Hvala vam, uvažena gospođo predsednice.

Prvo moram na početku da reagujem kao član Odbora za kulturu i informisanje. Koliko sam ja ovo sve malopre razumela, a vi me, gospođo Brnabić, ispravite ako grešim, mi treba da uvedemo u Narodnu skupštinu i uopšte u društvu kulturu nožem. Ako je neko kulturan, u redu je, a ako nije kulturan da ga nožem malo disciplinujemo, da ga bocnemo. Ja sam to tako razumela.

Želim najpre da se obratim građanima Kosjerića i Zaječara i da izrazim svoje lično zadovoljstvo što su u nedelju pokazali veliku odgovornost prema svojoj sredini, prema svom gradu, ali i prema državi Srbiji, što su svojim glasom i brilijantom pobedom liste koju je predvodio, odnosno koja je imala naziv Aleksandar Vučić – Ne damo Srbiju, pokazali da su oni posle sedam meseci terora, haosa, beznađa u koji su hteli da nas dovedu ovi opozicioni lideri preko puta, kao i njihovi prijatelji blokaderi i studenti na ulicama, izabrali normalnu i pristojnu Srbiju i da pokažu da oni u svojim sredinama i u onom selu gde je ovaj jedan dolazio da ih zastrašuje i da ih blokira, da im ne da da izađu na glasačka mesta, Božanić, jel tako, u Kosjeriću, kao i svim drugim mesnim zajednicama pokazali da su sigurni u politiku koju sprovodi Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i da oni pod ovakvom vlašću mogu samo da očekuju napredak i dobro za svoje sredine.

Od infrastrukture, od pomoći poljoprivrednicima, od izgradnje novih objekata zdravstva, novih škola, obdaništa i, dakle, ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti znaju da sve ono što je pokušano propalom obojenom revolucijom bi sunovratilo Srbiju, dovelo bi nas u situaciju da moramo dugo, dugo da se oporavljamo, a sada posle sedam meseci ovoga što su uradili, a pre svega ataka na srpsku privredu, o tome je govorio i ministar Mali, kao i ministarka Mesarović i potpredsednica Vlade na nekoj od ranijih Skupština, verujem da ćemo uz aktivnost naše Vlade i ministara, ali i svih onih koji su došli u Srbiju da ulažu svoj kapital, brzo da se oporavimo.

Zbog toga, želim da izrazim, gospodine Mali, zadovoljstvo zbog seta ovih zakona. Apostrofiraću ono o čemu ste pričali, a vezano je i za grad iz kojeg dolazim, a to je Kragujevac, i višedecenijskog problema kada su u pitanju ovi stubovi elektroprivrede koji su drveni i koji će sada biti zamenjeni potpuno novim. Jer, ma koliko da elektroprivreda i podružna jedinica grada Kragujevca i Šumadije na godišnjem nivou za revitalizaciju prenosne mreže izdvaja određena sredstva, to nije dovoljno, jer mi imamo čitava naselja gde je urađena potpuna rekonstrukcija, ali sada ćemo, uz sve druge aktivnosti na čelu sa novim rukovodstvom elektroprivrede, da budemo sigurni da će pre svega naši sugrađani koji žive u udaljenim područjima, ali to je važno i zbog naše privrede koja se uveliko i industrijalizacija razvija u gradu, da imamo tu pospešenost.

Ono što je za mene veoma važno, to je ovaj sporazum koji je Srbija napravila, naravno, uz veliki autoritet i ugled koji ima predsednik Aleksandar Vučić i njegovog pre svega i odličnog državničkog odnosa i ličnog prijateljstva sa predsednikom Makronom o kupovini 12 potpuno novih rafala.

Moram kao Šumadinka da pomenem da je i naša avijacija, srpska avijacija, pre svega u toj prvoj borbi kada je avionom upravljao čuveni Šumadinac, pilot Tomić iz mesta Stragari, takođe koristila francuski avion Blerio i to je bio početak našeg vojnog vazduhoplovstva, a ovo danas je zaista jedna ozbiljna i prava investicija za svaku državu koja želi svoju sigurnost, koja želi kao Srbija svoju vojno neutralnu politiku, koja želi kao Srbija svoju spoljnu neutralnu politiku.

Bio je u pravu ministar Đurić, a dotakao se te teme juče, kada je rekao da mi imamo ono na čemu bi mnogi mogli da nam pozavide, a to je doslednost u srpskoj spoljnoj politici. Otuda i mogućnost da jačamo našu ekonomiju, kao što je guvernerka juče izjavila, rekordnih preko 50 tona u zlatu koje Srbija sada ima, a sve je to posledica jedne odgovorne i spoljne i unutrašnje politike koju ovi blokaderi i propala srpska opozicija žele da sruše zarad interesa onih koji ne žele tako modernu, jaku, stabilnu Srbiju i da imamo naš dalji ekonomski i svaki drugi razvoj.

Naravno, da bi građani Srbije znali, pošto su izuzetno ponosni na ojačanu srpsku vojsku i svaki onaj mladić koji danas odlazi u poziv profesionalnog vojnika, podoficira ili oficira, što imam u svojoj porodici, dakle u svom neposrednom okruženju, može da bude ponosan na ovakve ugovore jer oni donose na duže staze jednu novu operativnost srpske vojske i sigurnost za naše građane.

Ono drugo što želim danas posebno da istaknem je izmena i dopuna Zakona koja se tiče kupovine stambenih objekata, mi volimo da kažemo stanova za mlade, ali ja ću da govorim, gospođo Brnabić, o onom manje možda poznatom delu i da se obraćam mladim ljudima koji žive u ruralnim sredinama, gde nema stambenih zgrada, već su u pitanju kuće, u pitanju su njihova porodična domaćinstva i mogućnost, kao što me je nedavno jedan mladi čovek pitao, koji ima 25 godina i koji je počeo da pravi kuću na svom porodičnom domaćinstvu i koji će sada moći prenosom dela zemljišta ili parcele, kako god, na kojoj izgrađuju taj novi porodični objekat, da planiraju svoje porodice ili oni koji žive u zajedničkom domaćinstvu u selu, kako je to slučaj u selu Katrga odakle su moji preci, moći će da uzmu izuzetno povoljne kredite da bi napravili potpuno nove kuće i da bi zaokružili porodičnu zajednicu, da nastave da se bave onim poslom koji rade njihovi roditelji i koji su radili njihovi dedovi.

Nije suština politike Vlade Republike Srbije, a to najbolje zna i gospodin Marijan Rističević kao predsednik tog resornog odbora, da svi odlaze i da budu u toj migraciji stanovništva neki budući stanovnici velikih gradova. Mi u gradu Kragujevcu insistiramo na tome da što više mladih ljudi ostane na selu, pa pored ovih državnih subvencija i mi imamo subvencije i za traktore i za kupovinu drugih poljoprivrednih mašina. Sa druge strane, spajamo i onaj moderni deo i vama hvala jer ste kao predsednica Vlade Republike Srbije započeli taj veliki projekat, da mi budemo jedan digitalni centar u ovom delu Evrope, jugoistočne Evrope, mislim na grad Kragujevac, na Data centar. Da vas obavestim, mada vi to već bolje znate, što se tiče izgradnje Naučno-tehnološkog parka i novog mesta gde će biti zaposleno više stotina ili hiljada budućih IT stručnjaka, to je zaista na ponos našeg grada uveliko u toku i sve se odvija na najbolji mogući način.

Ali, šta smo mi mogli i kao Kragujevčani? Evo, tu mogu da mi posvedoče i uvažene kolege poslanici iz Kragujevca, naročito kolega Petrašinović koji je doživeo da se lično targetira. Aktivistkinja jedna blokaderka dođe, usni mi se i kaže – stojim ispred kuće Miroslava Petrašinovića, koji unutra živi sa svojom suprugom i sa ćerkicom od sedam godina, i da znate da taj naprednjak živi ovde, taj koji ne želi da se blokiraju fakulteti.

Pa normalno da ne želi, to niko, normalno, ne želi, pa ne želi ni Miloš Pavlović. Zato vam on smeta, zato nožem na njega, zato povicima da je ćaci, da je ovakav, da je ovakav, a mi smo na to ponosni i kažemo. I onda na to novo što se širi Srbijom i što sa pokličem izgovaraju i mladi ljudi i ljudi kojima je dosta vašeg terora: „Bolje ćaci nego naci“, oni se ljute. A vi ste lepo primetili, kao predsednica Skupštine, da ta nova neonacistička ideologija koju pokušavaju da ukorene u Srbiji je zaista najveća opasnost. Ja sam vrlo obazriva kada o tome pričam, jer dolazim iz jednog od najstradalnijih gradova pod nacistima. Ali, znate, kada se setim toga i svih onih slika o kojima su nas učili i onoga što nam je bilo kroz dokumenta dostupno da vidimo, pa samo u muzeju „21. oktobar“ da se ljudi linčuju u kućama, da se izvode iz svojih kuća, pa na šta to da me asocira u današnje vreme, kada u nedelju, u 21. veku, u Zaječaru i Kosjeriću vi kažete srpskim domaćinima: „Ne, ostani tu, daj mi svoju legitimaciju“, kao što su oni tražili da se Srbi legitimišu u Kragujevcu i u drugim gradovima, ausvajsom, ili već kako su to zvali.

Moram da pomenem i bivšeg poslanika i mog prijatelja Milorada Bojovića, on je lepo primetio u jednom svom autorskom tekstu da je jedan od najvećih antropologa 20. veka Levi Stros lepo primetio da ljudska civilizacija u ovom novom dobu mora da pokaže da se nešto promenilo od perioda kada su ljudi išli u hordama i kada su se ponašali necivilizacijski. A mi danas imamo ljude koji kažu – mi hoćemo bolje institucije, hoćemo demokratsko društvo, hoćemo da se nešto promeni, nije Vučić nadležan, Skupština ne valja ništa. Što kaže Milenko – više je manje itd. A onda dolaze sa metodama koje su tipične za to vreme o kojem je on pisao, da su ljudi razulareni, poput pojedinaca ovde, kretali da se unose u lice običnim građanima, da obaraju, sećate se, starije ljude po ulicama, da linčuju gradonačelnika Niša, da se iživljavaju nad aktivistkinjama SNS.

E, zato sam apsolutno uverena, i time završavam, da Srbija sada ulazi u jedan period kada moramo zaista potpuno da stavimo tačku na to njihovo divljanje, a to od nas građani traže, i da nastavimo da radimo i da se posvetimo onome što je naša ideja. To je dalji razvoj Srbije, to je naša ekonomija, to je naša odgovorna spoljna politika i ja volim, gospodine Mali, i u Kragujevcu na našim sednicama gradskog parlamenta da kažem da gledam na Srbiju do Ekspa i od Ekspa. Do Ekspa, sa svim ovim važnim projektima i čestitam vam na tome što je 400 predstavnika došlo iz preko 140 zemalja, i na period posle Ekspa, kada će neki od nas, neki možda više to neće, ali neki novi, naša nova mlada snaga i novi ljudi, svakako srpski naprednjaci, da se bore za ono što smo mi stvarali decenijama i godinama iza nas, a to je bolja, stabilna Srbija, Srbija budućnosti. Hvala vam.

Hvala vam gospođo Srbije, uvaženi gospodo ministri, danas će ovaj dan 4. mart 2025. godine da bude zabeležen u istoriji beščašća, ovih ljudi koji su puni mržnje i koji su puni ostrašćenosti, koji mrze svoju državu, koji mrze srpsku trobojku, pogledajte u ovom trenutku dok ja govorim, poštovani građani Srbije, šta oni imaju kod sebe, šta ovo predstavlja. Predstavlja njihov bolesni mozak, ti ljudi su propast za ovu državu.

Pogledajte Dragana Đilasa, pogledajte čoveka koji je opljačkao 619 miliona evra, pogledajte lopužu Mariniku Tepić, koja je pored njega, pogledajte nesrećnog Aleksića iz Trstenika, pogledajte ovog teroristu Miloša Jovanovića.

Zar takvi ljudi, poštovana deco, poštovani studenti, poštovani profesori, zar takvi ljudi da budu uzor i primer nekome u ovoj državi?

Znate, bio je jedan, koji je njima verovatno uzor i danas, hrvatski političar koji je pošto se raspala bivša Jugoslavija rekao: „ja sam svoj posao završio, Jugoslavije više nema“. Upravo su njima političari iz hrvatske države uzor da rasture Srbije, da unište Srbiju, da unište našu privredu, da Srbija stane, da oni dođu na vlast, da nastavljaju da pljačkaju, a očerupali su apsolutno sve, zatvorili sve fabrike. Ova lopuža Dragan Đilas koji je strpao sebi narodih para u džep 619 miliona evra danas predvodi ovu rulju ovde, rulju koja je htela danas da ubije tri naše koleginice, jednu nerođenu bebu, rulju kojoj ništa nije sveto. Pa, zašto bi im bila sveta srpska trobojka, trobojka koju su naši junaci kroz sve oslobodilačke ratove nosili i nikada nije pala u ruke neprijatelja, a danas su hteli da je spale, da je gađaju šok bombama, da je gađaju pirotehnikom koju je terorista, a nekada dezerter koji je pobegao kada je Srbiji bilo najteže, Miloš Jovanović, svu tu pirotehniku zajedno sa ovim nesrećnicima uneo u Narodnu skupštinu.

Znate, poštovana deco, vama se obraćam, generacijama koji danas želite da imamo institucije, ovo je najviše zakonodavno telo. Mi ovde sa pravom želimo da štitimo dostojanstvo i vas građana Srbije koji su nas birali, ali ja pamtim 6. oktobar, ne 5. oktobar, već 6. oktobar kada sam ovde ušla sa kolegama narodnim poslanicima u ovu zgradu koja je bila zgarište, koju su zapalili, iz koje su pokrali nameštaj, umetničke slike, a onda krenuli da pljačkaju Đilas i njegova bratija i Jovanovićeva Srbiju. Vidite kako se točak istorije okreće.

Danas skupljeni s konca i konopca u službi Aljbina Kurtija, svih neprijatelja Srbija protiv Aleksandra Vučića, protiv naše zemlje, protiv našeg napretka šta ti ljudi žele? Žele da Srbija nestane. Njima je Kurti, gospođo Brnabić, to ste lepo primetili, mio i drag. On je njihov uzor, to im je model. Zašto su im uzor svi oni koji mrze Srbiju? Zato što ovi ljude mrze svoju zemlju, mrze svoj narod. To siktanje iz njihovih očiju koje vi ne možete da vidite, uz naše dostojanstveno držanje, i svih ministara i ove koalicije, pokazuje da oni žele da za tili čas u Srbiji izbije građanski rat.

Zbog čega su oni ovako nervozni? Zašto lopov Đilas sada sa ovom košuljčicom i kravaticom ovako nervozno odmahuje glavom? Upravo zbog toga, gospodine Đilas, što vam je propao pokušaj obojene revolucije, što niste mogli da sednete u fotelju slavnog ministra Malog.

Zašto kažem, gospodine Mali, da ćete ostati upamćeni kao ministar finansija Vlade Republike Srbije? Zato što ste danas došli sa zakonima koji povećavaju budžet za univerzitete za 20%, zato što povećavaju plate profesorima na univerzitetima za još 16%, koji daju mogućnost mladim ljudima u mom Kragujevcu i celoj Srbiji da kupe jeftine stanove, a vama, gospođo Brnabić, zato što ste sa mesta premijera Republike Srbije pokrenuli ono što je za mlade ljude veoma važno, a što je za lopova Đilasa i sve njih špansko selo.

Vi ste pokrenuli projekat rasta IT sektora i to je sada jedan od najvećih izvoznih proizvoda naše zemlje. Hvala vam zbog toga što u Kragujevcu imamo „Data centar“, što ćemo imati centar izvesnosti, što će ti mladi ljudi koji će nastaviti, budite sigurni, da se školuju po zakonima ove zemlje i po ovom danas unapređenom zakonu visokog obrazovanja znati jednog dana da smo mi bili u pravu.

Zašto ti mladi ljudi sa gađenjem gledaju na Mikija, na Mariniku, na Đilasa i na Lazovića i svu tu bulumentu? Zato što su im gadni u svakom smislu, zato što su i oni shvatili, znaju oni, uverena sam da znaju i njihovi roditelji, da kada bi takvi došli na vlast Srbija bi za dva dana nestala, zakatančili bi ponovo naše fabrike, kao što već sada priželjkuju veliko zlo.

Nikada niko nije uspeo da bude od snažne i jake države jači, mi to vrlo dobro znamo. Tako je bilo kroz našu istoriju kada je Srbija bila jaka, ali ja sam ponosna što je danas Srbija u novijoj istoriji najjača na čelu sa Aleksandrom Vučićem čiju politiku sledimo, koji je uspeo da nas podigne iz pepela, koji je podigao Srbiju koju ste vi narušili.

Mi ćemo nastaviti da se borimo i za studente i za njihove roditelje, za profesore, za radnike, zemljoradnike, a vi ćete, kao što vam mesto i govori, otići ali zauvek na smetlište istorije, a mnogi od vas i u zatvor zbog lopovluka i svog nepočinstva koje ste uradili i današnje akcije terorizma u najvišem zakonodavnom telu.

Živela Srbija! Živela srpska trobojka!

Poštovana gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici.

Ekonomski rast Republike Srbije u ovoj godini je zaista na radost građana Srbije, privrednika i svih nas koji želimo dalji rad i napredak naše zemlje na izuzetno visokom nivou. Sama činjenica da smo prvi put u istoriji dobili visoki investicioni rejting govori o tome da je ekonomski profil Srbije na čvrstim i stabilnim nogama.

Kada uporedimo to sa 2012. godinom, vi to vrlo dobro znate i kao bivša premijerka, BDP po glavni stanovnika tada je iznosio jedva 4.600 evra, a mi očekujemo da on bude preko 15.000 evra do kraja 2027. godine sa rekordnim BDP od 102 milijarde evra i rekordnim investicija koje već ove godine mogu do kraja decembra da se očekuju u iznosu od 4 milijarde i 600 miliona evra.

To znači da je i Srbija dobila mogućnost da se pod povoljnim uslovima zadužuje za sve one projekte koji su važni za naše građane i za našu privredu, a pogotovo zbog činjenice da takav ekonomski rast i takvi pokazatelji, a pre svega ogroman priliv stranih investicija dovodi do toga, što će biti reči o novom budžetu za 2025. godinu, da imamo rast penzija, da imamo veće plate, da imamo veća davanja za našu decu, za poljoprivredu i sve ono što je potrebno.

Sa uverenjem da će kroz institucije sistema koje odgovorno rade svoj posao, a pre svega kroz takvu kreiranu politiku Vlade Republike Srbije, koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, kao predsednik države i nesumnjivo kroz ogroman ugled koji naša zemlja danas ima u svetu, pozivam vas da glasanje za ovaj predlog, jer ovakav način daljih investicija i svega onoga što je potrebno za našu državu je od neophodne važnosti za buduće generacije. Hvala.

Znate šta gospođo Kovač vi ste prekršili član 107. vi ste čuli pet poslanika...

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Evo, samo da se umiri Lazović. Lazoviću umiri se.

Znači, član 27. stav 2. vi ste morali gospođo Kovač, vi ste morali ...

Gospođo, Kovač. Sačekaću ja.

(Narodni poslanici iz opozicije dobacuju.)

Ovo je dobro, da, što mi ne daju.

Znači član 27. stav 2. molim vas stav 2.

Stav 2. nije bio.

Vi ste trebali da reaguje kao predsednik Skupštine, vi ste čuli, predsedavajuća u ovom trenutku, petoro poslanika iz opozicije je nekoliko puta ponovilo da je čovek ustaški general, znači, ustaško đubre. Ustaško đubre - pet puta smo čuli. Ja ne mogu da verujem kako vi niste prekinuli te ljude koji to misle o Zdravku Ponošu? To je prosto neverovatno.

Ja vas molim da sledeći put reagujete, jer je neophodno da se održi mir u sali, a znate šta, ja poštujem to što njegove kolege to o njemu tako misle, ali ipak, znate, radi dostojanstva Skupštine vi sledeći put kada čujete pet, šesti put da oni kažu da je Zdravko Ponoš ustaško đubre vi reagujte.

Član 107, gospođo Raguš, prekršeno je dostojanstvo Skupštine. Molim vas obratite pažnju sa mesta predsedavajućeg, ja sam zaista bila uplašena, mislila sam da će jedan od govornika ovde da padne u nesvest. Toliko se on tresao, kao da je uključen u struju. Ja gledam okolo da li ima lekara da mu pritrčimo u pomoć.

Ali moram da reagujem jer je povređeno dostojanstvo, kada je u pitanju grad Kragujevac i izgradnja novog univerzitetskog kliničkog centra, nažalost, zbog obaveza nije trenutno tu profesor Milosavljević, koji je direktor te ustanove. Ne samo da će biti napravljen novi najmoderniji klinički centar u Kragujevcu, već i novo porodilište, kao i nova bolnica za rehabilitaciju svih onih kojima je pomoć neophodna.

U kontekstu, gospodine Mali, EKSPO-a i onoga što Kragujevac očekuje od Vlade Republike Srbije, da bi znale kolege koje su iz drugih gradova, ja sam vam zahvalna kao Kragujevčanka i ponosna sam na to što ste prepoznali grad Kragujevac kao motor razvoja „EKSPO – Skok u budućnost 2027“. Uz klinički centar, severnu obilaznicu i sve ono što nas očekuje kroz izgradnju novih projekata, grad Kragujevac dobija milijardu i 700 miliona novih investicija, za razliku od ovih koji su opljačkali državu, koji su ostavili ljude bez lekova, bez mogućnosti da lekari njih mogu da leče, bez plata za te jadne ljude koje smo mi sada primili u radni odnos, koji imaju nove specijalizacije, imamo najmodernije klinike i za ortopediju i za kardiohirurgiju, očekujemo u novijoj budućnosti. Ponosna sam na sve te lekare i na sve ljude koji se bore za život i koji daju svoj doprinos da ne samo Kragujevac, već čitava Srbija idu napred.

Hvala vam, uvažena potpredsednice gospođo Raguš.

Uvaženi premijeru gospodine Vučeviću, gospodine Mali, uvaženi ministre u Vladi Republike Srbije, sada, kada privodimo kraju ovu načelnu raspravu o rebalansu budžeta i pratećim zakonima, želim da se osvrnem i na deo vašeg predstavljanja ovog veoma važnog dokumenta, kao i na govore opozicionih čelnika koji su ovoga puta pokazali da smo bili u pravu kada smo govorili sve vreme, i sada i u prošlom sazivu, da ti ljudi nemaju nikakvu ni političku, ni moralnu odgovornost za ono što je Srbija danas, što treba da bude u budućnosti, pre svega, kada mislimo na decu u Srbiji, kada mislimo na sve mlade generacije koje ovde ostaju, grade svoje porodice, školuju se, rade u jednoj uređenoj zemlji, zemlji koja svakog dana pokazuje sve veći ekonomski napredak i zbog toga je takav rezultat na izborima – potpuni debakl, bez obzira na to koliko multikom grupa da bude, koliko plaćenika.

To su poražavajući rezultati jer politika je ta koja vas definiše u biračkom telu i koja kaže ili imate odgovornu ekonomiju ili imate odgovornu socijalnu politiku, politiku za poljoprivredu, politiku za sve kategorije kao što su naši najstariji sugrađani, za decu, što ova Vlada ima ili imate neka lupetanja, neke gluposti, izokretanja istorije, činjenica i to sve na štetu Srbije, a na korist onih koji nisu blagonakloni prema našoj zemlji.

Zaista je tačno, ako pogledate titlove i izvučete iz konteksta njihovih govora i šta je Kurti juče izjavio ili čelnici te samoproklamovane države, vidite znak jednakosti.

Međutim, da je sve to poražavajuće i ispod svakog i dostojanstva i nivoa ove zemlje i kako ti ljudi, kakvu percepciju imaju o svojoj zemlji i o događajima iz najnovije istorije, govori jučerašnja izjava da je ova država i da je rukovodstvo ove zemlje bilo krivo što smo imali 78 dana besomučnog bombardovanja, tri hiljade stradalih sunarodnika. Lepo je to što se slikate, ali zaista, red je i da čujete nešto i da znate da to sve vama ide na dalju štetu, a pre svega, onome što ćete ostaviti i vašim potomcima i budućim generacijama.

Moram da vas podsetim, gospodine Vučeviću, pošto vas dugo poznajem i vaša porodica kao patriotska porodica i vi sada koji imate tu čast da služite Srbiji, ranije kao ministar odbrane, a sada kao premijer, vrlo dobro znate da iskreni ljudi, bez obzira na to da li imaju ili nemaju nekakvu funkciju, su spremni uvek za Srbiju da se žrtvuju, da daju svoje živote i mi imamo mnogo takvih svetlih primera u svojoj istoriji. Mi tome učimo i buduće generacije. Ali, ti takvi koji kažu da je Srbija uvek kriva, kada nas bombarduju, kada nam otimaju našu teritoriju, kada nam gase fabrike, kada otpuštaju ljude, a kada su dobri svi oni koji su to radili, dakle, nemaju ni trunku morala, nikakve odgovornosti, a kamoli da imaju osećaj da u politici, pored toga, vi morate da položite račun, da polažete račun narodu i tamo gde ste vi izabrani.

Oni nama nisu, gospodine Mali, vi to dobro znate, polagali račun ni za jedan budžet od kada su došli na vlast. Zbog čega? Pa, sve su to bile otimačine i pljačke, prevara i pronalaženje rupa u zakonu, kršenja zakona, da ne govorim o tome da su na Kosovu i Metohiji, posle onog stravičnog pogroma 2004. godine, obećali našim sunarodnicima domove zdravlja, zapošljavanja, a taj novac je završio u njihovim džepovima. Juče ste pominjali te ministre i šefove kancelarija, koje su se tada tako zvale.

Čak je i Vilijam Montgomeri, koji im je pomogao da 2000. godine dođu kao taj konglomerat na vlast, izjavio nekoliko godina kasnije da je NATO agresija, on je rekao bombardovanje, mi to nazivamo pravim imenom, bila velika greška. Jedna velika grupa čak i britanskih konzervativaca, koje sam imala prilike da upoznam kao član delegacije u Savetu Evrope, davne 2005. godine, svojim potpisom rekli da je to bila greška, a vodeći italijanski general koji je učestvovao i sprovodio te akcije, priznao, da li da opere svoju savest, da je to bio eksperimentalni NATO rat na ovim prostorima, naravno, sve sa ciljem da osvoje tu za njih neuralgičnu tačku na geopolitičkoj mapi ovog dela Evrope, a i zbog činjenice da im je stalo, i to i dan danas žele, a ovi im pomažu, da istrgnu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije.

Naravno, danas je neko drugo vreme i kako se brzo okreće točak istorije, posle 24 godine tog bezvlašća i te razorene Srbije, opljačkane Srbije, uništenih fabrika, 500 hiljada ljudi bez posla, mi možemo da budemo ponosni.

Ono što je juče naš predsednik Aleksandar Vučić govorio u Generalnoj skupštini UN, nije produkt toga da je to samo dobar govor i da su to reči koje dobro odzvanjaju, nego produkt njegovog velikog rada, vraćanja ugleda i svih vas, naravno, koji mu u tome pomažete, i svakog od poslanika SNS pojedinačno, da se vrati ugled međunarodni Srbije u svetu, što mi danas imamo, da nas gledaju kao nekoga ko treba da zna da je ovo slobodna, uređena zemlja i da ćemo insistirati na poštovanju međunarodnog prava i onoga što je nama sada osnov, da štitimo naš narod na Kosovu i Metohiji, a to je Rezolucija 1244.

Gospodine Mali, kada se desilo to bombardovanje i 16 projektila pogodilo Fabriku automobila „Zastava“, svedok toga je i gospodin Vulin, to je bilo potpuno razaranje. Mi smo u nemogućim uslovima, za godinu dana, pre dolaska ovih kabadahija i lopova na vlast, uspeli da podignemo sve te pogone. Zamislite jedan razrušeni prostor. I da vratimo tu proizvodnju i radila je ta fabrika, a onda su sve zakatančili i otpustili samo u Kragujevcu 14.000 ljudi.

Međutim, danas zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući Ani Brnabić kao prethodnoj premijerki, vama danas, gospodinu Malom i svima koji ste radili na tom važnom projektu, mi imamo potpuno novu fabriku automobila, prvu u ovom delu Evrope koja proizvodi automobil na električni pogon. To je Grande Panda, koja je zaista jedan odličan gradski automobil. I taj automobil i ta fabrika će zaposliti 2.000 ljudi, kooperanti 7.000, iz Kragujevca i pratećih fabrika i imaće učešće u sledećoj godini 0,5% u rastu BDP-a ove zemlje. To je ranije bilo nezamislivo. Da ne govorim o potpunoj reindustrijalizaciji grada koji je bio i nosilac industrije u onoj bivšoj Jugoslaviji, kakav jeste Kragujevac.

Kada govorimo o zaradama i onome što očekuje i naše penzionere, povećanje penzija, još ću samo na to da se osvrnem, gospodine Mali, ta prosečna zarada, a pre svega minimalna zarada koju ste vi juče više puta pominjali, da prvi put sada prati potrošačku korpu, je u njihovo vreme i bila bedna, ali ne zaboravite i činjenicu da je tri puta više ljudi primalo tu minimalnu zaradu. Umesto današnjih 114.000, preko 300.000 ljudi je živelo od toga, bez mogućnosti da kupe elementarne stvari i da školuju svoju decu.

Ponosno idemo napred. Radimo na projektima, kao što je EKSPO, koji su veoma važni, svi projekti koji su i prateći pored samog EKSPO, sa željom da ostavimo budućim generacijama uređenu državu, da znaju da je ova vlast i da je ovo vreme nove epohe kada je vladala i kada će da vlada SNS i na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, ostavila uređenu zemlju, naprednu zemlju, zemlju koja ekonomski ima suverenitet, ali koja je slobodna da sama odlučuje i da se bori za svoja prava i za svoj narod. Živela Srbija.

Hvala vam gospođo potpredsednice.

Uvažene dame i gospodo poslanici, gospođo Tabaković, uvaženi ministri, ne može da se prihvati ovaj amandman iz razloga koje je definisao sam zakon, osnovni zakon iz 2018. godine. Ovo što mi sada i danas imamo na dnevnom redu je upravo unapređenje uslova za korisnike i za buduće vlasnike stanova iz struktura bezbednosti, a ovo o čemu pričaju poslanici iz opozicionih stranaka su jednostavno konkretni slučajevi koji su učeni u praksi i zbog toga i menjamo ovaj zakon.

Moram da napravim jednu malu digresiju, dozvolićete mi gospođo Raguš, i sami ste svedok tog vremena, do 2012. godine posle ogromnog stradanja srpskog naroda i borbe za opstanak zapadno od Drine i Dunava, kao i posle odbrane Kosova i Metohije, 1999. godine, mi smo nažalost u Srbiji pod bivšim režimom imali situaciju da imamo ogromne kolone vojnih beskućnika. To je bilo zaista tragično, poražavajuće za te ljude, za časne vojnike, oficire, za njihove članove porodica, koji su tumarali od nemila do nedraga, dolazili su i u moj Kragujevac, u čitavu Šumadiju, u Raču kragujevačku, u Aranđelovac i jednostavno ljudi nisu imali podršku ni od koga. Da li možete vi da zamislite da su mnogi od njih školovali svoju decu, u nekim privremenim smeštajima, u kasarnama, u kasarnama koje su postale smeštajne jedinice jer je tadašnji vojni vrh i načelnik Generalštaba uništio vojsku i onda smo imali situaciju da su ti ljudi stanovali upravo u tim objektima, jer vojske više nije bilo, ukinuti su čitavi garnizoni.

Došli smo u situaciju da je politikom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića kao onoga koji brine o odbrambenoj moći naše države, ministara koji su se menjali do skoro ministra Vučevića sadašnjeg premijera sada ministra Gašića i svih njihovih prethodnika učinjeno ono što je bilo najpravičnije i što je bilo najnormalnije za ljude koji su branili ognjišta našeg napaćenog i najstradalnijeg naroda, pa su eto tako u Kragujevcu zahvaljujuću ovom zakonu o čijim izmenama danas govorimo ljudi dobili posle više decenija čekanja i odrastanja svoje dece, mnogi su dakle došli sa decom u kolevkama, a ta deca su u međuvremenu školovana i dobili svoju decu tek posle 2018. godine, svoj smeštaj, što bi se reklo krov nad glavom ispravili smo tu veliku nepravdu.

Pored toga, što su mnogi od njih proganjani, mnogi od njih, zahvaljujući takvoj politici koja je bila protiv interesa Srbije stradali i vi sami znate na razne druge načine i dobijali ogromne kazne zato što su branili svoj narod sada su došli u situaciju da zahvaljujući Vučiću i ovoj politici i ovoj Vladi dobiju svoj smeštaj.

U kakvoj je sve to primera radi napravljeno osam stambenih jedinica sa po 108 stanova za pripadnike Snaga bezbednosti, da je u tome aktivno učestvovao i grad na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom i sadašnjim Nikolom Dašićem i da je imao takođe odgovornost takođe za tu situaciju, koju nam je ostavio bivši režim, pokazuje činjenica da smo jedno kompletno naselje, odnosno deo naselja Denino Brdo opredelili za izgradnju tih stanova.

Grad Kragujevac je učestvovao sa preko 500 miliona dinara opremanja, što te celine i komunalne infrastrukture, a čitav projekat je naišao na veliko odobrenje upravo tih ljudi iz jednog od najvećih Udruženja vojnih beskućnika koji su konačno dobili svoje stanove.

Zašto ne želimo da se u buduće desi bilo kakav vid zloupotreba? Upravo zbog toga što je namera države i samog predsednika Aleksandra Vučića, kao vrhovnog komandanta koji je učinio mnogo zajedno sa Vladom Republike Srbije na snaženju odbrambene moći, na jačanju naše Vojske, da ubuduće svi ti ljudi, mladi oficiri koji se školuju, profesionalni vojnici, pripadnici snaga naše policije, imaju sigurnost i da znaju da će pre svega, po ceni koja je izuzetno prihvatljiva i koja je daleko i višestruko niža od tržišne cene stanova kao u Kragujevcu, tako u Kraljevu, Vranju, Novom Sadu i drugim gradovima, da budu dodatno stimulisani, da se uključe u sistem snaga bezbednosti kako Vojske tako i policije, kako bismo za buduće generacije braneći slobodu i nezavisnost Srbije, jačajući Vojsku, našu odbrambenu industriju nabavljajući sve ono što u budućnosti treba za naše vojne i odbrambene snage dali i njima i njihovim porodicama sigurnost da neće više nikada niko kao što je to radio taj režim koji je slušao diktate od onih koji nisu želeli dobro Srbiji da ih ostavi na ulici, da ostavi njihovu decu i njihove unuke.

Zbog toga je veoma važno da u danu za glasanje prihvatite ove izmene i dopune predloga ovog zakona, ja sam apsolutno sigurna da će i druge kategorije o čemu se i te kako govori i u politici i stimulisanja pre svega rađanja dece i pomaganja majkama koje sada kroz projekte drugog ministarstva na čijem čelu je gospodin Starović koji gospođa Stamenkovski, dobijati dodatnu pomoć da dobiju svoj krov nad glavom, jer mi činimo sve da imamo ljude o kojima brinemo, ljude koji su nama dali poverenje da vodimo odgovornu politiku, politiku koja će da obezbedi budućnost budućim generacijama, deci koja će ovde ponosno da odrastaju u Srbiji koja je jaka, ekonomski prosperitetna, koja je slobodna, koja samostalna i koja je ponosna, na sve ono što su nam ostavili naši preci.

Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je izuzetno važna stvar za predstavnički dom. Govoriću, ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, o onome što je najvažnije i na šta ste vi pokušali da usmerite raspravu sa mesta predsedavajućeg, iako su pokušali fizički da nasrću na vas, a to je da govorimo o parlamentarnim kapacitetima i o ulozi Narodne skupštine Republike Srbije uopšte. To je ono najvažnije, zbog građana koji nas gledaju.

Meni su ovi ljudi prekoputa potpuno nebitni. U mojoj baš višedecenijskoj političkoj karijeri ovakvih i onakvih sa te strane, tog podaničkog, kmetskog mentaliteta, koji rade za interese drugih država, a protiv svoje zemlje bilo je raznih. Neki se ponavljaju, neki su otišli i drugačije se zovu, ali važan je momenat u kojem mi biramo Anu Brnabić za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i to je ono što građani Srbije očekuju od nas, oni koji gledaju prenos, oni koje sam ja srela jutros na putu do Narodne skupštine, da znaju šta je to što će ubuduće ovde da se dešava.

Znate, nije neuobičajeno da poslanici opozicije imaju neke svoje performanse, ali da to rade kao neuspešni glumci, tako dodvornički i tako protivno interesima Srbije, da se dodvore Violi fon Kramon, nekom Šenahu ili Rotu, pa znate, to je nešto što će ući u istoriju beščašća i što pokazuje da ti ljudi nemaju elementarnu svest o onome na šta im opet i vi sa mesta predsedavajućeg ukazujete već koliko dana, šta je država, šta su državni i nacionalni interesi i kako da se izdignu iznad toga. Ja sam Anu Brnabić upoznala kada sam bila opozicioni narodni poslanik. Došla je kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i uradila epohalnu stvar za Srbiju i za građane Srbije i kao opozicioni poslanik to sam pozdravila, a sada sam ponosna što sam njen saborac na pobedničkoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ i što ona predstavlja preko dva miliona ljudi, a to je osnovna stvar koju ima Skupština, pored te zakonodavne uloge, da predstavlja legitimitet naroda koji joj je na neposrednim izborima svoju suverenost preneo.

E zašto narod Srbije nije hteo u toj meri da prenese svoju volju ovima koji služe stranim centrima moći, pa šta da radimo? Što kaže kolega Jovanov, možda ova deca u jaslicama koja su sada, ova mala deca u vrtićima, za 20, 30, 50 godina, znate, točak istorije se brzo okreće, ali ja mislim da to ni tada neće da bude tako, a objasniću na kraju svog govora zašto takvi nikada ne mogu da idu tom stazom o kojoj vi pričate.

Ana Brnabić je sa mesta ministra, a kasnije kao uspešan premijer u dva mandata uradila nešto što je Srbiji bilo potrebno. Posle pljačke, krađe, otimačine ovih žutih lopova i te dosovske koalicije, a pre toga, posle svega onoga što smo preživeli kao država i narod u vreme građanskih ratova za vreme sankcija, modernizovala je Srbiju i to je bio pokretač za sve druge članove Vlade. Na kraju mogu da budem i lična. Ponosna sam jer dolazim iz Kragujevca, gde je najveći dejta centar u ovom delu Evrope, možda jedan od najboljih u Evropi.

I ne samo to, ona je u gradu gde sam rođena i gde imamo izuzetne mlade stručnjake i naučnike, univerzitetski centar, a vi ste predstavnik i pravi reprezent nauke i te intelektualne elite koja je kod nas u SNS, položila kamen-temeljac za izgradnju inovacionog distrikta koji će uposliti nekoliko hiljada IT stručnjaka, pored već dovedenog „Orakla“ i drugih kompanija, najpoznatijih u svetu, to je meni kao detetu, kao nekome ko je odrastao i živi u tom gradu, bilo nezamislivo.

E, to su stvari koje ne dopiru do svesti ovih ljudi. Onda dolazimo do toga, znate, profesore, vi kao čovek najšireg obrazovanja, jer sam imala tu čast da sa vama razgovaram u više navrata na razne teme, znate da je ljudski um takav da ne može da bude neangažovan, on može da bude angažovan pozitivno ili negativno. I šta ste vi primetili sa mesta predsedavajućeg? Da su ovi umovi uglavnom negativno angažovani, mržnjom, ostrašćenošću, primitivnim ponašanjem, svime što je destruktivno za narod i za državu. Pa kako onda takvi ljudi da dobiju većinsko poverenje naroda? Složićete se da je to nemoguće.

A zašto je naša lista dobila to poverenje naroda i zašto je Ana Brnabić danas kandidat ne samo 1.800.000 ljudi koji su glasali za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, već preko dva miliona građana? Hvala vama, kolege iz naše koalicije, što ste podržali svojim potpisima da 156 narodnih poslanika kojima je narod na demokratskim izborima, na najčistijim izborima, preneo svoj suverenitet, danas glasa za jednu osobu kao što je Ana Brnabić da bude predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam apsolutno uverena da će svi ti ljudi, dakle i oni koji nisu glasali i možda nisu iskoristili svoje biračko pravo, biti ponosni na Anu Brnabić kada bude sela na to mesto.

A zašto? Pa evo zbog toga što je ona i prilikom saznanja da je kandidovana od rukovodstva SNS pokazala pre svega, a to mogu samo ljudi i obrazovani i inteligentni i pre svega dobri ljudi, koliko je skromna. Ona je rekla – hvala mojoj stranci i predsedniku Aleksandru Vučiću što me je predložio, ali ja tek imam da učim na tom mestu. Ne, draga Ana, vi ste za sve ove ovde doktor nauka za parlamentarizam, i za one koji su prošli na izborima i za onog njihovog tajkuna koji je juče ovde drhtao i pričao gluposti, vi ste neko koji im je sa pozicije premijera pokazao kako treba da se ponaša u Narodnoj skupštini, kada ste im strpljivo, iscrpno, detaljno, argumentovano davali odgovore na sva njihova pitanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što vas, pored svih tih ličnih kvaliteta, obrazovnih i svega drugog, kandiduje da na najbolji način obavljate ovu funkciju je nešto što do sada, eto, kada se vratim, kako je počeo Ivica Dačić od 1992. godine, ja sam u ovoj zgradi od 1996. godine, da premijer dođe na to mesto.

Zašto je to važno? Upravo zbog uloge koje ima zakonodavno telo Narodna skupština. Narodna skupština Republike Srbije je supremacija vlasti kao nezavisna grana vlasti nad zakonodavnom. Ko bolje zna da kontroliše zakonodavnu vlast od žene koja je uspešno rukovodila Vladom Republike Srbije i da poduči i ove neuke koji ništa ne znaju, kao predsednik Narodne skupštine, kakva je njihova uloga, šta to radi parlament, šta su poslovi Narodne skupštine i šta može da radi jedan narodni poslanik?

Onda dolazimo do onog mentalnog sklopa i stanja koje je jedan ovde priznao, koji se busao u grudi, moram da pričam, moram da govorim. Lepo je objasnio gospodin Jovanov, tu nema kapaciteta u tom mentalnom sklopu da shvate suštinu i ulogu Narodne skupštine Republike Srbije.

Onda da dođemo dotle kako oni to očekuju da građani njima ukažu poverenje na ponovljenim beogradskim izborima? Vratiću se opet na ono što je prva iznela u javnost, naravno mi to znamo, ali napravila tu komparaciju, gospođa Brnabić. Kada su tražili stranu intervenciju u suverenoj državi, ona se vratila na 1914. godinu i ultimatuma Austrougarske koju je hrabra i odlučna Srbija odbila.

Ja ću da se vratim samo jednu godinu unazad. Završili smo balkanske ratove, pobedili našom herojskom borbom ostvarili sve ono što smo možda vekovima pre toga sanjali. Da parafraziram kralja Petra I Karađorđevića koji je zahvalio junacima i rekao – oslobodili smo i osvetlili naše Kosovo. Samo 15 dana posle potpisivanja Bukureštanskog mira došla je srpska vojska u oslobođeni Beograd. Na hiljade ljudi, čitav grad je pozdravio te junake, jer su se borili za suverenu, nezavisnu Srbiju. I 911 godina posle toga, zar vi mislite da je svest srpskog naroda takva da za ovakve podanike glasa.

Ne, ne, neće, nego će još više svojom olovkom i glasanjem na izborima 2. juna da potvrde ono što su potvrdili uskliknujući „junaci i oslobodioci 1913. godine“, da potvrde da jedino Aleksandar Vučić na mestu predsednika Srbije i mi kao njegovi saborci i Ana Brnabić kao dostojan reprezent dva i više miliona naroda koji je glasao za nas možemo da očuvamo državnu stabilnost, da se borimo za naše interese i da ne slušamo nikakve diktate spolja, a ovi će pre ili kasnije otići na smetlište istorije. Živela Srbija.

Čestitam draga Ana unapred na izboru za predsednika Skupštine.

Znate, ovo neuspelo besedništvo u debitantskom govoru u Narodnoj skupštini na nivou, ne znam, osnovne škole, znate šta su ovi u gimnazijama i u srednjim školama, to je već ozbiljna rasprava. Ali, ne radi se ovde o tome, radi se o tome da upravo ovaj koji se smeje, cereka, da tako kažem, je nosilac te politike koju dama koja je prethodno govorila predstavlja, a to je politika izdaje, to je politika svega najgoreg što može neko da uradi za svoju državu i svoj narod.

Znate, vi njega ne poznajete, ali ja ga znam. Ja sam bila člana Odbora za odbranu i bezbednost 2008. godine kada smo ovog lažnog NATO generala, Ponoša, pozvali da dođe u Dom Narodne skupštine i da nam podnese račun. Pitanja su bila vrlo nezgodna – zašto podriva odbrambenu moć Republike Srbije, zašto tako govori o visokim oficirima, zašto Vojsku Srbije želi da ukine, po čijem nalogu prisluškuje. Naravno, kako to sudbina namesti, samo nekoliko godina posle toga pojavi se, gospođo Brnabić, pošto vi njih učite stalno tim modernim tehnologijama, ali eto, ogromna količina Vikiliks depeša. Možda ja u tom trenutku i neuka, ali pitam stručnjake, kao što ste vi, pa čudila se Slavica Đukić Dejanović, sedela sam tu na mestu potpredsednika Skupštine, šta ja to stalno tražim na laptopu. Tražim depeše. O čemu? O izdajnicima. O Ponošu i njegovoj družini i, sve ovo što je čitao gospodin Jovanov, kako ga je brifovao američki ambasador, kako je izdao svoju zemlju lepo objavimo, napišemo, ali, vidite, on se nije opametio.

Umesto da se zavukao u mišju rupu, kao izdajnik, kao onaj ko je uništio srpsku vojsku, on se politički angažovao, pošto je bacio onaj torbičak Vuka Jeremića, prišljamčio se ovom tajkunu Draganu Đilasu i došao nama ovde sa ovom svojom neukom svitom da drži neke pridike. Ali, stvar da bude ozbiljnija, gospodine predsedniče, on dalje ide u izdaju. On se ponaša tako kao da niko ne zna ko ga i dalje plaća i za čije interese radi.

Znate, pojaviće se uskoro neke nove vikiliks depeše, pa ćemo videti sa kim pije kafu taj i sa kojima agenturama se sastaje kada izađe iz ove skupštinske sale, jer taj koji je pobegao iz rodnog mesta, iz Kninske krajine, koji je dezertirao, koji se lažno predstavljao, koji je uništio srpsku vojsku može samo da radi za neprijatelje Srba i da oko sebe gaji takve koji će da poštuju njegovu izdajničku politiku.

Gospođo Brnabić, građani Srbije, njih preko dva miliona koji vas kandiduju da budete izabrani za predsednika, poštuju slobodu, nezavisnost i hrabrost svakog čoveka koji hoće da stane na put ovakvima kao što su oni.

Hvala.

Znate, gospodine Ponoš, kada nemate argumentaciju za vašu izjavu, vi kažete - nećete da se valjate po blatu. Pa, bolje vam je bilo da ste se valjali po blatu i rovovima u rodnom mestu, da ste branili srpski narod, nego što ste pobegli. Bolje bi vam bilo da ne pričate o onome što je vaša velika bruka i sramota i što je posle i dokazano. Na kraju krajeva, posle par dana od sednice tog odbora gde smo vas mi raskrinkali i ja lično i moje kolege, vi ste smenjeni.

Evo, dozvolite, ja sam poverovala Draganu Šutanovcu, tadašnjem ministru odbrane, da ste vi prisluškivali ljude iz vojnog vrha, da ste to radili za interese stranih sila i sada ta autoprojekcija i ono što ste vi, vi govorite u ovim tajkunskim medijima da radi Vojno-obaveštajna i Vojno-bezbednosna agencija. Evo, tu ima ljudi, poput kolege Aleksandra Mrkovića i kolege Bečića, Đukanovića i Mrdića, koji su dugo godina kao parlamentarci u kontroli službi bezbednosti. Neka vam kažu, gospodine predsedavajući, da li je uopšte normalno da neko ko je izabran za narodnog poslanika optužuje najviše strukture vojske da prisluškuju u ovoj zemlji? Zašto bi to neko radio juče ili prekjuče, sada 2024. godine? Pa, zato što je na istom zadatku na kojem je bio i tada kada je izabran i kada je smenjen, da izdaje, da prodaje za šaku dolara i da radi ono što mu kažu njegove strane gazde.

E, o tome ćemo da pričamo. To su argumenti i valjaćemo vas po vašem blatu koje ste vi napravili, ostavili gladne i bose vojnike, uništili preko, koliko Marjane, tenkova i vojne opreme, uništili namensku industriju. Od toga nećete da pobegnete. Hteli ste da budete kao prilepak Dragana Đilasa ovde poslanik, moraćete svaki put da odgovarate za to što ste uradili.

Ja ovde branim interes i čast svakog srpskog vojnika i oficira i države Srbije, a vi branite interese vaših gazda.