Gospodine Jovanoviću, vi prerastate u vrlo veštog manipulatora. To nije ništa loše i to je kvalitet za političara.
(Leila Ruždić-Trifunović, sa mesta: To je daleko od kvaliteta.)
Nesporazum između nas je sledeći: vi kažete da sam ja rekao da sam to tražio i da sam time obmanuo narodne poslanike i naravno javnost, jer se ovo prenosi, ja sam rekao da to nisam tražio. Dakle, vi se potrudite, pa od ministarstava zahtevajte zvanične izveštaje o tome da ja od njih nisam to tražio, što i ja tvrdim. Nije bilo uopšte potrebe da zamarate ministarstvo. Imaju pametnija posla. Recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova bi najzad moglo nekog iz sveta kriminala da privede pravdi, umesto da vama šalje zvanične dopise kojim dokazujete isto ono što sam i ja rekao - da nisam zvanično od njih takve podatke tražio. Dakle, mi se u tome potpuno slažemo. Vi samo izustite neistinu da sam ja rekao da sam to od njih tražio i to je ono što vas čini manipulatorom i što čini vaše izlaganje u potpunosti neistinitim.

Poštovano gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa DSS-a predložila je formiranje ovog anketnog odbora suočena sa više činjenica sa kojima ste i vi, kao i javnost, upoznati.
Ti razlozi su navedeni u Predlogu, a vi ćete mi dopustiti da taj deo pročitam, pretpostavljam da svi niste upoznati šta u njemu stoji.
Dakle, radi se o zadacima anketnog odbora: trebalo bi da sagleda stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda; da utvrdi da li postoje razlozi za davanje inicijative za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda, sadržini i načinu vođenja evidencije za promet roba sa teritorije AP Kosova i Metohije, koju je donela Vlada Republike Srbije, objavljenu u "Službenom glasniku RS", br. 48/01; i da sagleda efekte primene navedene uredbe.
Zatim, da utvrdi koliko su budžeti Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije oštećeni postojanjem nelegalne trgovine, odnosno činjenjem i nečinjenjem Vlade Republike Srbije, da utvrdi činjenice vezane za tvrdnje izrečene u domaćoj i stranoj štampi koje se tiču nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Naravno, anketni odbor bi, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, podneo odgovarajući izveštaj Narodnoj skupštini i predložio usvajanje konkretnih akata, ukoliko bude bilo potrebno.
Zašto je Demokratska stranka Srbije ponudila i predložila formiranje ovog anketnog odbora? Činjenica je da se u tri države ovaj problem razmatra: u okviru Savezne Republike Jugoslavije; u Crnoj Gori već dugo se vodi veoma žustra rasprava i formiran je anketni odbor, iz istih razloga kao ovde; u engleskom Parlamentu vodi se veoma oštra rasprava o nelegalnoj trgovini duvanom i duvanskim proizvodima.
Naš anketni odbor treba da pođe od tekstova objavljenih u najuglednijim svetskim časopisima - a jedan od njih je "Fajnenšl tajms", u tom listu, uostalom, Vlada Republike Srbije objavljuje tendere za rasprodaju preduzeća - u kojima su iznete veoma konkretni navodi i veoma oštre ocene o umešanosti predstavnika srpske vlasti sa organizovanim kriminalom u trgovini ili švercu duvana. Te ocene su iznete i u "Nacionalu" i u većem broju domaćih dnevnih listova.
Te ocene je potvrdio i uvaženi član Grupe G17 plus, gospodin Nebojša Medojević, koji je istakao činjenicu da je samo u ovoj godini nelegalno u Srbiju uvezeno preko 500 šlepera inostranih cigareta.
Dok na godišnjem nivou pričamo o nelegalnoj trgovini, o švercu, koji je u vrednosti od oko 450 miliona nemačkih maraka, to je ukupni promet duvanom u toku jedne godine, dotle imamo potpuno različite zvanične informacije državnih organa o procentu nelegalnih cigareta na domaćem tržištu: Vlada Republike Srbije stoji iza tvrdnje MUP-a da se radi o oko 17% i da se u pogledu organizovanog kriminala u oblasti šverca duvanom nalazimo na nivou organizovanog kriminala u drugim državama.
Sa druge strane, imamo zvanične podatke da nelegalna trgovina duvanom - švercovanje cigareta - čini 30% celokupnog prometa duvana na domaćem tržištu, pa onda govorimo da se kroz nelegalne tokove godišnje obrne 150 miliona nemačkih maraka; da se zna otprilike o kom redu veličine se ovde radi i o čemu zapravo pričamo.
Imamo veoma neprijatne tekstove objavljene u listovima koji bi u zemljama u kojima izlaze, na svaku tužbu onih koji su u tekstu oklevetani, snosili veoma oštre sankcije. Nikakvih reakcija od strane gospodina Đinđića, od strane srpske Vlade i predstavnika Vlade koji su u tom tekstu pomenuti, nije bilo. Niko ko je pomenut u tim tekstovima nije podneo tužbu protiv "Fajnenšl tajmsa"; to na neki način otvara dodatna pitanja, a svako razuman, makar prema mom osećanju odgovornosti, takav bi jedan pravni korak povukao.
Sem toga, imamo nove tvrdnje, pre svega iz pera novinara "Nacionala", da je gospodin Đinđić u bliskim vezama sa više puta pominjanim gospodinom Subotićem; piše da je u neposrednim kontaktima bio više puta i da se sastao sa njim u Njujorku, o čemu poseduje dokaze. Sve to, naravno, mi narodni poslanici i stranke, kao politički subjekti, možemo da koristimo kao dokaze, jer nismo ovlašćeni da vršimo bilo kakve istražne radnje.
Narodna skupština može, formiranjem anketnog odbora, da učini pokušaj da utvrdi stanje u ovoj oblasti i da zaštiti državu, jer njeni predstavnici su na udaru ovih tekstova. Država, čiji se ugled krnji pred međunarodnom zajednicom, pred međunarodnim finansijskim institucijama i pred inostranim investitorima, treba da pruži dokaze da se ovde ne radi o državi koja je direktno umešana u kriminalne aktivnosti, organizovani kriminal. To je nešto što smo dužni kao narodni poslanici, makar da pokušamo, da učinimo.
Pretpostavljam da ovakav predlog treba da otkloni svaku senku sumnje u predstavnike države; da učinimo taj korak i da ispitamo stvari koje se u javnosti otvaraju, o kojima se u javnosti govori, o čemu novine pišu, o čemu inostrana javnost bruji; tema je, videli smo, nažalost u Crnoj Gori otvorila veoma ozbiljna pitanja. Učinimo to i ovde. To je jedan aspekt onoga o čemu danas ovde govorimo.
Drugi jeste činjenica da je Vlada Republike Srbije donela po uverenju predlagača neustavne, nezakonite uredbe, kojima se omogućava uvoz cigareta bez akciznih markica u SRJ, odnosno u Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Uredbama Vlade Republike Srbije je dozvoljen tranzit cigareta bez akcizne markice, što znači bez porekla, dakle nelegalne robe. Kada to kombinujete sa činjenicom da se na tržištu nalazi oko 30% ili 150 miliona maraka nelegalno uvezenih cigareta, onda se postavlja pitanje -kakav je uticaj ovih neustavnih, nezakonitih uredaba na činjenicu da se na tržištu nalazi toliko visok procenat nelegalnih cigareta.
Tu naravno postoje i druga pitanja. Anketni odbor bi takođe njima trebalo da se pozabavi, posebno tim aspektom zakonitosti i ustavnosti ovih uredaba. Nesumnjivo je, to predlagač ističe, da su carinski i zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju u nadležnosti savezne države, kao i da je tranzit robe u treće zemlje, odnosno prevoz cigareta, regulisan carinskim zakonom. Jasno je da nije moguće da se republičkom uredbom taj zakon menja.
(Iz sale: I to je to?)
Nije to - to; to će posle anketni odbor da rasvetli, ne mogu baš sve sada da vam kažem. Ostavićemo i nešto za iznenađenje. U razgovorima sa predstavnicima Vlade, kako je to već ovde postala navika, nešto nesumnjivo nezakonito i neustavno, pravda se celishodnošću. Dakle, bilo je celishodno, da bi se ubrao određeni prihod za budžet Republike Srbije; to ćemo verovatno najviše slušati kao argument za donošenje ovih uredaba.
Da bi se pribavilo, na primer, 10 ili 15 miliona maraka potrebno je da se ove nezakonite i neustavne uredbe donesu; one će trajati neko vreme; onda ćemo mi da donesemo zakon o duvanu, pa ćemo to što smo legalizovali šverc u periodu od godinu dana pokušati da zaboravimo. Da je u ovo vreme država ocarinila cigarete, koje su preko carinskih prelaza SRJ ušle na Kosovo i Metohiju, jasno je da bi prihodi za državu bili višestruko veći.
Sada te cigarete, iako su uvezene za područje SRJ, nisu ocarinjene. Na njih se, po uredbi, posebno obračunava određena taksa. Odgovor je potrebno tražiti: a zašto je to tako? Kao da se radi o robi bez akciznih markica, kao da se radi o robi bez porekla. Takva roba se, po saveznom zakonu, uošte ne može uvesti u SRJ, jer bi to značilo da država legalizuje šverc cigareta.
Pošto nije moguće uvesti i ocariniti ovakvu robu, vlasnik ovakvih cigareta, zahvaljujući uredbi Vlade Republike Srbije, putem tranzita, prebacuje ove cigarete na područje Kosova i Metohije. Treba napomenuti da, po saveznom carinskom zakonu, cigarete bez akciznih markica ne mogu da pređu preko teritorije SRJ, ni kada idu za neku drugu stranu državu.
(Borislav Novaković, sa mesta: Šta još piše?)
Sada ćete čuti. Pošto je trgovina cigaretama bez akciznih markica već sama po sebi, iz ovih razloga koje sam naveo, potpuno problematična, neophodno je da anketni odbor, u skladu sa mogućnostima koje budu stajale na raspolaganju, proveri kako je takav posao dokumentovan. Najpre, treba pogledati carinske deklaracije za cigarete koje na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije tranzitiraju na Kosovo i Metohiju. Postoji indicija da su na tim deklaracijama dve ključne rubrike u kojima se upisuju pošiljalac - uvoznik i primalac - uvoznik ostale prazne. Dok je na našim carinskim deklaracijama izostavljeno popunjavanje ovih najvažnijih rubrika, dotle su u međunarodnom tovarnom listu koje prati ovaj tranzit i ove rubrike popunjene, sa jasnom naznakom da je uvoznik sa Kosova i Metohije. Primere ovih carinskih deklaracija, koje mi stoje na raspolaganju, dostaviću kao osnovu za rad ovom anketnom odboru. Iz njih se može izvršiti dalja analiza i ustanovljavati šta se u ovoj oblasti sve dešava.
S obzirom da postoje indicije da su carinske deklaracije u svojim suštinskim elementima neregularne, može se pretpostaviti da ove cigarete uošte i nisu ušle na Kosovo i Metohiju; ili da su ušle, pa da su se na određenim punktovima i određenim kanalima vratile u Srbiju.
U svakom slučaju, bilo da su ostale na Kosovu i Metohiji, bilo da su se vratile u Srbiju, radi se o organizovanom poslu, koji organizuje ili mafija na Kosovu i Metihiji ili mafija u Srbiji. To je posao koji se ne može, kako to i gospodin Medojević, član G17 plus, tvrdi, organizovati bez pune saradnje sa današnjom vlašću u Srbiji.
Obratite se gospodinu Medojeviću, nemojte meni vikati - u, to su tekstovi u novinama koji su ostali bez ikakve reakcije. Upravo je dužnost anketnog odbora da razjasni te stvari i otkloni ono što može da predstavlja ozbiljnu smetnju za dalji proces reformi u Srbiji, jer Srbija ne može, sa imidžom zemlje u kojoj postoji sumnja da je organizovani kriminal u direktnoj vezi sa nosiocima vlasti, ulivati poverenje stranim investitorima. Možda se, uostalom, u tome nalazi razlog zato što strani investitori do danas ovde nisu uložili ni jedan jedini dinar.
(Iz sale: Pozdravili te radikali.)
Pored ostalog, naravno.
Dakle, treba odgovoriti na veliki broj pitanja. Anketni odbor, po našem uverenju, ne bi radio kratak period vremena. Morao bi da od nadležnih organa potraži i dobije odgovore na sledeća pitanja: gde su kupljene cigarete bez akciznih markica; kako su plaćene, gotovinski ili preko računa; da li postoje izvozne deklaracije zemlje izvoznice; da li su ove deklaracije overene od strane carinske administracije zemlje izvoznice; kako je plaćen prevoz, odnosno špediter; da li su nadležni organi proverili navedenu firmu iz Slovenije koja figurira kao prodavac i da li je provereno kako su oni uvezli i platili cigarete; kako je ova roba tranzitirala do SRJ, zašto i šta su razlozi da firma iz Prištine, koja je uvoznik ovih cigareta, angažuje prevoznike iz Srbije i Republike Srpske da prevoze robu, a ne prevoznike sa Kosova i Metohije. Može se ujedno uputiti i molba UNMIK-u da pogleda poslovne knjige uvoznika.
Ja ću sekretaru Narodne skupštine ostaviti dokumentaciju carinske deklaracije, kojom se dokazuju tvrdnje o neispravnosti ovih dokumenata. Skrenuću vam pažnju samo na neke neobične detalje, da se, recimo, "Partner" koji se proizvodi u Makedoniji, kao što je svakom pušaču poznato, među koje spadam i ja, pa zato kašljuckam za ovom govornicom, ne uvozi na područje Kosova i Metohije iz Makedonije, nego preko Republike Srpske i preko Crne Gore, pri čemu i prelazi neke neobične granice.
Anketni odbor se mora pozabaviti i ovakvim nelogičnostima - zašto se nešto, umesto da se prevozi 50 km, prevozi 1.050 km; zašto se ta roba uvozi na tako neobičan način i, u krajnjoj liniji, kolika je šteta za budžet SRJ zbog ovog organizovanog delovanja.
Mislim da je ovo jedan od veoma konstruktivnih predloga, predloga koji ne može, po mom dubokom uverenju, da ospori ijedan narodni poslanik kome je do očuvanja ugleda države, jer je ovim tekstovima, otvaranjem ovih afera u inostranstvu, bačena velika senka na današnju vlast u Srbiji.
Tu senku treba otkloniti radom anketnog odbora i molim Narodnu skupštinu da predlog DSS o formiranju anketnog odbora prihvati. Hvala.

Veoma sam zadovoljan kao predlagač prvim izlaganjem koje smo ovde čuli, jer je izlaganjem potvrđeno da će poslanička grupa DOS-a, nalazeći da postoje činjenice o postojanju organizovanog kriminala u Srbiji, činjenice da postoji organizovani šverc cigareta, podržati predlog formiranja anketnog odbora. Istaknuta je i činjenica da postoje određene smetnje u tekstu. Saglasan sam, da bi se otklonio povod za odbijanje ovog predloga, da se reči koje zaista ne treba da stoje, koje prejudiciraju konačni sud anketnog odbora koji predlažem da bude formiran, brišu iz predloženog teksta i da se onaj deo teksta o krivici zbog činjenja ili nečinjenja Republičke vlade izbriše. Mislim da će to otkloniti i sve eventualne povode za odbijanje ovog predloga. Kao predlagač prihvatam ove izmene u tekstu.
Nesumnjivo je da smo se već posle prvog izlaganja saglasili da postoje ogromne nedoumice, koje proističu iz činjenica da se radi o nezakonitom prometu duvanom u iznosima od više desetina miliona maraka. Naravno, ne slažemo se u pogledu odgovornosti, ali zato je i potrebno da se formira ovaj anketni odbor. Podsećam da je DSS ovo pitanje otvorila ne sada, ne aktuelnim povodima, ne u trenutku kada se u Srbiji produbljava politička kriza koju valja rešiti prevremenim izborima, već nekoliko meseci ranije, kada smo sasvim zvanično i pisanim putem zahtevali da, po navodima koje smo istakli kao stranka, postupi nadležni državni organ - Ministarstvo unutrašnjih poslova. Potom smo konstatovali da MUP po tom predlogu, kao ovlašćeni državni organ, nije postupio. Pre više od dva-tri meseca podneli smo predlog za formiranje ovog anketnog odbora.
Prema tome, svako povezivanje predloga za formiranje anketnog odbora sa aktuelnim političkim dešavanjima može da učini samo neko ko nema ozbiljnu argumentaciju, već pokušava da govorničkim manipulacijama i ekstravagancijama otkloni pažnju sa suštine problema. Suština problema, o čemu smo se složili, jeste da organizovani kriminal postoji, jeste da se organizovano švercuje duvan u Srbiju, jeste da se radi o stotinama miliona maraka i da o tome istinu treba da saznaju građani Srbije. To je moguće učiniti formiranjem anketnog odbora. Sve moguće razlike u tekstu predloga ćemo lako usaglasiti između predstavnika poslaničkih grupa i predlagača.

Neću se još mnogo javljati, da bismo neke suštinske stvari na početku raspravili, a zatim kod odlučivanja da vidimo šta ćemo.
Nisam osporavao onaj deo izlaganja koji se odnosi na izmenu tačke 4. Ne treba unapred stavom zatvarati mogućnost Anketnog odbora da utvrdi činjenice iznete iz pisanja uglednih listova. Anketni odbor će to moći ili neće moći da utvrdi. Dakle, njemu se nalaže od ove skupštine, u skladu sa nadležnostima utvrđenim Poslovnikom Narodne skupštine, da pokuša to da učini. To je njegov zadatak. On tom zadatku ne mora da odgovori. On će izvestiti Narodnu skupštinu da nije mogao da utvrdi činjenice ukoliko činjenice, nije mogao da utvrdi.
Ko kaže unapred da će novinari štititi izvore? Molim vas, na poziv Anketnog odbora Narodne skupštine Crne Gore, autor teksta je bio spreman da da i daće izvore podataka. Da li je to razlog što pokušavamo da zatvorimo ovu priču? Molim vas, to su činjenice.
Anketni odbor u Crnoj Gori postoji. Novinar koji je izneo činjenice u vezi sa gospodinom Đukanovićem, zbog čega je formiran Anketni odbor, pristaje da da argumente i činjenice Anketnom odboru i to je nešto što treba imati u vidu.
Prema tome, ne stoji tvrdnja da novinari neće dati podatke, i Anketni odbor je dužan da pokuša da do tih podataka dođe. Molim vas da ovo uvažite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagaču je najznačajnije da ova Narodna skupština učini sve da se dođe do pune istine o nečemu što predstavlja ozbiljan problem ove države, da raspravimo sva pitanja koja proističu iz činjenica o kojima smo danas ovde govorili. Predlažem, zbog izlaganja gospodina Jovanovića, gospodina Vučića, da učinimo sve da otklonimo i formalne smetnje za prihvatanje Predloga.
Predlažem predsedniku Narodne skupštine, gospođi Mićić, da napravi pauzu, da sakupi predsednike poslaničkih grupa i da pokušamo da postignemo dogovor oko teksta i procedure donošenja ovoga predloga.
Ukoliko nije moguće, po Poslovniku, izmeniti tekst, moguće je naći odgovarajuća rešenja, kojima bi se obezbedilo da ova Narodna skupština prihvati formiranje Anketnog odbora, koji bi se, bez obzira šta u samom tekstu Predloga piše, potrudio da u skladu sa svojim ovlašćenjima istera na čistac pitanja koja su ovde otvorena.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 226 narodnih poslavnika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Velimir Simonović, Stevan Lilić, Marin Krešić -javio se da je tu, Vlatko Sekulović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpresednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Grupa od 112 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, na osnovu članova 10, 11, 30, 31 i 159. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice - Predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Dragana Maršićanina, sa dopunom predloga, kojom je predložila da se, po hitnom postupku, sprovede izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu čl. 88. Poslovnika, izvrši izmena u redosledu tačaka dnevnog reda i po ovoj tački dnevnog reda odmah otvori pretres.
Prvo, stavljam na glasanje predlog grupe od 112 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice Predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Dragana Maršićanina i izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Da utvrdimo kvorum pre glasanja.)
Da utvrdimo kvorum?
Molimo vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.

Izvolite.

Po kom postupku? Da se utvrdi šta? Onda može samo ovako, ne proceduralno.

Gospodine poslaniče, vi biste morali da znati Poslovnik o radu Narodne skupštine. Predsednik izriče opomenu u slučaju kršenja Poslovnika, a vi ne možete da mi predlažete šta ću  učiniti, već možete samo da istaknete da je došlo do povrede Poslovnika, pa vas time ujedno i poučavam da se možete ponovo i u skladu sa Poslovnikom urediti svoj nastup za govornicom. Za reč se javio gospodin Nikolić. Znači, imate priliku da popravite svoje izlaganje. Izvolite

Stavljam na glasanje, to je već uređeno, znači, sa pravom sam vas doveo u red prema Poslovniku. Koji član?
(Čedomir Jovanović, sa mesta: To je vaš posao.)
Ne čujem. Dužan je da kaže koji član. Ne znate koji član? Onda ne mogu staviti na glasanje. Dužni ste da istaknete koji član Poslovnika je prekršen.

Gospodine poslaniče, u članu 97. Poslovnika stoji. "Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe dužan je da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, sa tim što se može govoriti" itd. Hajde to uradite onda.

To je već, iz trećeg pokušaja, onako kako treba da bude.
Sada je to u skladu sa Poslovnikom, sada stavljam na glasanje prigovor gospodina Čedomira Jovanovića da je došlo do povrede Poslovnika iz čl. 82.
Molim narodne poslanike da se o tome izjasne.
Za 113, protiv 67, uzdržana 4, nije glasalo 51, ukupno 235 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ocenila da nije bilo povrede Poslovnika.
Gospodo narodni poslanici, molim vas.
Danas na dnevnom redu imamo Predlog razrešenja predsednika Narodne skupštine. Dakle, ne mene, nego čoveka koji je predsednik Narodne skupštine. Molim vas da makar ovu sednicu učinimo takvom da čuvamo koliko je to moguće ono što je od parlamenta ostalo.
Stavljam na glasanje predlog grupe 112 narodnih poslanika poslaničke grupe DOS-a da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Srbije Dragana Maršićanina, kao i izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim vas da se o ovome izjasnite glasanjem.
Za 127, protiv 75, uzdržan jedan, nije glasalo 33, ukupno 236 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto je ovaj predlog prihvaćen, a pre stavljanja na glasanje drugog dela predloga istih podnosilaca - da se, na osnovu člana 88. Poslovnika, izvrši izmena u redosledu tačaka dnevnog reda i po ovoj tački dnevnog reda odmah otvori pretres, podsećam vas da je članom 88. stav 4. Poslovnika predviđeno da Narodna skupština može u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnsot predlagača odgovarajućih akata.
Kako iz predloga nije jasno da li predlagač želi da se ova tačka razmatra po završetku 11. tačke dnevnog reda, o kojoj je rasprava u toku, ili da se ta tačka prekine i odmah pređe na razmatranje njihovog predloga, molim predstavnika predlagača, narodnog poslanika Čedomira Jovanovića, da se o tome izjasni.
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Ako sam dobro razumeo, to je predlog da se prekine rasprava o zakonu o radu i da se otvori rasprava o ovim tačkama.
Reč ima gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Predstavnik predlagača je tražio da se prekine rad po 11. tački dnevnog reda. To je u skladu sa članom 88. stav 4, u kome stoji da Narodna skupština može u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmenu redosleda tačaka dnevnog reda uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Pitam narodnog poslanika Dejana Mihajlova, kao predlagača 12. tačke dnevnog reda... (u međuvremenu Čedomir Jovanović traži reč). Izvolite.

Nažalost, kao ni do sada, ne mogu da primenjujem ono što ne piše. Moram da primenjujem ono što piše. Pročitaću ceo član 88, a, naravno, Narodna skupština će se izjasniti, nema nikakve žurbe, niti ćemo odlagati otvaranje pretresa. Samo moramo malo raditi i po Poslovniku.
Dakle, član 88. kaže: "Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda". To je kada se utvrđuje dnevni red, pa idete na izmene i dopune dnevnog reda. "Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda (znači - dopunu dnevnog reda), predloga za spajanje rasprave i predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština izjašnjava bez pretresa". To je deo koji se odnosi na utvrđivanje dnevnog reda sa dopunama, izmenama itd.
"O ovom dnevnom redu u celini Narodna skupština odlučuje bez pretresa". Dakle, utvrđen je dnevni red. To smo već učinili onomad, pre mesec i po dana. "Narodna skupština može u toku sednice", a to je ovaj slučaj "bez pretresa", a to smo odlučili "izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata".
Zaista to tako piše i ne vidim da će to da prouzrokuje neke dalje komplikacije, pa ću pitati predlagača akata, oni će se izjasniti, zatim će Skupština većinom doneti odluku kakvu želi. Ali da budemo načisto šta je po Poslovniku: po Poslovniku se predlagači narednih tačaka moraju pitati da li se slažu sa izmenama u dnevnom redu, a zatim Narodna skupština može da izglasa što joj je milo.
Tako pitam predlagača po tački 11. - predstavnika Vlade: da li se slaže... (Glasovi - da.) Odakle vi znate? Pa, niste vi predstavnik Vlade. (Smeh.)