Molim vas, po 12. tački dnevnog reda - narodnog poslanika Dejana Mihajlova: da li se slaže sa izmenama dnevnog reda? (Ne.)
Po 13. tački dnevnog reda - izvestioca Odbora za pravosuđe i upravu: nema ga.
Po 14. tački dnevnog reda - Dejana Mihajlova, predsednika poslaničke grupe DOS - dr Vojislav Koštunica - Demokratska stranka Srbije? (Ne.)
E sad, pošto svi predlagači akata po preostalim nerazmotrenim tačkama dnevnog reda ove sednice nisu saglasni sa predloženom izmenom u redosledu tačaka dnevnog reda, konstatujem da će predlog grupe od 112 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, koji smo prihvatili da se stavi na dnevni red ove sednice, biti razmotren nakon razmatranja tačaka dnevnog reda koji smo utvrdili na početku ove sednice, odnosno kao 15. tačka dnevnog reda ove sednice.
Po Poslovniku, gospodin Jovanović, izvolite.
Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Opet imamo isti problem, kao na početku. Vi morate istaći prekršaj Poslovnika u tom članu, reći koji je to član Poslovnika. Morate da tražite da se utvrdi povreda Poslovnika u tom članu.

Ono prvo ne može, ovo drugo može, može da konstatuje da je došlo do povrede Poslovnika, može da se utvrdi da je došlo do povrede Poslovnika, ovim što sam čitao, zašto ne, može, pa može.
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Vi biste bili potpuno u pravu kada ne bi Poslovnikom bilo predviđeno da sam obavezan da stavim na glasanje prigovor narodnog poslanika da je došlo do povrede Poslovnika. Naravno, to omogućava zloupotrebe, omogućava teror većine, ali to je, jednostavno, tako, a mnogo ću dostojanstvenije otići pod takvim okolnostima, nego pod drugačijim.
Dakle, odgovor, pa onda glasanje na primedbu kršenja Poslovnika. Da pročitamo još jednom, član 88. zahteva od mene ono što sam učinio, a to je da Narodna skupština može u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmenu u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Te saglasnosti nema, gospodin Jovanović je istakao da sam čitanjem ovog člana prekršio Poslovnik, pa da stavimo to na glasanje. Meni ste objasnili, narodnim poslanicima takođe, nema replike, nema rasprave, i stavljam predlog...
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Ima reč gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Uvek sam stavljao na glasanje kada poslanik nije bio zadovoljan i tražio je glasanje.
Stavljam na glasanje prigovor da je došlo do povrede Poslovnika, člana 88.
Za 129, protiv 72, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 37, ukupno 238 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila da je došlo do povrede člana 88. Poslovnika.
Konstatujem da je ovim, što se Narodna skupština izjasnila da je došlo do povrede člana 88. Poslovnika prihvaćen predlog predlagača da se prekine tekuća tačka dnevnog reda - Zakon o radu i da pređemo na novu tačku.
Dakle, prekidamo rad po 11. tački.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA RAZREŠENjE PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE I IZBOR PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Moram da predam vođenje sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da se danas ovim ne bavimo. Nataša Mićić je zamenik predsednika Narodne skupštine, po mom ovlašćenju. Prirodno je da, ne bi bilo umesno da ona, kao kandidat za predsednika Narodne skupštine, preuzme vođenje ove sednice. Ja ovu tačku ne mogu voditi - po Poslovniku i po logici stari, ona takođe, po nekoj savesti. Prema tome, dajte da, bez obzira što to nije regulisano Poslovnikom i što ona ne može da ovlasti gospodina Šabića, to prođemo tako što će gospodin Šabić nastaviti vođenje ove sednice, a da mi ipak imamo u vidu da se ovde ne radi o jednom običnom razrešenju, nego ipak o razrešenju nekoga ko se nalazi na čelu institucije koja je vrhovni organ Republike Srbije.

Najpre ću vam se, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaliti što ste došli u velikom broju, makar na samom početku. Bio sam zgranut kad sam video tu čak i gospodina Kasu, kome se posebno srdačno zahvaljujem, kao potpredsedniku Vlade i poslaniku, što se udostojio da dođe u skupštinsku zgradu.
Najpre ću se kratko osvrnuti na tekst Predloga i obrazloženje, to ostaje ovde kao dokument, na osnovu koga je predloženo razrešenje predsednika jednog parlamenta, Narodne skupštine Republike Srbije; jer, ono što smo čuli u usmenom izlaganju odsutnog gospodina Jovanovića nema veze sa ovim što ovde stoji, pa ću svoju pažnju usmeriti na pisani tekst.
U kratkom obrazloženju stoji da je "od izbora za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije do danas, Dragan Maršićanin u više navrata prekršio koalicioni sporazum Demokratske opozicije Srbije".
Ova rečenica, kao jedna od dve kojima se obrazlaže razrešenje predsednika Skupštine, ukazuje na potpuno nepoznavanje - naravno, ne gospodina Jovanovića ili gospodina Đinđića, koji je zapravo predsednik ove poslaničke grupe - šta je to država i šta je to Narodna skupština; ili makar šta bi to trebalo da budu.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ma ko on bio, mora da se drži Ustava, zakona i Poslovnika o radu; a ne koalicionih sporazuma. O čemu predlagač ovde govori, sem o potpunom nepoznavanju institucija ove države.
Zatim, u obrazloženju stoji: "Dragan Maršićanin se svojim postupcima i radom u Narodnoj skupštini Republike Srbije stavio u ulogu isključivo zastupanja interesa DSS, čime je narušio funkciju predsednika Narodne skupštine i izgubio poverenje poslanika DOS-a".
U dobroj meri to jeste tačno to jeste; tačno zbog toga što je DSS ostala jedini zaštitnik programa DOS-a, onakvog kakav je postojao pre godinu dana, programa sa kojim je dobio izbore. Obrazložiću to kasnije, ukoliko budete strpljivi da saslušate.
Dakle, između ostalog, u ovom domu sam se zalagao da Narodna skupština izvrši svoju ustavnu obavezu kontrole izvršne vlasti, kontrole Vlade Republike Srbije. Da li to DOS želi ili ne želi? Ne, to DOS ne želi. To što jeste programsko opredeljenje DOS-a, nekada njegovo i danas DSS-a, jesam zastupao u ovoj skupštini.
Vi ćete reći da to nije zalaganje DOS-a. Slažem se da nije, slažem se da sam u tom delu ostao da zastupam isključivo stavove DSS-a, ali time i Ustava Srbije.
Pokušavao sam i od ove Narodne skupštine, onoliko koliko mi je bilo u moći, da učinim instituciju koja će uživati poverenje građana. Povodom predloga DOS-a da se ukinu televizijiski prenosi, da mi kao stranka dobijemo tu većinu u onda zajedničkoj poslaničkoj grupi da se zadrže televizijski prenosi, jer je to jedna od demokratskih tekovina za koju smo se zalagali kada smo bili opozicione stranke. Smatramo da građani Srbije i dalje, sada kada smo na vlasti, treba da imaju uvid u ono što se radi u ovom najvišem organu. Zalažem se za to i danas, kao predsednik Skupštine još neko vreme, a videćemo kakva će zalaganja DOS-a kasnije biti.
U još nekoliko takvih i sličnih slučajeva, gde se današnji DOS odmakao od programskih opredeljenja Demokratske opozicije Srbije kakvu smo nekada zajedno napravili, ostao sam usamljen i zaista u tom delu zastupao stavove DSS-a, uključujući i izricanje veoma kritičkih sudova na rad Vlade Republike Srbije. Smatram kao nekada svi mi, da Vlada mora da bude odgovorna, da mora da bude pod kontrolom parlamenta. Poslanici su obavezni, bez obzira da li su u opoziciji ili u skupštinskoj većini koja podržava Vladu, ne da daju a priori poverenje Vladi za sve što ona naumi i učini, već upravo da rade tako suprotno - kako bi Skupština mogla Vladu da ograničava i kontroliše; a poslanička većina upravo zato da bi njena Vlada funkcionisala odgovorno, jer jedino odgovorna Vlada može da bude dobra Vlada. Vi ste to, gospodo iz DOS-a, zaboravili. DSS to nije zaboravila. Izricanje oštrih sudova prema Vladi Republike Srbije je bila moja obaveza.
Najzad, nešto više o proceduri, o Poslovniku, o tome da nema obrazloženja za hitnost postupka zbog mogućih štetnih posledica itd; naravno, neću u to ulaziti jer to samo govori da jedna velika poslanička grupa, koja želi da vlada Srbijom, nije u stanju da savlada ni jedan običan predlog za razrešenje predsednika Skupštine. Ali, to je u krajnjoj liniji manje značajno.
Značajnije su okolnosti u kojima mi danas raspravljamo o razrešenju jednog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Neću govoriti o prilikama u zemlji, već o tomeda je gospodin Jovanović zapravo zaboravio, ako se ne varam - žao mi je što nije tu, mogao bi da odgovori ako to nije tako - da se ovde radi o razrešenju predsednika Skupštine, nego je više govorio o DSS-u i o predsedniku SRJ, pa sam se u jednom momentu potpuno zbunio i na kojoj sam zapravo sada funkciji i o kome on to zapravo govori. Ali, dobro je da je otišao da se koncentriše, pa će se verovatno vratiti.
Govoriću o okolnostima u kojima raspravljamo o razrešenju predsednika Narodne skupštine. Napadi, oštra kampanja, organizovana kampanja od strane, pre svega, biroa za informisanje - dezinformisanje Vlade Republike Srbije, preko medija i ovde u parlamentu, započela je, najsnažnije od onog momenta kada je DSS istakla neslaganje sa programom i načinom rada Republičke vlade; sa činjenicom da Republička vlada, više nego sklona tome, zapravo svakodnevno krši zakone i Ustav u svom radu; da radi neprozirno, da ne kažem netransparentno, skriveno od očiju javnosti, skriveno od očiju ovog parlamenta; da radi putem nezakonitog formiranja agencija itd.
Dakle, u takvim okolnostima, kada je DSS odlučila da povuče svoje predstavnike iz Vlade Republike Srbije i pojačala svoju zakonodavnu aktivnost u parlamentu, u tom momentu počinju napadi na nas. DSS je podnela ovom parlamentu paket reformskih zakona iz oblasti pravosuđa, koji su u ovoj skupštini usvojeni i koji su dobili, naknadno od predstavnika Saveta Evrope, veoma visoku ocenu. Savet Evrope, između ostalog, zahteva od naše države, a to je i u našem interesu, da uskladimo zakone sa zakonodavstvom Evrope. To je jedan od uslova da budemo primljeni kao punoporavni članovi Saveta Evrope i da nam se otvori put za ulazak u Evropsku uniju.
Pored usklađivanja zakonodavstva, od nas se zahteva uspostavljanje pravne države, borba protiv kriminala i korupcije, uspostavljanje institucija. To su zahtevi Evropske unije, a ne kakvi će biti porezi; ne kako će se vršiti privatizacija; ne ono o čemu svakodnevno slušamo iz usta predstavnika Vlade Republike Srbije. Te obaveze oni preuzimaju uz odgovarajuće dogovore sa drugim institucijama, koje nemaju veze sa našim putem u Evropu. To su odnosi sa MMF-om, Svetskom bankom. Nemojte da nas lažu da su to uslovi za naš ulazak u Evropu. Uslovi za naš ulazak u Evropu i naš interes da tamo uđemo jesu pravna država, čvrste institucije i zakonodavstvo usklađeno sa evropskim zemljama. Sve drugo je puka izmišljotina.
Dakle, kada smo upravo u tom delu pojačali svoju zakonodavnu aktivnost, kada smo ovde predložili reformske zakone iz oblasti pravosuđa, visoko ocenjene, podržane od stručne javnosti i (u tom periodu) od stranaka koalicije DOS, ali pre svega u momentu kada smo dali inicijativu, izjasnili se i izradili zakon za saradnju sa Haškim tribunalom, otvorila se žestoka kampanja protiv DSS-a i krenulo je stvaranje parlamentarne krize u Srbiji.
Razmislite o čemu se zapravo tu radi? Kome je interes da ova država ne dobije zakon o saradnji sa Haškim tribunalom? Razmislite, nemojte ukati, nego razmislite bez ukanja o čemu se tu zapravo radi i zašto neko želi otvaranje parlamentarne krize u Srbiji; da spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, kojim bi se obezbedila saradnja ove države; ispunila obaveza prema međunarodnoj zajednici i prema tom sudu; obezbedila saradnja na pravnim osnovama, ali istovremeno i zaštitili interesi države i svakog građanina koji može biti na udaru ovog suda, sa kojim mi moramo da sarađujemo. U tom momentu, a u trenutku kada smo ovde vodili raspravu o zakonu o radu, do momenta kada smo to istakli - može Čeda Jovanović pričati šta god hoće, na koga pomislite kada se setite one narodne izreke "kad zine, slaže", može on pričati šta god hoće - nikakvog dogovora između DS i DSS nije bilo; nije se trgovalo. DSS u ovom hramu, a time ću završiti izlaganje, nije trgovac i nikad neće biti trgovac.
Dogovor je bio, iza toga stojim, a vama može Čeda pričati šta god hoće, a vi mu verujte šta god hoćete, sledeći: "Gospodo, nemojte kočiti donošenje paketa reformskih zakona, u osnovi dobrih. Imate prigovore na određene članove, imate amandmane, to je u redu. Ali, nemojte zaustavljati donošenje reformskih zakona koje je ova Srbija čekala godinu dana, koji su uslov međunarodne zajednice."
Iz pukog inata, štiteći jednog nesposobnog ministra pravde, koji umesto da radi svoj posao izmišlja neustavne varijante za skidanje obeležja, kao da su obeležja i simboli važni, a ne suština u kojoj mi danas živimo. Uostalom, kao što to nije zvezda petokraka, moglo bi privremeno obeležje da bude hekler.
Dakle, to je bio dogovor. Dogovor je bio: "Deblokirajmo nelogičnu, štetnu blokadu parlamenta. Raspravljajmo, uskladimo zakone o pravosuđu, uskladimo naše primedbe, naše amandmane o zakonu o radu." Rekli smo od prvog dana: "Zakon o radu je u osnovi dobar, ali zakon o radu, kako je predložen, ne štiti privredu i ne poštuje socijalne prilike u Srbiji."
Ima dovoljno prostora da ostane reformski, da sve njegove odredbe budu u saglasnosti sa konvencijama Međunarodne organizacije rada, ali onako kako je predložen ne štiti one koje će u ovim okolnostima, u periodu tranzicije, neminovno morati da ostaju bez posla. To se mora, ipak, utvrditi određivanjem minimalne zaštite tih ljudi, kriterijumima po kojima će se to vršiti, pratećim socijalnim programima itd, što se ne može ovim zakonom regulisati.
To je isto bio naš zahtev i to je bio dogovor, da ne idemo na teranje inata, da se odblokiraju stvari; da umesto dva u osnovi dobra zakona dobijemo set dobrih zakona iz oblasti pravosuđa i da dobijemo dobar zakon o radu. Nije se završio dogovor, nisu prihvaćeni neki ključni amandmani o zakonu o radu. Uostalom, on je na dnevnom redu i ko vam kaže da se neće izglasati u ovoj skupštini; o tome će se ovde još raspravljati.
Možda bi to danas već bilo rešeno da neko nije odlučio da, u momentu kada je ovde utvrđena krađa - sada vas gledam, nemojte da saginjete glavu - porekne to i sve ovo pokrene. Može gospodin Jovanović, kao veza gospodina Đinđića u ovom parlamentu, na putu ka parlamentu i na putu ka Surčinu, iznositi da je dokazana manipulacija snimcima. Ali, taj snimak za koji se tvrdi da ga je montirala Demokratska stranka Srbije je puštan sa originalne kasete Radio-televizije Srbije u emisiji u kojoj sam ja učestvovao preksinoć. Kada su sa svoje originalne BETA kasete pustili samoinicijativno, dva puta, i iz toga se sve može videti, kao što je i svima vama, gospodo saučesnici u krađi, jasno da gospodin Novaković ovde nije bio.
Vaše ćutanje, verujte mi, ne toliko koliko aplauz otpozadi, govori mi - a gospodin Jovanović je govorio o krađi i manipulaciji - vaše ćutanje i vaša tišina dok sam ovo govorio mi daje nade da ćemo jednom možda biti u prilici da i o ovim stvarima razgovaramo na način kako se među korektnim ljudima može razgovarati.
Najzad, kada sam govorio o ovim okolnostima, kada sam govorio o setu reformskih zakona, kada sam govorio o onome što je možda ovde najbitnije i najvažnije, a to je pokušaj da se spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, onda još samo da odredimo ko je, za boga miloga, taj koji želi da izazove krizu u Srbiji. Kriza u Srbiji danas odgovara onima koji pokušavaju, a neće uspeti, da zaustave proces redefinisanja ustavnim putem, odnosa u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore koji žele da to zaustave, u momentu kada je takav proces dobio punu podršku predstavnika međunarodne zajednice; u momentu kada treba taj proces da dobije puni zamah da bi se konačno rešilo pitanje zajedničke države; da bi ova država mogla da dobije novi ustav, nove izbore i da normalnim, regularnim putem reši duboku političku krizu koja u njoj više meseci postoji.
Takođe onima koji žele da Srbijom nesmetano vladaju. A govori se ovde o raznim potezima: moguće je to, sa svim posledicama koje bi bile izazvane i sa svom odgovornošću za izazvane posledice. Proći ćemo i to, prošli smo i vreme Slobodana Miloševića, pa ne mislite valjda da ćemo se pokolebati u vremenu koje već neko zove vremenom Zorana Đinđića, Bože sačuvaj.
Mi u ove priče uvek ulazimo sa potpuno izvesnim ishodom, a taj ishod je pobeda Demokratske stranke Srbije, odnosno njene političke opcije. Dakle, parlamentarna kriza u Srbiji, nastaje kršenjem koalicionog sporazuma Demokratske opozicije Srbije, u kome stoji da mesto predsednika Republičke vlade pripada Demokratskoj stranci - ne pravimo pitanje ko je to; pravićemo - a mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Demokratskoj stranci Srbije.
Nikada mene, na moju veliku sreću i zadovoljstvo, nije izabrala Demokratska opozicija Srbije. Mene je izabrala Demokratska stranka Srbije i građani koji su glasali za DOS, onaj ondašnji, kao i za Demokratsku stranku Srbije koja je bila u tom, tada jedinstvenom, DOS-u. Vi ste glasali po obavezi, kao što smo i mi glasali po obavezi, za predsednika Republičke vlade, po koalicionom sporazumu.
Najzad, Slobodan Milošević je za sve ovo kriv, jer da njega i njegovog rigidnog režima nije bilo, ne bismo nikada u ovim koalicijama bili, svako bi išao svojim putem, ne bismo jedni druge maltretirali, ne bismo spajali nespojive koncepcije. I danas, kao i u ono vreme, imamo dve nepomirljivo suprotstavljene koncepcije, o kojima je pokušao nešto da kaže gospodin Jovanović, ali je otišao u detalje, a ne na načela. Te nepomirljive koncepcije (i tu je zaista pitanje kako se sada mi možemo i dalje, a bez razrešenja funkcije, gledati) su već davno poznate.
Jedna koncepcija, zapamtite, u nju smo zajedno ušli pre godinu dana kao Demokratska opozicija Srbije, jeste pravna država na prvom mestu. Pogledajte program Demokratske opozicije Srbije, pogledajte program Vlade Republike Srbije. Na prvom mestu - pravna država, institucije, jake i poštovane, čvrste. Pravna država.
A ne bezakonje, ne ono što je celishodno, a što je dopustivo, bez obzira što je nezakonito. Cilj ne bira sredstva. O čemu mi, gospodo, danas, posle godinu dana, pričamo? O celishodnosti? Sve je dopušteno. Za ubicu celishodno je da ubije. Da, da. Hoćemo li dotle stići? Imali smo takvih primera, gospodo.
Razmišljajmo malo u kakvom se stanju Srbija danas nalazi. O tome mi ovde govorimo, o tim različitim strategijama: hoćemo li pravnu državu ili bezakonje? Hoćemo li vladavinu prava ili hoćemo vladavinu političke oligarhije i vladavinu organizovanog kriminala? Šta mi hoćemo? Šta smo želeli pre godinu dana? Ono što smo želeli pre godinu dana Demokratska stranka Srbije želi i danas, a pitajte se gde ste vi sa vašim stavovima i sa vašim koncepcijama.
Kada smo govorili o jakim institucijama - ponovo vam kažem, pogledajte program DOS-a, pogledajte program Vlade, pogledajte programe svojih stranaka - da li smo ovde, kao narodni poslanici, radili da ova najviša institucija bude jaka, poštovana, stabilna. Ne, nismo. Zašto? Zbog toga što izvršna vlast, Republička vlada, ne žel da parlament bude, onako kako mora i treba da bude, stariji od nje i da kontroliše njen rad, da bi mogla nesmetano da organizuje svoj koncept vladanja Srbijom, potpuno jednak konceptu vladavine Slobodana Miloševića, bez podrške naroda, nekontrolisano i što trajnije.
Koncepti se razlikuju u tome što se mi, Demokratska stranka Srbije, zalažemo, a zalagali smo se izbornim programom pre godinu dana, potpisanim dogovorom sa narodom (pamtite li taj dogovor sa narodom, potpisan u "Sava centru" i sreću koju smo tada osećali, kada smo te dokumente zajedno donosili), za zajedničku državu. Na koji način se danas zalažemo za zajedničku državu? On vam smeta? On razbija zajedničku državu, a ne gospodin Zoran Đinđić? Zaista mi nije jasno. Ako se gospodin Đukanović, gospodin Đinđić, gospodin Batić zalažu za očuvanje zajedničke države, verujte mi ja to nisam otkrio.
Po Poslovniku nema ograničenog vremena, ali biću sasvim kratak. Uostalom, za godinu dana nisam mnogo pričao.
Završiću time što ću reći nešto, a gospodina Šabića molim da mi ne izriče opomenu jer se radi o citatu, tako da ako se naiđe na grube reči, nisu moje, već vladike Nikolaja:
"Ima ljudi koji ovaj život drže za jednu veliku menjačnicu u kojoj se sve da taksirati prema jednoj meri i kao taksirano prodati ili kupiti. Šta pomaže što se zakon tome protivi..." (to je ta celishodnost, znate) "... izdajnik taksira svoju otadžbinu i prodaje. Sudija taksira pravdu i prodaje. U ovoj životnoj menjačnici, sve što postoji, postoji kao roba za razmenu i prodaju, sve se da izmeriti i sve se da isplatiti..." Tako je i moja sirota koleginica noćas, te povlačila, te prihvatala, to je za onih 12 glasova. Tako shvataju život neki ljudi. To je jedan jako obiman tekst, samo sam hteo da vas pitam da li prepoznajete nekoga u ovom tekstu?
(Milka Marinković, sa mesta: Koštunicu.)
"I kada ti ljudi, koji su daleko od toga da budu dobri obmanu narod i dođu u parlament kao najbolji ljudi iz naroda, onda bi bilo čudo kad se hram zakonodavstva ne bi obratio u trgovinu svetinjom i u menjačnicu, bilo bi čudo kada se iz tog hrama ne bi čula bleka i zveket novca. Ili, šta mislite, mislite li vi da oni dolaze sa namerom da skroje najbolje zakone za narod. Varate se, oni dolaze da vode za sebe najudesniju trgovinu" itd. To je napisao, uopšte se ne odnosi na DOS, gospodin Nikolaj Velimirović, odavno, a odnosi se na neke, što se onda ljutite?
Dakle, takve trgovce, a o njima smo nešto na samom početku rekli, takve trgovce koji sede u zakonodavnom hramu, hramu naroda, Isus Hrist bi po Nikolaju, bičem isterao iz ovog doma, na isti način kako bi trgovce isterao iz hrama Božijeg. Naravno, ne možemo to očekivati, ali će se to isto desiti na prvim narednim izborima.
(Aplauz u sali.)

U najkraćem, replika. Naravno, gospodin Pelević, kao predstavnik opozicione stranke, sa punim pravom i očekivano podržava predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je izabran kao predstavnik većine.
To je potpuno logično i potpuno razumljivo i tu, naravno, niko nema pravo prigovora. Ali, istaći ću nešto što mene lično pogađa, iako mogu da objasnim. Najteže mi je ono kada čujem da sam član DOS-a. Stvar je tumačenja, ali hteo bih da kažem da nikada nisam bio član nijedne druge stranke sem Demokratske stranke Srbije. Nikada nisam bio član DOS-a.
Demokratska stranka Srbije je u koaliciji, nažalost, tako je moralo biti, sa drugim strankama koje čine tu koaliciju. Ali, tu se bitno razlikuje biti član DOS-a i biti član stranke koja je u toj koaliciji. To je samo jedna napomena.
Drugo, što se tiče stavljanja na dnevni red bilo koje tačke - jednostavno, to se čini po dužnosti. Bez obzira da li se o nekom pitanju rešava ovako ili onako, da li je opravdano ili neopravdano oduzimanje imuniteta, tu se možemo složiti ili ne, ali stavljanje na dnevni red je obaveza koja sledi po Poslovniku i to je, jednostavno, tako.
Što se tiče još jedne zaista teške primedbe, ako tako mogu da kažem, za mene lično, nikada za ovih deset meseci nisam zakasnio u ovu narodnu skupštinu. To što nemamo kvorum za rad je najmanje, u stvari uopšte nije, moja odgovornost. To je odgovornost onih narodnih poslanika koji ne osećaju trunku odgovornosti prema poslaničkim obavezama, pa ih ne možete uterati u salu. Ali, to nije slučaj sa mnom. To što ne ulazim u salu u deset sati je samo zbog toga što po službenoj evidenciji do tog momenta, kada se krene sa sednicom, nema dovoljnog broja prisutnih poslanika.
U momentu kada se utvrdi da postoji potreban broj za kvorum, u tom momentu ulazim u salu; to je obično pola jedanaest ili petnaest do jedanaest, na moju veliku žalost. Nikako ne bih želeo da se ona sramota koju nosi ova skupština, zbog nedostatka kvoruma, na bilo koji način prenese na mene ili na moju stranku.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovde nema ničeg ličnog, kao ni u filmu "Kum I", sećate se one scene kada prijatelj ulazi kod prijatelja sa pištoljem, prilazi krevetu, okidač pritisne, odnosno povuče onaj obarač, (nemam pištolj, ali sam video film) i, pre nego što ispali metak u glavu svog prijatelja, kaže - ništa lično.
Naravno, ovde nema ničeg ličnog, ovde se radi o sukobu koncepcija, ovde se radi zapravo o neobrazloženom predlogu za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, jer se obrazloženje odnosi na jedan deo moguće argumentacije za isključenje DSS iz koalicije DOS.
Dakle, naravno da treba da se zna ko je vlast, a ko je opozicija. To se zna od kada su prebrojani rezultati prošlogodišnjih izbora. DSS, kao najjača stranka Demokratske opozicije Srbije, onakve kakva je onda bila, kakve danas dakako, i već duže vremena nema, u tom obliku i sa tim programom, pogotovu u delu izvršne vlasti, danas je ovde bila izložena kritici - ne ja, kao predsednik Skupštine, naprotiv, vrlo neobična rasprava. Upravo oni koji su se izjasnili da neće glasati za razrešenje predsednika Narodne skupštine su čak iznosili neke prigovore o kojima se da razgovarati, o kojima se može diskutovati, prigovore na način kako je, kao predsednik Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom, ili suprotno Ustavu, suprotno Poslovniku, ovu funkciju obavljao.
Što se tiče onih koji će glasati za moje razrešenje, takvih argumenata nije bilo, pa otuda i mala teškoća da sada, ako sam u prvom javljanju govorio o razlozima, povodima, okolnostima u kojima se sve ovo dešava, rezimirajući raspravu, očekujući argumentovanu raspravu o predlogu za razrešenje, odgovorim na te predloge.
Dakle, kako tih argumenata, makar od strane predlagača, nije bilo, postoji veliko razočarenje što se poslanička grupa DOS-a nije ovde javljala za reč, jer smo mi svi ljudi koji se jako dobro poznaju, pa je trebalo da čujemo o čemu se zapravo radi, i tako, da malo o svim tim stvarima i argumentima porazgovaramo.
Dakle, ako je to razočarenje, moram reći sada, moram biti malo ličan na kraju ovog dana, da sam, pored toga, razočaran činjenicom da ću biti lišen funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a da Narodnu skupštinu Republike Srbije ostavljamo ako ne u gorem, onda nimalo boljem stanju, nego što smo je nasledili od prethodnog režima, i to je ono što je u celoj ovoj situaciji zapravo najgore.
I još nešto, što treba reći na samom kraju - danas je već stigao jedan odgovor sa zapravo merodavnog mesta - naravno, nećemo računati gospodina Jovanovića kao merodavnog za DOS, računaćemo gospodina Đinđića - već je stigao odgovor na neke argumente koje sam izneo, iza kojih stojim, da su stvarni povodi i razlozi za pokušaj da se u Srbiji izazove parlamentarna kriza da se produbi i politička kriza.
Stigao je jedan neobičan odgovor, neću reći bizaran, nego neobičan odgovor - na tvrdnju da se suština stvari, zapravo, nalazi u pokušaju da se izazivanjem parlamentarne krize u Srbiji spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom - da se radi o bizarnoj (tako je on rekao, a ne ja) konstataciji.
Dakle, ništa više od toga. Očekujemo dalju raspravu o tome, očekujemo dalju raspravu o tome i u ovoj Narodnoj skupštini, i videćemo, u narednim danima koji slede, o čemu se zaista ovde radi.
Ono što je dobro i ono što je lepo u današnjem danu to je što se, na neki način, opet sa te konferencije za štampu koju je gospodin Đinđić održao, zatvorio, ako mogu da kažem, jedan krug. Ja sam iz Demokratske stranke izašao 1991. godine, vrlo malo sam u njoj bio, sa mesta predsednika opštinskog odbora, vršioca dužnosti predsednika tog odbora, posle jedne rečenice koju je gospodin Đinđić u užem krugu izgovorio, u jednoj tada nevelikoj sali, u kojoj su se sastanci opštinskih odbora održavali, a to je - da politikom u Demokratskoj stranci treba da se bave ljudi koji su spremni da sve žrtvuju i da koriste sve dobrobiti koje vlast pruža.
U tome eto, najzad, nečega doslednog, to gospođa Milošević, kao stara saradnica sa Vračara, svakako zna; u tome je gospodin Đinđić ostao dosledan. To je bila rečenica posle koje sam preuzeo obavezu (to sve kolege, koje su se tada bavile politikom u Demokratskoj stranci, vrlo dobro znaju) i ostao da vršim dužnost predsednika opštinskog odbora do nove skupštine a onda napustio Demokratsku stranku.
Prema tome, ništa zapravo mi ovde nismo čuli novo. Danas se taj krug zatvara time što gospodin Đinđić, i na tome mu zaista hvala, šalje poruku sa konferencije za novinare - Maršićanin danas mora biti smenjen. Zašto je za mene zaista veliko olakšanje ta izjava - zbog toga što, posle ovog glasanja i posle takve izjave, spada ona ljaga sa mog obraza, koju sam imao deleći svu odgovornost za sve ono što se u Srbiji dešava, kao neko ko je predsednik Narodne skupštine i za koga se vezivalo i ono što čini Republička vlada i republička vlast.
I, davanjem ove izjave i skidanjem te ljage, konstatacijom da gospodin Đinđić traži moje razrešenje, meni pada jedan veliki teret sa srca i jedna velika ljaga se skida sa mene, pa ću sa mnogo više slobode i sa mnogo više obraza moći da idem među građane Srbije i da sa mnogo više lakoće odgovaram na njihova pitanja.
Svima onima sa kojima sam u ovom parlamentu sarađivao - a ta saradnja, dakako, nije bila ni blizu onakva kakva je trebalo da bude, mislim na predsednike poslaničkih grupa, mislim na sve narodne poslanike, mislim da smo tu dosta propustili - zahvaljujem se na saradnji. Želim onome ko bude izabran za predsednika Narodne skupštine da sa mnogo više uspeha gradi ovu instituciju, da sa mnogo više podrške, ako uspe da je dobije među ovim narodnim poslanicima, gradi ovu instituciju tako da uživa ugled u Srbiji i predstavlja centralno mesto gde će se kreirati politika Srbije, u kome će se sprovoditi kontrola Republičke vlade, odnosno izvršne vlasti, što i jeste dužnost ovog parlamenta. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeli smo kršenjem Poslovnika, stavljanjem na red ove tačke. Sve je to - ajde da se završi, da se završi.
Evo, podnosim neopozivu ostavku. Niste u stanju da sprovedete proceduru koju zaslužuje ova skupštinska zgrada. Dajte, ljudi, uradite nešto valjano da se ne sramotimo pred samima sobom. Ova skupština će imati sledećeg predsednika. Taj sledeći predsednik povlači isto ovo na sebe, što se danas ovde dešava.
Podnosim neopozivu ostavku, da se zatvori ova priča.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 218 narodnih poslanika. Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo kvorum i određujem pauzu od pola sata.
(Posle pauze - 12,30 časova.)

Dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Po članu 95. Poslovnika, predsednik Narodne skupštine prekida sednicu kada utvrdi da nema kvoruma i da zapravo ne možemo početi. Meni bi pomoglo da odredim pauzu do nekog vremena, kada bi mi predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije i predsednik poslaničke grupe Stranke strpskog jedinstva rekli do kada su u stanju da obezbede kvorum.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
Pokušaćemo tada ponovo, a dotle pribavite kvorum.
(Posle pauze - 15,10.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Prema službenoj evidenciji, Skupštini prisustvuje 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Marin Krešić, Stevan Lilić, Ivan Andrić, Momčilo Trajković, Sredoje Mihajlov, Vlastimir Budimović, Miloš Lukić, Juhas Atila i Mihajlo Jagodić.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Primili ste zahtev predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju, Momčila Perišića, za promenu narodnog poslanika Borisa Karaičića, izabranog sa izborne liste Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica i izbor novog narodnog poslanika, kao i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Borisu Karaičiću, izabranom sa izborne liste Demorkatska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slavici Tatomir, izabranoj sa izborne liste Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slavici Tatomir i, ukolio je ovde, čestitam joj na izboru.
Grupa od 112 narodnih poslanika grupe Demokratske opozicije Srbije, na osnovu članova 10, 30. i 159. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Dragana Maršićanina i da se, po donošenju odluke o ovom predlogu, na osnovu člana 88. Poslovnika izvrši izmena u redosledu tačaka dnevnog reda i po ovoj tački dnevnog reda odmah otvori pretres.
Izvolite, po Poslovniku.

Evo, baš stiže.
Dajem pauzu od pola sata da se umnoži materijal i podeli narodnim poslanicima. Vidimo se ovde u sali da bismo i ovo stavili na glasanje.
(Posle pauze -16,10.)