Poslaničko pravo. I kao predsednik vodore. Mogu potpuno da se složim s onim što je rekao kolega Radosavljević, da nama o korupciji i borbi protiv korupcije pričaju oni koji su vršili vlast dok je Srbija bila najkorumpiranija država na svetu. Ne po ce-percepciji korupcije, jer ne znam ni šta im to znači, nego po zaista pravoj korupciji. Da ne ulazimo sad u priču i detalje vezano za privatizacije, da ne ulazimo u priču i detalje kako su se vršile javne nabavke, koliko je bilo u pregovaračkom postupku, koliko je bilo u redovnom postupku, koliko su dugo trajale javne nabavke.

Uopšte da ne ulazim u te probleme, svi parametri govore o tome da je ozbiljan koruptivni kriminal bio u to vreme na vlasti u Srbiji. U to vreme iz Republike Srbije izneto je preko deset milijardi evra deviznih rezervi. Iako su postojali zakonski propisi koji su to sprečavali.

Da stvar bude još zanimljivija, kada su oni koji su iznosili taj novac, dakle-Kada su videli da ipak mogu u nekom trenutku da odgovaraju, rešili su da promene zakon, pa je promenjen Zakon o deviznom poslovanju, gde više onaj ko iznosi devizna sredstva iz države nije dužan da pravda iznošenje tih sredstava. Ostvarili ste korupciju i među narodnim poslanicima koji su glasali za zakone. Da danas ne bi ti isti ljudi odgovarali, a nas napadate što ne odgovaraju. Donosili ste zakone da mogu da kradu. Onda se ovde plasira priča valjda oko toga kako su privatne kladionice favorizovane u odnosu na državne i tako dalje.

Postoji oporeziv i neoporeziv deo dobitka. To važi i za državnu lutriju, a važi i za privatne. Pročitajte vi zakon do kraja, a ne onaj deo koji vama odgovara. Isto tako jeste da se plaća ne šezdeset nego pedeset procenata na ukupno uplaćeno, tu ste malo dodali, valda ste hteli da to malo ovako pompezno izgleda. A Državna lutrija nema obavezu da ulaže u humanitarne svrhe prihode od dobitaka zato što plaća porez, a sve privatne kladionice imaju.

Imaju i tačno je propisano po kojoj osnovici i kako, tako da i tog dela što se priče tiče i to vam pada u vodu. Ja bih da podsetim građane Srbije, a i kolege narodne poslanike, pa da smo mi takvi kao što oni pričaju, pa koje je prvo poglavlje koje je Srbija otvorila prilikom pristupanja Evropskoj uniji? Da nije poglavlje koje je vezano za nadzor nad trošenjem javnih sredstava. Prvo poglavlje. Zahvaljujući baš ovoj vlasti i ovoj većini, jer smo prvi put tada dozvolili da Državna revizorska institucija radi svoj posao, a ne da piše ministrima što nisu podneli izveštaj s kim su pojeli ćevape.

To je bio vrhunac revizije koja je vršena u vaše vreme i to su birali kojim ministrima da ne budu nikako iz njihove stranke. Zašto sam spominjao javne nabavke? Trideset sedam javnih nabavki od sto javnih nabavki u to vreme je bilo iz pregovaračkog postupka, pravdajući to hitnošću, a hitnost je bila tolika da je, recimo, lokomotiva bila u kvaru tri godine pa su rešili da je poprave za trideset dana. Toliko o tome. Percepciji korupcije.

Da ne pričam o čuvenom mostu nade, koji je najskuplji kilometar puta na svetu. Pa smo plaćali savetodavne usluge preduzeću koje se bavi prodajom delova za prekookeanske brodove da bi izgradili most nade. Toliko o toj korupciji. Je li korupcija kada neko iz vrha vlasti kupuje sekunde na RTS-u, koji je javno dobro i javni resurs, po dvadeset puta jeftinije nego što je tržišna cena? Jeste.

I to je korupcija. I ne treba čovek da bude tu nešto mnogo pametan, samo treba da bude bezobrazan i da bude lopuža, pa to da radi. Ne trebamo mašinski mozak. To može i sa četiri razreda osnovne škole. Pa se onda ovde spominju ko je odakle kupio kakav auto.

Pa pogledajte zakon o sprečavanju pranja novca. Hajde izvadite taj novac što krijete iz raznih privatizacija od 2000 do 2012. godine, pa ga uplatite na račun u banci, da vidite kako ćete da prođete. (pauza 10 sek) Ne može agencija, nije jedina ta koja radi borbu protiv korupcije. Imate Upravu za-s pre-sprečavanje pranja novca, bankarski sistem i ono najvažnije, imamo Tužilaštvo koje je nešto vama po volji i koje ste veličali.

Pa što Tužilac Nenadić ne hapsi i izmišlja krivične postupke protiv ministara? Što smo izgubili silne sporove za ozbiljnu korupciju i poreske utaje i platili više stotina miliona evra obeštećenja? (pauza 7 sek) Ne spominjete Tužilaštvo za organizovani kriminal. Što njih ne spomenuste jednom? Što ne spomenuste Nenadića?

Nego pričate o imagarnim stvarima.Da ne pričam i kako su, kako je vršena, vršen rad tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije. Bila je važna forma. Daj da napišemo krivičnu prijavu narodnom poslaniku koji je prijavio ceo stan, terasu, a onda je kupio ko zna gde neku vešernicu blizu svog stana i za ta dva kvadrata on je ostvario korupciju. To su bili vaši izveštaji. To je bio vrhunac rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Otkrivali vešernice po sta-po zgradama. (pauza osam sec) Ne bih hteo da izlazim iz ovog dela koji se odnosi na rad Odbora. Smatram da je izveštaj koji je podnet Odboru za finansije u vezi toga kako je Agencija raspolagala sredstvima koja dobija od građana, da li ih je trošila u skladu sa zakonom, sa svojim finansijskim planom, mislim da je izveštaj sasvim u redu i da taj izveštaj treba da podržimo na sednici Narodne skupštine. Sad izvolite, gospodine direktore, izvinite što sam vas malo sprečavao da odgovorite na pitanje.

(pauza od četiri sekunde) Kolega Nikezić, imate, izvolite.

Gospodine direktore. Vi ste pokušali da objasnite šta je percepcija korupcije. Neki indeks. Radi građana Srbije nije tu reč ni o kakvoj međunarodnoj organizaciji, nego obično nevladinoj organizaciji. Imamo jako dobra iskustva sa nevladinim organizacijama ovde u Srbiji.

Videli smo kako one funkcionišu. Nekome je to smešno. (pauza) Nekom je to smešno, a da je bilo vladavine prava, ne bi sad on ovde sedeo s nama, nego bi sedeo u jednom mestu blizu Požarevca, kad je on bio na vlasti. Gospodine direktore, da ste vi kojim slučajem direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Dojče banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, da li biste državi kakvu ovi prave od Srbije dali sredstva? Evo, zatražite reč, daće vam odmah.

Da li biste, da ste na mestu rukovodilaca koji raspolaže, koji raspolažu ogromnim količinama novca, dali novac takvoj državi kakvu vam ovi predstavljaju u Srbiji? Ništa više. Priča se o nekim milijarderima. Ne mogu to da objasnim onda kako na trezoru računa Republike Srbije imate četiri i po milijarde evra rezervi za vanredne situacije ili kako u deviznim rezervama imate neto devizne rezerve dvadeset i pet i više milijardi evra. Neko priča o nekom iznošenju novca.

Izvolite, kolega Radosavljević.

Izvolite, kolega Nikeziću.

Ne znam, nemam tih afiniteta.

Neko je rekao da se Srbija ove godine zadužila šest milijardi evra.

Pa, neko ko je član Odbora, ne mora da bude ni predsednik Odbora, zna da je naš deficit za ovu godinu tri stotine milijardi dinara. To je manje od tri milijarde evra. To je deficit. Ne ono o čemu pričaš. Jel' želiko rekao da mi sve što radimo, radimo iz kredita?

Dobro. Ne zna čovek da pročita Zakon o budžetu, pa bi video da je u Zakonu o budžetu planirano za kapitalne izdatke šest stotina pet milijardi dinara, a da je ukupan deficit trista. Prošle godine taj odnos je bio još povoljniji u korist Republike Srbije. Iz budžetskih sredstava, kapitalni izdaci su finansiranu u procentu pedeset i pet procenata, a deficit je bio četrdeset pet procenata. Što znači da više od polovine kapitalnih izdataka finansiramo iz redovnih prihoda budžeta.

Dok ste vi sedeli u Vladi, niste mogli iz redovnih prihoda budžeta da isplatite ni penzije, jer ste se bavili savetovanjem. Sad vam dajem priliku za repliku. Gledam vas u oči. Je li moralno, je li moralno da neko sedi u Vladi Republike Srbije, vodi postupke privatizacije i ima sa svojim članom porodice, najbližnjim članom porodice, kompanije, preduzeća koja se bave savetodavnim uslugama u procesu privatizacije Republike Srbije? Ne mora da bude pitanje je li zakonito, je li moralno?

(prekid) I onda vi sebi dajete za pravo da postavite pitanje da li premijer može da bude profesor na fakultetu? Ne, nego ću ću vas da pitam. Učestvovali ste u postupcima privatizacije, niste smeli da budete u vladi. Ni poslanik ne bi s-trebali da budete tad. Jer ste raspolagali kroz dve poluge moći, maltene celokupnom imovinom koju imala ova država i videli smo dokle ste je doveli.

Za mene još uvek nije jasno kako je kroz tečaj privatizovan C-market. Kako ste dozvolili da novac od prodaje C-marketa završi na Kipru, u Bugarskoj i Slovenija, a ne Srbiji, a to knjižite kao direktnu stranu investiciju. Prodo Mangup državnu imovinu. Dinar nije ostavio u Srbiji. I ćutali ste.

Sad vi pričate o nečemu.

Pričate o javnom dugu. Ja sam nekoliko puta rekao, neverovatnih hiljadu sto sedamdeset milijardi dinara je narastao dug od dve hiljade osme do dve hiljade dvanaest. Evo, on kaže da nisam u pravu, pa nek dokaže da nisam. Ja, meni je lako da dokažem da jesam. To je ekvivalent po nekom kursu iz dve hiljade desete, jedanaeste, jedanaest milijardi evra.

Jedanaest milijardi evra za četiri godine. Sa bruto proizvodom trideset tri-trideset četiri milijarde evra, mi sada ne zadužujemo Srbiju toliko godišnje sa skoro tri puta većim BDP-om. Još nešto. Ja bih voleo da sam video nešto od tih jedanaest milijardi evra. Nemimo ništa protiv.

I da ste tolko zadužili Srbiju, (kašalj) al' da ste bar nešto ostavili od tih para, neki put, neku bolnicu, neku školu, kupili neku lokomotivu novu, ne polomu. Ništa nije ostalo. Sve se trpalo u džepove. Sve. Privreda je uništena, zaduživali smo.

Na kraju da prodamo i Telekom. Posle Telekoma bi bila Elektroprivreda sledeća, da obezbedimo još koju godinu na vlasti i još koju priliku da se nešto strpa u džep. Da podsetim na malo. Za Telekom je bila ponuđena izuzetno mala cena. A znate zbog čega?

Zato što je Telekom i onda i sada bio vlasnik svih telekomunikacionih sistema, internet telekomunikacionih sistema i kabloske televizije. Telekom, koji nije imao svoju kablosku televiziju, nego je izdao svoje linije, svoj internet privatnoj kompaniji koja je bila bliska sa tadašnjim vrhom vlasti. I neko je koristio javno dobro, javni resurs... besplatno i bogatio se. Pa ko će da vam dođe u takvu zemlju da vam in-investira ozbiljan novac? Pa svi investitori, čak i domaći, su u to vreme bežali iz Srbije. Izvolite, kolega Pavloviću.

Izvolite, direktore.

Zahvaljujem. Izvolite gospodine Nikeziću.

Ovako. (pauza) Ono što ja znam, javni dug 2012. godine bio je sedamnaest zarez sedam milijardi. Pa pogledajte vi izveštaje. Nemojte više da se posipate pepelom i pravite lude.

Sedamnaest zarez sedam milijardi. Toliko vam je bio javni dug. I pitam,... Jeste. Pitam šta smo dobili za tih sedamnaest zarez sedam milijardi?

Pa nek bude i od Broza. Zatekli ste državu sa šest ili sedam milijardi evra duga.

Ne.

Izvinite gospodine Nikeziću, prvo izričem vam drugu opomenu, drugu opomenu. Tačno tako. Sram vas bilo.

Vas sram da bude. Vas sram da bude. Ne sudim mom ocu, nego vašem, Za azotaru. Zato treba da vas bude sramota. Ja bih ćutao da sam na vašem mestu i ne bih pitao kakav je to argument.

I vama, vi sebi dajete za pravo. Ja sam vama oćutao sve laži koje ste ovde rekli, da vas pitam, a šta je sa aferom Agrobanke? Maca pojela šestospedeset miliona evra. Jel to možda Vučić ukrao? Jesmo mi?

Jesmo ili nismo. Nemojte sad više sa tim foskulama. Vi ste na vlasti toliko. Falsifikovali ste izveštaje Narodne banke.

Šoškić. Ko i onaj, čini mi se Arsić, moj prezimenjak Milojko.

Šta je bilo sa aferom Razvojne banke Vojvodine? Još trista pedeset miliona.

Gospodine Nikeziću, ja da sam na vašem mestu, ne bih baš toliko pitanja postavljao. Neće me Nenadić doveka da vas brani. Samo deo naveo, milijardu ste ukrali. Milijardu! Nestalo.

Pohapšeni su oni koji su bili direktno odgovorni, a oni koji su ih krili nisu, koji su ih štitili, nisu. Za koje su oni krali, nisu. Jer ne mislite valda da je neko mogao da bude direktor Agrobanke da mu nestane šestospedeset miliona evra, da nije delio novac nekim iz vlasti. Samo direktor odgovara kad će da dokaže kome je on dao novac, a i ako je dao, što je to radio. Mnogi bi odgovarali za, eh, stečaj C Market, nego su u pokoji Radulović.

Vi- vama stvarno, vama stvarno nije dobro. Vama stvarno nije dobro.

Nije on bio vlasnik, on je bio direktor.

Iz stečaja, iz stečaja ste ga kupili.

E, al' pa čovek ima amneziju.

Čovek ima amneziju. Čovek ima amneziju, pa dobro. Nemam ni šta drugo da kažem. Po tom pitanju. Neki očigledno nemaju ni osnovno vaspitanje da se bar malo zastide za sve ono što su radili po Srbiji.

Još nešto. Pošto vidim da se kolega Palalić javio, daću mu reč. Ovaj, gospodine Pavloviću, to vreme kada se država nenamenski zaduživala je prošlo. Vi novac od kredita možete da dobijete samo ako ispunjavate određene uslove i ne la-, ne nalazi se kao rezervno sredstvo na budžetu Trezora, već na posebnom računu po zakonu o budžetskom sistemu. Ta rezerva koju imamo je od redovnih prihoda budžeta, jer samo sa njom može na taj način da raspoložuje ministarstvo kao direktan nalogodavac trošenja budžetskih sredstava.

Pa napredovali smo kolega Nikeziću u zakonu o budžetskom sistemu. Izvolite, kolega Pavloviću.