Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8548">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Molim vas, hoćete da mi dozvolite da govorim o parničnom postupku? Budite ljubazni, razumite me. Kao narodni poslanik treba da budem sa vaše strane uvažavan …
Mogu li da se vratim na Zakon o parničnom postupku?
Ovo vreme hoćete li mi računati? Koliko još imam vremena?
Dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o parničnom postupku je zakon čije su odredbe preuzete iz Austrijskog zakona o građanskom i sudskom postupku, donet još 1895. godine, a čije smo mi glavne odredbe preuzeli 1929. godine za vreme Kraljevine Jugoslavije, kada smo doneli Zakonik o građanskom i sudskom postupku, a u posleratnoj Jugoslaviji donet je nov Zakon o parničnom postupku čije su odredbe bile zasnovane upravo na zakonu iz 1929. godine, a time i na austrijskoj građanskoj sudskoj proceduri, dakle, na odredbama zakona koji je i sada važeći u Austriji i Nemačkoj, po kome se sudi u ovim zemljama, ali je u ovim zemljama trajanje parnice pred prvostepenim sudom oko šest meseci, a do sada je kod nas bilo u proseku šest godina.
Predlagač pokušava da nas ubedi da će donošenjem predloženog zakona o parničnom postupku suđenje okončati u razumnom roku i ubrzati postupak, što nije tačno. Naprotiv, ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti za razvlačenje postupka u nedogled i za usmeravanje postupka kako kome odgovara u datom trenutku, kao i preuzima zakonodavnih ovlašćenja, donošenjem pravnih stavova od strane Vrhovnog kasacionog suda Srbije, koji zamenjuje zakon, čime se narušava pravni poredak, sve radi ostvarivanja pojedinih interesa, što u zemljama EU nije ni zabeleženo.
Koje su odredbe u suprotnosti sa Ustavom? Mnoge su odredbe ovog predloga zakona u suprotnosti sa Ustavom, što će apsolutno poslanici SRS da vam ukažu u pojedinostima.
Dame i gospodo, govori se o sporovima male vrednosti. Govori se da mi imamo nalog i da je rečeno da mi treba da uskladimo propise sa zemljama EU. Jeste, ali vidite, radi se o tome da je 28. juna 2011. godine održano savetovanje na kome je predstavnik EU, odnosno nemačke Vlade, gospođa doktor Kriste Jesel Hols, ukazala na brojne primedbe. Pitam da li su te primedbe uvažene ili nisu? Iz ovog prigovora, odnosno predloga i primedbi vidim kada je u pitanju revizija, kada je pitanju izuzeće suda, sudije, kada su u pitanju o sporovima male vrednosti, to molim vas vidite, jel su male vrednosti podignute u Srbiji na 30 a revizija na 100.000, a u Nemačkoj revizija 50.000, a oni čak i ne predviđaju u određenim slučajevima reviziju. Dakle, ima dosta tih problema o kojima ćemo mi govoriti u pojedinostima.
Ono, gospođo Malović, što ste propustili, imate samo u odredbama o izuzeću. Vi kažete u Predlogu – ako se jednom postavi zahtev za izuzeće. To je konačna stvar i više nikada se ne može postaviti. Šta će se desiti? Ja zatražim jednom izuzeće određenog sudije, međutim, ispostavi se kasnije da je taj sudija počinio krivično delo time što mu nije dozvoljeno izuzeće toga sudije, ali se otkriju novi dokazi, posle donošenja onog rešenja o disciplinskoj sankciji. Šta onda? Ako utvrdimo da sudija nije bio savestan, jer nije prihvatio predlog da se izvrši uviđaj, ili da se izvrši saslušanje određenog svedoka, a utvrdi se da je taj svedok i uviđaj na licu mesta, potvrđuje da je ubistvo uradio Šaja a nije Paja. Šta ćemo onda, jer je između Paje i Šaje i žrtve bio zid od tri metra i niko nije mogao da ga vidi. Šta onda u tim slučajevima raditi?
Prema tome, gospođo Malović, ima dosta problema. Poboljšajte ovaj tekst, jer smo vam ukazali. Kažem vam, konsultovao sam se sa uglednim ekspertima i stručnjacima, između ostalih, Veroljub Brajović, čuveni, profesor Pravnog fakulteta, tu je studirao i gospodin Ćosić. Verujem da imate saznanje o kapacitetu toga čoveka. Drugo, imate Besarić Jovu, koji je ekspert za ovo pravo, i sve primedbe koje se upućuju valja razmotriti, možda će biti bolji tekst.
Ono što bih na kraju želeo da kažem a to je, Srbija pored Velike Britanije nema građanski zakonik, a to bi moralo da se radi i trebalo bi što pre da Građanski zakonik bude obelodanjen i donesen u skladu sa Ustavom. Problem je što se postavlja pitanje – šta bi činilo sadržinu građanskoga zakonika? U svetu najčešće čini, obratite pažnju ako budete želeli da prihvatite ovu inicijativu, opšti deo statusno pravo, stvarno pravo, obligaciono pravo, nasledno pravo i porodično pravo. Koliko god bio dug put za donošenje novog građanskog zakonika, učinite sve da se on što pre donese.
Prema tome, gospođo potpredsedniče koliko još vremena imam?
(Predsedavajuća: Imate još četiri minuta.)
Hvala najlepše. Vidite kako može komunikacija da se uskladi ljudski, uz vaše dužno poštovanje.
Dame i gospodo, mislim da neke stvari, gospođo ministre, ne mogu biti prihvatljive i morate ih menjati. Ne dolazi u obzir da vi u ovom zakonu omogućite da se kao dokazno sredstvo u dokaznom postupku, u parničnom postupku, prihvati i na njemu zasnuje presuda a to jeste izjava nekoga koje dao ne znam gde izjavu i ta izjava treba da služi veću ili pojedincu da donosi i zasniva odluku na njoj. To je jedna stvar.
Druga stvar, načelo usmenosti, načelo neposrednosti i načelo javnosti, gospođo Malović, govorili ste da ih usklađujete sa evropskim standardima, ali bih vas molio da to potvrdite u vašoj završnoj reči, da ih usklađujete sa Ustavom i sa kojim odredbama to usklađujete.
Drugo. Nije dopušteno da tuženi ili stranke ili umešač nemaju pravo da se suoče. Između ostalih instituta imati institut suočenje. Molim vas, to suočenje obezbedite u svim slučajevima, a ne izuzetno. Taj izuzetak, evo zbog čega na to ukazujem, kod nekih sudija će postati pravilo. U nekim odredbama ste vi rekli – sud može. Ne, sud je dužan. Šta ćemo ako sud može a neće? Šta ćemo onda? Tu sankcionišite sudiju da je dužan da utvrđuje istinu, da izvadi dokaze na bazi koje predlažu stranke. Drugo, da je on dužan i sam kada vidi da se radi o zahtevu o kome stranka ne može da raspolaže, u tom slučaju da taj zahtev proverava sam po službenoj dužnosti. Šta ćemo onda da radimo?
Gospođo Malović, šta je uradila grupa kod veštačenja? Molim vas, otkud sada pravo da sudija ima pravo da poziva veštaka da menja nalaze? To je, videli ste u krivičnom postupku. Čak i kazna od 150.000 dinara. To ne može.
Ono što je dobro, sada ću to da spomenem, da ne zaboravim. Dobro je što ste tehničkog savetnika ubacili. To je savetnik, odnosno zastupnik ili okrivljenog ili oštećenog. To je dobra stvar i to je dobra institucija, zato što kada je u pitanju veštačenje, sud odredi veštaka, neuka stranka izlazi pred sud, i nema niko da se suprotstavi veštaku, zato vi imate pravo i ostavljate mogućnost strankama da i stranka angažuje zastupnika iz te struke, ne samo jednog nego više njih i da stranka u postupku ima pravo, kao što je u Francuskoj i u Nemačkoj, pre nego što se otvori rasprava da predloži stručne savetnike, odnosno tehničke savetnike, kako ih oni u uporednom pravu zovu. To vam je dobra odredba da se suprotstavi svakoj samovolji ili korupciji veštaka sa drugom strankom. Ako se dogovorim, ja predlažem veštaka Simu. Sima mi uradi dobar nalaz i taj nalaz sudija prima. Na osnovu tog nalaza se zasniva presuda. Tu vam je korupcija apsolutno otvorena do neba.
Zato, gospođo Malović, zbog kratkoće vremena, uložili smo 100 i nešto amandmana mi iz SRS. Predlažemo da radna grupa i vi te amandmane razmotrite. Ne morate usvojiti ni jedan iz političkih razloga, ako nemate dobar odnos prema nama, da nas ne ponižavate. Poštujem i vas i svakog poslanika, i svakog pravnika koji na to ukazuje. Hvala vam.
Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, nova rešenja koja se nude u Zakoniku o krivičnom postupku ne daju uverenje da će to biti krivični postupak u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim ugovorima, ratifikovanim od strane Srbije i drugih država.
SRS ima brojne primedbe na predlog i projekat ovog zakonika. Osim brojnih modifikacija postojećih odredaba Zakonika, više neuspešnih, koje ćemo mi u amandmanima prikazati, nego uspešnih.
Predlog predviđa jedan broj novih odredaba koje do sada u važećem zakoniku nismo imali. Među njima posebnu pažnju zaslužuju odredbe o novoj organizaciji prethodnog postupka i o procesnoj zaštiti svedoka.
Najkrupnija novina koja se predlaže u predlogu je prelazak na novi tip prethodnog, tj. istražnog postupka. U procesu donošenja novog predloga zakona o krivičnom postupku, za taj veoma ozbiljan poduhvat još se nisu stekli potrebni uslovi. U procesu izgradnje pravne države, u još nestabilnim političkim prilikama, sa još nereformisanim javnim tužilaštvom i policijom, čija je organizacija još uvek zasnovana na ideološkim kriterijumima, istražni sudija, iako tehnički neopremljen i slabije efikasan, je sigurni organ za vođenje istrage i neuporedivo bolji zaštitnik ljudskih prava i prava od bilo kog izvršnog organa i organa uprave vlasti. Kod nas su još uvek političke prilike nestabilne, ljudska prava su internacionalizovana, a naročito posle ratifikacije Evropske konvencije o njihovoj zaštiti, pa postoji opravdana bojazan da bi izvršno-upravni organi često mogli da zloupotrebe ovlašćenja ako bi im se ovim predlogom zakona u sadašnjim okolnostima ta ovlašćenja dala.
Naša država je pristala da odluke njenih organa podležu kontroli Evropskog suda za ljudska prava, što je bio osnovni razloga za uvođenje istražnog sudije. U uslovima ekstremne međunarodne kontrole svi državni organi vlasti su dužni da podjednako budu obazrivi i pažljivi prema građaninu i njegovim ljudskim pravima. I pored toga, novoj organizaciji krivične istrage ne treba pristupiti brzopleto i pre no što se argumentovano odgovori na pitanje da li je promeni zaista došlo vreme. Naročito treba objektivno utvrditi da li su stvoreni svi potrebni uslovi za takvu transformaciju krivičnog postupka, ne samo politički, već i u pogledu organizacije državnih službi koje treba da prihvate istragu, posebno da li je javno tužilaštvo organizovano kadrovski i tehnički spremno za takav veliki poduhvat?
Naravno, pitanje je da li je ovim predlogom zakona pripremljena normativna podloga za prelazak na novi model krivične istrage dovoljno proučena, prihvatljiva i adekvatna? U predlogu predloženi model istražnog postupka se sastoji od dve između sebe povezane faze, prethodne istrage i istrage. Prethodna istraga se vodi kada postoje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo i dok učinilac još nije poznat. U njoj se preduzimaju dokazne radnje, ali i druge, npr. pritvor, ali koje imaju dokaznu snagu u daljem krivičnom postupku, tj. na njihovim rezultatima se može zasnivati sudska presuda, što je apsolutno neprihvatljivo. Te radnje se preduzimaju u odredbama Zakona o krivičnom postupku, po pravilu od strane javnog tužioca, koji njihovo obavljanje može poveriti organima unutrašnjih poslova. To je ono što je vrlo opasno.
Po pravilu, od strane javnog tužilaštva pojedine dokazne radnje u prethodnoj istrazi obavljaju organi unutrašnjih poslova samostalno – privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje stana, a pod određenim uslovima daje im se ovlašćenje da mogu obavljati uviđaj i odrediti veštačenje koje ne trpi odlaganje. Istragu sprovodi nadležni javni tužilac, po ovom vašem predlogu, samostalno, ali za izdavanje naredbe o pretresanju stana i lica, naredbe za privremeno oduzimanje stvari i naredbe za obdukciju i eshumaciju leša ovlašćen je istražni sudija na predlog javnog tužioca. Međutim, i ovoj je, po mišljenju SRS, apsolutno neprihvatljivo.
Iz odredaba predloga se vidi da se u istrazi preduzimaju dokazne radnje, kao što su saslušanje okrivljenog, uviđaj, saslušanje veštaka, pretresanje stana, saslušanje svedoka, ali nigde ne piše da li te radnje imaju snagu samo u istrazi ili u glavnom postupku. To znači, ako se ove radnje preduzimaju u predistražnom postupku, da ih sutra neko može upotrebiti kao osnovno dokazno sredstvo, dakle, u kontradiktornom postupku, da bi se na tim dokazima mogla doneti presuda, što bi apsolutno, po našem mišljenju, bilo protivustavno.
Osim što izdaje naredbe o pretresanju stana i lica, privremenom oduzimanju stvari, za obdukciju i eshumaciju leša, rešenje o određivanju pritvora, istražni sudija, doduše, odlučuje o žalbi protiv rešenja o sprovođenju istrage. Na predlog javnog tužioca izriče disciplinske kazne pojedinim učesnicima istrage i preduzima dokazne radnje koje se na pretresu ne bi mogle preduzimati. On sprovodi i ostale dokazne, na predlog javnog tužioca i drugih ovlašćenih tužilaca. Oštećeni kao tužilac jedino od njega može tražiti sprovođenje određenih radnji. Pre podnošenja optužnice, odredbe predloga o prethodnoj istrazi i istrazi teško da bi se mogle oceniti kao zadovoljavajuće. One nemaju ni suštinskih, ni pravno-tehničkih nedostataka, na koje SRS ukazuje.
Radnje prethodne istrage trebalo bi da su u suštini neformalni policijski izviđaj, a to vam je, gospođo ministre, slučaj u Francuskoj, Nemačkoj i u Italiji. Preduzimanje tih radnji ne bi trebalo ni da bude regulisano u Zakoniku o krivičnom postupku, jer je to već uređeno Zakonom o policiji. Da li se slažete, gospođo ministre, sa tim? Mislim da bi trebali, a vi imate u vidu i tu činjenicu koja su ovlašćenja policije prema Zakonu o policiji. Dakle, te radnje se preduzimaju po službenoj dužnosti organa unutrašnjih poslova, ali bi moralo biti predviđeno da ti organi preduzimaju i po zahtevu javnog tužioca, kome su potrebne da bi mogao vršiti svoje dužnosti.
Prethodna istraga se ne otvara nikakvom formalnom odlukom, protiv koje bi lice, prema kome se vodi, imalo mogućnosti da upotrebi pravni lek i zbog koga ona za to lice ne sme imati nikakvih posledica, a još manje se saslušanje svedoka i osumnjičenog iz te faze postupka mogu tretirati kao formalne procesne radnje, uz to još i sa dokaznom snagom u budućem postupku. Za tim saslušanjima nema ni stvarne potrebe, jer odmah iza tog neformalnog postupka sledi formalna istraga u kojoj se sve to može regularno preduzeti. U tim preliminarnim izviđajima dovoljno je prikupiti obaveštenja i prikupiti druge policijske radnje, usmerene na otkrivanje krivičnog dela i učinioca, a lice prema kome se taj postupak vodi za sve to ne mora ni znati. Saslušanje svedoka i osumnjičenog, osim od strane javnog tužioca, za potrebe donošenja rešenja o otvaranju istrage, apsolutno ne dolazi u obzir. Ta ovlašćenja organ uprave ne bi trebao da ima.
Dakle, gospođo ministre, nema nikakve potrebe u novi model prethodnog postupka preslikavati današnji predkrivični postupak, a uz to ga još i učiniti formalnijim nego što je do sada. Jedino je bilo dopušteno angažovanje istražnog sudije da preduzme one dokazne radnje koje se kasnije ne bi mogle preduzeti. Nije potpuno jasno šta se prema Predlogu ovog zakona razume kao pojam krivičnog postupka i kada on otpočinje. Radnje i mere prethodnog postupka mogu biti prepuštene upravnom organu. Dakle, upravnom organu, ali tek kada se odvoje od odlučivanja o slobodama i pravima građana, što u pravnoj državi pripada samo i samo sudu. Zbog toga se svaka nesudska istraga mora cepati na dvoje.
Organima uprave se ne može poveriti samo da preduzimaju istražne radnje u operativnom smislu, a sudu se mora ostaviti da odobrava i kontroliše primenu prinude koja je potrebna za preduzimanje tih radnji. To je legalitet i tu je garancija za zaštitu od građanskih prava. To je prva i najvažnija funkcija istražnog sudije, kako se naziva u predlogu, a koja se može nazivati i drugačije – npr. sudija za prethodni postupak ili sudija za prethodna saslušanja, kao što je to rešeno u nekim zemljama u krivičnom postupku u uporednom pravu.
To možete lako da vidite iz studije koju smo mi, prilikom izrade zakonika o krivičnom postupku 2000. godine, pripremali zakon koji je usvojen 2001. godine, u kojoj stoji koja sve ovlašćenja imaju, pre svega policija i organi uprave i da li se upravo izvedene radnje u prethodnom postupku mogu upotrebiti u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu.
Osim toga, istražni sudija u nesudskom prethodnom postupku nastupa i kada je potrebno preduzeti procesne radnje koje se na pretresu pred sudećim sudom ne bi mogle ponoviti, a važne su za formiranje sudske odluke. Ovaj predlog, međutim, istražnom sudiji dodeljuje još dve funkcije. On bi u nekim slučajevima trebalo da bude i organ za izricanje disciplinskih kazni i organ za preuzimanje kompletnih istražnih radnji, a u operativnom smislu, čije izvođenje traže ovlašćeni tužioci, tj. oštećeni kao tužilac, pa čak i javni tužilac, kako se predviđa.
Ove odredbe predloga dovode u pitanje čitavu ideju o prelasku na novi model istražnog postupka. Ako istražni sudija treba da vodi jedan broj istraga, što ih i dalje ne bi vodio sve? Problem bi se mogao rešiti tako da istraga u potpunosti, a ne samo delimično pređe u nadležnost javnog tužioca, ali kroz 10-15 godina, kad se za to budu stekli uslovi, kao što je postalo nemoguće uvođenje nekog drugog oblika kontrole koja treba da obezbedi da javni tužilac ne povredi princip legaliteta krivičnog gonjenja, umesto današnje subsidijarne tužbe.
Dakle, krivični postupak podrazumeva suđenje, utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu prava od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Zbog toga se nijedan deo suđenja ne može poveriti drugim nesudskim organima. To bi se, međutim, desilo kada bi sudeći sud primenu prava u svojoj presudi zasnovao na dokazima koje su izveli drugi organi, mislim na organe uprave, dakle, policija i tužilac. To je razlog što se dokazne radnje, kako ste vi njih krstili, umesto radnje dokazivanja, koje su preduzete u prethodnom postupku, nikako ne mogu izjednačiti sa onim koje su preduzete na glavnom pretresu. Tako kaže i stručna javnost i sudska praksa.
Zbog toga procesno načelo, gospođo ministre, neposrednosti u krivičnom postupku, jer imamo ovde načelo neposrednosti, jer su obezbeđena građanima prava da neposredno na pretresu mogu unakrsno da ispituju svedoke koji su saslušani ili, ako je dat iskaz pred policijom i pred javnim tužiocem.
Dakle, gospođo ministre, otprilike se uzima pravna praksa iz Haškog tribunala. U Haškom tribunalu jedini čovek koji se suprotstavio američkoj mašineriji i još nekih njenih satelita, i tom adverzilnom sistemu procesnog prava, uspešno se suprotstavlja prof. dr Vojislav Šešelj. On bi jedino mogao da napiše odredbe zakona o krivičnom postupku koje bi važile u Srbiji, da se ne vređaju ljudska i osnovna prava. Zato ga i drže, gospođo ministre, nepunih devet godina, sa lažnim svedocima, upravo koji su uzimani širom bivše Jugoslavije. Evo kakav je ishod tog postupka. Svi ti svedoci kad dođu pred Vojislava Šešelja i predsednika Veća Antonetia, upravo kapituliraju i budu razoružani, utvrdi sud, već se vidi, javnost je to videla, da se radi o lažovima i lažnim svedocima i podmetačini zato što nekome u Srbiji iz političkih razloga nije odgovaralo da Vojislav Šešelj bude u Srbiji.
Gospođo ministre, suprotno tom predlogu, načelo neposrednosti suđenja bilo bi skoro poništeno i bilo razoreno. Dopuna je zaista opasna. Sud bi opet postao transmisija za donošenje presuda zasnovanih na dokazima koje je pripremila policija. Predlog kruni načelo neposredno i na mnogim drugim mestima i na mnoge druge načine. Izuzetak je da veće može odlučiti da se umesto pozivanja stručnjaka ili organa kojima je povereno veštačenje, u nekim slučajevima samo pročita njihov nalaz.
Gospođo ministre, mi smo uložili brojne amandmane. Između ostalog, vi predlažete u ovom zakonu da bude odredba da sudija i sud imaju pravo da pozovu veštaka, da on mora da izmeni svoje mišljenje i nalaz i da će biti, ukoliko ne postupi po nalogu sudije da menja iskaz, kažnjen novčanom kaznom od 150.000 dinara. Gde to ima? Zamislite, ako je veštak sa liste veštaka, iz registra koji vodite vi, kad taj veštak dođe pred sudiju i sudija mu uruči nalog i kaže – morate promeniti nalaz i mišljenje. Kako da ga promeni? Ima da ga promenite, vi niste uradili dobar nalaz. U čemu? Ne stavlja mu konkretnu naredbu šta treba da uradi. Šta ostaje tom veštaku, da postupi po nalogu suda, da pripremi nalaz i mišljenje koje će odgovarati sudiji da lakše napiše presudu i da reši predmet. To ne može. Veštak mora da bude suočen, kao što je to u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, on mora da se suoči sa odbranom, da se suoči sa optuženim. Optuženi ima pravo da mu postavlja unakrsna pitanja i bez toga nema suda i suđenja. Da li se vi sa tim slažete? Nadam se da se slažete, ali ne u dovoljnoj meri. Pitanje je koliko su izvršili uticaj na vas neki ljudi koji su ovo pripremali.
Ove odredbe dovode u pitanje predlog ovog zakona i sa gledišta usaglašenosti sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito sa odredbama o pravu na pravično suđenje. Ko ima pravično suđenje, ako ja kao tužilac nudim sudu dokaze koje sam pripremio preko policije ili lično kao tužilac i sada ih dostavljam sudu, da sud zasnuje svoju odluku na bazi lažnih izjava svedoka? Onaj u Čajetini da izjavu, ne vidi ga optuženi, ne vidi ga branilac, ne vidi ga sudija i sad je tužilac rekao – slažem se da vi ovu izjavu uzetu u Čajetini imate da uvrstite kao dokazni predmet, da pročitate i čak na njoj može da zasnuje odluku. Gospođo Malović, verujem da se ni vi sa tim ne slažete. Vi ste pravnik, imate iskustva i svakako nećete dozvoliti da ovakve stvari prođu i da zakon bude usvojen.
Ova odredba Konvencije predviđa pravično suđenje, a nema ga ako ne mogu ja da ispitam na suđenju svedoka i veštaka neposredno, jedino ako se upotrebi prinuda. Ova odredba Konvencije predviđa pravo optuženom da se u bukvalnom smislu vidi i suoči sa svedocima pred sudom, ne na ulici, ne u kafani, da svedočenje bude neposredno. To znači da vi morate da vidite čoveka koji protiv vas laže, da svedoci u svakom slučaju budu ispitani.
Da li preuzimamo pravila o vođenju krivičnog postupka iz Haškog tribunala? Gospođo Malović, meni ovo upravo na to liči. Naš zakonik i sada to ne obezbeđuje u potpunosti, ali smo suočeni sa jednom gorkom istinom, koje gorke plodove će taj Haški tribunal da bere pred Vojislavom Šešeljem…
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Ako dozvoljavate, samo još jedna rečenica.
Gospođo Malović, jednakost oružja. Da li možete da uporedite reprezentaciju Brazila i reprezentaciju Konga? Da li vi imate predstavu koja će stranka uspeti u sporu, ko će pobediti, 11 igrača iz Brazila, 11 igrača iz Konga? Državna mašinerija stoji iza tužioca, a optuženi go kao miš, on je taj koji treba da bira sredstva i da se brani, a uz to je lošeg materijalnog stanja, osim toga i nedovoljno obrazovan.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 3. U odnosu na ovaj član, predložili smo da se u stavu 1. reči: "ako se nije izričito protivio" brišu i da predloženi stav 1. treba da postane stav 2.
Po našem mišljenju, svaka vrsta protivljenja, a ne samo izričita, mora se poštovati ukoliko je osoba pre svega kritična i pravno sposobna. Cilj ovog amandmana jeste da se poboljša tekst predloženog zakona.
Naime, član 32. u stavu 1. važećeg zakona normira – pacijent može dati pristanak na predloženu medicinsku meru izričito usmeno ili pismeno, odnosno prećutno, ako se nije izričito protivio. Mi smatramo da je ova norma gde se govori: "ako se nije izričito protivio" zaista bespotrebna i nju je trebalo iz ovoga zakona eliminisati i brisati.
Drugo, gospodine ministre, kada se tiče izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU, na strani 69. pod 4. – usklađenost propisa sa EU.
Pet, ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađivanje u oblasti koja se uređuje Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Napominjemo, kažete da se oblast zdravstvene zaštite uređuje nacionalnim propisima država članica EU.
Šest, da li su gore navedene norme i izvori prava EU prevedeni na srpski jezik? Nisu. Mi ne znamo šta tamo piše, a trebali bi da znamo, kao poslanici morali bi da znamo, pogotovo ako se teži usklađenosti propisa sa propisima EU, mada nas to apsolutno ništa ni ne obavezuje, jer još uvek nismo članica EU.
Da li je Nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU? Tu se kaže da nije. Smatramo da je i ovo trebalo učiniti, ako se teži i želi usklađivati ovaj propis sa propisima EU.
Dalje, pod osam, učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti, kažete da u izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti nisu konsultovani konsultanti, pa se postavlja pitanje – ko je onda ovo predložio, ove izmene, i zašto se konsultanti ovlašćeni i pre svega nužni ne koriste?
Gospodine ministre, dozvolite mi da vas zamolim i da vam postavim pitanje da proverite APV je odredila 50 miliona dinara za Interno odeljenje u Opštoj bolnici u Pančevu. Tih 50 miliona, koje je dala Vlada Vojvodine, ne zna se gde su utrošena. Pa vas molim, nađite vreme da dođete u Pančevo da izvršite ili pošaljite inspekciju, uverićete se. Ne bih voleo da vas ubeđujem previše, jer mi možda nećete verovati, ali ako dođe neko na licu mestu, pogotovo neka dođe vaša inspekcija, utvrdićete haos i jako loše stanje tamo. Ako je Pokrajina dala 50 miliona, gde su te pare utrošene u Pančevu? Molim vas, izvršite proveru.
Predložio bih vam, gospodine ministre, da se potrudite da i mi u ovom vremenu dobijemo besplatno zdravstvo, kao što je to nekada bilo, gde smo se svi mi lečili i školovali besplatno. Pokušajte i vi da date inicijativu da se u našoj državi uvede besplatno zdravstvo. Hvala.
Gospođo predsedniče, gospodine ministre, kada je u pitanju zdravstvo Srbije, ja moram reći da je za poslednjih 10 godina zdravstvo Srbije urušeno i razoreno i unakaženo. Za poslednjih 10 godina u oblasti zdravstva, prema informacijama, a verujem da vi imate i preciznije informacije, utrošeno je oko 15 milijardi evra. Možda nisam u pravu, možda vi imate bolje podatke, ali, ovo što sam ja čuo možda nisu najprecizniji podaci. U tom delu možete i da me ispravite.
U proteklih 10 godina u zdravstvu Srbije vršeni su brojni neuspešni eksperimenti. Posledica tih eksperimenata jeste bila ta što je na čelu zdravstva u Republici Srbiji postavljen čovek koji nije dao željene rezultate, a on je bio ministar zdravlja 10 godina. Kada pogledate član 53. i nadležnosti ministarstva i nadležnosti inspekcije zdravstvene, ono o čemu sam ja vas podsećao ovih dana, gde očekuje javnost i očekuju građani, s obzirom na vašu ozbiljnost, na vaše iskustvo, da ćete izvršiti određene, i to brojne, promene u zdravstvu.
Vidite, u članu 53. stav 1. tačka 1: "Zdravstvena ustanova ako ne ispunjava uslove, Ministarstvo donosi rešenje o privremenoj zabrani rada ili o privremenoj zabrani obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti ako: zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme, prostorija i lekova". Ovo sam želeo ponovo da vas zamolim, jer građani Pančeva mnogo očekuju od vas – da razrešite onu dramu i onaj slučaj u Pančevu i da zdravstvena inspekcija kojoj vi možete izdati nalog, ali bi najbolje bilo da se vi na licu mesta uverite, s obzirom da ste po vašoj profesiji bili profesionalac i operativac, vama neće biti teško da dođete u Pančevo i da se uverite.
Što se tiče dopunskog rada, naš predlog je da taj dopunski rad ukinete i da predložite zakon da se izmeni, s obzirom da se u toj oblasti najviše odražava i izražava korupcija u zdravstvu. Hvala vam.
Hvala gospodine predsedniče.
U ime SRS podneo sam ovaj amandman koji je u direktnoj vezi sa članom 15. Prema predlogu odredaba člana 15, operater sistem koji je deo vertikalno ili horizontalno integrisanog preduzeća predviđa se da mora biti povezan u pogledu pravne forme, organizacije i donošenja odluka od ostalih aktivnosti koje se ne odnose na upravljanje prenosnim, transportnim i distributivnim sistemom, odnosno skladištenjem prirodnog gasa, pri čemu se vlasništvo nad sredstvima prenosnoga transportnoga sistema ili distributivnog ne mora odvijati kod vertikalno integrisanog preduzeća.
Vidite, SRS je podnela ovaj amandman i smatra da u Srbiji ovakve pravne formulacije nema, bar za sada, u našem pravnom sistemu, a istovremeno u prethodnim zakonima nema ovakve formulacije i smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman. Ovako predložena norma je rogobatna, nerazumljiva, nejasna i u praksi neprimenljiva. Pošto u Srbiji nema ovakve povezanosti sistema na horizontalno i vertikalno, pa je bilo bolje naći neku drugu, prirodniju formulaciju i tako uskladiti normu sa našim pravnim sistemom i pravnim životom. Zato predlažem da usvojite ovaj amandman.
Što se tiče samoga zakona, mislim da su odredbe ovoga zakona dosta rogobatne, dosta neprecizne, preopširne, jer jedan član u bilo kom zakonu, pa i ovom zakonu o energetici ne treba da sadrži jednu celu stranicu ili čak dve stranice u zakonu, jer to nije norma. Nije precizna i jasna i nije lako za primenu.
Šta se želi postići ovim zakonom? Ovim zakonom se želi postići, pre svega, da se omogući povećanje cena električne energije. Ovaj će zakon dati brojne mogućnosti za povećanje cene električne energije i drugih energenata. Zašto to se na prvi pogled pokušava na vešt način predočiti Skupštini i građanima da to treba da uskladimo sa cenama u državama EU? Vidite, kako mi usklađujemo cene benzina sa zemljama EU, kada je cena benzina u Srbiji najveća u odnosu na sve države članice EU? Zašto mi odstupamo od tog principa? Vidite, umesto Vlade, 1. januara 2013. godine cenu energije određivaće Agencija za energiju Republike Srbije.
Dakle, Vlada predlaže formiranje Agencije, da u Agenciji budu zaposleni pripadnici feudalnih političkih stranaka, pa će tako Srbija biti najveća po broju agencija, a do prošle godine imali smo 111 agencija i fondova, a sada imamo, kako god koji zakon Vlada predloži, novu agenciju i bez agencije nema ništa. Do sada je Srbija i bivša država Jugoslavija živela bez tih agencija i građani bili deset puta zadovoljniji i bolje živeli.
Vidite, od 2015. godine domaćinstva i mali kupci preduzeća do 50 miliona evra imaće mogućnosti da biraju snabdevača energije. Ne vidim razlog zašto se ovako nešto uopšte u zakonu predviđa. Svi subjekti, pa i fizička i pravna lica, treba da imaju pravo da biraju snabdevača energije. Ovo je bespotrebno uneto u zakon.
Kao što se od strane poslanika SRS ističe i do sada se reklo, predlagač želi da navodno postupi po nalogu EU i da uskladi svoje propise sa EU. Pa, mi trčimo pred rudu. Digla žaba nogu jer je videla da se konji potkivanju. Pa, mi nismo članica EU. Mi nemamo nikakvu obavezu. Šta se udvarate tim srpskim neprijateljima? Do kada? Neko je otišao danas za izdaju da primi odlikovanje, a šiptari nam okupiraju državu. Gde je predsednik Vlade i predsednik Republike da one na granicu? Gde su oružane snage da se razmeste tamo gde im je mesto u Republici Srbiji?
Vidite, novina je u uvođenju liberalizacije energetskog tržišta, međutim, i to neće sprečiti rasipnike iz Vlade da uvećavaju cene, da povećavaju administraciju. Opet se vraćam na ono – cena benzina u Srbiji. Vlada kaže, kao predlagač – usvajanje ovog zakona o energetici je jedan od preduslova da Srbija dobije pozitivno mišljenje za status kandidata za EU. Nema ni govora, ni do 2030. godine mi nećemo ući u EU. Dižimo ruke od EU, ništa nam dobro neće doneti. Uzdajmo se u se i u svoje kljuse. SRS je protiv toga da Srbija ulazi u EU. Srbija je 200 godina moderna država i Srbija je svoje propise usklađivala sa najmodernijim zakonodavstvima Evrope. Ko nam ovo sad ponovo nešto nudi, kao da mi nismo znali, kao da smo danas pali s Marsa?
Ono što sam još zapazio, gospodo iz Ministarstva, kako to da u Predlogu zakona o energetici nije ispunjen zahtev te vaše EU, da Agencija za energetiku Srbije ne izriče kazne za nepoštovanje zakona? Ako imate Agenciju i dajete joj ovlašćenja, nužno proizilazi da ta agencija mora da ima i ovlašćenja da izriče sankcije onima koji ne poštuju zakon u toj oblasti.
Na kraju želim da primetim i da istaknem i da pohvalim kako predsednik Skupštine Nikola Novaković kao gospodin vodi Skupštinu i da u Skupštini, kad on vodi Skupštinu, nema nikakvog sukoba, niti rasprave sa narodnim poslanicima, nema poniženja poslanika, nema poniženja Narodne skupštine, a učinak njegovog vođenja sednice je duplo veći nego neki što je vode pre njega. Izvinite, ali to sam morao da istaknem zbog toga što poštuje narodne poslanike. Iako nije član SRS, on je naš politički protivnik, ali on je gospodin kad vodi Skupštinu.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. stav 3. gde sam predložio da se posle reči "energetskih objekata" dodaju reči "i novih infrastrukturnih objekata". Mada, u članu 118. i 119. reguliše se pitanje ovih novih infrastrukturnih objekata. Po našem mišljenju i u članu 20. bilo je mesta da se ugradi i ova rečenica koja se odnosi na novoizgrađene infrastrukturne objekte. Ono što je karakteristično i što treba reći, da Srbija od dolaska nove demokratske vlasti, a obećala je mnogo toga u toku 2000. godine.
Između ostalog, data su obećanja da će se graditi hidrocentrale, da će se graditi fabrike, preduzeća, da će biti zapošljavanja, da će biti povećanja plata, da će biti besplatnog školstva, da će biti besplatno zdravstvo. Oslanjalo se, radi birača, na onaj period kada je zaista bilo i zdravstvo i školstvo besplatno. Ali, vidite, u ovom periodu nije izgrađena ni jedna hidroelektrana u Republici Srbiji, a za to ima potreba. Nije izgrađena ni jedna vetrenjača. Onaj ko ima sposobnost i ko ima volju i gde se nešto vidi, a vidi se da se grade putevi, mada se kasni sa nekim putevima, ali tu ima energije koja se primećuje, i to energije kod čoveka koji u svojim mogućnostima preduzima odgovarajuće mere i radnje, mada ima velike opstrukcije, a to se primećuje, da drugi žele da sve ono što neko uradi, da mu preotmu i da pripišu sebi, jer je počela predizborna kampanja.
Onda se obilaze gradilišta i mostovi, pa se kaže - sedam gradilišta za sedam sati juče je gradonačelnik Beograda obišao. Nije on obišao zbog toga što je on tamo potreban da ode, on je otišao radi sebe i radi svoje promocije. Zamislite, molim vas, nisam zapamtio da je u ovoj državi građena ćuprija ili most i da je građanima obećano da će dva dana biti obustavljeni radovi na mostu Ada ciganlija, da bi tobože Beograđani potrčali da vide kako je taj most jeftino izgrađen i kako će on biti za Srbiju i za građane Beograda jedini spas. Ne moraju ujutru ni da doručkuju, ali samo da idu da prošetaju.
Još nešto, gospodine ministre, iskoristio bih priliku, ako mi predsednik dozvoli. Juče je državna televizija objavila, a vezano upravo za investicije za puteve, a srećom okolnosti vi ste sada tu, juče je Prvi program objavio da Bojan Pajtić, dakle, Vlada Vojvodine duguje opštini Pančevo 800 miliona dinara iz Fonda za izgradnju infrastrukture, tj. četiri ulice, i to preduzeću "Vojvodinaput". Preduzeće "Vojvodinaput" u sred centra grada napravilo je ršum i mašine povuklo i sad građani ne mogu da prođu kroz centar. Nema mesta da neko dotera drva ili da priđe svojoj kući. Vidite sad kakvi su to problemi.
Iz republičkog budžeta odvaja se od privatizacije 7%. Južni Banat, odakle ja dolazim, Južni Banat vam je zaista u odnosu na Vojvodinu Bangaladeš. On je zapostavljen. Obraćam se gospodinu ministru zdravlja i molim ga, 350.000 građana se leči u pančevačkoj bolnici, a nema uslova, interno odeljenje liči na štalu. Molim ga da dođe. Kaže - dogovorio sam se sa Pajtićem i Pajtić će doći. Pajtić laže. Pajtić treba da ispuni obećanje i onda ću ga pozdraviti i poštovati. Građani kažu - dajte nešto, vidite šta se može učiniti. Hvala vam.
Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovaj predlog zakona dolazi sa velikim zakašnjenjem, posle šest godina kada je Srbija preuzela obavezu da uredi ovu oblast i da je uskladi sa međunarodnim pravnim aktima. To je nedopušteno. To je moglo da se dogodi u feudalnom periodu, ali nikako u vreme tzv. naše demokratije.
Sam naziv nije adekvatan. Kolege iz SRS su ukazale, gospodin general Delić je to primetio i bio je u pravu. Ovo nije adekvatan naziv, niti izraz, da Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Tu je trebalo naći neko drugačije, primerenije rešenje, koje bi bilo u primeni jasno šta je to što spada u nadležnost Zaštitnika građana.
Dame i gospodo, kada je u pitanju tortura i predlog ovog zakona, na latinskom jeziku to znači fizičko mučenje osumnjičenog i okrivljenoga da se od njega iznudi iskaz ili da se prinudi na pokornost.
U političkom smislu, tortura je usko vezana i sa terorom. U političkom smislu teror je sejanje straha, što podrazumeva akciju nasilja, koja se podrazumeva i primenjuje u političke svrhe radi zastrašivanja bespoštednog slamanja otpora onoga prema kome se vrši.
Izraz terora se prvi put javlja u vreme Francuske revolucije, kada su ovim terminom nazivani pojedini postupci Jakobinaca. Razni oblici terora i nasilja najšire su primenjivani u uslovima fašističkih režima i čemu su u provođenju mera nasilja, pritisaka i represija korišćena razna najgora sredstva za uništavanje i deformaciju ljudi. Tortura i teror kao terorizam imaju slična obeležja. Terorizam od latinske reči terior je strah i doktrina i metod borbe za ostvarivanje određenih ciljeva, sistematskom upotrebom sile i nasilja. Motivi za terorističke akcije mogu biti veoma različiti: reakcionarni revanšizam, preko individualnih akcija, ubistava, podmetanja eksploziva i sličnog. Sa pojavom nemačkog fašizma, terorizam i tortura dobijaju čudovišne razmere i postaju osnovni princip i metod nacističkog pokreta, a koji se razlikovao kroz hapšenja, zločinačka mučenja u koncentracionim logorima, prisilan rad, ubijanje žena i dece, streljanje talaca, medicinski eksperimenti sa živim ljudima, gnusno spaljivanje ljudi i slično.
Imamo i tiraniju koja je isto tako usko vezana, ima ista obeležja sa torturom. U političkom smislu i u širem planu nastala je kao pojam od grčke reči tiraninus i ona označava jedan vid autokratskog režima i lične diktature, to jeste takvog vršenja državne vlasti u kome pojedinac sam ili nekolicina njih, zahvaljujući situaciji određenih okolnosti, ispunjavaju očiglednu samovolju, torturu, teror u neograničenim razmerama.
Tirani putem torture vrše vlast u svom interesu, a ne u interesu građana od kojih su ponikli. Zato silom dolaze na vlast. Tiranoubistvo, vezano za i tiraniju i teror i torturu od strane nekog pojedinca, pojam tiranije kao zloupotrebe zločinačke vlasti, tiranoubistva kao opravdanog čina nalazimo još u latinskoj tradiciji.
U srednjem veku opravdavala se privatna akcija protiv tiranina koji je vršio torturu nad stanovništvom. Primer iz tog svetog zaveta, poznati italijanski filozof Toma Akvinski, je zahtevao stroge kazne prema jereticima, dozvoljavao je i opravdavao ubistvo tiranina, dakle diktatora.
U okviru normi koje predviđa protokol koji je Srbija ratifikovala pomenutim zakonom još 2005. godine, posebno želim da naglasim i da vas podsetim kao važan dokument koji predstavlja univerzalna deklaracija o pravima čoveka, koja je doneta na zasedanju UN još 1948. godine.
Univerzalna deklaracija u osnovna prava čoveka ubraja upravo ono o čemu je i ovaj protokol, koji sadrži brojne odredbe koje se odnose na prava i slobode građana, pravo na život.
Vidite, u Hagu se ne poštuje pravo na život, iako su UN donele Deklaraciju i usvojile je i obavezale članice UN da poštuju odredbe najvišeg dokumenta UN.
Šta se događa u Hagu? U Hagu se događa tiranija, teror i događaju se ubistva, mučenja najgnusnija i najteža. Ubijen je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, gospodin Slobodan Milošević, ubijeno je ukupno 11 Srba koji su zatočeni u tom Haškom zločinačkom kazamatu. Tamo nema pravde. To je mesto nepravde. Tamo je potrebno napraviti jednu razliku. Da li ima neke razlike i kakva je ta razlika između Haga i Nirberga? Razlika je ta što se u Hagu nalazi zatočen najveći srpski patriota i rodoljub, junak, intelektualac i najveći borac za srpski narod i srpsku državu, prof.dr Vojislav Šešelj, kao i najveća srpska žrtva.
Međutim, dame i gospodo, u Nirbergu su ležali i njima sudilo kao najvećim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, Nemcima. To je ta razlika. To je ono što SRS želi, da poštuje Međunarodno pravo, ali na bazi reciprociteta.
Prema prof. dr Vojislavu Šešelju do sada ne zna se koje su sve metode pokušali da ubiju predsednika SRS, da se živ ne vrati u Srbiju. Međutim, dr Vojislav Šešelj jeste podvrgnut mučenjima, zlostavljanju, obespravljen je. Skoro devet godina je u pritvoru bez rešenja o određivanju pritvora, bez rešenja o produženju pritvora, bez suđenja u razumnom roku, iako UN tvrde i oni koji sude u Hagu, da poštuju međunarodno pravo i da se drže svoga statuta i nacionalnih zakonodavstava odakle dolaze osumnjičeni za ratne zločine.
Međutim, taj Haški tribunal ne poštuje ni međunarodno pravo, sam piše svoj procesni postupak kako da se vodi postupak, bez UN, sam norme određuje, sam određuje rokove, ali taj sud niko ne kontroliše, osim što SAD i NATO pakt samo daju naloge koga treba ubiti, koga treba uhapsiti i koga treba doživotno osuditi. Bitno je da je 1400 godina Srbima izrečena kazna, a da je svega ostalima oko 180 godina. Gde je tu pravda? Nema tu pravde.
Dame i gospodo, želim da podstaknem da stanje u našim zatvorima je apsolutno nezadovoljavajuće. Opšta zapažanja kada su u pitanju zatvori i ustanove u Srbiji, gde se izdržavaju kazne, vidite, nedavno je izveštaj podneo i Zaštitnik građana, samo Zaštitnik građana, ovo dopuna koja se donosi je formalno samo, ima neki formalni karakter, praktično u primeni on nikada doći neće. Taj zaštitnik građana nema instrumente. Imao je i do sada određena ovlašćenja. Da li znate koja su to ovlašćenja? Upućivao je preporuke MUP, sudovima i drugim institucijama, ali od svega toga nema ništa.
Dakle, stanje u zatvorima, kao što je u Okružnom zatvoru u Beogradu, u Kruševcu, u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, u Šapcu, u Kragujevcu, u Pančevu, u Nišu, u Rumi i u drugim zatvorima, je nezadovoljavajuće. Kao što vidite, neću da nabrajam ovde, tu je u pitanju samo kada su u pitanju zavodi za izdržavanje kazni zatvora 28 u Srbiji. U kakvom stanju i u kakvim uslovima žive ti zatvorenici? Mi živimo u vremenu navodno uvedene nedavne demokratije. Evo, demokrate su već 11 godina na vlasti, da vidimo šta ta demokratija praktično, kada su u pitanju prava i slobode građana, čini? Čim je došla demokratija 12. marta 2003. godine uhapsiše 12.500 nedužnih građana. Šta uradiše? Protiv koliko tih nedužnih građana je podneto krivičnih prijava, koliko optužnica i koliko su osuđeni? Od svega toga nema ništa. Šta je bilo? Bila je odmazda i bilo je revanšizam prethodnom režimu odnosno prethodnoj vlasti.
Kada su u pitanju pritvori i policijska zadržavanja, u nekim stanicama policijskim postoji prostorija za zadržavanje. Te prostorije su ne uslovne. U jednom slučaju dogodilo se i samoubistvo zbog toga što nije bilo uslova da lica koja se zadržavaju do 12, 24 i 48 časova nemaju osvetljenje, nemaju toalet, nemaju vodu, nemaju provetravanje i nemaju mesto gde će da budu izvedeni u toku 24 časa u šetnju. Nije to kriva policija. To je kriva država, to je kriva Vlada. Vlada dobro zna da mi imamo 150 policijskih uprava. Ako imamo 150 policijskih uprava moramo po zakonu i ako prihvatamo norme međunarodnog prava da u svih 150 policijskih uprava odnosno stanica policije mora da se izgrade prostorije u kojima će biti zadržavani građani. Nije dopušteno da se građani zadržavaju duže vreme u kancelarijama policijskih stanica jer to su ponižavajući i ne uslovni uslovi.
Što se tiče zatvora, i zatvori su u veoma problematičnom stanju. Neki građani su za vreme Marije Terezije, kao slučaj Pančeva. U sred centra grada na korzou. Možete misliti, to vam je kao kada automobil kupite sa pet sedišta, a u njega uže 10. Tako vam je u zatvorima Republike Srbije. Ako je kapacitet 50 zatvorenika, tamo je 100 ili 150. To je nedopustivo, posebno kada je u pitanju Šabac i zatvor i posebno kada je u pitanju policijska uprava gde i Zaštitnik građana ukazuje na ove probleme i govori da su to ponižavajući uslovi gde nam zatvorenici žive.
Drugo, u zatvorima nema selekcije. U srpskim zatvorima su u iste prostorije smeštena i maloletna lica, i lica koja su kažnjena prekršajno, i lica koja su kažnjena za saobraćajnu nezgodu, kao i lica koja odgovaraju za ubistva, za težak kriminal, za trgovinu drogom, itd. To mi prihvatimo kad je pre šest godina donet ovaj zakon. Međutim, to ne poštujemo, država to ne poštuje.
Po pitanju rukovođenja zavodima, u svakom slučaju treba napraviti neki carski rez. Tamo se mora napraviti reda. Ti ljudi ne mogu da žive tako kako žive. To su ljudi koji zaslužuju pre svega da i oni imaju prava i na poslovni prostor, stambeni, gde će da borave i pravo na zdravstvenu zaštitu, da imaju pravo na ishranu, adekvatnu, da imaju pravo da mogu u toku dana da dva sata najmanje prošetaju na čistom vazduhu, a vi sigurno, gospođo predsednice, nemate saznanja o tome. Ja takvih saznanja imam.
Šta nam radi Odbor za pravosuđe? Odbor za pravosuđe mora da izvrši uviđaj i kad izvrši uviđaj da sa Ministarstvom pravde preduzme odgovarajuće mere i da se problemi razrešavaju. Problemi su nagomilani. Tamo se trguje drogom. Tamo neki, kako kaže jedan bivši upravnik, zatvorenici zidaju vikendice pojedinim funkcionerima. Tamo ima kriminala. E, taj kriminal treba da se spreči. Kad to kažu ljudi iznutra, iz samog tog sistema, treba verovati i treba preduzimati odgovarajuće mere.
Zatvorske jedinice – nedostaje 20 hiljada kvadratnih metara. Za ovaj kapacitet, kako je došla demokratija, šta mi imamo u porastu? U porastu imamo osuđenike koji se nalaze u zatvorima. Brojno stanje duplirano. Godine 2000, kada je DOS došao na vlast, bilo je šest i po hiljada, sada 12 i po hiljada. Što je mnogo, mnogo je.
Kaznena politika je toliko otišla, videli ste slučaj u Norveškoj. Kažu – preti mu kazna od 20 godina, a kod nas 40. Vidite, kod nas se za svašta izriču drastične kazne. Mi smo sada izmislili da ćemo da očuvamo sistem državne vlasti u Srbiji samo ako sada budemo donosili represivne zakone i ako ćemo da izričimo kazne. Tu ćemo biti prvaci sveta. A o demokratiji, o pravima, o slobodama, nema ni govora.
Gospođo predsedniče, parlament nema dovoljno saznanja. Vidite, sudije koje vrše obilazak zatvora, idu na pet minuta, ne podnose izveštaje o nađenom stanju u Ministarstvu pravde, što su dužni. Sudije za maloletnike ne idu da razgovaraju i da sa maloletnicima rade i da daju mere kako treba vršiti prevaspitanje maloletnika. Od toga nema ništa.
Dakle, u našim zatvorima, a ova deklaracija ide pre svega u tom pravcu, cilj da lica koja se nalaze u zatvorima moraju biti obezbeđena sa svim onim što je Srbija preuzela kroz ovu deklaraciju.
S druge strane, bolnice, neuropsihijatrijske bolnice, jao. Moram da vam kažem, vi jeste specijalista te oblasti, ali molim vas, kad biste vi otišli u kovinsku bolnicu, u vršačku bolnicu, u CZ bolnicu i kad bi došli u bolnicu u Pančevo na interno odeljenje, verujem da biste rekli da direktora treba uhapsiti odmah. To vam ja kažem. Da idete u toalet u bolnici u Pančevu na internom odeljenju, ne možete otići da izdržite ni minut. Tamo je rasulo, tamo je propast. Ispadaju prozori, ispadaju vrata, tamo nema toaleta.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam najlepše.
Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ja ću nekoliko napomena istaći i iskoristiti priliku da ukažem na one činjenice koje se već duže vreme događaju, a da nadležni organi ništa ne preduzimaju.
Gospodine ministre, prema odredbi člana 29. Zakona o zdravstvenoj zaštiti svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove. U ovoj državi nije tako. Građani južnog Banata ne mogu da ostvare ova svoja prava da se leče, da izaberu lekara u Beogradu ili instituciju, zdravstvenu ustanovu iz razloga što između Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje nema koordinacije i Ministarstvo zdravlja ne vrši kontrolu i ne vrši nadzor.
Pacijenti iz južnog Banata, Pančeva, ne mogu da dobiju uput da se leče u Beogradu. Ulagao sam više puta amandmane. Dobijao sam formalno odgovore, ali završilo se samo na ti odgovorima, a praktično građani ne mogu iz Pančeva da se leče u Beogradu već moraju po uputu lekara da idu u Sremsku Kamenicu, da se leče i primaju hemoterapiju, koja je daleko 100 kilometara. Pančevo je od Beograda udaljeno 15 kilometara. Ima li smisla? Nije li to diskriminacija? Nije li to nepoštovanje zakona. Ako zakon određuje da ministarstvo, pre svega uređuje, prati, kontroliše i nadzire, zašto to ministarstvo ne čini.?
Drugo, svi građani u ovoj državi imaju pravo po zakonu važećem da biraju lekara i zdravstvenu ustanovu. Gospodine ministre, kada ćete da odredite inspekciju ministarstva, da ode u Pančevo da u bolnici u Pančevu ostvari uviđaj i da privremeno zatvori interno odeljenje, jer nema uslova za bolesnike koji se leče sa teritorije južnog Banata? Postavljam vama pitanje i tražim od vas odgovor da li hoćete ili nećete i ako hoćete, kada ćete to učiniti i kada će biti javnost obaveštena i kada će onu štalu ono poniženje koje građani južnog Banata doživljavaju. U prostorijama u kojoj prozori ispadaju, u toaletima nema ni inventara.
Vi ono ako odete da pogledate, verujem da ćete preduzeti neke mere. Ali, pošto je nadležno Ministarstvo zdravlja Srbije, to je vaša nadležnost, preko inspektora ministarstva. Ovo molim i tražim već nekoliko godina. Pare iz pokrajine u Pančevo ne dolaze. Započinju se neke sporedne investicije, ali se ne dovršavaju. Molim vas izvršite kontrolu i učinite nešto da građani Pančeva, koji žive u najzagađenijem gradu u Srbiji, koji najviše po procentu stanovnika u odnosu na broj u gradovima boluju od karcinoma i nešto u tom pravcu potrebno je zaista da uradite.
Očekivati od vas, reforma u zdravstvu je tek počela, ovo je tek prva stepenica, što se može očekivati. Ovo u zdravstvu je pre svega anarhija. Vi ste se u poslednje vreme oglasili i reagujete na određene nepravilnosti, određene propuste, reagujete na kriminal, reagujete na korupciju itd. Da li ćete gospodine ministre da pokrenete inicijativu da se ukine dopunski rad lekara? To je bivši ministar uspeo da uradi, da uvede da mogu da rade i u državnim zdravstvenim ustanovama, a ujedno da popodne tezgare u privatnim ordinacijama. To je kriminal. To je korupcija. I dok to ne ukinete putem zakona, vi džabe pričate i džabe se trudite i govorite o korupciji, korupciju treba sprečiti donošenjem novog zakona. Bez toga vi uspeti u tome nećete.
Gospodine ministre, kada ćete i da li hoćete, da li imate nameru da ukinete ovu glupavu, bezobzirnu, besmislenu administraciju i suvišnu u zdravstvu? Znate li da građani kada odu da traže jedan recept, provedu celo pre podne kod lekara, proveru dva sata dok im medicinske sestre napišu onu medicinsku dokumentaciju. Nekada je u vreme onog režima, na koje mnogi kukaju, građanin mogao da ode u zdravstvenu ustanovu i da za jedan dan obavi pregled i da dobije rezultate. Danas to ne može.
Zdravstvo ima preko 100.000 zaposlenih. Mnogo se administrira, gubi se vreme. Nemate lekare pedijatre u mestima u kojima više ima od pet ili deset hiljada stanovnika. Ovde je bivši ministar uspeo da obezbedi privatnu praksu da se obavlja na ovakav način, kako jeste. To morate da sprečite, da ne mogu više da rade i tamo i ovamo, da tezgare ne mogu. Da sam ministar, ili bih dao ostavku, ili bih podneo predlog za izmenu zakona. Imate odgovornost. Od vas građani očekuju mnogo. Očekuju građani da vi preduzmete odgovarajuće mere. Nije dovoljno da se vi u novinama oglasite i da kažete, ostao je i ostaje, ja ne mogu da se izborim. Ma imam da se izborim kako znam i umem i moram da podnesem inicijativu Vladi. Vlada neka odbije, pa ću onda da obavestim javnost. Ako neće Vlada da posluša nešto što je uopšte delotvorno, u interesu građana, dajem ostavku i neću u toj vladi da radim, jer to mi je u interesu građana. Da li je tako? Mislim da sam u pravu.
Gospodine ministre, krajnje je vreme da i ove zakone koje predlažete, to su glomazne norme. Kad vi imate član koji ima dve stranice, to je roman, to nije pravna norma. Pravna norma mora da bude kratka i jasna. To pogledajte u važećem zakonu u članovima: 92, 148a, 168a, 184, 198a i 198b. Dakle, ovo su romani. U zdravstvu možete napraviti reda, samo ukoliko imate dobru volju. SRS smatra, a vi ste čuli od predsednika Odbora za zdravstvo, gospodina dr Paje Momčilova, na šta vam sve ukazuje i na šta su vam ukazali poslanici SRS. Vi to nećete moći kritički da očekujete od poslanika vladajuće koalicije. Oni ne smeju da vas kritikuju. Oni su u koaliciji, a ustvari oni bi trebali da budu ti ljudi koji kritički, ne da budu kritizeri, ne, nego da kritički kažu šta treba menjati. Bilo je čudo, mi smo imali jednog ministra zdravlja, koji je maltene trebao da ode u penziju kao ministar zdravlja. Zato treba ministre menjati, menjati vladu. Italijani su promenili do sad 68 vlada i zato bolje žive, sto puta nego što žive građani Srbije. Hvala vam.
Gospođo predsedniče, dame i gospodo, u ime SRS podneo sam ovaj amandman na član 10, s tim što sam predložio da se umesto reči: "opštinska komisija" u zakonu označi kao jedinica lokalne samouprave. Zašto to? Zato jer opštinska nije jedina u Srbiji, jer imate i gradsku skupštinu, a ne samo opštinsku. Prema tome, potrebno je, da bi ovaj zakon bio primenjiv i za gradske opštine i za gradske opštine koje imaju u sastavu opštine kao što je to Beograd, Niš, Novi Sad, itd, mislim da je bilo delotvornije da se ovaj amandman prihvati.
Ono što sam želeo da dodam, to je da česte izmene i dopune zakona ne vode ničemu. Nema nekih vrednosti. Brojni zakoni koje ovaj parlament donosi i ova koalicija nemaju veliku vrednost. Sve je to sračunato da se zadrži vlast po svaku cenu, a da se izmisle nove evropske vrednosti i da mi kao usklađujemo naše zakonodavstvo sa evropskim vrednostima.
Interesantno je to da se predlagač zakona nije pozvao u kojim zemljama EU postoje ovakvi uporedni sistemi koji se predlažu u Srbiji. Nemate nikada mogućnosti, jer to i ne smete da uradite. Kada biste vi sada od 25 zemalja EU uporedili pojedinačno zakonodavstvo, koje se odnosi na lokalne izbore i lokalnu samoupravu, videlo bi se da vi zaista samo pričate o EU, a o tome ni govora nema, da se evropske vrednosti mogu primeniti u Srbiji. Ovo je Srbija, zemlja koja ima svoju istoriju, zemlja koja ima svoj mentalitet, zemlja koja ima svoje običaje, zemlja koja je od moderne Srbije, od Karađorđa 200 godina usklađivala svoje zakonodavstvo za evropskim zakonodavstvom. Ove evropske vrednosti koje vi u zakonu prezentujete i pišete ne znače apsolutno ništa.
Ova vlada predlaže izmene i dopune zakona, a još zakon nije ni stupio na snagu. To je sramota jedne ozbiljne vlade. Kada bi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji, kada bi došlo do izmena ovolikog broja zakona koji još nisu ni zaživeli, a idemo na izmene i dopune zakona? Znate zašto? Zato što nemate one koji treba da napišu dobar zakona. Nemate dobre stručnjake da napišu dobar zakon. Vama zakone pišu pripravnici u ministarstvima. Vama zakone ne pišu ljudi sa stručnim iskustvom.
Kada je u pitanju lokalna samouprava, vi se borite sada da lokalnu samoupravu ponovo osvojite, da dođete na vlast. Ali, dosada smo imali trgovinu na malo, a sada ovim predlogom zakona otvaraju se mogućnosti, bez obzira koja partija gde pobedi, otvaraju se mogućnosti da će biti trgovine na veliko.
To se pokazalo čak u praksi. Posle izbora 2008. godine, u velikom broju opština trebalo je da dođe do raspada lokalnog sistema, ali se koalicije na vlasti na lokalu dogovore kako će putem trgovine da obezbede većinu, da ne bi došlo do raspisivanja novih izbora.
Šta se dešava? Oni odbornici koji su u nekoj stranci, koji su lošeg materijalnog položaja, olako prelaze u stranku koja je na vlasti, ali istovremeno, postavljam pitanje – da li je to korupcija? Čista korupcija. Zašto? Kad deset odbornika u jednoj opštini pređe u drugu stranku i svih 10 odbornika odmah se zaposle, ili u javno-komunalno preduzeće "Zelenilo" ili u Direkciju, ili u grejanje, ili idu kao volonteri, ljudi sa 50 godina zapošljavaju se kao volonteri u gradskoj upravi.
Drugo, osnivaju se poljočuvarske službe i odbornici u toku zime postaju poljočuvari. Nema šta da čuvaju, ali je zato potrebno da ti odbornici glasaju na sednicama skupština i da bi se na taj način donosile odluke o budžetu itd.
Javna komunalna preduzeća su vrlo interesantna za ovu vlast. Sledeća vlast ako bi ovako radila, bez obzira koja politička stranka došla, to je sramota, zlo i naopako. Inače u narodu je veliko nezadovoljstvo. Putujem i sa ljudima kontaktiram. Narod je nezadovoljan, narod nema od čega da živi, narod se žali na dažbine velike, na velike cene, na nezaposlenost, na korupciju i kriminal, od brojnih tih institucija, a evo moram da kažem složićete se, ja neću da vas obmanjujem od 2000. godine do današnjeg dana u lokalnoj samoupravi nije izvršena kontrola, budžetska kontrola od strane budžetske republičke inspekcije lokalnog budžeta u opštinama.
Vidite, potrebna je kontrola korišćenja budžeta na lokalu. Bez toga nema apsolutno vlasti. Ta je vlast pre svega uzela za pravo da ona vlada i da se skupe tamo 20, 30 ljudi i oni odlučuju o milijardama gde će da se ulože sredstva na lokalu, da li će na puteve, ulice, zdravstvo, školstvo ili kanalizaciju, vodovod, a od zapošljavanja nema ni reči. Svi trče u javna komunalna preduzeća, svi su tamo zadovoljni. E to su feudi političkih stranaka. U jednoj opštini gde je bilo tri stranke koje su bile na vlasti, jedna stranka je izgubila mandat, jer su ove dve stranke kazale – pa nećemo mi sa ovima, ovi zloupotrebljavaju službeni položaj, ovi su kriminalci, pa kažu – evo nađosmo jednog direktora potrošio je u kafanama za šest meseci četiri i po miliona dinara na ćevape i na piće.
To građani više ne mogu da izdrže. Zato lokalnu vlast mora neko da kontroliše. Vlada ne kontroliše ni te institucije, ne kontrolišu lokalnu vlast. Ko kontroliše lokalnu vlast? Niko. Sami sebe kontrolišu, ali građani se ne pitaju uopšte. Koji su to prioriteti na lokalu da bi se morali rešavati u interesu građana. Građanstvo je nezadovoljno, bez obzira gospodo, usvojićete vi ovaj Predlog o izmenama i dopunama Zakona. Neće proći dugo vremena, tražićete ponovo da bude izmenama i dopuna Zakona, ali te izmene i dopune neće doneti nikakav boljitak građanima koji žive na lokalu, koji žive u selima, koji žive u opštinama, u gradovima. Njima neće biti bolje sa ovakvim predlozima – evropske novotarije. Ono što je najveće zlo, hajde da se ugledamo na modernu Srbiju, kako je ona od vožda Karađorđa do današnjeg dana usvajala, pre svega imala svoje principe, svoje metode, svoju politiku, ali je usvajala nešto i od drugih razvijenijih zemalja. Šta ćemo mi sada da usvajamo – američke novotarije? Zamislite, američke novotarije, recimo, u Pančevu, u Jagodini, u Čajetini ili u Surdulici. Kakve američke novotarije više? Pokrenimo se mi. Šta ima Srbija? Srbija ima dobre građane, ima dobru zemlju, ali se plašim da će ova zemlja da bude prodata…
(Predsednik: Gospodine Jojiću, vreme.)
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.
Gospođo predsedniče, dobro sam razumeo mog kolegu koji je prethodno govorio i izneo i osporio neke činjenice o kojima su poslanici SRS govorili.
Ali, ne mogu se složiti da je državni revizor izvršio budžetsku kontrolu u mnogim institucijama ove države. Koliko znam, od 2001. godine do današnjeg dana ni završni račun budžeta Republike Srbije nije urađen, nije izvršio revizor kontrolu.
Šta je problem? Da bi sprečili korupciju i kriminal, zašto nije zaživeo rad DRI? Sećate se pre tri, četiri godine da smo mi tragali po Beogradu, angažovali brojne ljude da nam kažu ima li negde državnog revizora i jedva ga nađosmo u jednoj gore prostoriji na spratu ove skupštine. Njih je bilo četvoro, a niko, Poslovnik o radu i Pravilnik o sistematizaciji stajao je kod ranijeg predsednika Skupštine godinama i nije bio stavljen na usvajanje pred Narodnu skupštinu.
Došlo je do formiranja DRI. Gospodin Sretenović je izabran za direktora te institucije, ali nisu stvoreni uslovi zašto država, odnosno Vlada beži da organizuje bolji rad DRI i da DRI obuhvati 8.500 korisnika budžeta, to nedostaje…i samo DRI treba da izvrši kontrolu…
Koliko ima vremena, molim vas.

(Predsedavajuća: Poslanička grupa 23 minuta je na raspolaganju za dvojicu prijavljenih narodnih poslanika.)

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poslanici SRS su ukazali na bitne činjenice koje se ogledaju u primedbama. Prva primedba, ova izmena i dopuna Zakona nije trebala da dođe u ovo vreme kad se zna da je ovo predizborna godina. S druge strane, treba reći da ovi izbori koji dolaze uveliko se vodi kampanja. Ta kampanja se ogleda kroz poruke i obećanja aktuelne vlasti, odnosno koalicije. Imate situaciju da su mediji okupirani. Sad kad otvorite i pivsku flašu, vi ćete videti nekog iz koalicije na vlasti koja daje veoma lažna obećanja biračima i građanima. Nešto bih rekao u vezi ovog zakona konkretno, s obzirom da na poslednjoj stranici ste naznačili – izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU.

Na 13. stranci poslednji stav, vi ste naznačili i rekli – ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost. Postavlja se pitanje - da li je bilo potrebe da se u obrazloženju pozivate na usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, njihovih država članica, s jedne strane i Republike Srbije s druge strane, tzv. Prelazni sporazum.

Gospodine ministre, poslanici SRS stalno ukazuju kad pred Parlament dođe zakon na usvajanje i razmatranje, da to što se vi pozivate na EU i usklađivanje propisa sa EU, pre svega, treba da imate u vidu da je Srbija uskladila najznačajnije svoje propise i svoje najbolje zakone sa zemljama EU. Nije potrebno toliko se truditi da se dokaže da mi treba da usklađujemo naše propise sa EU.

Uzmite samo od 1945. do 2000. godine koliko je tadašnja država, stara Jugoslavija, uskladila i ratifikovala međunarodnih ugovora i drugih zakona. Videćete da se ovde ponavljaju određene stvari i da je Srbija u sastavu bivše SFRJ i te kako usklađivala svoje zakonodavstvo sa evropskim zemljama.

Gospodine ministre, ja imam u posedu Zakon o izborima iz 1922. godine. Vidite, gospodine Markoviću, kandidatske liste, član 33, a ovo moram reći zbog toga što ste vi napravili veliku grešku, čak ste napravili štetu SRS delimično, ali ste napravili štetu i sebi, jer je SRS prevazišla one pokušaje koji su išli u pravcu da se razbije i preotme SRS. Vidite, u članu 33. Zakona o izborima Kraljevine Jugoslavije kaže se – najdalje 20 dana, odnosno 25 dana pre dana izbora moraju se podneti kandidatske liste nadležnom prvostepenom sudu na potvrdu.

Gospođo predsedavajuća, vidite da je i tadašnje naše zakonodavstvo vodilo računa da se ne dogodi ono što se dogodilo, da je 22 odmetnika otišlo iz SRS i da su na taj način formirali poslanički klub. To nisu mogli da formiraju ni u kom slučaju. Evo, vidite da nije bilo moguće, gospodine ministre, vidite vi da nije bilo moguće, ko nije podneo listu kandidata da taj nije mogao da ostvari ni jedan mandat. Ovo što se dogodilo, to je bio poklon, ali poklon koji je učinjen i njima i ujedno to je bio znak da će eventualno koalicija na vlasti imati dobrog partnera na sledećim izborima. Dakle, još tada zakonodavci iz 1922. godine nisu dozvoljavali krađu, manipulacije, ni ovaj kriminal u izbornom sistemu.

Vidite, to je izborna geometrija, to su sredstava koja se upotrebljavaju da bi se izvitoperili principi, izborna tehnika postojećeg izbornog sistema i obezbedili povoljnim izborni rezultati u korist vladajućih grupa, odnosno partija koje su na vlasti. Ona se uglavnom svodi na prekrajanje izbornih rezultata, tako da se one podešavaju i idu u račun političkoj stranci i političkim strankama koje su na vlasti. Dakle, na taj način, uz pomoć izborne tehnike, izigravaju se principi opšteg i jednakog izbornog prava, a favorizovanjem pojedinih grupa nanosi se šteta građanima koji učestvuju u izbornom procesu. Izborna geometrija ne predstavlja samo sredstvo za čuvanje interesa pojedinih političkih partija, nego služi i za konzerviranje tradicija i običaja za osiguravanje glasova birača u određenim društvenim slojevima, a osobito na veštačko umanjivanje uticaja i političke snage radničkih slojeva, odnosno birača.

Izborna kampanja, po ovom zakonu, i ona mora da se menja. Bez obzira na sve, skrenuo bih pažnju i ukazao gospodinu ministru, ako bi privatizovali javna preduzeća, ne i bili ovolikog interesa ni menjanja ovakvih zakona, ne bi bilo krađe ni trgovine sa odbornicima, ne bi se desilo da jedna koalicija u jednom gradu puca, jer je treći partner izbačen zbog toga što su mu članovi pohapšeni zbog kriminala, ali zato da bi ta koalicija, sada dvojna, ostala na vlasti ona kupuje odbornike. Kako ih kupuje? Kupuje odbornike koji imaju 50 do 60 godina da budu volonteri u javnim preduzećima ili u gradskoj upravi. Zapošljavaju ih u sred zime da budu poljočuvari. Šta da čuvaju u toku zime? Pa, da bi bili odbornici, da glasaju za koaliciju koja je na vlati. Zapošljavaju ih u preduzeća, javna i komunalna, po ugovoru, a ta preduzeća su pretrpana.

Prema tome, trgovina postoji i tu trgovinu treba sprečavati, ali ovog kriminala u izbornoj kampanji ne bi nikada bilo kada bi se privatizovala javna preduzeća i kada bi bio donet zakon. Kada direktor javnog komunalnog preduzeća ili starešina u organu uprave zaposli odbornika, vi imate u jednom gradu njih deset koji su prešli da pruže podršku DS i DSS, ali su svi zapošljavani. Kažem vam, oni ih zaposlili i u zelenilo i u grejanje i u upravi, volonteri, ponavljam, čak i poljočuvari

da budu u toku zime, ali samo da imaju apanažu, tj. da budu plaćeni. Vidite sada, šta je problem? I oni građani koji su u nekim strankama siromašnog stanja nisu zaposleni. Vidite, stranke na vlasti svoje odbornike imaju sve zaposlene, sve ih zapošljavaju na najbolja mesta, dele im velike plate i na taj način oni su obezbedili. Zato sam malopre primetio da je jedan govornik rekao – iz naše stranke ne ide niko. Što bi išao kada je plaćen, ima platu, primljen na radno mesto koje nikada ne bi mogao da dobije da nije postao odbornik i da nije bio kupljen. Taj nikada ne bi mogao da dođe na radno mesto.

Prema tome, siguran sam, kada bi se javna preduzeća privatizovala bilo bi manje kriminala u ovoj oblasti, bez obzira koja bi to stranka bila na vlasti, ali bi bilo manjeg broja slučajeva gde dolazi do ovih transfera i preletača. Hvala.
Gospođo potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, država Srbija i njena Vlada mora da prestane da ignoriše stvarne potrebe bezbednosti naše zemlje. Vojska Srbije mora da se izvuče iz gubitničkog mentaliteta i da se našoj vojsci mora vratiti pobednički mentalitet koji je kroz istoriju njoj bio i svojstven.
Gospođo potpredsedniče, da bih objasnio o ovim savezima i o ovoj temi koja je na dnevnom redu, govoriću kroz istoriju kako je to išlo i kako su naše vojskovođe kroz istoriju …
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, molim vas o temi dnevnog reda, a o istoriji onoliko koliko je vezano za odredbe Sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala 1. oktobra 2008. godine, a Skupština trenutno ima u zajedničkom jedinstvenom pretresu za ratifikaciju.)
U redu je, ali je u vezi sa temom, pa bih želeo to, jer možda neću moći sve da objasnim sve kako valja i možda me nećete razumeti.
(Predsedavajuća: Možda vi nećete moći da objasnite, jer ja ču morati da primenjujem Poslovnik Narodne skupštine.)
Molim vas.
Vidite, 28. juna ove godine je utvrđen dnevni red, između ostalog, bila je i ova tačka koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, sa predlogom da se uzme u raspravu.
Vidite, 28. juna 2011. godine je trebala da bude promocija svih onih događaja koji su se događali, a vezano za naše buduće i sadašnje saveznike. Na Vidovdan 1389. godine se desio Kosovski boj.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, jako vas molim da, uz Sporazum, odnosno ratifikaciju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju koji je Vlada potpisala 1. oktobra 2008, da ni na koji način ne možete u svom izlaganju dovesti u vezu sa tim sporazumom iz 1389. godine. To nije tema dnevnog reda. Jako vas molim o temi dnevnog reda.)
Vidite, gospođo potpredsedniče, radi se o saveznicima, radi se o Severnoatlantskom savezu. Radi se i o svim vezama i događajima koje je bivša i sadašnja država imala sa tim savezima. Nužno je objasniti i dovesti u vezu – da li je o vo trebalo da se nađe na dnevnom redu ili ne.
Dozvolite mi da kažem da je ova tačka dnevnog reda trebala da bude skinuta , zbog toga što je i sam predlog nejasan, neprecizan i po njemu se stvarno ne može detaljno postupati.
Šta kaže Sporazum po mišljenju predlagača? U uvodnom delu, sporazumne strane – NATO i Srbija, postigle su saglasnost o gubljenju suvereniteta države Srbije, slabljenje odbrambene moći zemlje, gubljenje sopstvene političke samostalnosti, a to upućuje državu Srbiju u neokolonijalistički položaj prema NATO i njenom renomeu u svetu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, citirate stvari koje ne pišu u Sporazumu. Molim vas da ne obmanjujete javnost. Ako ćete citirati Sporazum, onda mora da bude citat iz Sporazuma. Ako ćete elaborirati svoj stav, onda ne možete to objašnjavati Narodnoj skupštini i građanima Srbije, da je tekst iz Sporazuma koji je u pretresu, molim vas.)
Dozvolite, držim se Sporazuma. Pratite i jedan i drugi tekst, pa ćete se i uveriti.
Naime, naša Vlada daje javno do znanja po ovom sporazumu da se mi kao samostalna zemlja obavezujemo po ovom sporazumu na konsultacije sa NATO. Da li je to tačno i da li to piše u sporazumu? Piše. O ovim našim političkim i bezbednosnim pitanjima po odbranu zemlje, to znači da se mi obavezujemo po ovom sporazumu, da od NATO tražimo i dobijemo saglasnost za sva politička i bezbednosna pitanja.
Šta dobijamo za uzvrat? Da li će biti časnog reciprociteta? Neće. NATO neće od države Srbije tražiti saglasnost za ma koje političko ili bezbedonosno pitanje. To je ono što SRS smatra konkretno. Ovakve uslove prema ovom sporazumu smo imali u nedavnoj istoriji, kada je Hitler iste uslove postavljao svojim partnerima.
Šta sada naša Vlada misli? Da će NATO tražiti naš politički i bezbedonosni stav za akcije širom sveta, od Vijetnama, preko Avganistana, Iraka do Libije? Još gore, dajemo obavezu da dostavljamo sve državne poverljive informacije od interesa za državu NATO.
Postavljam pitanje – koje će ona nama poverljive informacije dostaviti? Iz ovoga se ne vidi, sem o našim kriminalcima i trgovcima droge u svetu. Razumem da će jedino NATO pakt te podatke nama davati. Čak nas i potceniše i obavezaše, da takve naše poverljive informacije dostavljamo i drugim zemljama Evrope.
Postavljam pitanje u vezi ovog sporazuma – kroz koje će forme i metode NATO štititi bezbednosne informacije koje budemo dostavljali članicama NATO pakta? Do sada znamo da su te informacije štitili kao i informacije do kojih se došlo od svojih izvora i saznanja, a sada će javno sa njima baratati, kao informacijama od državne, zakonske vlasti.
Predlagač kaže – sve informacije koje dostavljamo NATO-u imaće isti tretman i isti stepen poverljivosti i tajnosti kao i kod nas. Ovo je tako naivno i prozirno, moram reći, kada i laik ima u vidu postupanje i korišćenje poverljivih informacija od bezbednosnih i političkih pitanja u zemlji od čuvanja do njenog korišćenja.
Tako, prema ovom sporazumu, ispada da će NATO čuvati i koristi naše bezbednosne informacije, kao što ih čuva i koristi i naša vlada. Obavezujemo NATO da takve informacije i materijale koristi samo u okviru pojedinih programa i obaveza. Odlično. Pomažemo im, ako će da stvore novo Kosovo i veliku Albaniju od nekih delova države. Mi na taj način ne bi trebalo da pomažemo niti dajemo bilo koji doprinos.
Za naivne se kaže: informacije koje im dostavljamo koristiće samo za svoje potrebe, i to od zemalja koje sprovode svoje planove i programe. Lepo je to rečeno. Dakle, ko ugrožava ovu državu Srbiju, dobiće gotova sva saznanja i podatke potrebne za ostvarivanje toga cilja.
Po sporazumu, Vlada Srbije se obavezuje da svi njeni organi i državljani koji se upoznaju sa informacijama NATO-a budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri. Ta bezbednosna provera će biti po odanosti narodu, a ne interesima Srbije.
Gospođo Čomić, postavljam pitanje: po kojim kriterijumima i koja lica, izbor tih lica će biti obuhvaćen ovom merom i koje informacije da čuvaju, da li o razmeštaju atomskih bojevih sredstava NATO-a, snagama i planovima upotrebe NATO-a, koje planove i u kojim zemljama će se izvoditi? I drugo, ove podatke nikada neće oni nama ustupiti. To je vrlo problematično.
Bićemo upoznati gde su ugroženi njihovi interesi, ko su i gde su uzgajivači droge, ko su pljačkaši, vrednosti zlata, od Japana pa nadalje, ko su teroristički izvršitelji ili telohranitelji bosova u svetu i dr.
Šta spada u lojalnost građana Srbije prema NATO-u? Koji će biti upoznati sa nekim njihovim informacijama? Tu uopšte nema detaljnog i preciznog odgovora niti obrazloženja.
Formiranjem i ozakonjenjem već postojeće kancelarije NATO-a u Srbiji pod upravom generalnog sekretara NATO-a, sve nam govori da će lično da štiti i sprovodi svoje planove i interese u Srbiji, a na kašičicu upoznavati nas sa njihovim podacima. Ovo govori da ništa bitno nećemo dobiti, jer će uvek imati izgovor "da njihovi strategijski podaci nama nisu potrebni".
Teško pada saznanje da će Vlada Srbije odrediti telo koje će razmenjivati informacije i druge osetljive veze sa kancelarijom NATO-a u Srbiji. S ovim NATO formira i svoje istureno komandno mesto u Srbiji, mimo volje naroda, a ova Skupština da li treba da usvoji ovaj dokument i ovaj predlog zakona, ostaje kao pitanje, diskutabilno i veoma sporno.
Ovim sporazumom ministar je demobilisao neke zakonske i ustavne organe iz njihove nadležnosti i njihovog rada. Neka ministar Šutanovac obrazloži koja je sada uloga naših vojnih atašea u inostranstvu i da li su nam oni svrsishodni, a vi znate šta su vojni atašei. Koji bezbednosni dokumenti su od interesa za zemlju? Možemo sada uraditi i da ne obelodanimo NATO-u. Koje materijalne i druge pripreme zemlja Srbija može da vrši a da ne upozna članice NATO pakta? Kakve odbrambene mere Srbija može da planira i da ne upozna NATO? I to je sporno. To je vrlo opasno. Koje vojne i političke pripreme zemlja može da izvodi bez znanja NATO-a? Mi izvodimo neko veranje po zidovima, hvatamo navodne teroriste, oslobađamo taoce, dok članice NATO pakta izvode bataljonske, pukovske, brigadne vežbe - napad, odbrana, bojeva gađanja, dakle vođenje rata, dok mi to ne radimo. Izgleda da to nama ne treba, sem ono sa pitomcima na Pasuljarskim livadama.
Dakle, sigurno je da ovaj sporazum i ovaj zakon, ukoliko ga parlament bude usvojio, njime se dovodi u ozbiljno pitanje bezbednost Republike Srbije, njene teritorije i njenog suvereniteta. Njene oružane snage ne mogu ovako biti tretirane i sa ovim novčanim sredstvima koje im Vlada dodeljuje, sigurno je da odbrana zemlje ne može biti podignuta na viši nivo.
Zbog toga, da dodam samo, gospodo iz ministarstva, treba vojsku pre svega bolje organizovati, treba vosci pomoći, treba one nekretnine koje tamo propadaju, a velike su vrednosti prodati, obezbediti borbena sredstva vojsci Srbije, obezbediti oficirima i vojnim licima odgovarajući standard i plate i stanove i na taj način Srbija može bez NATO pakta da organizuje odbrambene snage kao što je to radila Srbija i 1914. godine, i 1918. godine, 1941. godine i da ne nabrajam bitke, pošto mi potpredsednica nije omogućila. Žao mi je a baš sam bio spremio veoma važne podatke koji se odnose baš upravo na našu vojsku, na borbenu gotovost, na organizaciju i opremu. Hvala vam.