Gospođo ministre, vidite, ja ne bih želeo da odem sa utiskom da vi prihvatate amandman, ako iz vladajuće koalicije, amandman podnese upravo poslanik i njegov amandman uvažavate, koga nikada ne bi trebalo da uvažavate.
Ovim se pre svega opet odugovlači postupak. Kada je punomoćnik angažovan u parnici, nema više šta da razgovaramo, jer ste se složili u celoj proceduri i iz iskustva, da je bilo nedostataka.
Ubuduće punomoćnici, advokati neka više povedu računa da se parnica okonča racionalno i na vreme, a ne sada, vama je u jednom delu vrlo važno da užurbate postupak i da uvažavate interese stranaka a ovde, kada je najveća odgovornost, kada su podnesci u pitanju i kada je angažovan punomoćnik, na najviši nivo, na najviši stepen odgovornosti morate advokate da postavite. Ovako, advokat sastavi podnesak i nije uredan i vi mu ga vraćate. Ne, sa tom praksom da se prekine.
Mi smo za to da se jednom prekine sa praksom koja išla na štetu postupka i da taj postupak bude efikasniji.
Slažem se ako je to stranka neuka, koja nije imala punomoćnika uradila, ali kada je podnesak napisao advokat, stavio pečat, a advokatura je, pre svega, deo pravnog sistema, to više nije kujundžijska radnja. Po Ustavu, advokatura mora da se uvažava i njen nivo i njen stepen odgovornosti, takođe, mora da bude prisutan u zakonu. Zato nije dobro sada ako se prema nekom ponaša ovako, prema nekome onako i da izjednačimo položaj stranke neuke sa advokatom.
Ja sam advokat, kolega Miković je advokat i dobro zna da u svakom slučaju odgovornost mora biti na advokatu. Ako mu sud vrati podnesak ili ako dođe stranka nakon dobijanja rešenja kod advokata i pokaže, ja imam taj i taj problem, dobio sam rešenje, podneo sam tužbu, tužba mi je vraćena i doneto rešenje, dat mi rok da se u odnosu na zahtev suda da uredim podnesak, nema, stavili smo pečat, doviđenja, nema više šta da se razgovara o tom postupku. Hvala.

Kada je u pitanju član 136. stav 2, treba ga brisati. Kako se predviđa u zakonu – pojam  odraslog člana porodičnog domaćinstva kome se, po predlogu, može uručiti pismeno je toliko problematičan u praksi, koje može dovesti do nesagledivih štetnih posledica za taj postupak i pravo stranaka, odnosno nepotrebno odugovlačenje postupka.
Ovo naročito kada se vrši preko pošte gde dostavljači često nisu stručna lica, za razliku od sudskih dostavljača. Ni pojam odraslog nije određen, da li je to punoletno lice ili nije. Takođe ukazujemo da se može javiti niz problema u nekim porodicama.
Nisu dobri porodični odnosi. U stanu se može zateći podstanar, može biti gost, može biti srodnik koji nije član porodičnog domaćinstva, koji često ne zna ni šta zaprima od dostavljača. Najzad, u jednom stanu može biti više porodičnih domaćinstava. To je slučaj u velikim gradovima.
Amandmanom se sprečavaju brojne zloupotrebe koje mogu ići na štetu i brzinu i okončanja postupka i ostvarivanja prava stranaka, a time je u pitanju i javni interes. Zato, gospođo Malović, ovo treba brisati jer se time ne dobija ništa, samo može da dođe do odugovlačenja postupka, ne do ubrzanja. Mislim u mnogim stvarima ako budete propuštali doći ćemo do zakona koji neće dati toliku brzinu i užurbanost nego čak će ići na štetu postupka. Malo obratite pažnju na takve slučajeve.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, u ime SRS mr Dejan Mirović je uložio amandman na član 2. stav 1. tačka 14. Posle reči: "predistražni postupak" dodaje se zapeta i reč: "istraga".
Radi se o tome što je izostavljena istraga koja treba da se nađe u institutu za počinjanje i vođenje krivičnog postupka. Zato predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer se u sledećim odredbama govori da je i istraga u toku krivičnoga postupka. Prema tome, to kaže i pokretanje krivičnog postupka u članu 7, da krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage. Dakle, on spada u krivični postupak.
Verovatno da je ovo bila neka omaška i mi predlažemo, radi poboljšanja teksta zakona, da se ova odredba nađe tamo gde mi predlažemo.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Podneo sam amandman na predloženu odredbu iz člana 2. stav 1. tačka 19). Naime, u Predlogu se pogrešno normira pitanje sumnje, osnovne sumnje, indicija i opravdane sumnje. Pre svega, odredbom člana 30. Ustava Republike Srbije propisano je da je u pitanju lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.
Dakle, potrebno je ovu predloženu normu da predlagač, odnosno parlament, usaglasi sa Ustavom i u tom slučaju ona može biti primenjiva. Jer, šarenila u Ustavu nema, ali u predloženom zakoniku o krivičnom postupku toga šarenila ima dosta.
Predlažem da se usvoji ovaj amandman zbog toga što on poboljšava tekst i preciznije definiše normu koja se predlaže. Ovako, bila bi u pitanju i sumnja i osnovana sumnja i čak uvođenje opravdane sumnje. Mislim da je bolje rešenje da se prihvati ovo da bude osnovana sumnja, kako Ustav Republike Srbije predviđa.

Kao poslanička grupa SRS, gospodin narodni poslanik Milorad Buha, uložili smo amandman na član 7. Predložili smo da se poboljša tekst zakona i da mu se da adekvatan naslov.
Po našem mišljenju, u članu 7. treba da stoji – zamenjuje se rečima započinje, umesto reči pokrenut. To je malo logičnije i upućuje na odredbu koja govori o institutu na koji se upravo odnosi. Ovo je iz razloga što ne bi bilo jasno pokretanje krivičnog postupka. Umesto da se kaže – započinje, to je prava definicija i pravi naslov. Smatramo da u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, jer mislim da ovo nije nov zakon. Gospodo narodni poslanici i stručna javnosti, ovo nije nov zakon, ovo je predlog za izmenu i dopunu Zakonika o krivičnom postupku.
Otkud sad ovo što tvrdim? To lepo stoji i u odredbama ovog predloga, da je oko 50% odredaba preuzeto iz Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine. Drugo, preuzeta je sistematika Zakonika o krivičnom postupku i brojne odredbe iz Zakona o krivičnom postupku koji je podnet i u Skupštini Republike Srbije je usvojen 2006. godine. To je jedini slučaj u istoriji da je jedan zakon donet a da nije primenjen ni jedan jedini dan.
Gospođo ministre, pre neki dan ste rekli da ste preuzeli sistematiku i da ste preuzeli odredbe iz zakona koji nije mogao biti primenjen i koji je kao takav apsolutno bio neupotrebljiv. U istoriji srpskog zakonodavstva, podsećam vas, nije zabeleženo da jedan zakon bude donet a da ne bude primenjen ni jednog jedinog dana. To se odnosilo na ovaj zakon, kroz upućivanje brojnih primedbi i kritika iz stručne međunarodne javnosti.
Gospođo Malović, ovo nije nov zakon. složićete se. Vi ste to potvrdili. Meni sada možete odgovoriti i da ne budete saglasni sa mnom, a ja neću biti saglasan sa vama, zato što tvrdim ono što ste i vi sami potvrdili da je preuzeta ona sistematika, da su preuzete norme, da je uvidom u ovaj predlog zakonika veći broj odredaba preuzet iz važećeg zakonika i iz zakonika koji datira iz 2000. odnosno 2001. godine.
Bilo bi dobro, odnosno ovo je dobra podloga i dobra osnova za izradu novog zakonika o krivičnom postupku, a ne da prepisujemo, pogotovo kao što ste rekli da je to radna grupa radila tri godine. Ako su toliko članova i odredaba prepisali iz važećeg zakona i ako su prepisali iz Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, dakle, koji nije primenjen ni jedan dan, o kakvom se to novom zakoniku radi, ne mogu da shvatim. Evo, stručna javnost neka ceni da li je ovo nov zakon ili nije.

Treba postaviti pitanje, kada je u pitanju reforma zakonodavstva u Srbiji, da li je Srbija odlučila da njeno postojeće kazneno zakonodavstvo naruši ustavno uređenje. Ovo je direktan udar na Ustav i ustavno uređenje, gospođo ministre, hoćete da Srbiju pretvorite u despotiju kao što je to bilo u tursko doba. Sve tri vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska bile su koncentrisane u rukama sultana. A kod nas je zakonodavna, izvršna i sudska vlast objedinjena u rukama Vlade, tj. izvršnog organa.
Kada je u pitanju amandman na član 15. kolege iz DSS su o tome govorile, govorio je i narodni poslanik gospodin Krasić, Srbija preuzima angloameričko zakonodavstvo što nije uobičajeno i nije tradicionalno za Srbiju. Amerika ima nešto više od 200 godina svog postojanja i državnosti, a u mom selu Kućani, zaseok Grbići ima brvnara, crkva koja je starija od američke države. Od sedmog veka, gospođo ministre, počinje zakonodavna i sudska vlast, a posebno od 12, 14 i 15 veka u Srbiji, tako mi nismo početnici u pogledu primene zakonodavstva i našeg sudstva.
Da li je moguće da se u članu 15. predvidi da sud može dati nalog stranci da priloži dopunske dokaze, evo primera, optuženi u pritvoru, a sud kaže, uzmite izjavu od svedoka. Optuženi iz pritvora piše pismo svedoku da ga predloži u svrhu dokaza, on ne dolazi, a da li između ostalog treba da ima i ovlašćenje još da položi zakletvu pred optuženim, svedok, a on kaže, neću.
Šta ćemo onda? Vidite, ovo je katastrofa, ovo je gubljenje vremena, ovo dobar početak za izradu jednog dobrog Zakonika o krivičnom postupku. Vi ukidati osnovno načelo u ZKP, istina, sud je dužan, ne samo da sud može da predloži strankama da one prilože nove dokaze. Sud je dužan, dok ne kažete u zakonu dužan, on može i ne mora i ne možete mu ništa.
Šta ćemo ako je neophodno da sud dođe do dokaza od određenih državnih organa, da zatraži izveštaje ili podatke, a to neće državni organi da daju optuženom na ruke. To jedino može da se da sudu.
Napoleon prvi je rekao, sudija je Bog, drugog Boga nema. Kod nas, sudije sada treba da budu oslobođene, pa ćemo sada imati sledeću situaciju, imaćemo višak sudija, jer oni jedva čekaju da budu oslobođeni odgovornosti utvrđivanja istine. Imaćemo manjak tužilaca. Šta ćemo sada da radimo? Gde je tu izbalansiranost optužbe i gde je tu odbrana, gde je tu branilac, gde je to pravo čoveka da se može braniti.
Vi ste zaobišli osnovno načelo, utvrđivanje istine i zato vam ovaj zakon ne valja, nije dobar, njega treba, pre svega prihvati, a ja sam vam rekao da je ovo samo Zakonik o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Ja sam rekao da su oni prepisani. Šta je radila ta komisija? Ako su prepisane odredbe iz ZKP iz 2001. godine, ako ste prihvatili sistematiku iz ZKP iz 2006. godine i preuzeli iz tog zakona određeni broj normi, šta je onda novo? Samo nam je nova istraga Amerike, američka istraga. Da, ali Amerika ima 200 godina kako primenjuje adverzivni sistem. tamo je porota, a tamo samo porota proglašava ko je pobednik, a vi ovde sada treba u našoj državi da presadite nešto.
To vam je kao kada bi gajili pomorandže u Sibiru. Pravite ogromnu grešku. Trebalo, je kao što smo mi radili da angažujete Institut za uporedno pravo, da vam uradi Institut studiju iz koje ćete da vidite, evo zakonik koji je obuhvatio brojna demokratska načela i evropska zajednica dala pozitivnu ocenu na zakonik što smo radili u saveznoj Vladi 2000. godine. Možete pogledati, evo te studije, obuhvaćena Amerika, Francuska, Engleska, Belgija, Holandija, Italija i Vels.
Niste smeli zaobići Institut i zato sada Jovan Ćirić iz Instituta, on opominje i stavlja kritike u pogledu reizbora sudija i u pogledu reforme zakonodavstva i ona je broj onih akademika, profesora itd.
Molim vas, ova studija je mogla da vam posluži da vidite bez dovoljne sudske prakse, u Engleskoj kažu, i u Nemačkoj, bez sudske prakse, bez angažovanja stručnjaka i timova, bez Instituta i duge primene, nema zakona.
Zbog toga, gospodo ministre mislim da ste napravili veliku grešku. Vi kažete da je tri godine radila ta komisija, a koliko je ona koštala? Da li ćete izaći u javnost, ukoliko je ona uzela, da li je OEBS dao pare ili nije? Ako nije, nije, u redu, oni su džabe radili, ali tri godine da prepišu 30 ili 40 članova, to nema smisla, a ono preuzimate iz drugih zakona.
Mislim da je dobro da ovaj predlog, da se izmeni i menja i dopuni, jer je vrlo delotvoran. Vi od istine nemojte odustajati. To načelo je, pre svega, ustavno. To kaže i Ustav. Zašto je čovek ili grupa ta koja je radila taj Zakonik o krivičnom postupku, koja po meni ima skromno stručno znanje. Nema sudsku praksu, da ima 20 ili 30 godina sudske prakse, da je sedeo u sudnici i sudio, delio pravdu, i te kako bih ja njemu poverovao, ali onoga ko je bio docent na fakultetu, vi njega angažujete i kažete, sada će taj nama da napiše dobar zakon. Nema ni govora od toga, od tog posla nema ništa i ovo je gubljenje vremena.
Znam da nećete da prihvatate amandmane SRS, mrzite nas i to je nesporno i apsolutno ja neću da patim za tim, ali ja imam legitimaciju da vam skrenem pažnju i da vam kažem, molim vas dozovite se pameti i dajte, prihvatajte da se poboljša tekst zakona, ili povucite ovaj tekst zakona i angažujte institute, stručnjake, i neka pripreme nov zakon i vi ćete biti zadovoljni i zadovoljna stručna javnost. Stručna javnost nije zadovoljna sa ovim, iako vi kažete da ste ponosni, a ja bih sa ovim sramotio, a ne bih se ponosio. Vi imate pravo, to je vaša stvar, ali vas molim, uvažite narodne poslanike, uvažite stručnu javnost. Hvala.

Gospođo Malović, saslušao sam vas pažljivo. Vi poredite odredbe člana 15. stav 4. sa odredbama člana 17. važećeg zakona, ali vi zaobilazite ovde istinu. Vidite šta piše u članu 17. važećeg zakona: "Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito…", to nam je sporno, tu se mi ne slažemo. Sve ono tamo vam je, gospođo Malović, može, a ne mora. Pa, šta mislite vi kad bi, recimo, sudija rekao optuženom – ideš u policiju da prikupiš podatke te i te, preko policije prikupi, da li su svedoci ti i ti bili na licu mesta ili događaja, da li ima svedok koji će da potvrdi činjenice vezane za optužbu? Znate li koliko je policija zainteresovana i motivisana? Motivisana je nemate pojma, do neba, da pomogne optuženom protiv koga je podnela krivičnu prijavu. To neće nikad policija uraditi.
Drugo, što niste kaznili u mnogim odredbama tužioca, a predviđate da budu kažnjene stranke, ali ne kažete i tužilac? Nego može biti svedok, može biti odstranjen branilac, ali nema. Sankcionišite sudiju, sankcionišite tužioca.
Ako hoćete efikasnost u postupku, kada predviđate sankciju da nije hteo da zakaže raspravu recimo šest meseci ili recimo dve godine nije napisao presudu, primeniće se Zakon o sudijama Republike Srbije u odnosu na disciplinske mere.
Prema tome, to nije isto. Može ili je dužan. To dužan i može, to je velika razlika. Zato vi i ja u tome ne možemo da se složimo.

Gospođo ministre, obratite pažnju na prethodni amandman, koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Prešlo se preko njega. To samo iz razloga što je u pitanju ustavna odredba.
Naime, u članu 35. u naslovu glasi: "Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete". Molim vas, razmislite da li ovaj amandman treba prihvatiti ili ne, da li je on smislen ili besmislen. Ali, predlagač zakona mora uvažavati pre svega ustavne odredbe i mora zakon prilagoditi odredbama Ustava. Jer, član 35. Ustava, stav 1. propisuje ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo. I kaže se da ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. Mislim da je ovo aktuelno i sada u našoj državi, gde se o tome vode polemike. Ako je ustavopisac predvideo normu, nemojte je vi zaobilaziti. Morate uskladiti normu koju predlažete upravo sa Ustavom.
Što se tiče amandmana koji je podnet na član 21, brojni sastav suda o kome je govorio gospodin Krasić, nije bitno da li ćete ga usvojiti ili ne, ali mi smatramo da je pravilnije da se on menja i da glasi: "Brojni sastav veća", bolje nego: "sudije", kako je to predviđeno. Sudije su jedan opšti pojam. Može da ih bude pet, mogu da budu dva, tri. Ali, kada se kaže: "Brojni sastav veća", onda se automatski misli da li će suditi pojedinac, jer, ako sudi pojedinac, za koja krivična dela, kolika je njegova nadležnost da izrekne kaznu, ako sudi veće, da li će veće da sudi u trojnom sastavu ili sastavljeno od petorice sudija. Prema tome, mislim da je ovo pravilnije i bolje, a na vama je da li ćete prihvatiti ili ne. Ovo je naše mišljenje, jer smatramo da tekst zakona treba da se poboljša i da on u stručnoj javnosti bude prihvaćen i razumljiv.

Iskoristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik.
Gospođo Malović, mi smo tradicionalno, istorijski imali u našem kaznenom zakonodavstvu upravo ovu definiciju naslova. Mi smatramo da prenošenje mesne nadležnosti, zbog sprečenosti, treba pre svega menjati kako ste ga vi predložili.
Podsetiću vas nešto. Stidljivo ste, ne znam iz kojih razloga, obišli možda, smatrali ste da nije potrebno, nešto što vam je po mišljenju pripremila Direkcija za saradnju u okviru Generalne direkcije za ljudska prava i pravna pitanja, na osnovu stručnog mišljenja, a vezano za Zakonik o krivičnom postupku. Džermija Mekbrajt, predsednika Naučnog komiteta Agencije za osnovna ljudska prava Evropske unije. Da li je tako? Možda grešim, da li ste vi o tome obavešteni? Do tog mišljenja sam došao, a bogami toliko je primedbi i predloga na taj nacrt zakona bilo da ispada da su ovi vama preporučili da napišete zakon kako su vam oni upravo ukazali.
Evo šta kaže u odnosu na ovu odredbu, da je potrebno da se u prvom redu, ako hoćemo da pitanje prenosa nadležnosti rešimo, preporuka je ove komisije da se prvo mora saslušati lice na koje se odnosi odredba, radi prenošenja nadležnosti. Vidite koliko ljudi sa tradicijom vode računa da nikako ne povrede prava optuženog ili okrivljenog. Dakle, i on mora da se pita, a ne samo sud da donese odluku – prenosimo nadležnosti. Prenećemo nadležnost iz Zrenjanina na Pančevo, ali mora da se pita, kako se upućuje ova primedba i mišljenje, mora da se pita i okrivljeni, odnosno optuženi. Hvala.

Gospođo ministre, gospodin Krasić, a nagovestio sam vam prethodno da postoji jedno mišljenje eksperata, sada bih pozvao, kada je u pitanju ocena i usklađenost sa evropskim propisima i zakonima kakvo su mišljenje dali predstavnici EU na ovaj nacrt prethodno, odnosno Zakon o krivičnom postupku koji se predlaže. U uvodnom delu, šta oni kažu? Ne bih ponavljao one eksperte koje je govorio gospodin Krasić, kaže – u ovom mišljenju se ispituje usklađenost Nacrta zakona, zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine čije se usvajanje trenutno razmatra i primprema u Republici Srbiji, sa evropskim standardima, a naročito Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim protokolima. Mišljenje su pripremili Pit Hajm Kremens, Piter Palvin i Džermin Makebi, eksperti Saveta Evrope.
Ministre, shodno zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije od 1. aprila 2011. godine. Da li ste vi bili ministar od 1. aprila 2011. godine? Bili ste. Otkuda se oni pozivaju na Ministarstvo pravde? Ne znam da li je mogao ovo neko mimo vas, neću da tvrdim, ali čisto sumnjam da bi bez vašeg znanja i odobrenja i vašeg potpisa neko mogao da podnese zahtev da mu se izradi elaborat primedbi.
Još nešto, pregledao sam primedbe i mišljenja ovih eksperata na ovaj predlog zakonika i video sam da su mnoge odredbe što su oni na zadnjim stranicama naveli, a ima ih više stotina, upravo su iz nacrta izbačene, a ubačene njihove u ovaj predlog. Pa, upućuje na zaključak da je ipak radna grupa ovo radno mišljenje imala i koristila. Ako ne verujete, sutra ću da vam fotokopiram, pa vi ispitajte. Sa svoje strane ću ispitati da li je ovo istina ili nije, da li su eksperti zaista ovo podneli kao falsifika, kao nešto što nije bilo zahtevano od Ministarstva.
Zbunjuje činjenica da sve što se upravo ispravlja iz nacrta u predlog, mnoge odredbe se poklapaju sa datim primedbama i mišljenjima.
Što se tiče amandmana, predložio sam da se u članu 81. stav 4. shodno odredbi člana 36. Ustava Republike Srbiji dozvoli pravo žalbe, kako to Ustav propisuje u članu 36. Zamislite, izuzme se branilac, nije dozvoljena žalba, rešenje ne zadržava izvršenje. Zamislite sada, javni tužilac ili sudija ima svog branioca i to je u praksi, vi ste imali posla sa takvima, korumpiranim ljudima. Šta onda? Šta se dešava ako ima sudija poslovnu saradnju, pod znakom navoda, sa advokatom? Šta ćemo onda i još da mu se ne dozvoli, recimo, branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti, njega razrešava, ali postavlja svog prijatelja koji treba da uzme honorar i još protiv toga da nema pravo žalbe? A član 36. Ustava Republike Srbije propisuje u stavu 2. – svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke državnog organa kojim se vređaju njegova prava ili njegovi interesi.
Što zaobilazite Ustav? Pridržavajte se Ustava. Mi smo u obavezi da se pridržavamo Ustava. Žalba je pravno sredstvo protiv svake odluke, kojom se vređaju prava i interesi određenog lica. Nisam ovo izmislio, ovo je izmislio ustavopisac. Hvala.

Hvala, gospođo potpredsedniče.
Vidite, ovaj član je jako problematičan. Ovo su lažovi koje mi uvodimo u naše zakonodavstvo. Lažov ne može veći biti no zaštićen svedok, za pare će sve učiniti. Mi u sudskoj praksi lažnih svedoka imali smo na pretek, a ima ih na obilje u Haškom tribunalu. Šta se dogodilo? Lažni svedoci su neki pred tim sudovima, posebno pred jednim sudom, u prethodnim proverama i razgovorima sa ovlašćenim nekim licima davali izjave i optuživali druge. Da bi u kontradiktornom postupku na suđenju izjavili drugo, jer im je onaj što im je obećao mito malo dao, a očekivali su mnogo. Kada je došao, što bi se reklo, pred Miloša, pred sudiju, sudija ga treba da ispita, osumnjičeni, optuženi, odnosno okrivljeni, koji se nazivaju, imaju pravo da se sa njim suoče.
Što se beži suočiti sa takvim lažovima i prevarantima? Što to izbacujemo? Nije Srbija kriminalna država da svi moramo da kažemo – nama trebaju sada zaštićeni svedoci. Sada će država morati da ima poseban budžet za lažove. Nemojte to, molim vas. Srbija je postojala, naše pravosuđe i zakonodavstvo je funkcionisalo, ali ovaj institut nije poznat i on je veoma opasan i štetan. Šta vam on treba? On je višak ovde, štetan višak.

Gospođo potpredsediče, gospođo ministre, ovo je udar na Ustav Republike Srbije što Vlada Republike Srbije čini sa izmenama, dopunama i revizijom srpskog pravosuđa i srpskog zakonodavstva.        
Pitam Vladu sa čim izlazi pred Miloša? Ko je Miloš? Miloš je javnost, pre svega stručna javnost, narodni poslanici i ovaj Visoki dom kao najviši zakonodavni organ.
Dame i gospodo, poštovani građani, poštovana stručna javnosti, dobio sam jedno pismo upućeno meni da u okviru ovih rasprava ukažem na velike probleme reforme pravosuđa i zakonodavstva.
Javna odnosno stručna javnost ukazuje da su u pitanju ishitrene mere pravosudne reforme donete bez konsultovanja, uvažavanja stručne javnosti i sprovođenjem tih prouzrokovali su brojne i značajne probleme i uzdrmali temelje pravnog sistema Srbije. O čemu se radi?
Dame i gospodo, radi se o tome da predlagač uzima za pravo da ignoriše, da omalovažava stručnu javnost koja je uputila meni da u ovom parlamentu iznesem određeni apel da se određene stvari trebaju poboljšati, a neke preurediti i sprečiti ih. Ta stručna javnost su doktori, profesori i akademici – Danilo Basta, Ratko Marković, Momčilo Grubač, Slobodan Beljanski, Vida Čok, Kosta Čavoški, Marijana Pajvančić, Lidija Basta, Vladimir Vodinelić, Jovan Ćirić, Vesna Rakić – Vodinelić, dakle, onaj iz vaše partije koja je podržavala celo vreme od 5. oktobra i pre 5. oktobra, ali nije važno, vidite da se ne slaže sa vama, Jovica Trkulja, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, Radmila Vasić, Dragica Vujadinović, Jasmina Hasanbegović, Mirjana Stefanovski, Ljiljana Radulović, Ivan Pejić, Miodrag Jovanović, Nebojša Šarkić, Vladan Petrov, Tanasije Marinković, Marija Karanović, Đorđe Sibinović, Svetlana Milčev, Aleksandra Simić.
Gospođo potpredsedniče, prinuđen sam da kažem da se sa ovim apelom slažu, pored ostalih, prof. dr Veroljub Rajović, koji je specijalista i stručnjak za parnično procesno pravo iz 45 godina, ugledni advokat sa 35 godina provedeno i još uvek u sudnici, ima neograničenu praksu, dakle, čovek sa velikom stručnom praksom i znanjem iz oblasti procesnog parničnog zakonodavstva. Osim toga, sa ovim se slažu i svi poslanici SRS jer smatraju da javnost koja ukazuje ima razloga.
Sada ne mogu shvatim, gospodine Ćosiću, ovo su sve eminentne titule i eminentni stručnjaci koji ukazuju da reforma zakonodavstva, odnosno pravosuđa jeste velika katastrofa i udar na Ustav i državno uređenje. To su problemi koji su evidentni, a to znači da reforma pravosuđa koja je pokušana da se izvrši, pre svega zahvaljujući nekim evropskim institucijama i domaćoj javnosti, zaustavljen je taj proces da se izvrši revizija i utvrdi šta je u toku postupka izbora i reizbora sudija i tužilaca učinjeno, a da nije dato pravo u smislu člana 36. stav 2. Ustava RS da svako ima pravo da izjavi žalbu protiv svake odluke državnog organa ili da uloži drugo pravno sredstvo ako se vređaju njegova prava i interesi.
U konkretnom slučaju i sudije i tužioci su odlukama o reizboru bili kažnjeni i njima me povređeno ustavno pravo. Zato se gospođo Čomić ja pozivam, nadam se da ste me razumeli, na Ustavno pravo.Ne vidim, i nisam siguran, ne mogu, ne mislim da sam pametan da sednem u ministarsku fotelju i da sam pametan i pametniji od ovih eminentnih stručnjaka i ovih eminentnih i uglednih profesora itd.
Dakle, kad to ukazuje ovaj kapacitet i ovaj parlament bilo bi dobro da i on razmisli i da uvažava ukazivanja i da razmotri amandmane koji su upućeni na Zakon o parničnom postupku.
S druge strane, gospođo potpredsednice, ima jedna stvar kojom se obmanjuje javnost. Molim gospodina Ćosića, on je čovek sa bogatim iskustvom, ali u svakom slučaju on nije bio predsednik te radne grupe koja je radila na projektu izrade Zakona o parničnom postupku.
Podsetiću vas, gospođa ministar je juče govorila o ovome kako imamo mi obavezne preporuke EU, OEBS i Saveta Evrope. Molim vas, tražim kao narodni poslanik da nam dostavite te preporuke i drugo da dostavite i primedbe koje su vam uputili, primedbe na koje vi niste odgovorili i niste uvažili i to znači, molim vas, da se radi o tome da vi govorite jedno, a u stvari mi imamo dokaze druge. O čemu se radi? Molio bih za pažnju. Radi se o tome da je objavljeno da je u periodu od 6. do 11. jula 2004. godine uz finansijsku podršku Nemačke federacije za međunarodnu pravnu saradnju IRZ organizovan višednevni okrugli sto u gradu u Bavarskoj, na kome su uz predstavnike radne grupe, društva sudija i Vrhovnog suda Srbije, radne grupe Ministarstva pravde za izmenu Zakona o parničnom postupku, učestvovali i predstavnici Nemačkih pravosudnih institucija.
Ono što je nesporno, ovo je objavljeno, ovo niko nije osporio, a to je, kaže – ubrzan postupak u Srbiji. Šta se kaže na tom savetovanju? Ako idete suviše radikalno, ostaje da se nadate da vam postupak ne bude gori.
Gospođo Malović, na tom savetovanju ukazano je da sudije u Srbiji nisu ništa lošije nego u drugim zemljama. Vi imate druge probleme – loš materijalni položaj, lošu tehniku i opremljenost. Kaže ovaj stručnjak, konsultant – bio sam konsultant i u Kini i u Mongoliji i svuda sam govorio istu stvar, pogrešan je pristup reformi ako se bazira na tome da su sudije loše, upravo suprotno, trebalo bi sistem koji postoji i koji je, ako je lošiji, pre svega poboljšati. Loš je pristup kupiti ono što je…

Slažem se sa vama, samo što sam morao i vas da informišem da ne stoji…

Ovo je Predlog zakona o parničnom postupku, da primedbe mogu da uputim samo ako se pozovem na vrednosti, sugestije i primedbe EU i Evropske komisije i OEBS. Što mi ne date da govorim o Zakonu o parničnom postupku?

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo, govoriću sada, upravo sam završio u tom delu. Hvala vam što ste mi omogućili.
Dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o parničnom postupku, a mi se upravo gospođo Čomić oslanjamo na uporedno pravo i predlagač…