Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Sanda Rašković Ivić

Govori

Ja sam tražila repliku na izlaganje gospođe Radete koja me je pominjala.
Dakle, Vojislav Šešelj i nekoliko ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, među kojima je gospođa Vjerica Radeta, jedna od perjanica, se bave političkim trbuhozborstvom. Šešelj je poznat kao omiljeni opozicionar svake vlasti…
Ja govorim o replici, jer ja sam pomenuta.
Ako ćemo raspravljati po amandmanu gospođe Barišić onda i tu mogu da kažem par reči, a to je da se vidi…
Molim? I tu možemo da vidimo da se ovde radi o pričanju bajki za koje su zaduženi kolege iz SNS, a za koje ih je lično zadužio Aleksandar Vučić.

Naime, ceo ovaj diskurs koji slušamo ne samo danas, ne samo juče, nego sve vreme je jedna velika bajka o uspesima i čitanje napisanih literarnih sastava, pa je tako evo i koleginica Barišić, koja je inače psihijatar i moja koleginica to pročitala i izdeklamovala.

Ja sam zaista ovako tužna kada vidim da neko ko je lekar, još psihijatar, može da se ponaša sasvim u neskladu sa vlastitom savešću i u neskladu sa istinom. Ona ne radi ništa drugo, nego daje svojim političkim biračima političke bensedine, a tome se svakako priključuje gospođa Radeta, koju moram sada da pomenem, iako ste vi rekli da je zatvoren taj krug replika, koja me je pomenula i koja me je pomenula u najgorem mogućem kontekstu iznoseći jedan veliki deo laži i oslanjajući se na „Hrvatski tisak“.

Nije nikakvo čudo što Vojislava Šešelja bije glas da on nije ništa drugo nego jedan najobičniji hrvatski špijun i čovek koji radi za Hrvate, pa onda eto imamo i stalno zaklinjanje i pozivanje na natpise „Hrvatskog tiska“. Oni koji se pozivaju na natpise „Hrvatskog tiska“, neka im to služi na čast.

(Dragana Barišić: Replika.)
Gospodine predsedavajući, ja reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Naime, vi ste prekršili ovaj član time što ste dopustili gospođi Vjerici Radeti da vređa, ne samo mene kao narodnog poslanika. Mene to nije mnogo briga, jer od ljudi kao što je ona čovek da se plaši da ga ne pohvale, a kada ga pokude i kad mi kaže da sam nešto, da mi ona kaže da sam nešto najnemoralnije, onda ću to shvatiti kao kompliment.

Međutim, ono što nikako ne mogu da dozvolim jeste prebrojavanje krvnih zrnaca i vređanje i iznošenje stvari o mom pokojnom ocu Jovanu Raškoviću, koji je ikona mnogih krajiških Srba, kojeg mnogi, Srbi u Srbiji i širom bivše Jugoslavije, i dan danas, više od 26 godina od njegove smrti, poštuju.

Gospođa Radeta je pokazala jedan neviđen nekrofilski poriv, jer ona se spori i napada Jovana Raškovića, broji krvna zrnca njegove porodice. Ona je i onu nesrećnu Hatidžu, takođe, napadala. Znači, opet mrtvu ženu i za to se izgleda specijalizirala.

Još bih nešto rekla. Takođe, vi dozvoljavate, gospodine predsedavajući, da ovde gospodin Martinović i ostalo društvo iz SNS sistematski vređaju sve ljude, ne samo iz Saveza za Srbiju, nego i druge narodne poslanike opozicije, a upravo su oni konjica Ramuša Haradinaja u kojoj se ne zna ko je konj, a ko je jahač.
Hvala, gospođo predsednice. Ovu repliku sam zaista jako dugo čekala.

Zaista je meni lično jako teško da slušam ovoliku količinu uvreda od strane koleginica, moram tako da ih nazovem, jer su deo ovog parlamenta, iz SRS, ne samo na moj račun, nego i na račun mog pokojnog oca. To nije upereno samo prema meni, nego je upereno prema svim ženama ovde koje mogu da budu vređane i čiji roditelji, očevi i majke mogu da budu provlačeni kroz blato i kroz laž.

Ove dve gospođe iz SRS, moram da se referišem na Natašu Jovanović, jer za nju sam i dobila repliku, najgorim rečima su ocrnile mog pokojnog oca, koji je, kao što sam već rekla, bio i ostao ikona krajiških Srba i ne samo krajiških Srba. Moj otac je bio čovek mira, čovek dogovora. I ja sam uverena da i mnogi ljudi danas, pa i oni koji pripadaju i SNS, smatraju da je slušan moj otac, a ne neki drugi, a ne Milošević i oni koji su mu duvali pod krila, a to je bio Šešelj, danas bi Srbi bili na svojim mestima, bili bi u Krajini i ne bi došlo do ovolike muke, nesreće i krvoprolića.

Još nešto da kažem, ovde se moj otac u diskursu gospođe Jovanović maltene pokazuje kao izdajnik, kao saradnik Hrvata i hrvatske službe. Međutim, ja bih njima odavde preporučila knjigu… (Isključen mikrofon.)
Ja reklamiram član 27. i obraćam se gospođi Maji Gojković, predsednici Skupštine.

Naime, predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Ja bih volela, gospođo predsednice, da mi pokažete gde to piše u ovom Poslovniku da vi imate pravo da oduzimate vreme koje pripada za diskusiju poslaničkoj grupi, nama koji se javljamo po Poslovniku?

Mi smo ovde imali ceo niz kršenja Poslovnika, i član 107. i član 108. i član 104. i nazivani smo ovde kojekakvim imenima i nazivani smo izdajnicima, a ja bih htela samo da kažem kolegama iz SNS da nisu poslanici opozicije horski, sa svojim liderima branili jednog Milana Radojčića kojeg je još pre godinu dana u svom intervjuu pokojni Oliver Ivanović označio kao mafijaša i čoveka od kojeg mu preti opasnost.
Gospođo predsednice, ja reklamiram Poslovnik član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Zašto sam nosila masku sve vreme, sad sam morala da je skinem, da biste mogli da me čujete. Ali, naprosto od ovolike količine mržnje, pogotovo mržnje koja dolazi od govora gospodina Martinovića, koji je predsednik poslaničke grupe SNS, čovek ne može, a da ne bude zgađen tom količinom mržnje i tom količinom fluida i naprosto mora da stavi masku da ne bi udisao isti vazduh.

Dakle, on iz sednice u sednicu, a i sada, želi da zabašuri pravo stanje stvari i da sve nas iz opozicije toliko ocrni kao da se ovde nama sudi. Tretira nas kao izdajnike, ubice, strane plaćenike, ljude koji su pravi ološ, a on je profesor fakulteta i to ne jednog fakulteta nego više fakulteta, pa i zbog njega neki dobijaju otkaze kojima je to jedini posao i to žene.

Dakle, Aleksandar Martinović ovde nama sudi bez suda, on nama ovde sudi bez porote, on se sada smeje, jer naravno ne zna šta bi drugo rekao. Možda će za nekoliko godina kad se stvari promene reći - pa priznajem, opet, bio sam magarac.
Predsedavajući, ovo nije uredu da koleginici Vukomanović niste dali repliku, a iks puta ste dali …
Da vam kažem, ovo vaše ponašanje je granično sa nasilništvom, ali preko toga ćemo preći.

Ja bih se obratila, odnosno replicirala bih predsednici parlamenta, gospođi Maji Gojković. Ako je neko unižavao ovaj parlament i ako to radi sistematski onda je sigurno to ona. Ako je neko od ovog parlamenta napravio protezu izvršne vlasti i protezu jednog jedinog čoveka Aleksandra Vučića, onda je to ona.

Da podsetim, narodne poslanike, da podsetim građane, da je Maja Gojković 1. marta 2017. godine otišla na konsultacije u Vladu Srbije da vidi da li će parlament srpski da se sastaje zato što, bože moj, idu predsednički izbori pa je čekala od Aleksandra Vučića da joj kaže da li sme, da li ne sme. I danas ova ničim izazvana pauza koja je bila sat i 15 minuta pre nego što su pauze za ručak uobičajene, je u stvari rezultat toga da je Maja Gojković morala, nije mogla da se snađe, iznervirala se, pustila je, otrgla joj se stvar kontroli i onda je morala da ide do Andrićevog venca ili barem da ima jednu telefonsku konsultaciju, pa je sada pustila kandžice i naoštrila zube i onda krenula ovde da disciplinuje opoziciju.

Gospođo Gojković, vi ste strašno unizili ovaj parlament. Gospođo Gojković, vi ne zaslužujete da budete predsednica Skupštine Srbije, predsednica bilo čega i zato bežite.

A to da vas bole tvitovi, to je belodano i ja ću sada tvit da ponovim, da ponovim pred celom Srbijom, a on glasi, moj tvit konkretno glasi – da bi se o „Zlatnom lavu“ za mir koji je dobio Aleksandar Vučić moglo raspravljati, ali zaista nema rasprave o tome da vi treba da dobijete kao Maja Gojković, kao predsednica parlamenta „zlatnu lavicu“ za šlihtanje. Toliko šlihtanje i toliko unižavanje od nekog ko bi trebao da bude drugi u državi je stvarno ispod svakog nivoa.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući danas ministre, zaista je velika šteta da imamo objedinjenu raspravu za ove 62 tačke, zato što ovde imamo, pored budžeta koji je u stvari sam život Srbije i krvotok Srbije, i niz drugih jako važnih zakona koji su takođe od velikog značaja za život građana Srbije.

Stiče se utisak da je nekako sve objedinjeno možda iz nekog javašluka, izvinjavam se, ili zbog neke želje da određeni zakoni prođu onako ispod radara.

Moram da priznam da ja zbog obimnosti materijala nisam stigla ni sve da pročitam a kamoli da se udubim u sve, pa ono što sam čitala i proučavala na to bih dala i određeni osvrt.

Pre nego što počnem o budžetu koji naravno treba da bude glavna tema, jer budžet je ipak, kao što rekoh, krvotok jedne države i sam život, želela bih da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Da prevedem, radi se o Zakonu o restituciji.

Zakon o restituciji donela je jedna druga skupštinska većina 2011. godine i to jednim delom u nameri da se nepravda ispravi, iako je nemoguće tu nepravdu i otimačinu ispraviti, ali i jednim delom, rekla bih velikim delom, i zbog toga da se ispuni nešto što je bio uslov za približavanje Srbije EU.

Tada je bilo određeno da se 2013. pa onda posle toga 2015. godine isplaćuju obveznice za one ljude koji su bili vlasnici, a kojima nije mogla u naturi da se vrati njihova imovina.

Tadašnji ministar finansija, gospodin Vujović, je imao toliko obraza i hrabrosti da izađe pred građane i da kaže – mi nemamo novca u ovom trenutku i ne možemo da isplatimo obveznice. Sada se, rekla bih, pronalaze neki razlozi kao bezmalo krivo je to što ima jako puno ljudi, jer ima 64.350 zahteva koji nisu pravosnažno okončani, jer su prvostepeni postupci u toku, postupci po žalbi i tužbi i onda se cela stvar opet prolongira za naredne tri godine, pa je onda dospeće koje je trebalo da bude ove godine 15. decembra se prebacuje na 2021. godinu i tamo stoji da će između 2021. i 2033. godine biti isplaćivane te obveznice.

Onda kada je zakon donošen, tada je zaključeno i da ljudi koji imaju 65 do 70 godina imaju prednost, međutim ljudi koji danas imaju 70 godina imaće preko 80 godina 2033. godine, kada im budu pristigla ova finansijska sredstva.

Dakle, navodi iz ovog obrazloženja uz ovaj Predlog zakona oslikavaju ipak sistem kako u ovoj zemlji sve funkcioniše neko vreme, a to je da sve što može da se odloži se odloži po onoj narodnoj – Što možeš da uradiš prekosutra, nemoj nikako da uradiš sutra. Gura se pod tepih, pa tako i ovaj Zakon o restituciji nije jedini zakon gde imamo odlaganje.

Odlaganje imamo i kod nekih zakona koji su jako značajni, a imaju i te kako veze sa životom u Srbiji, a i sa budžetom, a to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinica lokalne samouprave. To je u stvari odlaganje platnih razreda. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, ovde imamo praktično na snazi i dalju zabranu zapošljavanja.

Dalje, imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinice lokalne samouprave.

Znači, ovde svuda imamo odlaganje za po godinu dana jer navodno nije još napravljen katalog svega, svih tih stvari i ne može da se ide u realizaciju ovih zakona iako znamo da je 2013. godine, negde u ovo vreme ili u decembru mesecu, obećano da će se ići u reforme i da će te reforme već dogodine stupiti na snagu, pa onda 14, 15, itd. i evo nas u 18-oj godini, a sve se odlaže za 19-u godinu.

Takođe, ispod radara negde prolazi i Predlog zakona o sticanju svojine nad zemljištem i objektima i vodovima RTB Bora, gde sam ja ovo razumela kao svojevrsni leks specijalis, odnosno da će sada nakon celog niza godina, višedecenijskih tih reformi sve ono što je pripadalo državi, sada odjednom treba da pripadne firmi i to onom delu firme koji je pod kineskom upravom.

Da odmah budem jasna, meni su jako dragi Kinezi i Republika Kina i zbog Kosova i zbog njihove kulture i uopšte uloge koju igraju u svetu, ali meni je draža Srbija i draži mi je srpski interes. Svakako ova vrsta leks specijalisa će uzeti naše resurse. To se zove stranim investicijama. Gospodin Katić, dr Katić kaže da ono što je nekada bilo, a to je tržište i preuzimanje resursa, što se definisalo kao kolonijalizam, danas se definiše kao strana investicija.

Dalje bih se pre priče o budžetu osvrnula i na dva zakona koja se tiču prosvete, to je Zakon o patentima i naravno još više Zakona o nauci. Ponavljam, nekako mi je možda i promaklo, pozdravljajući svakako da postoji fond i da se nauci posebna pažnja posvećuje, moram reći da ja nisam razumela, odnosno meni izgleda kao da je tu zaboravljena kategorija fundamentalnih nauka.

Dobro je da se nauka povezuje sa privredom, ali imate neke fundamentalne nauke, kao što je matematika ili kao što je teorijska fizika ili teorijska hemija, koje ne mogu da se povezuju sa privredom. Isto tako, čini mi se nekako da nisu uzete u obzir, barem ne dovoljno, društvene nauke koje ne mogu da se kvantifikuju i povezuju sa privredom, ali koje su jako važne u nekom identitetskom smislu.

Ja bih sada prešla na sam budžet. Slušajući ministra Malog, mi smo ovde mogli da steknemo utisak da je ovo istorijski budžet, nikad bolji, izvanredan, nikad manji javni dug, suficit, rastu plate. Neke od tih stvari stvarno stoje. Međutim, ja sam se malo potrudila i pročitala sam i šta kaže druga strana, šta, recimo, kaže gospodin Boarov, šta kaže dr Katić, šta kaže dr Nikolić, šta kaže Fiskalni savet, u konačnom, koji je svakako jedna institucija koju je, u stvari, birala ovde ova Skupština i koja je do sada davala i podršku, ali takođe, i dobronamernu kritiku i upravo na tu dobronamernu kritiku bih se ja i osvrnula.

Ja ću početi od gospodina Boarova, koji kaže - dobro je da se daju tri pravca ka podršci razvoju, jer to je podrška razvoju, a to je da

Međutim, evo, u tome se negde slaže i Fiskalni savet. Kaže - dobro je da se plate povećavaju. I ja kažem – dobro je da se plate povećavaju. Mnogo ljudi nam odlazi iz zemlje. Plate su zaista, plate lekara i medicinskog osoblja su niske i svih ostalih, i Vojske i policije i svakog. Što se tiče lekara i zdravstvenog osoblja, čini mi se da smo tu prilično zakasnili, zato što, eto, samo ove godine 800 specijalista odlazi iz ove zemlje.

Međutim, ono što u kombinaciji sa ovim porastom plata nekako ne ide i bode oči da bude uspeh kompletan, jeste zabrana zapošljavanja. Mi sa tom zabranom zapošljavanja, odnosno Vlada sa zabranom zapošljavanja može da podigne plate. Međutim, postavlja se pitanje, opet, ko će nas da leči, ko će da radi na mnogim deficitarnim poslovima za kojima danas postoji jako velika potreba? Sem toga, mi na taj način i povećavamo odliv mladih ljudi u inostranstvo, jer ako vi ne možete da se zaposlite, ako imate opet zabranu zapošljavanja, vi nemate druge nego da spakujete kofere i da odete u inostranstvo.

Što se tiče smanjenja opterećenja privrede, to je, takođe, stvar koja treba da se pozdravi. Fiskalni savet je imao ideju i preporuku da to bude umesto 63 dinara na svakih sto da se uplaćuje, odnosno 163, da se uplati 60. Međutim, išlo se na to da se uplaćuje 62 dinara, što jeste neka pomoć, ali nije ona pomoć koja bi zaista mogla da da prave rezultate.

Što se tiče porasta javnih investicija, ja moram da kažem da je taj porast javnih investicija skoncentrisan više na nabavku vojne opreme, pa i policijske, ali naročito vojne opreme i ono što je novinar Vasović rekao - naoružava se sirotinja.

Naravno, ja nisam protiv toga da se Srbija naoružava, ali mislim da imamo mnogo prečih stvari od naoružanja, pogotovo ako se vidi u kakvom nam je stanju infrastruktura, jer ovde se sada za infrastrukturu odvaja samo 100 miliona, a ljudi iz Fiskalnog saveta smatraju da bi 300 miliona bila negde mnogo bolja cifra, koja bi više radila na podizanju infrastrukture i opšteg stanja u Srbiji.

Gospodin Boarov daje jedan dosta dobar komentar, rekavši da ove kapitalne investicije u koje se ulazi i za koje se odvaja novac, ne daju u građevini toliku konjukturu kao za vreme Socijalističke Jugoslavije, jer se danas ugrađuju i uvozni materijali, a i mnoge firme koje dobijaju posao su strane, pa onda imamo tako u Novom Sadu, u velikom centru „Lidlovom“, u multinacionalnom centru „Promenada“ imamo Rumune koji rade i rumunske radnike. Imamo Ruse koji rekonstruišu prugu u čortanovačkom tunelu. Imamo Kineze na Koridoru 11. Verovatno ćemo imati „Behtel“, odnosno Amerikance na Šumadijskom koridoru. Tako da se ne dobija ono što bi trebalo da se dobije u smislu neke konjukture čitave države.

Posebno bih se osvrnula na budžet za socijalu, koji je ove godine za čak 22 milijarde dinara sveukupno manji nego što je bio u prethodnim godinama, a u isto vreme, recimo, kupuju se roba i usluge za više od 8,4% i najviše usluge po ugovoru i putovanja. Onda, razne subvencije koje su više od 10,9% i to za koridore, za „Službeni Glasnik“, za Kancelariju za KiM, 7,1% ide na lokalne zajednice, i to ne sve, nego samo neke, a u isto vreme, fond za penzije smanjuje se minus 2,4%. I ono na šta Fiskalni savet ima takođe primedbu je to da država ostaje bez toga da se zakonom ne uređuju penzije, nego da će to biti neka vrsta milostinje, ono – tri hiljade za gospođu, dve hiljade za gospodina.

Kada vidimo to da socijala pada, pa da padaju sredstva za boračku i invalidsku zaštitu, za socijalnu zaštitu, za novčanu pomoć, za porodični smeštaj, za ostala davanja koja su umanjena, kao što je, recimo, namirivanje zaposlenih u slučaju stečaja, a najviše se smanjuje rashoda za obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite, pa se onda svi ljute što socijalni radnici ne obavljaju svoje poslove kako treba, a vidimo da se novac smanjuje i da je novac za socijalu, u stvari, 31 milijardu, 32 milijarde iznosi za ugovore o delu, a za putovanja je određeno šest milijardi. Tri milijarde je naknada štete koja je naneta od strane državnih organa, to su ova tabloidna hapšenja, a za elementarne nepogode imamo samo 0,8 milijardi, za elementarne nepogode, i za izbeglice imamo isto tako 0,8 milijardi.

Znači, ja bih rekla da ovde vlada, kad se pogleda gde je budžet smanjen, jedna prilična nesvesnost socijalna i neodgovornost, što se tiče ovog budžeta. Takođe, rekla bih da nije predviđena niti jedna kapitalna investicija.

Ja moram polako i da završavam. Završiću sa rečima gospodina Katića, koji je rekao da je potpuno pogrešno da se hvalimo sa porastom BDP-a ove godine za 4,2, a da će on dogodine biti 3,5, zato što bi bilo realno da se to gleda a la long kroz najmanje 10 godina i da one zemlje koje imaju per kapita mali BDP, a Srbija ima ispod pet hiljada dolara, za razliku od, recimo, Češke, koja ima skoro 30.000 dolara ili Austrije koja ima negde, čini mi se, 46.000 dolara, ne možemo time da se hvalimo.

Što se tiče javnog duga, za koji ministar kaže da je smanjen, doktor Katić kaže, ja ću ga citirati: „Mnogo reklamirani pad javnog duga u odnosu na BDP je u domenu finansijske alhemije i mogao bi se nazvati trijumfom metodologije nad zdravim razumom“.

Ovaj budžet ima jako malo dobrih strana, ima više loših strana i ja bih rekla da je on više izborni nego što je razvojni. Hvala na pažnji.
Hvala, gospođo predsednice.

Moje prvo pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Zanima me odakle je potekla netačna informacija da će predsednik Vučić dobiti visoko odlikovanje od Ruskog predsednika Vladimira Putina? Naime, ta vest vrtela se u medijima koji su vrlo bliski samom Aleksandru Vučiću i režimu i na kraju je ispalo loše i po predsednika Vučića i po Srbiju. I, zanima me da li će zbog ove, ipak, lažne i krivotvorene vesti neko biti odgovoran?

Moje drugo pitanje ide ka Višem javnom tužilaštvu i glasi – zašto Više javno tužilaštvo nije reagovalo i pokrenulo istragu, kako na osnovu podataka lista „Danas“, tako i na osnovu traženja u maju Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini grada Beograda, tako i u septembru od strane Transparentnosti „Srbija“. Naime, činjenica stoji da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradski Centar za socijalni rad raspodelio korisnicima. Međutim, raspodeljeno je po 15.000 na 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, a da oni pritom nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad. Bez obzira na postojanje ili ne postojanje krivične prijave, Tužilaštvo je dužno da reaguje po službenoj dužnosti upravo zbog zloupotrebe službenog položaja, a pošto se mi približavamo EU, otvoreno je Poglavlje 23, onda bi to bilo jako važno.

Treće pitanje ide ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu, a vezano je za uvođenje konjice. Da li je gospodin Vulin uvodeći konjicu u Vojsku Srbije, da li je on uopšte se savetovao i konsultovao sa nadležnom upravom u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane? Zanima me kolika sredstva i koja sredstva treba izdvojiti i koja je svrha uvođenja konjice u 21. veku?

Ovo pitam i zbog toga što postavljam i sledeće pitanje – Da li je istina da su prošle nedelje sve operacije, ceo jedan dan na VMA, bile otkazane zato što nije bilo anestetika? Zašto ima za arapske konje, a nema za spasavanje građana Srbije? Hvala na pažnji.
Hvala, gospođo predsednice.

Gospođo ministarka, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas treba da diskutujemo o 17 zakona koji su jako važni. Ja ću se pridružiti lamentima mojih prethodnika koji smatraju da zaista nije trebalo uraditi to da se ovoliko zakona diskutuje pod samo jednom tačkom, zato što su mnogi od ovih zakona, naime, sve su to zakoni koji su važni, ali mnogi su i životni i bilo bi interesantno da smo i dobro i korisno, da smo imali više vremena da o svemu porazgovaramo. Ali, dobro, to je već neka ustaljena prakse i moje retorsko pitanje bi bilo – dokle će se sa tom praksom ići, ali zaista, samo retorsko pitanje. Na njega, bojim se, ne mogu da očekujem nikakav odgovor.

Prvo ću krenuti od 1. tačke dnevnog reda, odnosno prvog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju rizicima. Tu je jako dobro bilo što sam čula od ministra da je vrlo često bila upotrebljavana reč preventiva. Preventiva je zaista jako važna, pogotovo je to kod nas u našoj zemlji. Srbija je, hvala Bogu, svojim geografskim i klimatskim položajem blagoslovena što nemamo nikakve ni uragane, ni tajfune, nemamo neke ni jake zemljotrese, nemamo cunamije, ali zato imamo neke druge nepogode koje baš možemo kroz preventivno delovanje odlično da predupredimo.

Ono što bi bila moja primedba, odnosno primedba naše cele poslaničke grupe jeste da mi smatramo da je šteta što ovaj sektor nije podignut na nivo neke direkcije koja bi imala možda šire, više, bolje ingerencije. Na taj način bi, mislim, i kadrovski i logistički, kad kažem kadrovski, ne mislim na gospodina Marića, mislim da on dobro radi svoj posao i, ja iz opozicije hoću i da ga pohvalim, ali mislim na ove druge zaposlene, jer ono što ja čujem od ljudi koji rade u MUP, mnogi kažu da upravo u taj Sektor za vanredne situacije dolaze ljudi, dolaze policajci i ljudi zaposleni u MUP kao po nekoj kazni, ljudi koji su već možda pred penzijom, koji nisu mnogo zainteresovani za to, a znamo i da logistički mi nismo baš kao država, to znači i taj sektor, najbolje opremljeni, a o čemu nam svakako svedoči i ona situacija, koja je doduše vezana za lokalnu samoupravu, ali opet taj sektor je kapa, ono što se desilo u Novom Pazaru kada su izgorele dve žene, jer nije bilo sredstava, nije bilo merdevina, nije bilo pravog načina, odnosno nije bilo sredstava da se taj požar ugasi.

Moja sledeća pažnja u diskusiji biće na tački 13, odnosno na Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Šteta je da je to tek tačka 13. Svi znamo boljku ove Skupštine, a to je da se obično na prva dva zakona ili možda čak samo na prvi zakon, na prvih nekoliko članove podnose stotine amandmana.

Ovde smo videli da su primedbe stavili već pomenuti Poverenik, gospodin Šabić, ali stavila je i primedbe SPC i ja sam sigurna da ja nisam jedini narodni poslanik koji je dobio pismo od crkve, gde se crkva buni i stavlja primedbe, govoreći da je ona učestvovala vrlo prilježno u javnoj raspravi, međutim, da ni jedna od njenih teza i njenih nekih stvari koje je želela da promeni nije usvojena. Naravno, ništa nije usvojeno ni od strane Poverenika, koji je dao svoje mišljenje na 27 strana.

Ono na šta bih se ja skoncentrisala u ovom trenutku jeste član, mislim da se radi o članu 40, gde je reč „zakonom“, odnosno reč „zakon“ izbačena. Zaista je malo apsurdno da mi donosimo dopunu zakona gde izbacujemo reč zakon, i to je vrlo ozbiljna stvar zato što su te informacije od posebnog značaja. Ako se ta zakonitost izbaci, to je urušavanje pravnog sistema i ono je u suprotnosti sa Ustavom, sa zakonom, sa međunarodnim dokumentima i konvencijama i ozbiljno narušava princip vladavine prava. Narušava, takođe, i naš Ustav, Ustav Srbije, koji u svom članu 42, koji ću ja ovde citirati, jemči zaštitu podataka o ličnosti. Stavom 2. istog člana određeno je, citiram, „Da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom“.

Sada postavljam pitanje gospođi ministarki Kuburović – da li će se zaštita podataka onda, ako se ne uređuje zakonom, uređivati „Informerom“? Mi smo bili svedoci, pre neku nedelju, kako je zdravstveni karton jedne naše sugrađanke osvanuo u „Informeru“, u tom dnevnom tabloidu, i da je žena bila stavljena na stub srama. Danas ta žena, sutra može neko drugi, može neko od nas ili može i čak neko od vas ko u tom trenutku ne bude baš u najboljoj milosti.

Mislim da reč „zakon“ treba vratiti u zakon, jer se na taj način uopšte zakon obesmišljava. Ako te reči „zakonska ograničenja“, ta reč „zakon“ nije samo obična reč, ona je i paradigma i ona govori o tome da zakon zaista treba da nas štiti.

Dalje bih rekla nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku. To je vrlo kratka dopuna. Međutim, ja nekako imam utisak da je predložena izmena člana 204. Zakona o parničnom postupku u stvari nastavak politike kreiranja društvenog ambijenta pod uticajem krupnog kapitala u konkretnom slučaju poslovnih banaka.

Naime, zaista poslovne banke kod nas su zacarile, one su više nego dobro zaštićene i ta ideja da se ljudi ni ne pitaju da li žele da sa nekim drugim, kada banka digne ruke, odnosno kad taj kredit bude prodan, da budu prodati i oni poput nekih srednjevekovnih kmetova.

Naime, o čemu se radi? Radi se o tome da, recimo, čovek uzme kredit, servisira ga neko vreme, kao što je bio slučaj sa ovih iks hiljada, čini mi se 20.000 ljudi koji imaju kredite u švajcarcima, a koje nažalost samo Srbija iz celog okruženja, iz centralne Evrope nije uspela da reši, a svi ostali jesu, i nakon određenog broja godina ili meseci, ali češće godina, čovek počne da, kolokvijalno rečeno, štuca sa isplatama, odnosno servisiranjem tog kredita i banka ga tuži.

Sad se tu pojavljuju neke firmice koje će taj njegov kredit da otkupe. On naravno mora da izađe iz tog stana, sve gubi. Ako npr. od 50.000 švajcarskih franaka već isplatio 60, ali treba da isplati još, a on dalje za to nema i ne samo to, onda ta firma bez pitanja, jer s tom firmom koja je otkupila njegov kredit nije on nikada bio u ni u kakvom ugovornom odnosu, njega niko ne pita po zakonu da li on želi da prihvati, da ima sada nekog novog tužitelja, tog tuženog niko ništa ne pita, banka jednostavno trljajući ruke dobro obeštećena izađe i ako je mogla mirno, pošto je dobila sav novac nazad i vrlo često i mnogo preko toga, da se prosto povuče i da taj deo kredita otpiše.

Znači, mi sad imamo situaciju koja je vrlo ružna, rekla bih, a to je da je uveden jedan princip nejednakosti, da je uveden princip forsiranja onih koji imaju nad onima koji imaju manje ili nemaju, nad onima koji ne mogu da budu i nisu deo sistema, jer su fizička lica, naspram banaka koje su predstavnice krupnog kapitala. U državama obično imate to da građani više ili manje maskirani dođu pa pljačkaju banke. Kod nas ispada da banke pljačkaju građane, i to da ih pljačkaju još i osnažene, i to sa novim, inoviranim i pojačanim zakonskim rešenjima. Znači, to je stvar koju bi svakako trebalo izbeći.

Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, naravno, mi podržavamo to da se ovaj drugi tehnički pregled skida sa dnevnog reda, iako mislimo da bi bilo dobro, s obzirom da mi živimo u državi u kojoj većina građana vozi automobile koji su stariji od 15 godina, jer nam tako dobro ide. Mislim da bi ipak trebalo a se urade dva pregleda tehnička, ali da bude u stvari cena samo jednog tehničkog pregleda, upravo zarad bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, ovaj zakon je usvojen pre 15 godina, a pre dve godine tadašnji premijer, sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić je rekao da je država nemoćna pred navijačima, huliganima i tim navijačkim grupama.

Ja bih svakako i kao majka i kao građanka ovde napravila jednu distinkciju između navijača, odnosno momaka i devojaka, češće momaka, koji navijaju za svoj tim, oblače majice, šalove, idu, viču, pevaju i onih koji su huligani, koji prave nered i huligana koji su povezani sa kriminalnim grupama, a znamo dobro i da su te kriminalne grupe vrlo često povezane i sa određenim državnim strukturama. O tome ću reći par reči nešto kasnije.

Takođe bih rekla, što se tiče samog problema tih navijača, ja ću ih tako zvati i ako ne mislim na ovu prvu grupu navijača o kojoj sam pričala, jer ne želim da te ljude na taj način uvredim, mislim da je problem što ovde nije samo reč o tim huliganima, bolje da ih tako nazovemo, koji svoje nezakonito ponašanje pokazuju na samoj tribini, najčešće su to ipak fudbalske tribine, nego je problem što se to prostire i dalje, odnosno što ide, što je to uvezano sa nameštanjem rezultata u sportskim kladionicama i takođe sa trgovinom narkoticima.

Takođe bih rekla da je policija i do sada imala dosta odvezane ruke u načinu na koji je mogla da deluje prema tim huliganskim grupama. Međutim, evo imamo situaciju, recimo, prošle godine imate slučaj sa onim derbijem na stadionu Partizana u kome su u sukobu učestvovali takođe i navijači iz Hrvatske. Policija i Tužilaštvo su pred sud izveli samo grupu koja je u tom sukobu dobila teške batine, a nisu izveli onu grupu koja je pod zaštitom. To je javna tajna i znamo da postoje određene grupe koje su pod zaštitom.

To znači da su to tzv. „naši huligani“ koje ne treba dirati i koje treba štititi. Ako znamo da su, recimo, na tom stadionu i oko njega sve je pokriveno kamerama, a nikada ti vinovnici nisu došli pred lice pravde.

Takođe, zna se vrlo dobro koliko su određene vođe navijačkih grupa bili povezani sa organizovanim kriminalom i koliko puta i koliko godina su oni odlagali svoj odlazak ne samo na sud, nego i na izvršenje tog dela.

Referisaću se na istraživanja KRIK-a koja govore o Aleksandaru Stankoviću. On je sada pokojni, ubijen je negde u ovo vreme, čini mi se, pre dve godine, u jednom mafijaškom obračunu. On je poznatiji pod svojim nadimkom Sale Mutavi. Stanković je bio vođa navijačke grupe „Janjičari“, koja je bila poznata po nasilnim incidentima, a kažu zli jezici da je on bio i jedan od izvođača radova u Savamali, ali to su zli jezici, ja u to neću da ulazim.

Znači, ta huliganska skupina, i društvo koje se skupljalo oko nje, je obezbeđivala beogradske splavove, a Stanković kažu da je imao veze u policiji, jer on nikada nije odslužio petogodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen kao organizator šverca droge. Znači, ne zato što se tukao, nego je bio organizator šverca droge.

„Krik“ je otkrio da mu je sud, citiram – 12 puta odložio odlazak u zatvor zbog navodno lošeg zdravlja. Stanković je međutim u isto vreme, kada je bio jako bolestan pa nije mogao da se javi organima gonjenja, bio viđen na tribinama i učestvovao je u tučama. Takođe, želim da podsetim da je čovek koji je vrlo blizak Stankoviću i koji je deo ekipe ubijenog narko dilera i tog pokojnog vođe huligana, učestvovao i bio u obezbeđenju predsednika Aleksandra Vučića, upravo u maju mesecu, mislim 31. maja 2017. godine kada je predsednik inaugurisan i polagao svoju zakletvu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O tome da se deca visokih funkcionera viđaju i u pratnji i u društvu sa ljudima koji su navijači huliganskog tipa, tzv. žestoki momci koji imaju krivične prijave, o tome je već ovde bilo reči, a to ću samo pomenuti.

Imam na kraju jedno pitanje za ministra policije, odnosno volela bih da mi iznese podatak koliko je krivičnih dela ubistava u poslednjih pet godina povezano sa navijačkim grupama? Hvala.
Hvala.

Moje prvo pitanje ide ka predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću i ono glasi, kada će nam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić reći koja je njegova politika u vezi sa KiM?

Naime, on je pre nekoliko nedelja na glavnom odboru rekao da narod ne želi ono što on nudi i da je njegova politika poražena. Moram da kažem da nije do kraja ostalo jasno šta je on to nudio, niti na osnovu čega je video da to narod neće. Marko Đurić je pre neki dan na Beogradskom bezbednosnom forumu pomenuo, citiram – otvorena pitanja statusa i teritorije, govoreći o KiM i predložio je razmenu teritorije.

Moje pitanje zašto se istovremeno vršilo biranje da se povuku priznanja nezavisnosti Kosova, a u isto vreme se govori i plasira ideja o razmeni teritorije kada znamo da razmena teritorije podrazumeva državnost, jer granica i teritorija su svojstvene državama. Moje dalje pitanje je, da li je predsednik Vučić instruirao šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića da sa tako visokog mesta plasira, odnosno kao probni balon baci ovu temu razmene teritorije.

Moje drugo pitanje, ide za ministra MUP, gospodina Stefanovića, a ono je vezano za bezbednost kako u Beogradu tako i u Srbiji. Moje pitanje je što ministar unutrašnjih poslova i MUP uopšte planira da preduzme kako bi se povećala bezbednost. Evo, i sinoć je došlo do pucnjave i to mediji javljaju da je ta pucnjava bila u blizini dečije igraonice. Mi smo svedoci da ovde u našem gradu lete u vazduh automobili sa ljudima, da se vrše mafijaške likvidacije i moram da kažem da premlaćivanja ovako običnih prolaznika postaju svakodnevna pojava. Znači, šta gospodin ministar i MUP uopšte misle da preduzmu da se poboljša bezbednost u Beogradu i u Srbiji?

Treće pitanje ide ka premijerki Brnabić i ministru privrede i ono se tiče tekstilne industrije, da li je moguće da u zemlji koja je imala besprekornu tekstilnu industriju kao što je imala Srbija, danas vlast mora da dovodi turske investitore da bi zapošljavali žene i muškarce da samo šiju za njih. Naglašavam to šiju, jer tu nema ni kreiranja ni odabira materijala, ni odabira modela, a mi sa druge strane imamo jako mnogo preduzetnika koji su spremni i koji su mali i srednji preduzetnici i bave se tekstilnom industrijom i tekstilom. Ti ljudi nemaju nikakva podsticajna sredstva za razliku od turskih investitora, a Turska je velesila u tekstilu i ispada kao da je Turska dovedena ovde da pogasi i potpuno uguši tekstilnu industriju Srbije. Moje pitanje je, zašto se to u Srbiji radi i zašto se ona sredstva podsticajna koja se daju stranim investitorima u tekstilu ne daju domaćim preduzetnicima? Hvala vam.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Imam najpre pitanje za predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Naime, ono se tiče posete Moskvi i moje je pitanje – koji je stvarno bio sadržaj te posete i šta se tamo desilo? Naime, ta poseta je na velika zvona najavljivana, ona je bila odlično propraćena. Predsednik je rekao – dobili smo sve ono što smo tražili, ali javnost ipak nije saznala ni šta je to Srbija tražila, ni šta smo to mi dobili.

Postoji jedna diskrepanca u medijskom izveštavanju. Naime, domaći mediji, a tu, naravno, vode tabloidi koji su pod kontrolom vlasti, odnosno režima, govore o tome da, eto, maltene Rusija dolazi ovde sa vojskom da pomogne Srbiji da oslobodi svoju južnu pokrajinu. S druge strane, ruski mediji, ja ću citirati list „Komersant“, kažu da je Putin odbio Vučićevu molbu da Rusija stavi veto na stolicu Kosova u UN, a za uzvrat Srbija neće ući u NATO. Šta je od ovoga istina? Da li je istina da je zaista Vučić to tražio i bio odbijen ili „Komersant“ laže? Neko tu laže. Znači, lažu ili ruski mediji ili naši mediji.

Moje drugo pitanje je pitanje koje se odnosi na REM, upućeno je REM-u i ministru kulture gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naime, pitanje je sledeće – šta će REM i šta će ministar kulture uraditi da „Pinku“ bude oduzeta nacionalna frekvencija koja je, da citiram ono što u Ustavu piše, „javno dobro od opšteg interesa“ i koje, prema članu 87. stav 2. Ustava Republike Srbije, predstavlja državnu imovinu?

Dakle, pre dva dana srpska javnost je bila svedok da se ova kuća narugala, kroz usta jednog učesnika rijalitija „Zadruge“, maloj Milici Rakić, ispričavši jedan užasan vic o tom nesrećnom detetu koje je poginulo mučeničkom smrću u NATO bombardovanju 1999. godine. Znam ja, kao i svi ostali, da je taj diskvalifikovan iz „Zadruge“, ali reč je krenula, uvreda je krenula. Uvređena je i ponižena ne samo mala Milica Rakić, nego i sva naša deca koja su poginula u NATO bombardovanju i izvrgnuta su ruglu, izvrgnuta su ismevanju, izvrgnuta su, da izvinete na izrazu, teškoj sprdnji i omalovažavanju. Tako da, ja zaista ne znam šta još treba da se desi, a da ova medijska kuća trpi određene sankcije?

Ovo je urađeno sa državne imovine. Znači, nije to urađeno ni sa nekog „Tvitera“, ni sa nekog „Fejsbuka“, nego je urađeno sa državne imovine. Ovo nije verbalni delikt, ovo je delikt časti. Ovakvo omalovažavanje dece koja su poginula mučeničkom smrću nikada nije bilo, ovo se nikada nije do sada videlo u Srbiji i to treba da prestane. Zato je moje pitanje ministru kulture i REM-u – šta ćete uraditi da „Pink“ izgubi nacionalnu frekvenciju?