SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ

Narodna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Sanda Rašković Ivić bila je narodna poslanica dva puta do sada, prvi put u devetom sazivu, od 2012. do 2014, i drugi put u desetom sazivu, od 2016. do 2020. godine.

U devetom sazivu bila je članica Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za spoljne poslove.

U desetom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Pokret za spas Srbije - Nova Srbija.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 12. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Narodna stranka. Članica je Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za zdravlje i porodicu, i zamenica člana Odbora za spoljne poslove i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Takođe, članica je Delegacije u Interparlamentarnoj uniji.

BIOGRAFIJA

Rođena je 8. januara 1956. godine u Zagrebu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Šibeniku, a na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je 1980. godine. Specijalistički ispit iz psihijatrije položila 1986. godine, poslediplomske studije iz psihoterapije 1989, a 1993. godine doktorirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je mnogih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije i članica Svetskog udruženja psihoterapeuta i Srpskog lekarskog društva.

Po završetku fakulteta radila je u Šibeniku kao lekarka opšte prakse. Radila je u psihijatrijskim bolnicama „Popovac“ u Popovcu i „Vrapče“ u Zagrebu, a potom i na Klinici „Rebro“ Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Po dolasku u Beograd 1991. radila je u bolnici „Laza Lazarević“, gde je od 2000. bila je i načelnica i v.d. direktora.

Od februara 2001. do februara 2003. godine bila je republička komesarka za izbeglice.

Od 2003. do 2005. radila je u privatnoj Neuropsihijatrijskoj ordinaciji „Dr Jovan Rašković“.

Od 2005. do 2008. godine bila je predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Komisije za primenu Vojnotehničkog sporazuma i Koordinacionog tela za jug Srbije.

Od 2008. do 2011. bila je na ambasadorka Srbije u Italiji.

Od 2011. bila je redovna profesorka psihijatrije na Visokoj strukovnoj školi zdravstvenih studija.

Političko delovanje započela je u Demokratskom centru, gde je bila članica najužeg rukovodstva. Napustila ga je 2003. godine i iste godine postala članica Demokratske stranke Srbije. Za potpredsednicu stranke izabrana je 2005. godine, a u oktobru 2014. godine i za predsednicu stranke. Ostavku na tu funkciju podnela je 2016. godine, a zatim i isključena iz stranke.

Na Osnivačkoj skupštini Narodne stranke u oktobru 2017. godine izabrana je za potpredsednicu te partije.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 06:37

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 4 dana

Poštovana gospođo Rašković Ivić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 4 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 7 godina i 7 dana i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 05.09.2023.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ja ću postaviti pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću.

Naime, predsednik Srbije je nedavno izjavio da će povodom maltretiranja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tražiti hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN.

Koliko znam on to do danas nije uradio iako je tu izjavu dao pre nekoliko nedelja i ja ga pitam zašto to nije učinio, zašto nije tražio hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN onako kako je rekao?

Ako je razlog tome da ove apstinencije od nesazivanja sednice, odnosno njegovog traženja da se to učini to što je Albanija predsedavajuća sada Savetom bezbednosti UN, ja bih samo podsetila ovaj visoki dom i našu javnost da je upravo glas Srbije bio taj koji je Albaniju plasirao u mesto te velike petnaestorice u Savet bezbednosti UN, a da Srbija nije istakla ni svoju kandidaturu za to.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je čovek koji je 30 godina u politici. On je čovek koji je više od jedne i po decenije na vlasti. On bi kao takav trebalo da zna i da shvata značaj izgovorene reči i da ta izgovorena reč, pogotovo kada dolazi iz usta šefa države obavezuje.

Moje sledeće pitanje ide ka ministru informisanja, gospodinu Mihajlu Jovanoviću i takođe ka predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Naime, na Pinku je počeo novi rijaliti sa jednim, da nije tragično, bilo bi smešno, nazivom „Elita“ i on je, tu učestvuju isti oni učesnici koji su tu bili i ranije, bez obzira što je predsednik Vučić od Željka Mitrovića tražio da on ukine emitovanje rijalitija i ovaj mu je to izrikom obećao.

Ja pitam obojicu i ministra informisanja i predsednika Vučića da li su oni svesni da se Željko Mitrović poigrava i ruga sa autoritetom predsednika države?

To predstavlja ustvari jedno strašno zbunjivanje za sve one ljude koji veruju da je predsednikova reč svetinja.

Postavljam pitanje, da li to oni priznaju da je Željko Mitrović veći katolik od Pape, da li je on u stvari predsednik države i da pogotovo sada, kada se uortačio sa ambasadorom Hilom, može da radi što hoće.

Moje treće pitanje ide ka premijerki, ka gospođi Brnabić i novoj ministarki prosvete, profesorki Slavici Đukić Dejanović.

Naime, kada smo razgovarali na sednici posle tragedije koja se desila u školi „Ribnikar“ i Mladenovcu, tada sam ja u ime moje poslaničke grupe Narodne stranke, iznela jedan predlog o tome da bi svaka škola morala da ima barem po jednog pedagoga, psihologa, ali i defektologa.

Gospodin Milija Miletić je govorio o tome koliko su defektolozi u stvari potrebni u školama. Evo danas je 5. septembar, imalo se vremena, nekoliko meseci, koliko znam, još uvek postoje škole koje nemaju psihologe, a o defektolozima nema ni reči.

Pitam se, s obzirom da je taj predlog usvojen i označen kao dobar, kada će se sa tim početi? Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2023.

Zahvaljujem predsedniče.

Dame i gospodo prisutni u sali, poštovani građani Srbije, ne postoje reči kojima bi se mogla opisati dubina tragedije koja je Srbiju zadesila. Jedan dečak od 13 godina ubio je devetoro svojih drugova i čuvara, a onda samo dan i po kasnije jedan mladić, koji neman ni 21 godinu, ubio je još osmoro.

Ostale su za tom decom i mladošću neispisani knjige života, roditelji, bake i dedovi, braća i sestre, prijatelji da nose tešku i veliku tugu i ona nikada neće proći.

U Srbiji je u prva četiri meseca ubijeno 17 žena, 15 žena i dve devojčice, a u našoj zemlji na 100 hiljada ljudi imamo 15 samoubistava, u Grčkoj taj broj iznosi pet, u Italiji iznosi šest.

Najlakše bi bilo reći da je to sudbina koja čeka u zasedi, ali nije sasvim tako i u svemu ovome nema nevinih. Da bi se uradio zločin potrebno je nekoliko faktora. Jedan je svakako genetika, jedan je struktura ličnosti koja se razvija razvojem i uticajem porodice. Treći faktor jeste okruženje, okolina, odnosno atmosfera u društvu.

Hajde da krenemo prvo od porodice. Mi roditelji smatramo da je sve u redu ako nam je dete mirno, ako donosi kući odlične ocene, ako još ide na takmičenja, ako još profesori pri tome hvale njegovu darovitost, ako smo im obezbedili dobre patike i mobilne telefone, ali grešimo.

Vi kažete da sistem nije zakazao. Mislim da grešite i vi, jer gde je bio sistem kada je jedan otac svog trinaestogodišnjeg sina vodio u streljanu da se tamo trenira kao da je komandos. Mene zanima da li ste proverili koliko još takve dece u Srbiji odlazilo u streljane, šta je sa tim u vezi preduzimano i šta se sada preduzima?

U Srbiji ima 1.800 škola. Jedan deo tih škola nema psihologa, a i one koje imaju psihologa dešava se da je dva do tri meseca u ovom letnjem polugodištu, drugom polugodištu psiholog zauzet testiranjem prvaka.

Zato ja predlažem da svaka škola treba da ima psihologa, po dva ili tri ako je škola veća, pedagoga i defektologa. Zašto defektologa? Zato što mnoga naša deca imaju probleme sa mucanjem, sa disleksijom, sa disgrafijom. Na taj način postaju frustrirana i laka meta vršnjačkog nasilja.

Taj tim psihologa, pedagoga i defektologa koštao bi koliko košta jedan pripadnik specijalnih jedinica, a evo najavljeno je da ćemo imati 5.000 novih pripadnika specijalnih jedinica.

Upravo taj tim psihologa, pedagoga i defektologa treba da budu specijalne jedinice u odbrani mentalnog zdravlja naše dece.

Za ubicu iz Mladenovca sistem je zakazao, ali postojala je prava hronika najavljenog zločina. Uostalom, o tome nam je govorio i ministar Gašić. On je rekao, citiram – da od prijave iz juna 2020. godine do danas nema traga ishodu.

Takvu vrstu najavljenog nasilja vrlo često imamo i kod žena koje su žrtve nasilja, kod femicida. Zato je moj sledeći predlog da femicid postane posebno krivično delo, da se formira telo za praćenje femicida, telo koje bi imalo zadatak da napravi analizu svakog pojedinačnog slučaja da vidi gde je zapelo, u MUP-u ili je u centru za socijalni rad, Tužilaštvu ili nekom trećem mestu i da se tako, na taj način preduprede neke nove potencijalne tragedije.

U našem društvu ima mnogo nasilja i o tome ne treba govoriti. Ono nas vreba sa malih ekrana, iz škola. Ima puno mobinga u preduzećima, u ustanovama. Nažalost, verbalnog nasilja imamo ovde i u Skupštini.

Na kraju, ministarke gospođe Grujičić, ministarke zdravlja nema, ali moj sledeći predlog koji bi delovao takođe preventivno, ali i figurativno jeste da je Srbiji veoma neophodna korenita promena zaštite mentalnog zdravlja, slična onoj koju je sproveo italijanski psihijatar Franko Bazalja 1978. godine u Italiji. To je psihijatrija u zajednici gde praktično svaka opština i opštinica, svaki kvart ima svoj mali centar za mentalno zdravlje gde rade stručnjaci koji vode računa i kojima 24 sata mogu da se obrate ne samo psihijatrijski bolesnici, nego i ljudi koji su u nekoj duševnoj patnji? Ja bih vas pitala – a ko je nije imao barem jednom u životu?

Što se tiče samim mera Vlade, jedan deo mera jeste represivan i taj deo represivnosti možda je u ovom trenutku, kažem možda, i potreban. Međutim, samo sa represivnim merama, a bez prevencije nećemo mnogo postići.

Na samom kraju ja bih se osvrnula na vašu burnu reakciju, gospođo predsednice Vlade. Ta reakcija je bila naročito burna na našeg kolegu gospodina Aleksića koji je rekao da je profesorka Pejović kućna prijateljica porodice Kecmanović.

O profesorki Pejović ja mogu da kažem sve najbolje. Ona je vredna i radna žena, ona je i dobar doktor, ali ako je ona stvarno kućna prijateljica, i zarad nje i zarad javnosti, bolje bi bilo da se povuče iz „Ribnikara“. Ako nije, ako se dokaže, ako vi dokažete da nije, ja sam spremna da se izvinim.

Gospođo predsednice Vlade, vama onakva reakcija je neprimerena, i kao ženi i kao predsednici Vlade, ma koliko ja razumela da ste vi od krvi i mesa. Vi bi kao predsednica Vlade morali da pokazujete poštovanje i empatiju prema svima.

Imam lično jako dobro iskustvo sa vama jer ste u trenutku moje vrlo velike životne tragedije stali uz mene i pokazali mi i empatiju i poštovanje.

Dakle, vi to možete, a kao predsednica Vlade mislim da vi to morate.

Ne zamerite i hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministri sa saradnicima, poštovani građani Srbije, u zemlji u kojoj jednom nedeljno pogine barem po jedan radnik na svom radnom mestu, a oko hiljadu i više od hiljadu ih biva povređeno ili obogaljeno, trebalo je mnogo ranije doneti precizniji i rigorozniji zakon koji bi regulisao bezbednost i zdravlje na radu, a što je posebno važno, treba i obezbediti mere za njegovo sprovođenje.

Usvajanje Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nekako se poklopilo sa smrću dveju radnica koje su radile u stranim kompanijama. Jedna radnica koja je radila u "Leoniju" u Kraljevu umrla je od posledica pada, premorena zbog smene koja je trajala nekoliko dana po deset sati i ubrzanja trake da bi se postigao target. Druga radnica koja je radila u "Asteru" u Nišu je umrla od srčanog udara, pozlilo joj je na poslu, nije joj bilo dozvoljeno da napusti halu i to je platila životom.

Radnici iz ovih dveju firmi su tražili još u avgustu mesecu prošle godine da dođe inspekcija i da nadzire rad i iskontroliše šta se tu dešava, međutim, inspekcija se nije pojavila, možda i zbog toga što samo 237 inspektora je zaduženo za 400.000 privrednih subjekata. Ministar je rekao da će taj broj biti povećan na 360, a mi smatramo da taj broj treba da bude višestruko povećan, da bi do kontrole i reda konačno došli.

Dobro je da ćemo dobiti registar povreda na radu, međutim, loše je to što nećemo, barem ne tako skoro, dobiti registar profesionalnih bolesti.

Da pomenem da u Srbiji ima samo 95 lekara medicine rada koji su zaduženi za celu Srbiju, a lekari medicine rada se mnogo bolje razumeju u profesionalne bolesti nego što je to izabrani lekar. Recimo, da bih ilustrovala taj problem, reći ću samo da je prošle godine dijagnostikovano 500 karcinoma pluća, a od toga je samo jedan karcinom pluća dijagnostikovan kao profesionalna bolest zbog kontakta sa azbestom.

U rudniku „Soko“ pre malo više od godinu dana poginulo je osam rudara. Ti ljudi kopali su u jami, za koju su čekali dozvolu da se u njoj može kopati 14 meseci. Dozvola nije stigla, ali je zato stigla smrt. A za tu smrt u dva navrata je odlučilo Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu da niko nije kriv. Nesreće se zataškavaju, dame i gospodo, i toga smo svi ovde svesni. Setimo se samo eksplozije u fabrici „Milan Blagojević“, taj deo nije imao ni dozvolu za rad, i tu su poginula dvojica radnika. Jedan od njih, Milomir Milivojević, imao je samo 25 godina i njegova porodica je prošla kroz strahovitu šikanu.

Dalje bih rekla da su ovim zakonom, dobro je da su podignute kazne na jedan do dva miliona, međutim, moram da kažem da je do sada i na ove male kazne samo 20% novca bilo naplaćeno, a što se tiče odgovaranja, tu praktično niko nije odgovarao na zaprećenu kaznu od tri do 12 godina, podeljeno je samo nekoliko nanogica za po nekoliko meseci.

Pošto je ovaj zakon – zakon sa odloženim dejstvom, za dve godine će tek početi primena, mene samo zanima kako će se premostiti ove dve godine, s obzirom na to da zakon ima preventivni karakter. Da novi zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru, najbitnije je da funkcioniše pravna država i sudska praksa. Ako niko ne bude optužen i osuđen zbog propusta i zbog nemara, ne vrede nam novi zakoni, i da budu najbolji. Hvala na pažnji.

Peto vanredno zasedanje , 05.09.2023.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ja ću postaviti pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću.

Naime, predsednik Srbije je nedavno izjavio da će povodom maltretiranja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tražiti hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN.

Koliko znam on to do danas nije uradio iako je tu izjavu dao pre nekoliko nedelja i ja ga pitam zašto to nije učinio, zašto nije tražio hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN onako kako je rekao?

Ako je razlog tome da ove apstinencije od nesazivanja sednice, odnosno njegovog traženja da se to učini to što je Albanija predsedavajuća sada Savetom bezbednosti UN, ja bih samo podsetila ovaj visoki dom i našu javnost da je upravo glas Srbije bio taj koji je Albaniju plasirao u mesto te velike petnaestorice u Savet bezbednosti UN, a da Srbija nije istakla ni svoju kandidaturu za to.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je čovek koji je 30 godina u politici. On je čovek koji je više od jedne i po decenije na vlasti. On bi kao takav trebalo da zna i da shvata značaj izgovorene reči i da ta izgovorena reč, pogotovo kada dolazi iz usta šefa države obavezuje.

Moje sledeće pitanje ide ka ministru informisanja, gospodinu Mihajlu Jovanoviću i takođe ka predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Naime, na Pinku je počeo novi rijaliti sa jednim, da nije tragično, bilo bi smešno, nazivom „Elita“ i on je, tu učestvuju isti oni učesnici koji su tu bili i ranije, bez obzira što je predsednik Vučić od Željka Mitrovića tražio da on ukine emitovanje rijalitija i ovaj mu je to izrikom obećao.

Ja pitam obojicu i ministra informisanja i predsednika Vučića da li su oni svesni da se Željko Mitrović poigrava i ruga sa autoritetom predsednika države?

To predstavlja ustvari jedno strašno zbunjivanje za sve one ljude koji veruju da je predsednikova reč svetinja.

Postavljam pitanje, da li to oni priznaju da je Željko Mitrović veći katolik od Pape, da li je on u stvari predsednik države i da pogotovo sada, kada se uortačio sa ambasadorom Hilom, može da radi što hoće.

Moje treće pitanje ide ka premijerki, ka gospođi Brnabić i novoj ministarki prosvete, profesorki Slavici Đukić Dejanović.

Naime, kada smo razgovarali na sednici posle tragedije koja se desila u školi „Ribnikar“ i Mladenovcu, tada sam ja u ime moje poslaničke grupe Narodne stranke, iznela jedan predlog o tome da bi svaka škola morala da ima barem po jednog pedagoga, psihologa, ali i defektologa.

Gospodin Milija Miletić je govorio o tome koliko su defektolozi u stvari potrebni u školama. Evo danas je 5. septembar, imalo se vremena, nekoliko meseci, koliko znam, još uvek postoje škole koje nemaju psihologe, a o defektolozima nema ni reči.

Pitam se, s obzirom da je taj predlog usvojen i označen kao dobar, kada će se sa tim početi? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Moje prvo pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Zanima me odakle je potekla netačna informacija da će predsednik Vučić dobiti visoko odlikovanje od Ruskog predsednika Vladimira Putina? Naime, ta vest vrtela se u medijima koji su vrlo bliski samom Aleksandru Vučiću i režimu i na kraju je ispalo loše i po predsednika Vučića i po Srbiju. I, zanima me da li će zbog ove, ipak, lažne i krivotvorene vesti neko biti odgovoran?

Moje drugo pitanje ide ka Višem javnom tužilaštvu i glasi – zašto Više javno tužilaštvo nije reagovalo i pokrenulo istragu, kako na osnovu podataka lista „Danas“, tako i na osnovu traženja u maju Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini grada Beograda, tako i u septembru od strane Transparentnosti „Srbija“. Naime, činjenica stoji da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradski Centar za socijalni rad raspodelio korisnicima. Međutim, raspodeljeno je po 15.000 na 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, a da oni pritom nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad. Bez obzira na postojanje ili ne postojanje krivične prijave, Tužilaštvo je dužno da reaguje po službenoj dužnosti upravo zbog zloupotrebe službenog položaja, a pošto se mi približavamo EU, otvoreno je Poglavlje 23, onda bi to bilo jako važno.

Treće pitanje ide ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu, a vezano je za uvođenje konjice. Da li je gospodin Vulin uvodeći konjicu u Vojsku Srbije, da li je on uopšte se savetovao i konsultovao sa nadležnom upravom u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane? Zanima me kolika sredstva i koja sredstva treba izdvojiti i koja je svrha uvođenja konjice u 21. veku?

Ovo pitam i zbog toga što postavljam i sledeće pitanje – Da li je istina da su prošle nedelje sve operacije, ceo jedan dan na VMA, bile otkazane zato što nije bilo anestetika? Zašto ima za arapske konje, a nema za spasavanje građana Srbije? Hvala na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje ide ka predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću i ono glasi, kada će nam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić reći koja je njegova politika u vezi sa KiM?

Naime, on je pre nekoliko nedelja na glavnom odboru rekao da narod ne želi ono što on nudi i da je njegova politika poražena. Moram da kažem da nije do kraja ostalo jasno šta je on to nudio, niti na osnovu čega je video da to narod neće. Marko Đurić je pre neki dan na Beogradskom bezbednosnom forumu pomenuo, citiram – otvorena pitanja statusa i teritorije, govoreći o KiM i predložio je razmenu teritorije.

Moje pitanje zašto se istovremeno vršilo biranje da se povuku priznanja nezavisnosti Kosova, a u isto vreme se govori i plasira ideja o razmeni teritorije kada znamo da razmena teritorije podrazumeva državnost, jer granica i teritorija su svojstvene državama. Moje dalje pitanje je, da li je predsednik Vučić instruirao šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića da sa tako visokog mesta plasira, odnosno kao probni balon baci ovu temu razmene teritorije.

Moje drugo pitanje, ide za ministra MUP, gospodina Stefanovića, a ono je vezano za bezbednost kako u Beogradu tako i u Srbiji. Moje pitanje je što ministar unutrašnjih poslova i MUP uopšte planira da preduzme kako bi se povećala bezbednost. Evo, i sinoć je došlo do pucnjave i to mediji javljaju da je ta pucnjava bila u blizini dečije igraonice. Mi smo svedoci da ovde u našem gradu lete u vazduh automobili sa ljudima, da se vrše mafijaške likvidacije i moram da kažem da premlaćivanja ovako običnih prolaznika postaju svakodnevna pojava. Znači, šta gospodin ministar i MUP uopšte misle da preduzmu da se poboljša bezbednost u Beogradu i u Srbiji?

Treće pitanje ide ka premijerki Brnabić i ministru privrede i ono se tiče tekstilne industrije, da li je moguće da u zemlji koja je imala besprekornu tekstilnu industriju kao što je imala Srbija, danas vlast mora da dovodi turske investitore da bi zapošljavali žene i muškarce da samo šiju za njih. Naglašavam to šiju, jer tu nema ni kreiranja ni odabira materijala, ni odabira modela, a mi sa druge strane imamo jako mnogo preduzetnika koji su spremni i koji su mali i srednji preduzetnici i bave se tekstilnom industrijom i tekstilom. Ti ljudi nemaju nikakva podsticajna sredstva za razliku od turskih investitora, a Turska je velesila u tekstilu i ispada kao da je Turska dovedena ovde da pogasi i potpuno uguši tekstilnu industriju Srbije. Moje pitanje je, zašto se to u Srbiji radi i zašto se ona sredstva podsticajna koja se daju stranim investitorima u tekstilu ne daju domaćim preduzetnicima? Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 07.09.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 01.08.2022 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 74000.00 RSD 11.01.2021 -