihvatila amandman AP da raspodela ide 30, 30, 40.
Znači, s obzirom da je gro poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, mislim da je moguće da se i ovakav amandman prihvati.
U obrazloženju je dato da Vlada, odnosno Ministarstvo nije želelo da narušava odnos vezano i za neke druge zakone, pre svega Zakon o zaštiti životne sredine. Mi smo i tada, socijalistička partija je i tada bila stava...
Dolazim iz grada koji je nažalost poslednjih godina izuzetno zagađen, radi se o Smederevu i "US Steel"-u koji je veliki zagađivač; ovaj odnos za tzv. ekološki dinar, odnosno sredstva koja se uplaćuju u budžet u ovom odnosu kako je u obrazloženju dato 60:40%, krajnje je diskutabilan, jer posledice zagađenja pre svega trpi stanovništvo.
Mislim da ukoliko lokalna samouprava ne dobije odgovarajuća sredstva vezano i za ovo, ne može na odgovarajući način da prati zagađivače i sve ono što vrši zagađenje životne sredine.
Prema tome, ne bih se složio sa ovim obrazloženjem, znači da je vezano i za druge zakone odnos isti, zalagaćemo se da se ti odnosi promene.
Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dobro je i za ovu skupštinu i za partiju koju predstavljate da se držite Poslovnika, naravno i za celu državu. Na neki način zloupotrebljavam ovaj sledeći amandman...
(Predsedavajući: Član je 64, tako da je to sve u sklopu toga.)
Znači, nekoliko reči vezano za velike kombinate i velike sisteme, jednostavno da olakšam duši, što kaže naš narod. U ovoj našoj Srbiji osim dva kombinata postoje i drugi kombinati koji su doživeli ili će doživeti tužnu sudbinu. Svi mi koji smo u ovoj sali smo svedoci svega toga šta se dešavalo i šta je uticalo da do toga dođe.
Naravno, nemam nikakvu želju da optužujem ovde prisutne ljude, ovo ministarstvo i ovu vladu, jer sa tim nemaju nikakve veze, ali još jedan aspekt želim da istaknem, za koji mislim da je važan kada govorimo o velikim sistemima, o velikim kombinatima, a vezan je i za seljake.
Nažalost, složićete sa mnom, mislim da ono što imamo od preradnih kapaciteta je uglavnom bilo, kažem bilo, jer su kombinati uglavnom propali, navešću primer kombinata "Godomin" koji je nekad bio lider u voćarskoj proizvodnji u Srbiji i onoj bivšoj Jugoslaviji. Uz sve probleme koji su pratili poljoprivredu i velike sisteme prethodnih 15 godina, došla je i 2000. godina, došao je jedan menadžment, tada nesposoban da se uhvati u koštac sa svim problemima. Nije se uspelo da se uđe u privatizaciju.
Jedan od razloga zbog čega se nije ušlo u tako nešto je upravo ovo o čemu danas razgovaramo, državna zemlja. Nažalost, ja to odgovorno kažem, nije moglo da dođe do razgraničenja društvene i državne zemlje u PK "Godomin", odnosno opštini Smederevo, "Godomin" se prostire i na teritoriji Velike Plane i Kovina. Jednostavno, nije mogao da uđe u proces privatizacije iz tih razloga, odnosno, toliko je to bilo zamršeno da je došlo do daljeg propadanja kombinata, do smenjivanja rukovodstava, jer se smenilo tri, četiri ili pet menadžmenta u međuvremenu, da se došlo u situaciju da radnici sami, što je paradoksalno, zatraže stečaj.
Zašto ovo pričam? Smederevo je, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, voćarsko-vinogradarski kraj. Ono više nije vinogradarski kraj. Vinogradi su iskrčeni. Zašto? Upravo zbog ovoga što sam na početku rekao, preradni kapaciteti, vinarski podrum je bio u sklopu PK "Godomin". Slažem se i mislim da je bilo pametno restrukturirati takav kombinat ranije, razdvojiti to na manje celine, očuvati ono što je zdravo, ali do toga nije došlo.
Ne želim sada da bilo koga prozivam, a najmanje ljude koji ovde sede ispred aktuelne Vlade Republike Srbije, ali jednostavno moram ovo da kažem u prilog svemu ovome što je govoreno o velikim sistemima i velikim kombinatima, da su seljaci i te kako bili oslonjeni na te velike sisteme, jer preradnih kapaciteta osim velikih sistema nije bilo. Hvala.

Dame i gospodo, predsedavajući, uvažena gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pokušam da kažem nekoliko reči o ovom zakonu, da mi niko ne zameri, a najmanje ministar poljoprivrede, imam jedan kratak osvrt na stanje poljoprivrede u našoj državi, zamolio bih gospodina Vitoševića da to prošlo vreme i posebno cenu pšenice ne spominjemo, jer znamo da je ona bila problem, da tako kažem, svih vlada. Dosovska vlada...
Nije G17 plus tada učestvovao i nije gospođa Dulić bila u toj priči, ali znamo kolika je cena pšenice bila i tada, da se ona nije menjala ni posle tih oktobarskih promena koje ste pominjali, da je izvezena, pa uvožena po mnogo višoj ceni itd.
Hoću da kažem da je prošlo vreme bilo teško za naš narod i ta naša jadna poljoprivreda najviše je, rekao bih, dala danak tome.
Da se ne vraćamo tome, već da se okrenemo budućnosti i vidimo šta nam je činiti, da jedan važan resurs ove zemlje, a to je upravo ovo o čemu danas razgovaramo, to je zemljište, a samim tim i poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja, i određenim zakonim i polemikom koju vodimo dovedemo dotle da bude u funkciji razvoja jedne grane, kao što je poljoprivreda.
Danas kada razgovaramo o poljoprivredi, jer su tema dva, po nama socijalistima vrlo važna, zakona, i to zakon o poljoprivrednom zemljištu i zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti poljoprivrede, interesovanje šire javnosti, pa vidimo i predstavnika te šire javnosti ovde u parlamentu, pojačava se i pored činjenice (a mi socijalisti ocenjujemo to kao dobro u radu ovog ministarstva) da se pri donošenju određenog zakona sprovodi šira javna rasprava stručne javnosti, tako da se i ova dva zakona koja su danas pred poslanicima Narodne skupštine već duži period nalaze na oceni stručne javnosti.
Na početku takođe želim da kažem da mi socijalisti nismo zadovoljni tom zakonodavnom aktivnošću iz oblasti poljoprivrede, odnosno smatramo da Ministarstvo poljoprivrede nije ponudilo veći broj zakona, iako su planovi (bar ono što je kao plan dostavljeno skupštinskom Odboru za poljoprivredu) bili dosta ambiciozniji, ali prihvatićemo ovo što je gospođa ministar rekla – da nije najvažniji kvantitet, da je važniji kvalitet.
Ipak, ono što je Odboru dostavljeno kao plan rada, nažalost, u Skupštini se nije realizovalo. Znamo da nas iz mnogih oblasti očekuju zakoni, zakoni su potrebni; čini mi se da je danas zakazana javna rasprava zakona o zadrugarstvu. Iako za taj zakon nije zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, ipak mislimo da i Ministarstvo poljoprivrede mora i te kako da se uključi, naravno i resorni Odbor za poljoprivredu. Gospodin Rafailović je i na Odboru za poljoprivredu nekoliko puta inicirao i zalagao se da, ako se niko drugi ne seća iz Vlade, da li jedno ili drugo ministarstvo, Odbor inicira donošenje ovog zakona, jer je situacija, što se zadrugarstva tiče, teška.
Ono je, po našoj oceni, skromnoj, vrlo važno za funkcionisanje poljoprivrede, jer nije poljoprivreda Srbije samo poljoprivreda Vojvodine, gde su veliki posedi; poljoprivreda Srbije je i poljoprivreda uže Srbije, gde su mali posedi, gde su sitni proizvođači, gde je bez organizovanog okupljanja poljoprivrednika pojedinih specijalnosti jednostavno nemoguće da se funkcioniše.
Mi socijalisti smatramo da je iz oblasti poljoprivrede potrebno usvojiti mnogo veći broj zakona, jer su problemi u poljoprivredi veliki.
U zakonu o poljoprivrednom zemljištu kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona navodi se realizacija Strategije poljoprivrede Srbije. Ozbiljno smo se bavili u našim partijskim organima, o tome smo razgovarali sa gospođom ministrom na poslaničkoj grupi – iniciramo, tražimo, molimo da Strategiju poljoprivrede koju je usvojila Vlada, o kojoj se Odbor za poljoprivredu izjasnio pozitivno, znači predstavnici svih stranaka u tom odboru, da kažem bili smo jednoglasni, mislimo da bi ta strategija trebalo da bude predmet razmatranja i Skupštine, odnosno da Skupština razmatra Strategiju razvoja poljoprivrede.
Mislimo da bi se mnoge nedoumice koje postoje, eventualno i razlike, svele na manju meru, evo koristim i ovu priliku, mada je i gospođa Dulić rekla da nema ništa protiv da to bude i tema skupštinske rasprave, znači, apelujem da Skupština razmatra Strategiju i da se otklone mnoge nedoumice kod donošenja budućih zakona iz oblasti poljoprivrede, za koje, kako to gospođa Dulić često zna da kaže, ta strategija predstavlja kišobran.
Kada su u pitanju zakoni iz poljoprivrede, zašto je interesovanje javnosti veliko, a to se, kao što vidimo i iz današnje rasprave, vidi. Mislimo da su problemi u poljoprivredi veliki. Naravno, ne želim ovog puta da kažem da je isključivo odgovornost ovih ljudi koji sede ovde u prvom redu i ministra poljoprivrede. Problemi su akumulirani duži niz godina. Dozvolite mi da iskažem stav moje poslaničke grupe o trenutnoj situaciji u poljoprivredi. Naravno, pozdravljamo sve mere koje Ministarstvo čini da se ovo promeni.
Znači, od 2000. godine naovamo vodi se politika čiji je cilj da se uveze skoro sve za prehranu građana, a što Srbija inače proizvodi. Mi uvozimo danas, nažalost, dame i gospodo, da ne kažem sve, ali pobrojaću neke osnovne proizvode. Uvozimo čak i pšenicu, paradajz, krastavac, beli i crni luk, krompir, jabuke, kruške, meso, sve vrste mesnih prerađevina, mleko, slatkiše i druge konditorske proizvode, sokove itd. Jednom rečju, uvozimo sve što Srbija proizvodi ili bar može da proizvede.
Posledice svega toga po poljoprivredu i seljaka, a rekao bih i nacionalnu ekonomiju, velike su: seljak nema kome da proda svoje proizvode, a država odvaja stotine miliona dolara za uvoz hrane. Jedinu korist imaju uvozni lobiji, koji dobro zarađuju, nezasluženo se bogate zbog ovakve politike.
Privatizacija u poljoprivredi – naravno, znamo da odgovornost za to ne snosi Ministarstvo poljoprivrede, ali mislim da se ta situacija i te kako odražava na opšte stanje u poljoprivredi – odvija se kroz stečajeve, rasprodajom, prodajom u bescenje. Novi vlasnici krčme imovinu, a radnici u najvećem broju preduzeća nemaju nikakve koristi.
Poštovane dame i gospodo, seljaci su u celoj ovoj priči potpuno isključeni iz privatizacije, a oni su takođe učestvovali u stvaranju nacionalnog bogatstva zemlje.
Moram da kažem, prvobitni zakoni o privatizaciji, koje je donosila Socijalistička partija Srbije, odnosno imala odgovornost za njih, takođe seljake nisu tretirali. Mislim da to nije dobro.
Što se tiče samog zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, to je zakon koji je trebalo, po nama, mnogo ranije da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer zakon je potreban našoj poljoprivredi iz više razloga, to smo čuli ovde i od gospođe ministra, znači, donošenje poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, i to za teritoriju Republike, autonomne pokrajine i opštine.
Definiše zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uređenje poljoprivrednog zemljišta, korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Tu dolazimo do malog problema, uslovno rečeno, što se tiče nas socijalista. O tome smo razgovarali sa gospođom ministrom. Imamo određene dileme, da ne kažem strah od prodaje državne imovine, iako uvažavamo stav i ljudi koji se bave time, a i gospođe ministra, da je i u prethodnom zakonu takva mogućnost postojala.
Znači, plašimo se da jedan od najvažnijih resursa ove zemlje, znači poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, ne daj bože, po bagatelnoj ceni ode i proda se tajkunima koji, nažalost, kao što znamo, kroz privatizaciju velikih sistema, pre svega društvenog zemljišta u Vojvodini, dolaze do izuzetno krupnih poseda.
O tome je gospodin Mika Vlaović često govorio i na Odboru za poljoprivredu, da takve posede niko nikada nije imao u Vojvodini.
Kao poslanička grupa smo uložili jedan amandman, ministar to zna, gde tražimo da zakon eksplicitno kaže da se zabranjuje prodaja državnog zemljišta.
Imamo objašnjenje koje je razumno i koje možemo da shvatimo, ali su naše dileme, nemojte da nam zamerite, takve da, ne daj bože, neko to zloupotrebi, iako je jasno rečeno članom 1. da je taj proces prodaje državne zemlje nemoguć dok se ne izvrši proces restitucije.
Takođe, naš principijelni stav ovde, o tome će govoriti gospodin Hranislav Perić, što se tiče obrazovanja uprave za poljoprivredno zemljište – mislili smo, mada smo čuli podatke koji su nas malo demantovali, da je naše Ministarstvo poljoprivrede, u poređenju sa ministarstvima poljoprivrede zemalja u okruženju, koje imaju slične površine, znatno manje i da nas na neki način malo demantuje oko ovog.
Ovde je još jedna naša dilema i o tome ćemo da govorimo, iako smo dosta razgovarali i na poslaničkoj grupi i na neki način prihvatili objašnjenje gospođe ministra poljoprivrede.
Uložen je jedan amandman, o tome će gospodin Smiljanić da govori – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se u dugoročni zakup na 20 godina, bez javnog oglašavanja, sadašnjem korisniku zemljišta kada: sadašnji korisnik zemljišta uzima u zakup celokupnu površinu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; ako to poljoprivredno zemljište čini bazu reprolanca (ratarstvo - stočarstvo - prerada) i ako je sadašnji korisnik zemljišta vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, višegodišnjih zasada, ribnjaka i drugih proizvodnih objekata veće vrednosti na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup.
Zašto smo uložili ovaj amandman? Na neki način smo prihvatili objašnjenje ministra, ali ipak imamo veliki strah.
Ti veliki sistemi su, nažalost (to je činjenica, sa kojom mislim da će i ljudi iz Ministarstva i ministar da se slože), jedini koji trenutno u našoj zemlji imaju preradne kapacitete. Mislim da je veliki problem naše poljoprivrede vrlo nizak stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda.
Ako želimo (a mislim da u ovoj sali nema niko dilemu, posebno ljudi iz Ministarstva) da poljoprivredu dignemo na jedan viši nivo i pružimo mogućnost našim seljacima da valorizuju tu svoju proizvodnju na jedan viši način, bez preradnih kapaciteta toga, mislim da ćete se složiti sa mnom, nema.
Kažem, nažalost, veliki kombinati su u vrlo teškom položaju, nalaze se u procesu stečaja. Ti stečajevi obično dugo traju.
Samo ću da navedem primer iz mog kraja, koji je frapantan, koji možda nije ni za pominjanje, ali jednostavno je istina. Smederevski kraj je bio vinogradarski kraj.
On više to nije. Zašto? Zato što je Poljoprivredni kombinat "Godomin", nažalost, već duže vreme u velikim problemima. U okviru kombinata "Godomin" postojao je vinarski podrum. "Godomin" je u stečaju, ljudi su bili primorani, jer je jedini kapacitet bio...
Mi nemamo, nažalost, takve proizvođače, još to nije zaživelo; imamo u širem okruženju Krnjeva, postoje ti tzv. mali podrumi, što je apsolutno dobro. Ali, jednostavno, seljaci su svoje vinograde iskrčili, društveni vinogradi su zapušteni, ne obrađuju se već tri godine.
To je nešto što, sa čime će i gospođa Dulić da se složi, nije za ponos nikoga od nas ovde, a naravno ni ljudi iz Ministarstva, da je vinogorje koje ima izuzetno dugu tradiciju, koje je u skoroj prošlosti izvozilo čak i na područje SAD, uništeno.
Zato ostajemo pri ovom amandmanu, jer se plašimo da na ovakav način pocepamo te velike sisteme i možda zatvorimo, možda će to da bude za kraći period; možda će procesom privatizacije da dođu neki novi vlasnici, koji će možda i bolje da organizuju preradu i finalizaciju poljoprivrednih proizvoda od postojećih, slažem se sa tim, ali plašim se da trenutno možemo da dovedemo do toga da zbog nepostojanja kapaciteta, uništavanjem tih preradnih kapaciteta, ne možemo da dobijemo viši stepen finalnih proizvoda i da na takav način valorizujemo poljoprivrednu proizvodnju na bolji način od dosadašnjeg.
Pošto, nažalost, vreme ističe, pokušaćemo da kroz diskusije poslanika SPS-a i kroz amandmane kažemo nekoliko reči, vezano za ovu problematiku koju sam ovog puta načeo.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živojin Stefanović i ja, u ime SPS-a, podneli smo amandman na član 9. Kao što smo već čuli, član 9. govori o proizvodnji duvana, odnosno o proizvođačima duvana. Naš amandman se odnosi na to da se u članu 9. stav 1. posle reči "zemljoradnička zadruga" stavlja zapeta, briše se slovo "i", a posle reči "preduzetnik" dodaju se reči "i poljoprivrednik". U istom stavu u tački 2) broj i reč "5 ha" zamenjuju se brojem i rečju "1 ha".
Šta je suština? Čuli smo dosta u uvodnim napomenama gospođe Radete povodom ovog amandmana. Mislimo da je proizvodnja duvana i te kako značajna kao poljoprivredna proizvodnja za pojedine naše poljoprivredne proizvođače, za seljake, da nije dobro da se zakonom onemogućava da poljoprivredni proizvođač svojom direktnom proizvodnjom konkuriše na tržištu sa tom proizvodnjom i da ga teramo da se udružuje u zemljoradničku zadrugu i u neke druge privredne subjekte, već da može sa svojom proizvodnjom slobodno da konkuriše na tržištu. Uostalom, za tako nešto ima dosta primera. Na jugu Srbije mnogo ljudi se bavi ovom proizvodnjom. To je razlog zbog čega apelujemo na poslanike da ovaj amandman prihvate.
Takođe, zašto smo predložili da se reči "5 ha" zamene rečima "1 ha"? Nije realno u tim krajevima na jugu Srbije... Prosečne parcele u Srbiji su daleko ispod 5 ha, a na jugu Srbije je to kudikamo manje. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje, da mi ne zamere pojedini poljoprivredni proizvođači, proizvođači koji imaju svojih 5 ha.
Takav rigorozan stav, vezano za ovu proizvodnju... A svi znamo, posebno ljudi sa juga Srbije znaju da se proizvodnjom duvana bave ljudi na malim parcelama. To su sitne parcele, dvadesetak ari. Kamo sreće da je veća proizvodnja i da je to unosna proizvodnja. Jednostavno, nema takvih parcela na kojima bi mogla da se organizuje proizvodnja.
Iz ovih razloga apelujemo na narodne poslanike i na predstavnike Vlade da ovaj amandman prihvate. Mislim da ništa ne remeti zakon da poljoprivredni proizvođač, poljoprivrednik ili seljak ima ravnopravan položaj u ovom zakonu sa preduzetnikom, sa zemljoradničkom zadrugom, sa drugim privrednim subjektima, jer mislim da on time što se dugo godina bavi ovom proizvodnjom to i zaslužuje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želja nas trojice poslanika koji smo podneli amandman ispred poslaničke grupe Socijalističke partije je, uvažavajući važnost puteva i njihovo održavanje i sredstva koja su potrebna, da se u članu 16. tačka 2) procenat "10,0%" zameni procentom "35%", kako bi ljudi koji se bave ovom problematikom obezbedili pristojnija sredstva za održavanje puta, a verujem da bi vrlo rado prihvatili ovakav amandman.
Apelujem na poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, kako bismo imali kvalitetnije i bolje puteve i bolje održavanje. Hvala.

Vrlo kratko, da dam podršku ovome što je rekao kolega Kekić, da kažem, jedan apel i molba da se ovaj i ovakav amandman prihvati. Nisu samo šumska gazdinstva, radi se i o velikim kombinatima. Recimo, u Smederevu "U.S. Steel" kao veliki kombinat koji i te kako koristi javne puteve za dovoženje imputa za proizvodnju, naravno, načinom prevoza i vozilima koja se koriste, i te kako ugrožava puteve.
Teško je to regulisati na nivou lokalne samouprave i tako velikih sistema kakav je "U.S. Steel",a ranije "Sartid".
Mislim da je amandman na mestu i da bi bilo dobro da ministar svojim aktom reguliše ovakve stvari i da zaštiti javne puteve.

Hvala, gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, gospodine Krnjajiću, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je ponovo, kao što smo čuli, kao što znamo, zakon o veterinarstvu. To kako je on dugo pripreman i kako ima "sreću" da bude po drugi put u skupštinskoj proceduri, mislim da na neki način govori o važnosti tog zakona. To je jedan od ključnih zakona u procesu pridruživanja EU. Pripada grupi zakona iz oblasti poljoprivrede, gde negde oko 35% ukupnog prilagođavanja mora da prati zakonska regulativa.
Odmah da kažem, na početku, da su nesuglasice i izvesne nedoumice koje su postojale u poslaničkoj grupi SPS na sastanku sa ljudima zaduženim za ovu oblast iz Ministarstva poljoprivrede i sa ministrom poljoprivrede, kako da kažem, usaglašene i uvažavajući značaj ovog zakona i regulative koju ovaj zakon tretira, poslanička grupa SPS će podržati i glasaće za zakon o veterinarstvu. Slično je i sa zakonom o agenciji. Mislim da je izvestan broj amandmana koje su podneli poslanici SRS-a važan, a pre svega oni koji se odnose na akreditaciju, a o tome ćemo naravno reći svoj stav kada budemo razgovarali o amandmanima.
Ovaj zakon je veoma važan, mislim da ćemo oko toga svi da se složimo, a između ostalog, definiše i determiniše dalji razvoj stočarstva. Znamo koliko je to značajno za poljoprivredu naše zemlje, jer stočarstvo je viša faza prerade ratarske proizvodnje. Ako mislimo da razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, ako je poznata činjenica da se 42% bruto dohotka naše države ostvaruje u poljoprivredi, to govori o značaju ovog zakona.
Zakon tretira nekoliko oblasti, a pre svega reorganizaciju veterinarske službe. Zatim, mislim da je vrlo važno ovo što se tiče osnivanja veterinarske komore. Ona je, naravno, postojala i do sada, ali njena uloga nije bila prevashodna i značajna u tom smislu. Veterinar može da dobije, odnosno da izgubi licencu, što je po meni vrlo važno.
Ono što je važno, a mislim da je gospodin Mašić to rekao u svojim uvodnim napomenama, to je da je izvestan broj amandmana, a pre svega amandmana poslanika SRS za koje su dobili podršku i nas poslanika iz poslaničke grupe SPS, ugrađen. Mislim da je to dobar gest i dobar potez od strane ljudi iz Ministarstva. Prema tome, zakon je važan, a mi shvatamo njegov značaj i s tim u vezi je i ovakva odluka vezana za podršku ovom zakonu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, uvaženi predstavnici Ministarstva, gospodine Krnjajiću, ja sam i u načelnoj raspravi nekoliko reči rekao, vezano za ovaj amandman, na neki način, uvažavajući i stavove Ministarstva, ali jednostavno izneo bih još par napomena zašto mislim da bi bilo dobro eventualno usvajanje ovog amandmana, a to je da se u članu 16. stav 1. posle tačke 12) unosi nova tačka 13) koja glasi: "Sprovodi mere zdravstvene zaštite životinja utvrđene programom mera zdravstvene zaštite životinja".
Ministarstvo je i predvidelo takvu mogućnost u pojedinim situacijama, a ja mojim amandmanom pokušavam na neki način da izjednačim i pružim mogućnost jednom, prema mojim podacima, velikom broju veterinara koji rade u Srbiji. Mislim da se ovakvim rešenjem na neki način krši pravo, prema mojim podacima, negde više od polovine veterinara koji rade u okviru veterinarskih ambulanti. To je jedan razlog.
Drugi razlog: poslovi koji se vrše u programu mera, a to je vakcinacija, vađenje krvi, spadaju u opštu veterinarsku praksu i mislim da nema razloga da se uskraćuju prava pojedinim kolegama, odnosno veterinarima; prosto, ove mere spadaju u neke osnove veterinarske prakse.
Zatim, u pojedinim naseljenim mestima nema ekonomske opravdanosti za osnivanje veterinarske stanice, tj. zapošljavanje tri veterinara zbog malog broja stoke. U ovom slučaju veterinar koji ima veterinarsku ambulantu i koji inače pokriva teren, govorim o malim mestima u Srbiji kojih ima mnogo, u slučaju kada se sprovode mere zdravstvene zaštite životinja i dolazi drugi kolega, na neki način se dovodi u podređen položaj, jer domaćin koji je navikao na dotičnog veterinara može na neki način da stekne pogrešnu sliku o njemu da je nesposoban da vrši te mere.
Ministarstvo je sledećim članom ili jednim od narednih članova predvidelo ovakvu mogućnost da na terenu, odnosno u situacijama gde nema veterinarskih stanica, ovlasti veterinarsku ambulantu za vršenje ovakvih slučajeva. Svojim amandmanom se zalažem i predlažem još jednom da se takva mogućnost pruži veterinarskim ambulantama.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem zašto je predlog ovakav. Želja je bila da se spreči mogućnost prenošenja zaraznih bolesti putem prevoza životinja i to je jasno. Međutim, moramo da pogledamo istini u oči: kakva je situacija u ovoj ovakvoj našoj Srbiji, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman biće onemogućeno da ljudi sa onim brojem stoke koliko imaju po Srbiji, po malim mestima, po malim selima izvezu svoju stoku na pijacu. Znači, na ovakav način kako je zakonom predviđeno, to je praktično nemoguće.
Samo da kažem, i gospodin Mika Vlaović je svojevremeno ovde za ovom govornicom rekao, zamolio Vladu, odnosno MUP da u vreme velikih akcija u poljoprivredi, kada je setva, žetva itd., saobraćajna policija ne bude toliko rigorozna u smislu kontrole saobraćaja, jer nama, nažalost, traktori i poljoprivredna mehanizacija, poljoprivredne mašine nisu registrovane, ni ono što je neophodno po zakonu.
Na ovakav način mislim da parališemo mogućnost da uopšte dolazi do prometa stoke, a mislim da u stručnost gospodina Mašića i njegovog predloga da to bude bar jedna opština... Mada će i tu biti problema, jer ima dosta situacija u Srbiji da je glavna pijaca na području jedne opštine, a nekoliko opština gravitira prema ovoj pijaci, vašaru ili gde se već vrši prodaja stoke i gde dovoze seljaci svoju stoku.
Prema tome, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu prihvatio ovaj amandman, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj amandman. Još jednom apelujem, ukoliko Vlada već ne želi da prihvati, da poslanici podrže ovaj amandman u danu za glasanje.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji se jako dugo pripremao i po svim stručnim ocenama dobar zakon, za koji očekujemo da ima dugu primenu u Srbiji.
Zaista ne vidim razloga zašto, uvažavajući sve ovo što smo čuli, da klonirani embrioni, da je to neka budućnost, znači, ako očekujemo da zakon dugo bude primenjivan, a nema razloga da ne bude, jer oko njega se i stručna javnost javlja, ukrštaju se koplja, u pozitivnom smislu, došlo se do dobrog teksta.
Mislim da je ovo dobar amandman i da treba, uvažavajući činjenicu da će zakon biti dugo u primeni, da se ogradimo jednostavno i da zabranimo uvoz kloniranih embriona, bez obzira što to sada nije aktuelno, jer ne postoji ni trgovina, to je još uvek na nivou naučnih istraživanja itd. Da bismo se mi obezbedili i da bi ovaj zakon bio kvalitetniji, poslanička grupa SPS će podržati ovaj amandman. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u prilog ovome da je ovaj zakon, po meni, malo na brzinu pripremljen i da treba debelo izvagati da li ga prihvatiti ili ne, samo jedna ispravka koja mora da se kaže ovde. Na strani 5, gde su pobrojane regionalne veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, pod brojem 29. stoji – Poljoprivredna stanica "Smederevo", Kolari. Ta institucija uopšte ne postoji. Postoji Zavod za poljoprivredu "Smederevo", Kolari, ovako kako stoji. Prema tome, to je samo dokaz da se u pripremi ovog zakona išlo prebrzo, brzopleto i da treba debelo izvagati da li ga treba prihvatiti.