Dakle, pravo na repliku je po funkciji predsednika vlade u senci, tačno je, DSS je formirala, nije izmislila, nego je formirala nešto što postoji kao institucija u demokratskim parlamentarnim državama, ko ne zna neka proveri, nije teško. I tačno je da imamo vladu u senci i koju je premijer aktuelni u jednom momentu nazvao kao vladu u hladu. Tačno je, imamo vladu u hladu, a vi imate vladu u padu.
Jako je vremena potrošeno, ja ću biti sasvim kratak u dokazivanju, odnosno u pokušaju dokazivanja teze da je DSS nelojalan partner. Naravno, radi se o pogrešnoj startnoj ideji. Mi zaista jesmo nelojalni partneri onome ko je nelojalan prema ideji i prema programu i uvek ćemo biti nelojalni partneri onome ko izneveri zajednički program na osnovu kojeg je partnerstvo zasnovano.
Demokratska opozicija Srbije se odrekla svog programa, Demokratska opozicija Srbije se odrekla građana Srbije koji su na osnovu tog programa koaliciju izglasali i 2000. godine doveli na vlast, odricanje od programa odvezuje svake obaveze onoga ko je lojalan ideji i programu da ostane lojalan onoj grupaciji koja se tog programa odrekla. Mi ne možemo biti lojalni lopovima, mi ne možemo biti lojalni kriminalcima, mi ne možemo biti lojalni bilo kojoj organizovanoj kriminalnoj grupi, nema potrebe za opomenu, jer ne mislim na Demokratsku opoziciju Srbije, to građani jasno znaju i to nikada ne bi mogli da povežu, nikada ne možemo biti lojalni nikome ko radi na štetu građana.
Prema tome i danas i ranije i ubuduće bićemo lojalni programu koji Srbiju vodi u demokratsku budućnost i tu budućenost nećemo graditi sa nedemokratskim strankama i zbog toga u ovom momentu sa vama nismo.

Narodni poslanik koji me je isprovocirao na repliku je iz stranke koja Srpsku akademiju nauka naziva "ANUS". Toliko o toj stranci i toliko o tom narodnom poslaniku.
Da li DSS želi da sruši Vladu Republike Srbije - želi. Da li građani Srbije žele da promene Vladu Republike Srbije - žele. Ako mislite da ne žele, izađite na prevremene izbore, pa ćete dobiti odgovor građana Srbije. Da mislite tako kako dobacujete, vi biste to već učinili. Rušenje Vlade Republike Srbije neće biti izvršeno bilo kakvim koalicijama, niti koalicije mogu da sruše Vladu Republike Srbije. Srušiće je izbori, srušiće je građani Srbije, kao u svim demokratskim državama. Tu je početak i kraj čitave vaše priče.
Poslanik koji naziva Srpsku akademiju nauka i umetnosti "ANUSOM", braneći Natašu Mićić, kao poslednju branu nadolazećem zlu, je izrekao jednu neistinu, nadam se potpuno svesno, jer ne verujem da nesvesni ljudi sede u ovoj skupštini, a to je da postoji bilo kakva koalicija u ovoj skupštini, kada je u pitanju izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Po definiciji, zna se šta su koalicije. Koalicije mogu biti predizborne, odnosno izborne - dogovor o zajedničkom izlasku na izbore. Takva je bila i koalicija DOS. Koalicije mogu biti posle izborne - dogovor, sporarzum o zajedničkom vršenju vlasti. Koalicija nije kada ste prethodnog predsednika Skupštine, zajedno sa SSJ, o kojoj tako ružno danas govorite, smenjivali. To nije koalicija, to je podudarnost mišljenja o jednom pitanju koje je na dnevnom redu. Koalicija nije kada DOS sa Narodnom socijalističkom strankom Branislava Ivkovića izglasa budžet. To je samo činjenica koja govori da su se po jednom pitanju te dve stranke našle u ovoj skupštini itd.
Dakle, kada se otvori neko pitanje u ovoj Narodnoj skupštini, kao što je pitanje Kosova i Metohije, Deklaracije, onda glasaju sve političke stranke koje smatraju da takvu Deklaraciju treba doneti, pa to nije koalicija DOS-a, SSJ-a, SRS-a i DSS-a. Sačuvaj me Bože da je to ta koalicija, pre svega, mislim zbog DOS-a i DSS-a, nego je to odgovornost prema državi koju svi poslanici svih političkih stranaka na jednom pitanju osete i na odgovarajući način izraze to kroz glasanje.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Prema tome, ukoliko mislite da postoji koalicija bilo koga, za DSS ne brinite ništa, ne postoji, kao što ne postoji koalicija i poverenje DSS-a u one u koje su građani Srbije izgubili poverenje - u Vladu Republike Srbije.

Problem je zaista poslanika Demokratske stranke što, uočavam danas, ne govore iz svoje glave.
Pošto je danas bilo puno replika, hajde da vidimo kako oni funkcionišu. Svakog jutra ili svakog drugog jutra iz štaba Informativne službe, učenici Bebe Popovića, pošalju jedan brifing na sve one faksove i imejlove opštinskim odborima i tamo napišu šta oni tog dana treba da govore. Onda se tu pojave ove teze koje mi danas neprestano slušamo, a koje nijedan pametan čovek zaista ne može da prihvati. Tako se ponavlja, više puta, o tim nekim nepostojećim koalicijama, o nekim zaverama protiv demokratske vlasti koja sprovodi uspešne reforme u Srbiji.
Problem je, posebno ovde izazvan nastupom moga prethodnika, u tome što sam, baveći se politikom, vrlo često, bio u Nišu i osvedočio sam se u neizmernu inteligenciju ljudi koji žive u tom kraju. Prosto je neverovatno da iz tog grada nije mogao da ponikne drugačiji poslanik od onoga koji se maločas ovde za govornicom pojavio. Kako sam jednom njegovom sugrađaninu, a premijeru, rekao kao da se nekim predstavnicima, ne dakako njima, broj kojim se izražava ILj podudara sa brojem koji se izražava u santimetrima obim struka. To je uvreda za grad iz koga dolaze.
Što se tiče predsedničkih izbora, zaista će se birati, ovde i sada, između dve političke opcije, dva glavna kandidata, od kojih oba zastupaju političke opcije koje su neprihvatljive, većinski, za građane Srbije. To će ti izbori pokazati. Naime, ti izbori najpre neće uspeti, jer ne mislite valjda nekoga da uverite da oni išta, u ovom momentu, predstavljaju, posle godina dana nezakonitog i neustavnog odlaganja raspisivanja izbora, koji su mogli i treba lo je nešto da znače i, koji, trebalo je Srbiji da donesu predsednika, a izabrali su predsednika i svi vrlodobro znate ko je taj predsednik.
Zaista na tim izborima imate dva kandidata, gde jedan, makar dosledno, zastupa jednu politiku, sa kojom se ja ne slažem i koja je svoje rezultate pokazala 2000. godine, ali koji je platio političku cenu na izborima od strane građana, ne od nas koji možemo o svakoj politici misliti šta god hoćemo.
Drugi kandidat, potpuno nedosledno, kao kandidat druge pogubne politike, koju građani Srbije definitivno i zaista neće, pokušava, potpuno nedosledno, s druge strane, da se od te politike koalicije čiji je kandidat, na svaki način ogradi, a govori o tome da će se boriti protiv korupcije, a ovde njegovi poslanici glasaju protiv zakona o sukobu interesa, pa govori da će se boriti protiv kriminala, a njegova vlast je odgovorna za kriminalizaciju društva itd.
Dakle, pustite te jutarnje brifinge, mućnite malo glavom, građani Srbije su dobro razmislili i dajte najzad te izbore koji ovde pominjete kao sud građana o ovoj i svakoj budućoj vlasti.

Ovo prethodno glasanje nije, naravno, povod za moje javljanje, ali je ovo ilustracija onoga što sam pokušavao danas da vam objasnim i što ste uporno pokušavali da ne razumete. Kada imate postavljeno jedno potpuno jasno pitanje, kao što je pitanje da li se slažete da radimo do 19,30 časova, onda svi narodni poslanici, razumni, a u ovom slučaju to ste bili vi...

Do 18,30? časova, Da. Imate odgovor, radićemo do pola sedam. Dakle, nema tu koalicije, ima samo razuma. To je ono što vam govorim i kada su predlozi za izglasavanje nepoverenja predsedniku Skupštine u pitanju i predlozi za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije u pitanju. Ovo je možda jedna slika, pa će nam ta slika pomoći da razumete ono što možda niste razumeli na drugi način.

No, pisac teksta koji je pročitala gospođa Mićić je zaista s pravom ukazao na činjenicu da se ovde vrlo malo govorilo argumentovano o tome koji su gresi predsednika Narodne skupštine, o tome se, naravno, razgovaralo. Izneti su argumenti u prilog tvrdnji da je kršila Ustav, zakon i Poslovnik, a onda se rasprava po volji poslanika DOS-a prenela na neke sasvim druge i krajnjoj liniji za ovu priliku neumesne teme. No, poslušaću pisca teksta koji je pročitala gospođa Mićić i pokušaću još jednom da ponovim neke već iznete tvrdnje.

Dakle, primer kršenja Ustava: banalan, ali vrlo slikovit, je proglašenje broja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini u broju od 248. Za to postoje, ako ne dobro sećanje, postoje materijalni dokazi, postoje zapisnici. To je samo jedna slika i na tome se insistiralo. Nije strašno, to je umanjenje broja poslanika Skupštine, da, nije strašno, čujem od strane poslanika DOS-a, kršiti Ustav. Zaista nije strašno.

Drugi primer se odnosi na vraćanje predloga DSS-a da se na dnevni red ove sednice uvrsti sprovođenje odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Naravno, ta odluka ne ide u prilog DOS-u. Nataša Mićić i njeni branioci ističu da je ona, kao predsednik Skupštine, sprovodila odluku DOS-a. Molim vas, to je dovoljno za razrešenje. To je argument koji je stavljan prethodnom predsedniku na teret kao jedini argument za izglasavanje nepoverenja. Predsednik Skupštine tvrdi, potvrđuje i ponosi se da je vodila politiku DOS-a. Ne ulazim u to kakva je politika DOS-a, katastrofalna, ali ne može predsednik Skupštine da sprovodi politiku DOS-a, nego politiku ove skupštine u kojoj sede poslanici i zastupnici političke volje svih građana Srbije. Nauči li se to Građanski savez i nauči li to Nataša Mićić..

.. možda će postati i valjan predsednik Narodne skupštine. Do sada to nije bila iz ovih razloga. Treće, dakle, taj predlog koji se zahteva stavljanjem na dnevni red tačke koja sprovodi odluku Ustavnog suda je odbijena da bi se sprečilo da se ovde narodni poslanici izjašnjavanjem izjasne o uvrštavanju na dnevni red i da ta odluka, pošto je bila obezbeđena razumna većina, većina poslanika za izglasavanje da se to stavi na dnevni red, ona je to svojevoljno, zloupotrebom položaja sprečila...

Sprečavanje sprovođenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije je jedan od brojnih dokaza nezakonitog i neustavnog rada predsednika Narodne skupštine.

Više puta sam danas ovde pomenut i nisam se javio za repliku poluhisteričnim poslanicima, koji su čuveni i zapisani u istoriju ovog parlamenta kao predlagači uvođenja šampita u skupštinski restoran.
Molim, i ubuduće se takođe više neću javljati za repliku, sve one dobronamerne ili nedobronamerne poslanike koji me porede sa predsednicom Narodne skupštine Natašom Mićić, da to ubuduće ne čine, jer me time vređaju, a molim predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg da im izrekne opomenu.

Teško je replicirati gospodinu Petkoviću. Gospodin Petković je dobar čovek. Međutim, izneo je nekoliko veoma pogrešnih tvrdnji i želeo bih samo neke od njih da pobijem. Naravno, neću učestvovati u raspravi o dodeljivanju ovih prvoboračkih znački i značkica, gde je ko bio i ko je šta radio, to je nešto što treba ostaviti za udžbenike istorije, treba ostaviti za svoje lepe ili ružne uspomene, a treba da vidimo gde smo danas.
Ono što treba da vas zabrine, gospodine Petkoviću, kao i sve vaše kolege poslanike, nije to gde se u ovom momentu kod jedne tačke dnevnog reda ili kod tri tačke dnevnog reda nalazi koja poslanička grupa, niti je bitno ko je koji predlog uputio Skupštini. Ne opredeljuje se prema jeste ili nije. Mislim da se opredeljujete, ako ste politički odgovorni, prema suštini stvari, a ne prema predlagaču. Dakle, ako se u jednoj tački dnevnog reda okupe, kao što ste se vi okupili sa SSJ prilikom mog smenjivanja, kao što smo se svi okupili kod Deklaracije o Kosovu, sve poslaničke grupe u ovom parlamentu, onda se tako po ovim tačkama dnevnog reda - izglasavanje nepoverenja predsedniku Skupštine i izglasavanje nepoverenja Republičkoj vladi - okupila skupštinska većina.
Ono što treba više da vas brine nije to što je to potpuno čista situacija za svakoga ko ume logično politički da misli, već nešto drugo: šta se to dogodilo za ove tri godine, i da u ovom momentu ostavimo po strani stranke bivšeg režima, koje tako zovemo, stranke koje su nekada bile na vlasti, a danas su u opoziciji, šta se dogodilo sa onim strankama koje su zajedno sa vašom strankom 2000. godine obarale taj režim?
(Milka Marinković: Samo najbolji ostaju.)
Milka, ne varite glasno, molim vas. Kako je moguće da se na jednoj strani u ovom momentu nađu i DSS, G-17, SPO, Nova Srbija, svi oni koji su se 2000. godine našli nasuprot režimu Slobodana Miloševića? Kada odgovorite na to pitanje, prestaće da vam bude sporno sve ono što vam se čini spornim, prestaće da vam bude pitanje ko je koji predlog predložio, već će vam postati jedino važno da se ostvari ono što je 2000. godine ovde obećano.

Samo jedna kratka replika. Prigovoreno mi je nešto čime se ponosim. Prigovoreno mi je da sam se prema svim narodnim poslanicima u vreme dok sam bio predsednik ove skupštine ophodio na jednak način. Prigovoreno mi je upravo ono što prigovaramo u našim primedbama današnjem predsedniku Narodne skupštine Nataši Mićić, da taj kriterijum nije jednak.
To je manji teret koji joj se stavlja na dušu. Ono što je veće, ono što je važnije, ono što je takođe danas ovde pominjala u jednom nastupu za koji ja zaista ne mogu da nađem razloge, zaista nečemu što nosi elemente blage histerije, potpuno bezrazložno. Mi ovde raspravljamo da li je neko ko je na visokoj državnoj funkciji radio dobro svoj posao ili nije, da li je kršio Ustav pri tome ili nije.
Govorimo o tome da postoje odluke Ustavnog suda koje su tu ocenu dale, govorimo o tome da vanredno stanje, koje je takođe pomenuto... Pomenuto je - šta ste vi predlagali. Mi smo predlagali, uz sve rizike, uz sve teškoće koje bismo sebi na leđa natovarili, koncentracionu vladu kao demokratsko rešenje u državi koja se nalazi na korak od haosa.
Šta se dobilo vanrednim stanjem? Nije se dobilo ovo što ste vi rekli. Dobilo se ono što smo znali, a to je da su članovi Vlade upleteni u organizovani kriminal, da članovi Vlade imaju veze sa organizovanim kriminalom i ovde citiram jednog od potpredsednika Vlade, koji je to rekao javno u vremenu kada je vanredno stanje još trajalo - nekoliko članova Vlade ima veze sa organizovanim kriminalom.
Ja sam rekao za gospodina Jovanovića da je imao posete zatvoru, a posle je bila cela ona priča da je to radio iz patriotskih razloga, gospodin Spasojević itd. Znam da ste pripremali te kasete, javljeno mi je, ali ajde da ih vidimo, pa da ih prokomentarišemo. Sve je to u redu, ali za vas je to dokazano. Vi stanujete u kućama tih i takvih ljudi. Vi primate od njih apanaže, oni vas vode na letovanje itd. Dakle, dobro je što je ta akcija sprovedena. Nije dobro što je sprovedena toliko kasno.
Takođe smo u periodu vanrednog stanja saznali od drugog potpredsednika Vlade da je veći broj članova Vlade "umešan u privredni kriminal". Znali smo mi to. Nismo znali da i vaši potpredsednici Vlade to znaju, ali da neće dalje da kažu, jer ste se onda na Vladi dogovorili da ćete to staviti pod tepih.
Dakle, o tome se radi i nema potrebe biti nervozan. Pitanje odgovornosti je jedno uobičajeno pitanje u svim zemljama koje se smatraju demokratskim. Kada se završi rasprava, onda se to stavi na glasanje, a kada se izglasa, onda se zna da li je neko dobio poverenje za posao koji je radio ili nije i nema tu drame. Ima samo raspada jedne koalicije i ima paničnog straha od gubitka vlasti.

Za razliku od gospodina Ivkovića koji je u javnosti poznat kao poštenjačina, ja sam poznat kao lažov. Da li sam sinoć izrekao laž kada sam rekao da je postignut dogovor između Demokratske stranke i njegove stranke o koordiniranom delovanju u Skupštini Srbije pokazaće naredni dani i glasanje njegove stranke po tačkama koje su na dnevnom redu.

Oni onomad poslanici nosili su bele čarape, zbog toga što su poštovali Narodnu skupštinu. Doduše nisu često presvlačili, ali nosili su u Skupštini, na sahrane, na venčanja, zbog poštovanja mesta na kome se nalaze. Ovi današnji narodni poslanici, u ovome što se danas naziva Narodna skupština ne nose bele čarape, ali na sebi ne nose kravate. Pogledajte se gospodo na šta ličite, pogledajte mene.
Ne nosimo zbog toga što ne poštujemo ovaj dom, jer ovaj dom i nije za poštovanje, jer je nelegitiman i nelegalan. Kako je on nelegitiman i nelegalan, pitajte predsednika Ustavnog suda. U ovoj sali sede poslanici čiji su mandati osporeni od strane Ustavnog suda i sram ih bilo što tu sede.
Kako dakle govoriti u jednoj tzv. instituciji, u jednoj skupštini, kako uzeti i zašto uzeti učešća u tzv. raspravama ovde, u takvoj skupštini koju ne poštuju ni sami narodni poslanici, malo u patikama, u farmerkama, u kratkim pantalonama ćemo sutra dolaziti, čiji rad nije javan, koja nije legalna i legitimna, ako ne iz jednog jednostavnog razloga što treba da ostavimo nešto zapisano i za neke buduće pretraživače naše današnjice, za one koji će analizirati razloge kraha jedne ideje, razloge kraha prve vlasti koja je zamenila Miloševićevu vlast.
Zbog toga jedino i mogu da započnem svoje obraćanje, a i malo da bih vas uveselio, na taj način što ću se obratiti sa - poštovani stenografi. Dakle, poštovani stenografi.... (smeh u sali.)
Rekao sam da ću vas uveseliti i zadovoljan sam što se to ostvarilo. Molim hijene iz Novog Sada da prestanu sa zavijanjem. Hvala predsedavajućem što uporno zvoni da smiri neodgovorne poslanike.
Dakle, poštovani stenografi, da nije odluke Demokratske stranke Srbije o tome da se ne izjasni o izboru predloženog kandidata, taj bih izbor svesrdno podržao iz više razloga. Doduše, slobodno raspolažem mandatom narodnog poslanika, ali ipak ću poštovati odluku stranke, koja glasi - nećemo se izjašnjavati zbog kandidata. Intimno, zaista mislim da ga treba podržati iz više razloga.
Prvo, što izbor sasvim konsekventno oslikava kadrovsku politiku DOS-a, doduše nanoseći štetu državi, nanoseći štetu građanima, ali to ne možemo sprečiti, od toga DOS ne želi da odustane, a ta politika je zapravo politika - pogrešan čovek, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Ovaj predlog i ovaj izbor zapravo oličava tu kadrovsku politiku. On je u nizu sa svim drugim kadrovskim rešenjima, pa ću i njih samo ovlaš ilustrovati, zbog čega podržavam kandidaturu koja nanosi štetu ne samo državi, nego i DOS-u. Kako ne mogu da sprečim štetu državi, svesrdno bih glasao za predlog koji nanosi štetu DOS-u, jer će se time šteta za državu umanjiti.
(Milka Marinković: Ipak je ona tebe ostavila.)
Milka, treba li štogod?
Sasvim u skadu sa kadrovskom politikom DOS-a, kao što je recimo pomoćnik ministra inostranih poslova, pijanista, profesor klavira; ili sadašnji savetnik ministra odbrane za finansije, po obrazovanju pravnik, pa valjda finansije jako dobro poznaje, a pre toga savetnik saveznog ministra policije; a taj opet, sa različitim infrmacijama o obrazovanju, ali u svakom slučaju ne visokim, sada je predsednik Republičke vlade, a bio je i kandidat za ministra odbrane, bez završenog vojnog roka. Opet, vojni ministar, sociolog ili psiholog po obrazovanju, klinički psiholog po obrazovanju, bio je ministar telekomunikacija.
Dakle, genijalci opšteg smera apsolutno su zastupljenu u ovoj demokratskoj vlasti i ovaj izbor Kori Udovički pokazuje, a ona nasleđuje građevinca, ministra energetike gospodina Novakovića, koji je uspešno radio svoj posao, pa je morao da ode, pa je ona uspešno radila taj posao i onda će otići na zadovoljstvo, pre svega, radnika EPS-a, posebno radnika "Kolubare". U tom smislu, tako posmatrano, jedino Duško Mihajlović, zaista, potpuno iskače iz tog koncepta - jednom Udba, uvek Udba, i to je nešto što mora DOS da reši. Tu nema oscilacija.
U tom smislu, dakle, kao pogrešan potez DOS-a, taj potez podržavam, čini štetu DOS-u, ovu drugu štetu sprečiti ne mogu i u tom smislu bih, da nije odluke Demokratske stranke Srbije, za ovaj predlog glasao.
Gospođa Udovički, ne samo zbog toga, ona uopšte imponuje, ona je žena koja pokazuje da je voljna, oslikava voljnost. Ona kaže da može. Ako kaže da može da bude i ministar energetike i ministar.... zašto ne bi mogla da bude guverner? Ona je to pokazala, moj kolega mladi, koji nije advokat, već je rekao u kojim se to bankarskim sistemima i kojih zemalja dokazala. Potpuno verujem da kad ona kaže da ona hoće i da može, da ona hoće i da može. Tako zaista deluje.
Ono što treba imati na umu i zbog čega bih podržao izbor gospođe Kori Udovički jeste što će zapravo ona mesto guvernera samo formalno pokrivati, mesto guvernera je istini za volju već popunjeno, izbor je izvršen, donošenjem Zakona o Narodnoj banci ona je dobila kolektivnog guvernera, kolektivni guverner je politbiro DOS-a, odnosno predsedništvo DOS-a i Kori Udovički će tu samo za skromnu platu i nesumnjivo visoke ukupne prihode taj posao formalno obavljati, te će šteta u tom smislu od samog imena biti manja.
Na kraju, dobro je što je na ovaj način, usvajanjem Zakona o Narodnoj banci Srbije i izborom gospođe Udovički za guvernera, uklonjena i poslednja, valjda, antireformska prepreka reformskim snagama DOS-a. Time je razoreno ono antirefromsko jezgro u Narodnoj banci Srbije, Jugoslavije pa Srbije, koje je ometalo onaj zamah reformi, sprečavalo bolje rezultate reformske vlade, uklonjena je ogromna prepreka uspešnom reformskom kursu i od današnjeg dana pa nadalje taj zamajac, taj točak biće pokrenut u mnogo bržem ritmu. Vrlo je dobro da tih kočnica više nema. Reformisti su sada potpuno vlasni.... Novakoviću, šta je? Je lÄ imate neke tikove, šta je to? Imate neke grimase. Preporučujem vam neuropsihijatra. Zaista ima neke neobične grimase.
(Predsedavajuća: Fiksirajte se na druge poslanike.)
Ne mogu, bolećiv sam. Kad vidim čoveka u nevolji, ja bih da mu pritrčim u pomoć. Ima li neko bensedin ili nešto za gospodina Novakovića.
Sada kada je i ta poslednja prepreka uklonjena, ta reformska kola, to reformsko vozilo će krenuti punom brzinom. Jedini je problem, gospodo draga, što to vozilo ide u pogrešnom smeru, ide na dole, a ne na gore. Dakle, da nisam ograničen odlukom Demokratske stranke Srbije, izbor i nastavak koncepcija, pogrešan čovek na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, bio bi podržan i mojim glasom. Nažalost, ostaje mi samo da se zahvalim na urednom zapisivanju i na činjenici da sam imao priliku da vas vidim ovako vesele.

Sve je teže, sve je manje razloga javljati se za reč u ovom organu Republike Srbije, budući da je on i nelegitiman i u nelegalnom sastavu, da nije postao za ove dve godine, kao što nije bio ni do pre dve godine, mesto na kome bi se vodila debata. Ovde naravno znate svi, pa naravno znam i ja, to samo konstatujem, vode se razgovori gluvih. To što se u ovoj skupštini vode razgovori gluvih, dovelo je državu do ovog stanja u kome se danas nalazimo.

Danas, gospodo, mislim na vas koji ste predloženi u sastav nove Republičke vlade, na vama je puna i isključiva odgovornost za stanje u koje ste građane ove države doveli. Nećemo se složiti u oceni tog stanja, pa ćete vi sa ponosom reći da će ovo biti vlada kontinuiteta. Da li je to dobra ili loša vest za Srbiju? Prema svemu onome što smo govorili o radu Republičke vlade...

Molim predsedavajuću da poštuje Poslovnik i opomene poslanike koji dobacuju sa mesta (galama); hvala na intervenciji.

...što smo ocenjivali kao stanje u državi danas, za DSS je izjašnjenje mandatara, gospodina Živkovića, da će stara, nova vlada nastaviti da radi na isti način, prema istim principima, istim metodama, sa istim ciljevima, loša vest za Srbiju.

Dakle, gospodo, dokle god ne uvidite da se država nalazi u dramatičnoj krizi, u nečemu što može biti prejaka reč, ali čini mi se da dosta blisko opisuje stanje u državi, dok ne uvidite da se nalazi u stanju haosa, jedna loša vest će sustizati drugu.

Ponašate se kao da se zapravo ništa ne dešava, kao da rešavate neke svoje lične probleme, a ne probleme u koje ste državu i građane ove države doveli. Tako i tražite izlaz, a razumem strah, strah i za život, strah od gubitka vlasti, sve su to normalni ljudski strahovi, ali ne razumem toliko odbijanje da se suočite sa realnošću u kojoj se država nalazi.

Kao da slušam i danas ovde Slobodana Miloševića - nemam nameru ništa da menjam. Tako i mandatar ponavlja - nemamo nameru ništa da menjamo. Sve će biti kao što je bilo. Do pre mesec-dva dana, kada smo govorili da se država nalazi u političkoj krizi, zatim u društvenoj krizi, kada smo upozoravali šta je potrebno učiniti, kada smo iznosili predloge, odgovor sa ovog istog mesta gde danas čujemo da se period krize završava, bio je - nema nikakve krize, kakva kriza, o čemu vi pričate, Vlada je stabilna.

Kao da je Vlada država, građani, a Vlada jeste sita, a građani su gladni. Vlada može imati ovde 126, ali među građanima nema 126. U državi je kriza, a Vlada može da radi i mesec-dva, tri, samo će posledice biti za državu lošije.

Govorim o staroj vladi, jer će ona nastaviti da radi, sa jednim logičnim osveženjem u liku gospodina Živkovića, gospodina Jovanovića, koji će svakako dati veoma značajan doprinos kontinuitetu rada te vlade, što su dosadašnjim radom i angažovanjem već pokazali.

Ti sami predlozi ni u čemu ne mogu biti sporni, nesumnjivo je da su potpuno u skladu sa proklamovanim kontinuitetom. Šta će predstavljati taj kontinuitet. To će biti kontinuitet neustavnog rada Vlade, kršenja Ustava, nezakonitog, neodgovornog rada Vlade, kontinuitet destruktivne politike, a u suštini, što smo mesecima do sada govorili, kontinuitet stvarno antireformskog delovanja Vlade. U tom pogledu će budući mandatar, ukoliko bude izabran, kao i potpredsednik Republičke Vlade, gospodin Jovanović, dati pun doprinos.

Znamo kakvo je zatečeno stanje u Srbiji. Ako za DSS to odavno nije tema, mi o davno pobeđenim političkim protivnicima nemamo razloga da svakodnevno govorimo, onda govorimo o tome kakvo je stanje danas, kakvo stanje ova staro - nova vlada nasleđuje od same sebe. Institucije su razorene, počevši od ove, pa do svih ostalih.

Da li treba govoriti o stanju u pravosuđu i činjenici da sudovi danas zapravo ne funkcionišu, a predmeti se gomilaju? Umesto vladavine prava, imamo borbu nekih političkih stranaka i kriminalaca ko će zapravo biti vlast u Srbiji. Privreda je u kolapsu, proizvodnja nedovoljno raste u jednom mesecu ili stagnira u celini u odnosu na isti period protekle godine.

Direktnih stranih investicija je neuporedivo manje nego što je neophodno, manje nego što je planirano, a tek ih sad, po logici stvari, u periodu vanrednog stanja, u ovakvom stanju u državi, potpuno prirodno ne može ni biti. Koji će strani investitor doći da investira u ovu državu? Doći će nešto kupaca. Ne sumnjam uopšte da će biti prodate i fabrike duvana i da će tu leći sve odgovarajuće provizije, da će ta cena biti niža nego što je potrebno. Naravno, to će biti logično zbog toga što investitori ukalkulišu i rizik sa kojim u određene investicije i ulaze.

(Dobacivanje iz sale.)

Hvala vam na intervenciji. Budući da nisam video u čemu sam ga prekršio, trudiću se da i nadalje to ne činim.
Ono što raste, raste vaš strah i nezaposlenost, rastu deficiti, budžetski i deficit prometa sa inostranstvom. Nažalost, ne raste standard, nema govora o desetinama procenata. Hajde makar da čujemo tačne podatke. Gospodin Đelić se nije dosetio da makar došane. Nažalost, nema govora o desetinama procenata porasta realnih ličnih dohodaka. To je nešto što može da bude neki naš daleki cilj, ali nikako to nije danas realnost.
Samo u najkraćem, stanje u prosvetu, u zdravstvu, u nauci, u kulturi, ima li ikakve ideje tu, ima li ikakvog projekta, plana, ima li ičega u tim oblastima? Apsolutno mrtvo more, ništa se ne dešava. Svesni ste toga, gospodo. Hajde da makar u ovim trenucima saslušamo jedni druge. Kažite čega ima. Ima plaćenih projekata preko poznanstava i veza, ali nema promena u oblasti kulture. Suočimo se sa tim problemom, suočimo se sa takvim problemima. U pravosuđu je haos i o tome se mesecima govori. Da ne pričam o pritiscima izvršne vlasti na zakonodavnu i o ozbiljnim problemima koje je to prouzrokovalo.
Jednom rečju, gospodo, uveli ste zemlju u vanredno stanje i najzad i proglasili vanredno stanje, neustavno i nezakonito. Šta je pravi cilj, ostaje da se vidi. Mnogi govornici su se toga danas dotakli. Ukoliko jeste cilj obračun sa kriminalcima, onda ne znam zašto se ova borba protiv kriminala, do pre neki mesec ste apsolutno tvrdili da ga nije bilo, vodi protiv onih organizovanih kriminalnih grupa koje nisu lojalne Vladi, a ne vodi se protiv celokupnog organizovanog kriminala koji u državi postoji. Pravite razliku i formirate kriminalne grupe, direktno učestvujete u kriminalizaciji društva na taj način. Ili postoji organizovani kriminal, ili se protiv njega bori...

Gospođo Čomić, uopšte nisam istakao primedbe na narodne poslanike, nego na Vladu Republike Srbije. Molim vas da obratite više pažnje na reči uvaženih poslanika sa ove govornice. Istakao sam argumente kojima sam potkrepio tvrdnju da je Vlada, pravljenjem razlike između organizovanih kriminalnih grupa, doprinela kriminalizaciji društva. To sam potkrepio argumentima.