Vreme.

Pravo na repliku, narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Zahvaljujem.
Završavamo sa replikama.
(Zoran Babić, s mesta: Kako?)
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
(Zoran Babić, s mesta: Nismo ih mi otvorili. Bilo je ličnog pominjanja. Nismo ih mi pokrenuli replikama.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koje sam ja pare potrošio?)
Verovatno svoje, gospodine Martinoviću. Niste mogli druge da trošite.
(Zoran Babić, s mesta: Mi nemamo štednju.)
Određujem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Babić.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Vreme, kolega Martinoviću.

Kolega Babiću, da li želite repliku?
(Zoran Babić, s mesta: Dovoljno je.)
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa i jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Sa ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da bez ovog zakona imamo čak suprotne efekte o kojima je govorio moj uvaženi kolega pre mene.
Po sadašnjoj zakonskoj regulativi, banka može da proda predmet hipoteke i za samo 10% od procenjene vrednosti hipoteke. Banka takođe može po sadašnjoj zakonskoj regulativi, bez odluke nadležnog suda, na osnovu mišljenja svog veštaka da umanji vrednost predmeta hipoteke da bi ga što lakše prodala.
E, sada, kada sve ovo uzmemo u obzir, ja mislim da je ovaj amandman baš i napisan zbog poslovnih banaka da što lakše dođu do imovine koja je pod hipotekom pre stupanja na snagu ovog zakona. Znači, mogli su da je prodaju u bescenje, mogli su da joj umanjuju vrednost kako god su hteli, a pod izgovorom da je neko udruženje koje nije upućeno u konkretno celu sadržinu zakona dalo neko svoje mišljenje, ili, kao što je jedan kolega ovde govorio, da je ovo u interesu poslovnih banaka.
Da pogledamo šta je najviše uticalo na kreditnu sposobnost građana Republike Srbije. Nije kurs evra i franka, nego kurs dinara prema evru. I sada oni koji nisu ništa uradili da odbrane kurs dinara prema evru, pričaju nama da radimo u korist banaka, dok su podržavali prethodnog guvernera koji je dogovarao sa bankama kurs dinara prema evru, koji je šticovao kurs dinara prema evru, koji je prodavao devizne rezerve 4,5 milijarde i dogovorio se sa bankama da evro skoči 50% u odnosu na dinar. Sada se navodno zalažu za neku zakonsku regulativu.
Pa, ti koji se zalažu u odbranu građana, što to nisu uradili kada su bili na vlasti? Danas je kamata, rata kredita, kada je švajcarski franak u pitanju, ista kao jula meseca 2012. godine. Tada ste još bili na vlasti. Koliko ste tada brinuli o građanima?
Ovaj amandman, ako se prihvati, omogućava bankama da prodaju predmet hipoteke za 10% od procenjene vrednosti. Ovaj amandman omogućava bankama da smanjuju vrednost predmeta hipoteke po svojoj volji i svojim potrebama i zato ga ne treba prihvatiti.

Ja se ovakvih stvari još nisam naslušao u Skupštini. Stvarno sam zabrinut, zato što znam da po sadašnjem zakonu jedna banka je neovlašćeno prodavala imovinu hipotekarnog dužnika. Samo u tome je učestvovao i sud, pa niko nije krivično odgovarao. Kasnije je dobila stranka u sudskom postupku obeštećenje u vrednosti od, čini mi se, 25 miliona dinara. Neću da kažem koja banka.
Sada ko to proba da uradi, odgovara za više krivičnih dela i falsifikovanje javne isprave. Nema više zaštite i pokroviteljstva suda da se nešto uradi suprotno zakonu, kao što je to po sadašnjem zakonu. Svaki građanin koji se zaduživao i stavljao imovinu pod hipoteku, radio je to najčešće u dobroj nameri i veri da vrati te kredite.
Problem je u tome što su njihove plate kursom evra obezvređene i dovedeni u situaciju da više ne mogu da vraćaju te rate. To se baš dešavalo u periodu od 2008. do 2012. godine.
Sada mi neko priča kako je radio u interesu građana, kako štiti njihove interese. Ja svoju priču o interesu građana nisam promenio ni kada sam bio opozicija, ni sada kada sam na vlasti. Prvi sam te iste poslovne banke najviše kritikovao kada su bile izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. I sad sam spreman da ih kritikujem kad god urade nešto što nije dobro. Ali, pogledajte Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kakav ste nam dali 2010. godine, pogledajte sada kada smo ga promenili. Što ga niste promenili tad kako treba? Što ga niste napisali kako treba? Niste smeli od banaka.
Da ne pričam o Zakonu o deviznom poslovanju, u čije ime je pisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je još jedan korak unazad. Em što neko želi da ostane status kvo, odnosno da imovina hipotekarnog dužnika bude prodavana u bescenje na one kredite i na one uspostavljene hipoteke po sadašnjem važećem zakonu, pošto se odredbe ovog zakona ovim amandmanom ne određuju i pogotovo od kada je počela da se spominje jedna ugrožena grupa naših građana.
Mene lično bilo bi sramota i ne bih nikad koristio tuđu nesreću i tuđu nevolju da o njoj pričam da bi stekao političke poene, pogotovo ako sam bio u situaciji da u njihovo ime pričam i 9. juna 2011. godine, ali ne kao predstavnik bivšeg režima, nego kao narodni poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije. Tada su počeli problemi sa tim kreditima u švajcarskim francima i ne znam zašto se podnosilac amandmana tada nije setio tog Udruženja „Efektiva“. Sada zloupotrebljava njihovu nesreću zarad svoje lične promocije i koristi.
Pitanje tih kredita se u Evropi na više načina rešavalo, ali nijedan nije bio na način koji je predložen od strane podnosioca ovog amandmana. Jedan od načina je bio da država otkupi kursnu razliku između evra i švajcarskog franka. To su radile Mađarska, Hrvatska. Sasvim sam siguran da bi i Srbija, ali ima jedan mali problem. Neko je opljačkao „Argobanku“, neko je opljačkao „Razvojnu banku Vojvodine“, napravio štetu milijardu evra, pa ne možemo da odvojimo tih 500 miliona evra da otkupimo taj dug i dok se to dešavalo podnosilac amandmana je sa obe ruke i noge podržavao tu Vladu koja je pljačkala građane Srbije. Sada ih brani od ove Vlade.
Ima još jedan problem – šta ćemo sa hipotekama koje je uspostavio Fond za razvoj Republike Srbije? Da li su i one predmet ovog amandmana, pošto znamo da su oko 140 milijardi dinara, dobro ste čuli, 140 milijardi dinara po nalazu DRI su krediti od Razvojnog fonda Republike Srbije koji do skora nisu bili naplativi? Do je ceo deficit države za 2015. godinu pod uslovom da ne bude smanjen nego pod onim uslovima koji su predviđeni budžetom.
Sada pričamo o posledicama. Uzroci su bili za vreme Vlade i Vojislava Koštunice i za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i kada sam rekao da su to vlade Borisa Tadića bio sam potpuno u pravu zato što je on određivao ko će biti mandatar za sastavljanje Vlade Republike Srbije.
Cela ta priča oko toga da ova Vlada saučestvuje sa bankama oko pljačkanja građana, meni je jako smešna. Zašto su ti građani gubili posao pa sad ne mogu da vraćaju kredite? Zato što su njihove firme imale kredite indeksirane u evrima, gde država ništa nije učinila da zaštiti poslodavca i radnika, pa su ljudi ostajali bez posla jer njihove firme nisu mogle više da vraćaju te kredite.