Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8548">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je na dnevnom redu ovaj predlog zakona, on je usko povezan za javna komunalna preduzeća u celoj Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam dobio jedno pismo iz Zaječara, koje je upućeno Ministarstvu finansija Republike Srbije, Sektoru za budžetsku inspekciju i reviziju i Odeljenju za budžetsku kontrolu. Ovo pismo je poslato u vidu prijave zbog falsifikovanja budžeta za 2005. godinu, niza spornih odredaba o izmenama budžetskih pozicija, trošenja tekuće budžetske rezerve i krajnje neracionalno trošenje budžetskih sredstava u opštini Zaječar.
Ovde ima više potpisanih koji su uputili, ima ih čak i ispred određenih stranaka. Potpisali su predstavnici ispred četiri ili pet stranaka. Što se tiče Južnobanatskog okruga i kada je u pitanju Pančevo.
Pančevo je, dame i gospodo, peti grad, odnosno peta opština po visini budžeta. Budžet opštine Pančevo iznosi 2.370.000.000 dinara. Na ovo treba dodati 177 miliona, što je Republika izdvojila. Pored toga, ovde treba dodati sredstva koja se od privatizacije izdvajaju i ostavljaju lokalnoj samoupravi na teritoriji AP Vojvodina. Zatim, ekološka taksa koja se u stotinama miliona u toku jedne godine ubira u ''Rafineriji nafte'' u Pančevu, ''Azotari'' u Pančevu i ''Petrohemiji''. To je jedini grad koji ima takvu ekološku taksu, a sredstva su izuzetno velika.
Kontrolu i kretanja ovih sredstava u opštini Pančevo za poslednjih pet godina budžetska inspekcija nije izvršila, da li se ta sredstva namenski koriste. Donete su odluke koje su se odnosile konkretno na određene investicije, pre svega na kanalizaciju, na asfaltiranje ulica, gasifikaciju i druge objekte kapitalne investicije.
Međutim, dame i gospodo, imamo saznanja da su sredstva iz budžeta opštine Pančevo usmerena kod nekih banaka, ali pod kojim uslovima, to nama apsolutno nije dostupno i nije poznato.
Ako se ima u vidu da je inflacija skoro 20 posto, treba je priznati, ona je faktički takva kakva i jeste u tekućoj godini. U narednoj godini inflacija neće biti ništa manja.
Znači li to, ako je neko dao ova sredstva u banku, da će ta sredstva biti obezvređena za najmanje 40 posto? Šta znači da će kapitalne investicije, koje su trebale ove godine da se izvedu na teritoriji opštine Pančevo da se otpočne sa tim investicijama i radovima u aprilu i maju iduće godine?
U pitanju je ogromna materijalna šteta. Tražim od Ministarstva finansija da pošalje pod hitno budžetsku inspekciju da utvrdi pravo činjenično stanje i da obavesti građane opštine Pančevo da li su ta sredstva usmerena u pravcu kako to predviđa Zakon o budžetskom sistemu ili nisu. U to sumnjamo i zbog toga i tražimo da bude obaveštena javnost, jer ponovo kažem da se ne vidi ništa gde su sredstva, a peti je grad u Republici. Posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, Pančevo je sa najvećim budžetom u Republici.
Mogu vam reći, ako se prođe Republikom Srbijom kroz gradove kao što je Kikinda i drugi gradovi, videćete da se tamo gradi, ali moram vam reći da u Pančevu gradnje nema. Nema investicija, a ne zna se gde su pare. Ako su one usmerene tamo gde bi trebalo da budu usmerene, tražimo da se to utvrdi i da se konačno posle pet godina obaveste građani opštine Pančevo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. Predloga zakona, ministar, na predlog direktora uprave, uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta.
Drugo, odlučuje o stručnom obrazovanju, osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih u upravi. Treće, utvrđuje pravila ponašanja zaposlenih u upravi. Četvrto, utvrđuje poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću. Peto, uređuje druga pitanja u skladu sa zakonom.
Ministar, na predlog direktora uprave, propisuje metodologiju za izvršenje poslova koje obveznik vrši u skladu sa ovim zakonom, način i rokove u kojima je obveznik dužan da obustavi upravu u transakcijama iz ovog zakona, kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni upravi da prijave gotove transakcije u ukupnom iznosu preko 15 hiljada evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti.
Dame i gospodo, u ime SRS uložio sam amandman da posle člana 13. treba dodati član 13a, koji glasi: "Za predsednika i članove Komisije ne mogu biti birana lica koja su pravosnažno osuđivana za krivična dela iz oblasti zloupotrebe službenog položaja, privrede i oblasti finansijskog poslovanja".
Manjkavosti ovog predloga zakona upravo se ogledaju u tome što SRS smatra da lica koja treba da uđu u sastav komisije, a ne uprave, treba da budu lica koja nisu osuđivana za krivična dela iz oblasti finansijskog kriminala. To je jedan od osnovnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju članovi komisije, a ne uprave, kako je to predloženo.
Ovim amandmanom bi se sprečila mogućnost da za člana komisije bude birano lice koje je u svojoj profesionalnoj karijeri činilo krivična dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Zbog toga predlažem da u danu za glasanje narodni poslanici usvoje ovaj amandman, jer u tom slučaju nećemo imati kriminalce u upravi, odnosno komisiji, imaćemo časne i poštene ljude kojima treba poveriti ovakve zadatke jer je to izostalo u Predlogu zakona. Postoje brojne evidencije, između ostalog i kaznena, tj. kriminalistička evidencija koja se vodi kod MUP. Prema tome, te osnovne parametre, pokazatelje i podatke treba koristiti kada se biraju i postavljaju lica u komisiji za pranje novca.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SRS, gospođica Nataša Jovanović je detaljno dala obrazloženje zašto je SRS predložila da se ovaj član briše.
Ono što bih imao da postavim kao pitanje predlagaču ovog budžeta, pošto se radi o Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, trebalo bi da usledi ovde izveštaj o tome koji su rezultati postignuti u tekućoj godini. S druge strane, trebalo bi da poslanici čuju i predlagača u odnosu na razdeo 31, pozicija 423, koja se odnosi na usluge po ugovoru. Na usluge po ugovoru predviđeno je 17 miliona.
Tražimo odgovor gde ide tih 17 miliona, na koje usluge? Da li to možemo smatrati ili čak, u novije vreme, prihvatiti da li su to usluge pratnje? Ako su usluge, mora da bude obrazloženo na šta se te usluge odnose, da se specificiraju.
Drugo, troškovi putovanja, zatim, tekuće i povremeno održavanje, materijal, plate. SRS ima primedbe i zato smatramo da je ovde trebalo podneti jedan detaljniji izveštaj i obrazložiti na šta se sve to odnosi. Naročito, mi kroz ovaj budžet vidimo brojne nelogičnosti, da se provlače ogromna sredstva poreskih obveznika, kada je u pitanju namena, kao što su specijalne usluge i usluge po ugovoru.
U ovom obrazloženju celog budžeta nema dovoljno ubedljivog tumačenja na šta idu tolika sredstva. Specijalne usluge ili usluge po ugovoru idu i do 40 miliona. U tekućoj godini specijalne usluge iznose u budžetu 42 milijarde dinara.
Za 42 milijarde dinara može da se kupi 12.000 traktora srednje klase, da se poklone poljoprivrednicima u ovoj godini.
Poljoprivrednici u našoj zemlji iovako teškom mukom obrađuju poljoprivredno zemljište i oni nam proizvode hranu. Valjda su ti poreski obveznici, naši poljoprivrednici, zaslužili da im država nešto pomogne i da im to učini u vidu jednokratne pomoći.
Fondovi, agencije, administracija koja je namnožena, ako smo imali u administraciji prošle godine 11.000, odnosno 2000. godine, 5. oktobra imali smo 11.000 zaposlenih u administraciji, ako imamo sada 33.000, to je previše. Ide mnogo na administraciju. Recimo, racionalizacija budžeta treba da bude izvršena do te mere da je ona jasna i da je poznata svima koji daju dotacije za ovaj budžet. To znači da poreski obveznici treba da znaju gde idu njihove pare.
Ako se te pare pretežno usmeravaju tamo gde nije nužno, a nužno je pre svega poljoprivredi, invalidima, penzionerima i socijalno ugroženima, smatramo da ovaj budžet treba da pretrpi brojne izmene i zbog toga sam i predložio u ime SRS da se ova odredba i ovaj član brišu, a da se usvoji ovaj amandman SRS.
Dame i gospodo, budžet Republike Srbije bi trebalo da odražava jednu ravnotežu između prihoda i rashoda. Međutim, ta ravnoteža nije postignuta Predlogom ovog budžeta.
Dame i gospodo, u prvom delu bih želeo samo da napomenem da mi nije jasno, jer smatram da se iza ovoga može kriti svašta. Korišćenje roba i usluga iznosi 22 milijarde dinara. Postavljam pitanje kakve su to robe i kakve su to usluge? Ako su te usluge, da vidimo da li se one mogu pročitati negde i da li se mogu prezentirati poslanicima Narodne skupštine.
Ako bi se poljoprivrednicima izdvojio ovaj iznos, poljoprivrednici bi mogli da kupe oko 8.000 traktora srednje klase, a te specijalne usluge bismo mogli jedne godine da preskočimo, jer imamo iz prethodnih godina usluga. Ali nema ni reči o tome gde su te usluge; ko je te usluge pružao, da li su to bile obične usluge, po ugovoru, po kakvom ugovoru, da li su to bile specijalne usluge, da li su bile specijalne usluge u zemlji i inostranstvu, da li su to bile specijalne usluge za partije pojedinih pripadnika itd?
Ono što bih želeo opet napomenem, na strani 8. – Tužilaštvo za ratne zločine. Vidite koliko je ovde izdvojeno sredstava - 41.274.000 za Tužilaštvo za ratne zličine. Da li to znači da mi treba da imamo jedno tužilaštvo koje treba da bude produžena ruka Haškog tribunala i da goni Srbe po Srbiji, da goni one koji su branili našu zemlju u toku napada i okupacije?
Znamo da su neki u to vreme, posle 5. oktobra, prikupljali brojne podatke, koristeći podatke čak i BIA, odnosno MUP, javne i državne bezbednosti, prikupljali podatke da bi optužili naše nevine građane i one koji su doprineli da se zemlja brani u najtežem trenutku sa 19 najmoćnijih zemalja sveta, sa kojim se suočila.
Mislim da u ovom delu nije bilo osnova da se predviđa ovolika stavka za ove izdatke. Koliko ih tamo radi? Kolike su im plate? Šta će oni raditi, kada se već zatvara, takoreći, i Haški tribunal? Naravno da očekujemo oslobađanje prof. dr Vojislava Šešelja, jer nema nijednog relevantnog dokaza zbog čega bi on trebalo da bude u Hagu.
Optužnicu protiv njega pisali su oni koji su ovde i znamo ko je sve učestvovao u njoj, u toj sramnoj optužnici koja nema nijedan dokaz. Držao je vatrene govore, eto to vam je sve.
Kada pogledate korisnike budžetskih sredstava na strani 12. – kancelarija za saradnju sa medijima, 44 miliona. Kada pogledate na istoj strani – Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, 49 miliona; Savet za borbu protiv korupcije 10 miliona; Služba za upravljanje kadrovima 5,8 miliona.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane su ovde zaista sasečeni, do te mere, da neće moći obavljati svoju funkciju za koju su osnovani u našoj državi. To su najznačajniji resori u našoj državi. Ako uporedite Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova sa Ministarstvom finansija odmah ćete uočiti bitnu razliku jer je budžet Ministarstva finansija prevelik. U Ministarstvu finansija predviđeno je za usluge po ugovoru, tekuće usluge i specijalne usluge oko 700 miliona. Kakve su to usluge, zaista nije jasno?!
Nije jasno zašto Ministarstvo finansija ne kontroliše lokalnu samoupravu i budžetske korisnike. Navešću vam, opština Pančevo ima blizu 2,5 milijarde dinara za tekuću godinu. Nije bilo budžetske inspekcije, ne znamo gde su pare. Čujemo da su neke pare deponovane u neke banke! Donete su odluke za investicije, kanalizaciju, vodovod, gasifikaciju, za opremanje škola, ustanova. Nema para! Ko je dao pare i u koju banku?
Ako je tačno da imamo veliki broj poreskih službenika i činovnika, a došao sam do podatka da je među hiljadama ljudi koji naplaćuju poreze, a da imamo samo 27 budžetskih inspektora, moram vam reći da Ministarstvo finansija mora podneti izveštaj za lokalnu samoupravu, pogotovo javna preduzeća, da prekontroliše gde su pare koje se koriste po Zakonu o budžetskom sistemu. Naći ćete sve i svašta na terenu i kod lokalne samouprave, ali to se smišljeno zaobilazi.
Sa druge strane imate sredstva koja su predviđena za zaštitu životne sredine, ali pretežno sredstva idu za plate zaposlenih. Ne idu sredstva tamo gde treba. Uzmite Pančevo, najgoru crnu tačku, svakog dana umire na desetine ljudi. Vidite koliko grobalja sada ima Pančevo, začudićete se. Ne znam koliko sredstava Ministarstvo finansija predviđa za invalide, za penzionere u ovoj opštini, jer Pančevo zaslužuje prioritet.
Potpredsednik Vlade, gospodin Labus, bio je u Pančevu, obećao i rekao da treba dosta sredstva, rekao je čak i cifru 360 miliona evra. Da vidimo gde se troše ostala sredstva. Uvek ću vas podsećati, dame i gospodo, i ministra finansija da mora da se vidi šta će biti sa Pančevom, jer grad od 130.000 ljudi umire.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je ovaj član nužno definisati na precizniji način, to jest uskladiti sa normama generalis legis, a to jeste Ustav, a ovo je lex specialis, ovo je zakon policijski. On se kao takav primenjuje od strane organa uprave. Policija je organ uprave.
U predloženom članu 1. kažete da se može ograničiti pravo građana. SRS kaže da, ali samo izuzetno. To je najosetljivije pitanje. Ograničiti prava građana - samo možemo izuzetno dozvoliti da se to dogodi. To je izuzetak, a ne može da bude pravilo.
Naime, u stavu 3. člana 1. Predloga zakona kaže se: "Prilikom pružanja zaštite, policija pojedina prava i slobode može ograničiti samo pod uslovima i na način utvrđen Ustavom i zakonom." Da, ali opet naglašavam izuzetno.
Ovo što je rekao gospodin Marković, u prvom članu gde se pominje - u demokratskom društvu, to je suvišno u ovom zakonu. Mi sada sebe deklarišemo da smo postali demokratsko društvo od 5. oktobra?
Šta ćemo da kažemo, jesmo li bili demokratsko društvo kada je dozvoljeno da se 12.000 ljudi uhapsi i liši slobode i da uhapšenog nema pravo da vidi ni otac, ni majka, ni brat, ni sestra, niti dete, niti ga može posetiti advokat? Koja su prava u tom demokratskom društvu, a 5. oktobar je rekao, ulazimo u eru novog demokratskog društva? Šta se dogodilo?
U Evropi nije zapisano, niti je viđeno na kugli zemaljskoj da je za tako kratko vreme, po nalogu organa uprave, od nelegalnog organa uhapšeno 12.000 ljudi. Predlagaču je dobro poznato koji su rezultati 12.000 uhapšenih građana. Šta je rezultat toga? Rezultat toga jeste nula. Narušena su osnovna ljudska prava.
Smatramo, ako treba da dođe do ograničenja, da to bude samo izuzetak.
Drugo, smatramo da u prvom članu treba naročito da bude istaknuto da policija i njeni službenici snose punu odgovornost za povredu Ustava i zakona u svom radu. Da li je to suvišno? Nije. To je preventivno upozorenje onima koji primenjuju ovlašćenja.
Dalje, u stavu 4. predlažemo da mora biti takođe posebno istaknuto pravo na obeštećenje. Malopre sam govorio i rekao da je 12.000 ljudi uhapšeno, a nigde se ne govori da li je šteta nadoknađena tim građanima koji su nezakonito hapšeni. To je razlog što SRS naročito ističe u prvim odredbama i normama ovog predloga zakona, da to bude svakom dobro poznato, pa i onima koji preduzimaju te mere: ako bude pričinjena šteta, mora biti nadoknađena.
Slažem se sa ministrom kada kaže da je to predviđeno u članu 166. Da, ali mnoge odredbe o pravima, merama, zaštiti ljudskih prava, o organizaciji, protežu se u više članova ovog predloga zakona. Ovo nije suvišno, ova predložena norma je sasvim precizna, sveobuhvatna i na odgovarajući način poboljšava tekst zakona.
Sa druge strane, u uporednom pravu, u državi koju ne bih hteo da pominjem, odakle su preuzete neke odredbe, nije ovako definisano kao što je to u Predlogu ovog zakona.
Stoji činjenica da se u članu 1. stav 4. Predloga ovog zakona pominje da se u Ministarstvu, pored policijskih poslova, obavljaju i drugi zakonom utvrđeni poslovi. To se radi i u Vladi i u drugim ministarstvima, ali se posebno ne opterećuje tekst zakona. Služba organa unutrašnjih poslova, tj. policija ima svoju organizaciju, svoje organizacione jedinice i podelu poslova na ovlašćena i neovlašćena službena lica.
Prema tome, SRS smatra da bi bilo potrebno da se ovaj njen amandman prihvati SRS jer poboljšava tekst zakona i na pravi način reguliše ovu odredbu. Hvala.
U svakom slučaju dobro je što je ministar Jočić izvukao zaključak i došao do prave procene, jer bi se razgradila jedna velika sistemski do sada razrađena tehnika što se tiče javnosti i poverljivih poslova koje obavlja MUP. Ovo je izuzetno važno pitanje. Dobro je što je prihvaćen amandman.
Ako imate operativnu obradu nad jednim licem, dozvolite mi da kažem par rečenica, da služba treba da uloži brojne napore i angažuje brojne pripadnike službe koji treba da se angažuju na jednom velikom projektu, gde je u pitanju organizovani kriminalitet, šta ako dođe novinar i kaže - molim vas, u vašem zakonu o policiji piše da vi objektivno i blagovremeno obaveštavate građane. Ministar unutrašnjih poslova ili nadležni starešina kaže - da, tako piše u zakonu; evo, daću vam operativni dosije koji teži pet ili 10 kilograma, uzmite što vam treba i što je za vas interesantno. Šta se dogodi? Cela stvar propadne.
Sećate se slučaja Vrhovnog suda, procurelo je da se operativno obrađuje jedan sudija, taj je rekao bližem srodniku, bliži srodnik je rekao svom prijatelju, pukla cela stvar, a operativna obrada se nije odnosila samo na njega, odnosila se na još neke druge ljude. To zna ministar i Ministarstvo.
Prema tome, to je vrlo ozbiljna stvar i treba je urediti, kako je ministar prihvatio, kao što su objasnili gospodin Mirčić i Vjerica Radeta. Boljeg rešenja nema. Sačuvaćemo ugled službe, sprečićemo brojne zloupotrebe i nećemo dozvoliti da se otkriju operativne obrade i dokazi koji treba da budu korišćeni u krivičnom postupku, a objavljivanje podataka treba da usledi nakon pravosnažne sudske odluke. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, policija mora biti precizno organizovana, mora da ima precizna ovlašćenja i dužnosti i obaveze.
Molim vas, u predlogu člana 6. postoje tri stava. Ta tri stava nisu prihvatljiva, po mišljenju SRS, jer na neki način šire mogućnosti za bilo koju saradnju sa bilo kim.
Srpski radikali smatraju, pri obavljanju policijskih poslova, policija sarađuje sa državnim organima, dakle, naglašavam državnim organima; drugo, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim ustanovama i građanima, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, i ovde je sve obuhvaćeno. Kada se kaže - drugim ustanovama i građanima, tu je sve obuhvaćeno.
Ono što je neprihvatljivo za srpske radikale, to je da se na prvom mestu stavljaju nevladine organizacije, a da se građani uopšte ne pominju u Predlogu zakona. Zašto? Bez saradnje građana nema policijskog rada. Pozornik ili vođa sektora ili pripadnici policije koji rade na sektoru gde su određeni, bez saradnje sa građanima i u tom kvartu i u toj ulici, nema ni reči da će postići uspeh u zaštiti Ustavom utvrđenog poretka. Zaštite građana i njihove bezbednosti i imovine nema bez saradnje na terenu i u ulici. To znači da pozornik ili policajac koji je primljen u službu dobija kvart ili ulicu do penzije da ostane, ali da ostane tamo gde je raspoređen, da upozna svakog stanovnika u svakoj zgradi, na svakom spratu, u svakom stanu i u svakom kućnom broju.
Imao sam u praksi pripadnike policije koji su, u ono vreme kada sam radio u unutrašnjim poslovima, imali smo sektorski princip rada, da nam je pripadnik policije bio na sektoru u toj ulici, u tom kvartu, a imao je najbolje rezultate, jer je obilazio od kuće do kuće svoje građane i sa njima ostvarivao neverovatnu saradnju. Ti građani u toj saradnji pružali su mu brojne podatke za rasvetljavanje i otkrivanje brojnih krivičnih dela, pa čak i špijunaže.
Građani su stvorili poverenje u tog policajca do te mere da su ostavljali ključeve od svog stana ili svoje kuće kada odlaze na godišnji odmor i to je jedno uzajamno poverenje. Dakle, ne bi trebalo iz zakona izbaciti nego ugraditi među prve prioritete - saradnja sa građanima.
U stavu 2. u predloga stoji da policija sarađuje i sa drugim organima, ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizacijama, grupama i samoorganizovanim pojedincima. Sada samoorganizovanog pojedinca ne razumem. Kako se on definiše? Kako se taj pojedinac samoorganizovao, ta odrednica ovde stvara veliku zabunu? Nema smisla. Imate, gospodine ministre, amandman na član 6. gde jedan stav sve obuhvata, institucije sa kojima sarađuje policija.
Dame i gospodo, ovaj stav 3. je vrlo problematičan u ovom predlogu zakona. Zašto je problematičan? On je u direktnoj suprotnosti sa glavom XVIII Zakonika o krivičnom postupku.
U odredbi članova 222, 223, 225, 226, 227, 228, 229, do člana 240. Zakonika o krivičnom postupku regulisana su ovlašćenja svih pripadnika službe organa unutrašnjih poslova.
Danas imamo ministra gospodina Jočića; sutra možemo imati drugog ministra, ne daj bože da se borimo za njegovu dušu kada dođe i počne da primenjuje ove mere.
Ne očekujem to od ministra Jočića, ali mislim na nekoga ko može doći da zloupotrebi ova ovlašćenja.
Ne bi smelo da bude u zakonu normirano: nadležnosti ministra za policijska postupanja iz stava 2. ovog člana važe do trenutka kada javni tužilac bude obavešten o krivičnom delu i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem u pretkrivičnom postupku.
To je vrlo opasno i problematično.
Zašto? Neko može biti priveden danas, a da javni tužilac bude obavešten za 10 dana, da ovaj bude odveden u Deliblatsku peščaru ili na Maljen ili Povlen ,ili na Taru, ili u Murtenicu i da bude držan 10 dana, a da javni tužilac ne zna šta je sa licem prema kome se preduzimaju odgovarajuće mere u pretkrivičnom postupku. To je vrlo opasno.
Zbog toga smatram da je ovaj stav vrlo problematičan i zbog toga na njega SRS ukazuje, jer organi unutrašnjih poslova, odnosno ovlašćena službena lica su dužna, kada preduzimaju te mere i radnje u pretkrivičnom postupku, kako ih ovlašćuje Zakonik o krivičnom postupku, u roku od dva sata obavestiti javnog tužioca; zadržati lice najduže 48 časova, obavestiti istražnog sudiju, predati krivičnu prijavu. Šta će biti ako se prekorači to vreme, pa čak bude i po 10 dana?
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
To bi bilo vrlo opasno i činilo bi izuzetak koji bi bio u sukobu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Hvala.
Dame i gospodo, niko ne kaže da treba oduzeti ministru ovlašćenja koja mu po zakonu pripadaju. Ali, da se vratimo ipak na početak ovog člana.
U stavu 2: "Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno poštovanje operativne nezavisnosti policije. Ministar može naložiti policiji da, u okviru svoje nadležnosti, izvrši određene zadatke i preduzme određene mere i da mu se o tome podnese izveštaj".
Upravo govorim da Zakonik o krivičnom postupku daje ovlašćenje pripadnicima organa unutrašnjih poslova da u pretkrivičnom postupku mogu da liše slobode određena lica i da odrede pritvor. Šta se sada događa?
Po ovome, ako bi ovako ostalo, ministar može da naredi: uhapsite tog i toga i dok ne budem odlučio da obavestim javnog tužioca ili ću operativcu naložiti, sada obavesti javnog tužioca; a protekne deset dana od mere koju je policija preduzela. Tu je problem.
Kaže se "nadležnosti ministra za policijska postupanja iz stava 2. ovog člana važe do trenutka kada javni tužilac bude obavešten o krivičnom delu i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem u pretkrivičnom postupku". Ne može, ovo je u direktnoj suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Slažem se da neke stvari treba menjati i u Zakoniku o krivičnom postupku, ali sve dok jači zakon, ovo je legis specialis, a Zakonik o krivičnom postupku za policiju je Ustav, a to znači legis generalis, i u tome je razlika. Policijska ovlašćenja ne mogu biti u sukobu sa ovlašćenjima koja imamo u Zakoniku o krivičnom postupku. Dok ne bude promene Ustava Republike Srbije, dok ne bude promene Zakonika o krivičnom postupku ova odredba je vrlo problematična.
U praksi ćete imati situaciju da policija preduzme određene mere prema određenom licu i u pretkrivičnom postupku i ministar ne bude obavešten blagovremeno.
Prema tom licu se primenjuju mere i čine zloupotrebe, ministar bude obavešten posle sedam dana, on se krije iza ministrovog ovlašćenja i kaže, izvinjavam se, ministre, propustio sam, mislio sam ovako ili onako, molim vas, obaveštavam vas i vi sada obavestite odmah javnog tužioca.
Molim vas, kada policija preduzima određena ovlašćenja u pretkrivičnom postupku, to je detaljno razrađeno, određeno i usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravnim aktima.
Slažem se što je u Predlogu kod ovog člana st. 1. i 2. predviđen, ali stav 3. odudara i on je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Otuda predlažem da se amandman SRS, kako je i predložen, prihvati i ovaj član uredi, i neće biti problem u primeni. Ovome će se suprotstaviti tužioci i istražne sudije, to očekujte odmah. A nije primenljiv. Hvala.
Dame i gospodo, u Predlogu član 9. glasi, samo da se podsetimo: "Ministar podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu Ministarstva i stanju bezbednosti u Republici." Kad? Nema. Dalje, "a radnom telu Narodne skupštine nadležnom za bezbednost, na njegov zahtev, i izveštaj o pitanjima iz njegovog delokruga." Mi pitamo iz SRS šta ukoliko možda nekom ministru sutra, koji neće biti gospodin Jočić, biće neko ko je došao ko zna odakle, iz koje strukture, neće, nekom kabadahiji, pasti na pamet da on dođe pred Skupštinu i da podnese poslanicima izveštaj.
Kakva je demokratija u jednoj državi ceni se po tome kakav je Zakonik o krivičnom postupku i kakav je zakon o policiji. Dame i gospodo, SRS predlaže amandman na član 9. tako da glasi: "Ministar unutrašnjih poslova dužan je da Narodnoj skupštini Republike Srbije najmanje jednom godišnje podnese izveštaj o obavljanju policijskih poslova". Dakle, najmanje jednom godišnje, a Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije i češće na njihov zahtev i zajedničke slučajeve i pojedine slučajeve.
U uporednom pravu nekih evropskih zemalja, parlamentu ministar unutrašnjih poslova podnosi izveštaj i za pojedinačne slučajeve. Da li bi trebalo ministar unutrašnjih poslova da podnese izveštaj povodom jedne iskonstruisane i nepravedne rezolucije koju je izglasao parlament Evropske unije u Strazburu.
Dame i gospodo, da li bi trebalo možda da smetnemo sa uma da je posle te rezolucije u Vojvodinu stigao jedan broj posmatrača. To je prva faza. Druga faza, dolaze naoružani, sa kratkim naoružanjem, da obezbeđuju posmatrače.
Treća faza, dolaze oni sa dugim naoružanjem da obezbeđuju posmatrače i ove sa kratkim naoružanjem. Četvrta faza, dolaze oni sa borbenim vozilima, tenkovima i vrećama sa peskom. Peta faza, okupacija.
Na osnovu onoga što je u rezoluciji, koja se odnosi na navodne povrede ljudskih prava, a to su neke nevladine organizacije isforsirale preko 12% poslanika u evropskom parlamentu, zahvaljujući politici susedne države, njenim interesima, i njenoj propagandi, i njenoj špijunaži i njenim propagandnim satelitima u Vojvodini, koji su nas tako oblatili i ocrnili, pa se stekao utisak da se nad pokrajinom Vojvodinom nadvio crni oblak.
Vidite, i to bi bilo dovoljno da ministar unutrašnjih poslova demantuje, a ima za to dokaze.
Dame i gospodo, ono što se Srbiji i Srbima pripisuje, da su narušena međunacionalna prava nacionalnih manjina u Vojvodini, jeste jedna velika bruka, jedna velika nepravda prema srpskom narodu i prema Srbiji.
Poslanici SRS u tom parlamentu evropskom tumačili su, odbijali su i osporavali su sve te tvrdnje, jer su neosnovane, iskonstruisane, da se samo Srbija i Srbi prikažu kao narod koji tobože krši ljudska prava u Vojvodini.
Što ne izađu ti naši veliki susedi i veliki prijatelji ovog društva da samo iznesu statističke podatke? Imaju problem sa statističkim podacima.
Što ne izađu konkretno, šta se to dogodilo na području Subotičkog okruga, Zrenjaninskog, Somborskog, Sremske Mitrovice, Novog Sada ili Pančeva.
Što ne izađu jednom sa konkretnim podacima? Događaj, mesto i vreme, kvalifikacija. Naravno da nemaju. Zbog toga neće da priznaju da se za jedan dan kršenja ljudskih prava Srba na području južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija više učini nego za pet godina na području AP Vojvodine.
To bi bio dovoljan razlog i predložio bih da ministar unutrašnjih poslova iznese statističke podatke. Da li se može kvalifikovati, ako su se dva momka, jedan Srbin i jedan Mađar ili jedan Srbin i jedan Slovak, ili jedan Slovak i jedan Rumun posvađali oko devojke, ili popili čašu-dve rakije ili piva i potukli se, pod tu kategoriju da se radi o kršenju prava nacionalnih manjina?
Zato je vrlo važno, ovde može da se pomogne Ministarstvu, da se skine anatema sa MUP-a, da MUP krije podatke, da MUP neće, takav utisak nemam kod ministra Jočića.
Pozivam ga, ukoliko ga pozove nadležno telo Skupštine Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Mirčić i ostali članovi svih stranaka koje učestvuju u ovom odboru, da saslušamo informaciju i da se obavesti javnost da je to pala ljaga neosnovano i da je to bezobrazluk onih koji su doneli takvu stranu rezoluciju.
Hvala. Gospodine Zankov, srpski radikali su ponosni što si ti potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Imam zadovoljstvo što ste mi dali reč.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno što je SRS predložila ovaj amandman, da ministar podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu, i to najmanje jednom godišnje. Dakle, najmanje jednom godišnje.
Po odredbi ovog člana, kako ga normira, ministar nije u obavezi da podnosi izveštaj. Nema roka. Uopšte mu nije normirano kada - da li jednom, nijednom, ili više puta.
Kada je u pitanju uporedno pravo, Ministarstvo i ministar imali su prilike da se uvere i da vide da je u drugim državama, pa i u našem okruženju, predviđeno da ministar unutrašnjih poslova podnosi parlamentu najmanje jednom godišnje izveštaj o radu policije, nadležnom Odboru za bezbednost i odbranu više puta na njegovo traženje, a čak u uporednom pravu, posedujem jedan zakon iz jedne države i neću da ga imenujem, predviđeno je i normirano čak i za pojedine slučajeve.
Dakle, i ovaj slučaj o kojem je govorio gospodin Mirčić i ono što je ministar napomenuo nakon našeg podsećanja, dovoljan je razlog da se za pojedinačan slučaj pred parlamentom podnese izveštaj, jer je od opšteg interesa za Srbiju i građane Srbije - da se demantuje i da se odbranimo od zlih namera pojedinaca koji hoće da nas posvađaju.
Hoće mene da posvađaju sa Mađarima, Rumunima ili Slovacima. Nemaju šanse. Imam prijatelje Rumune, Slovake, Mađare. Imam kolege Mađare, sa kojima živim u jednoj mešovitoj sredini i nema nikakvih problema. Što reče Nataša, ima i lepih Mađarica, Slovakinja, Rumunki. Mi smo oduševljeni što su tako lepe i što se s nama dobro slažu.
Pošto je to predviđeno u uporednom pravu, podsećam ministra, da sam ministar unutrašnjih poslova, više puta bih došao pred parlament i poslanike, i obavestio ih kakvo je stanje bezbednosti na jugu Srbije. Podneo bih izveštaj o stanju organizovanog kriminaliteta. Podneo bih izveštaj o tome kakva je sudbina 12.000 građana protivpravno lišenih slobode.
(Predsedavajući: Vreme)
Podneo bih izveštaj koliko je tadašnja vlast nanela štete budžetu Republike Srbije, jer ovih 12.000 građana treba da podnesu zahteve za naknadu nematerijalne štete. To im sledi. Sada Ministarstvo finansija plaća iz budžeta Republike naknade štete koja se kreće u milionskim iznosima.
Bilo bi dovoljno, pogotovo kada se imaju u vidu odredbe člana 7. koje propisuju koja su ovlašćenja i nadležnosti Ministarstva, tu je 17 ovlašćenja i 17 numeracija koje ističu i ugrađuju organizaciju, nadležnost, poslove i obaveze MUP-a.
(Predsedavajući: Vreme.)
Zahvaljujem, gospodine Zankov, baš zbog toga što ste korektni, iako ste srpski radikal, ponosan sam što je Zankov potpredsednik Skupštine.
Naravno da ima i srećni i nesrećnih. Uvređen sam time što moj amandman nije adekvatno protumačen. Ministar unutrašnjih poslova dužan je da Narodnoj skupštini najmanje jednom godišnje podnese pismeni izveštaj. Šta je tu nelogično, da se podnese pismeni izveštaj.
Kao narodni poslanik tražim i predlažem da ministar unutrašnjih poslova podnese izveštaj parlamentu o sledećim događajima i činjenicama. Prvo, usmeni, neka dođe da ga obrazloži: broj prekršaja iz oblasti javnog reda i mira na području Republike Srbije, broj prekršaja iz oblasti saobraćaja, broj mandatnih kazni po javnom redu i miru i saobraćaju, broj krivičnih dela džepnih krađa, prevara, broj krivičnih dela razbojništva, broj krivičnih dela silovanja, broj krivičnih dela sa organizovanim kriminalitetom, broj krivičnih dela sa ubistvima, stanje bezbednosti.
Poslanici SRS ukazuju da niste vratili džip, vlasništvo SRS, koja ima tapiju na to. Prema tome, mislim da je ministar sada razumeo da se pismeni izveštaj dostavlja Skupštini, jer on obuhvata veliki broj podataka, da ministar nije u mogućnosti da usmeno izloži, zapamti i da ga pred poslanicima brani. Verujem da će se i ministar Jočić oko toga složiti i zbog toga smo preložili pismeni izveštaj sa svim podacima.
Ne verujem da bilo ko od poslanika može da zapamti sve podatke ako zatraži parlament. Ovo nije bio usmeren i uperen amandman isključivo na zahteve koji se odnose prema ministru Jočiću.
Za nekog drugog budućeg ministra ne treba ostaviti prostor da sam odlučuje o tome da li će doći pred parlament ili neće da položi računa i izveštaj o tome ko je odgovoran za određene poslove. Amandman je identičan sa amandmanom mojih kolega iz druge stranke. Prema tome, oba amandmana u suštini imaju isti cilj.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođica Jovanović je zaista to divno protumačila i objasnila, pa je suvišno sada ovde ubeđivati Vladu i predstavnika Vlade, jer i sam uveren da ima ovde prostora i ima mesta da se ovaj član 12. ovako uredi kako je predloženo ovim amandmanom.
Naime, u članu 12. imate pet stavova.
Ovo je preopterećenje veliko za jedan zakon. Ako želimo da imamo jedan suštinski, kristalno čist i dobar zakon, ne treba u njega unositi nešto na više mesta, prepisivati iz jedne glave, odnosno iz jedne odredbe u drugu odredbu da se protežu određena ovlašćenja i određeni poslovi.
Ono što je rekla gospođica Jovanović tačno je to. Vi imate u stavu 1. ovoga člana propisano i sve obuhvaćeno. Znači, u obavljanju policijskih poslova policija se pridržava nacionalnih standarda policijskog postupanja (jesmo li tu saglasni – nadam se da jesmo), zahteva utvrđenih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije (nesporno i to je dovoljno), kao i međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija, odnosno koji su ratifikovani i ranije, a i nedavno u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, kao i oni ugovori koje je ratifikovala i sama Republika Srbija kao članica.
Imate suvišno ispisanih stavova koji apsolutno ne poboljšavaju, samo opterećuju tekst zakona.
Nataša Jovanović je predložila da se doda jedan stav, kao što je to ranije činjeno u prethodnim zakonima unutrašnjim poslovima, od 1945. godine pa sve do današnjeg dana predviđena je jedna norma, a i u uporednom pravu. Naći ćete u uporednom pravu slično onome što je gospođica Jovanović predložila da se doda: "Policijski službenik je dužan da u svako doba preduzme nužne radnje radi zaštite života i lične sigurnosti ljudi i imovine".
Smatram da je to u ovom članu trebalo da nađe mesto. Zbog toga smatram da bi ovaj amandman trebalo kao takav prihvatiti, jer on u stvari preciznije određuje i na ovom mestu, a tu mu je pravo mesto, da policijski službenici treba da obavljaju ove poslove. Mada će se ponavljati neki poslovi, ali nije ovako normirano.
Policijski službenik je dužan i kada se nalazi u pozorištu, i na utakmici, i na godišnjem odmoru, i kada je slobodan, i kada je van rasporeda rada, da štiti imovinu i bezbednost građana i da preduzme sve nužne radnje koje u tom pravcu treba da pomognu da se spreči izvršenje krivičnog dela ili neke štetne delatnosti.
Zbog toga ovako, ako ovde ne bude ugrađeno u ovaj član, ostaje mogućnost da bira policajac da li hoće da interveniše sutra ako neko nekoga napada i preti ubistvom ili neće, ili hoće da spreči izvršenje krivičnog dela ili neće. Mislim da ova formulacija ima nekih dodirnih tačaka u drugim odredbama, ali bi ona trebalo da bude precizna ovako kako smo mi predložili.
Dame i gospodo, SRS smatra da nijedan ministar u ovoj vladi, pa bio iz bilo koje stranke, ne bi smeo da ima ovlašćenje da isključivo bude njegovo diskreciono pravo da on daje naređenje za upotrebu jedinica za specijalna dejstva.
Radi se o oružanoj sili. Nije to dobrovoljno vatrogasno društvo. To su specijalne jedinice sa oružanom silom, koje treba da intervenišu na užem i širem području Republike.
Dame i gospodo, bio sam 1981. godine komandir na Kosovu, kada su izbili čuveni i poznati neredi. Znalo se tada ko je doneo odluku da se mogu upotrebiti specijalne jedinice.
Bio sam u sastavu 10.000 policajaca, koji su iz svih tadašnjih republika učestvovali na suzbijanju separatizma i ostalog što je viđeno u to vreme na Kosovu i Metohiji. Imam u tome iskustvo veliko.
Međutim, dati diskreciono pravo jednom čoveku, rekao sam i ponovo ponavljam, bio ministar iz ove ili one stranke, bilo bi pogubno. Odluku za podizanje oružane sile mora da donese Vlada, mora Vlada da odgovara, a ministar unutrašnjih poslova mora predsednika Vlade da hitno obavesti o događajima užih ili širih razmera, gde je neophodno da jedinica interveniše. Hitno se sastaje Vlada, kao u vanredno vreme, u vanrednim okolnostima, donosi odluku i iza te odluke stoji Vlada, a ne pojedinac.
Taj pojedinac može da donese pogrešnu odluku. Šta ćemo onda? On naredi da se upotrebi vatreno oružje na studente, na radnike koji štrajkuju. Šta ćemo da radimo? Neposredni starešina izda naređenje, od strane ministra primio naređenje putem teleksa ili radio-vezom; ovaj izdaje naređenje i šta se događa? Počelo je paljenje automobila, šta će da radi, kao u Francuskoj. Francuska vlada o tome odlučuje. Ne možemo da se ponašamo selektivno.
Prema tome, ne može se dati diskreciono pravo jednom čoveku. Ne bih smeo da prihvatim taj rizik da dam saglasnost za upotrebu specijalnih jedinica. Što se malo istorijski ne vratimo u prošlost? Zašto ne obratimo pažnju šta je bilo sa upotrebom Jedinice za specijalna dejstva - "Crvene beretke". Zašto nam to nije primer i pouka da ne možemo tako dozvoliti nekome, ni generalu Guriju, koji sada telali po televiziji kako je komandovao, šta je ko radio. To je besmisleno, to je nepravedno.
Slažem se da ministar izda uputstvo u tom trenutku za sprovođenje te odluke. Onda bi to bilo u saglasnosti sa mišljenjem i programom SRS. To pitanje je izuzetno problematično i za SRS neprihvatljivo.
Nas iznenađuje da demokrate danas predlažu ovakva rešenja u jednom zakonu, da možemo dozvoliti da nam nevladine organizacije nađu prvo mesto u odnosu na saradnju sa građanima, a bez građana nema uopšte uspeha službe ni javne, ni bivše državne bezbednosti, odnosno sada BIA-e.
Prema tome, verujem da ministar razmišlja o tome da li će takav rizik i odgovornost prihvatiti. Šta će ako ispadnu štetne i opasne posledice po živote ljudi - neko upotrebi vatreno oružje i pobije 100 građana. Šta ćemo? Onda ministar kaže - da, upoznao sam Vladu, Vlada je donela odluku.
Ali, ako ministar da jednu saglasnost i jedno mišljenje, a to mišljenje i tu saglasnost neko izvrši, nastupe štetne posledice, dakle, to je nešto što naš Ustav ne predviđa, a ni međunarodni dokumenti.
Evo vam slučaj Francuske. I oni imaju Šiptare sada. Videli su da im se hiljade automobila pali i gore kuće. Ali, kada su bacali bombe na Srbiju, oni su uživali. Evo, imaju i oni Šiptare tamo, pa neka vide kako da se obračunaju. Zato Vlada i predsednik Republike Širak zasedaju, izdaju naloge kako da se sa teroristima obračunaju.
Mislim da je vrlo rizično da ministar prihvati takvu odgovornost i da sutra bude izložen neprijatnostima. To je naša dobra namera i nije nešto što nije prihvatljivo.
Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe naše stranke podneo sam amandman na član 21. stav 4, gde sam predložio da se reč "devet" zameni rečju "deset". Radi se o izboru direktora direkcije.
Za ovu visoku funkciju, kao što je i funkcija direktora policije za teritoriju Republike Srbije, lice koje pretenduje da preuzme ovu odgovornost, mora da ima najmanje deset godina efektivnog radnog staža na policijskim poslovima.
S obzirom da je ova funkcija u rangu generala, taj kandidat bi trebalo da je praktično radio na svim poslovima u organima unutrašnjih poslova, a poželjno bi bilo da je čak bio i pozornik, vođa sektora, pomoćnik komandira policijske stanice, zamenik komandira, komandir, inspektor, operativac, da je obavljao poslove suzbijanja klasičnog i privrednog kriminaliteta i da je imao ocene "naročito se ističe" u svom radu, a naravno i da ispunjava i posebne uslove koje predviđa zakon.
To je izuzetno odgovorno mesto, mesto koje zahteva operativca, mesto koje zahteva stručno lice, mesto koje zahteva dugogodišnje iskustvo, ali dugogodišnje iskustvo u policijskim poslovima. Poželjno bi bilo da to bude čovek koji je radio na poslovima u organima unutrašnjih poslova.
SRS smatra da bi direktor policije trebalo da bude lice koje ispunjava ove uslove i ove kriterijume, jer on samo tako može da kontroliše rad organizacionih jedinica, svojih pomoćnika, načelnika sekretarijata, komandira, dakle celokupnu razgranatu strukturu policijskih organizacionih jedinica od Republike do opštine.
U tom smislu mislimo da je potrebno ne kao što je bilo predloženo devet, nego da je potrebno najmanje deset godina. I sa deset godina bilo bi dovoljno da je jedan operativac stekao takvo iskustvo i da ima takvu težinu da može da preuzme odgovornost tako odgovorne službe za teritoriju jedne države.
Ovo je malo izazvalo sumnje kod poslanika što je bilo rečeno devet godina. Zašto devet godina, obično ide najmanje deset ili najmanje 15 godina.
Danas sam ukazivao da je ovo legis specialis i prihvatio bih da nešto bude i mimo Zakona o državnoj upravi ako se radi o policiji, ali neku specifičnost, zato što su okolnosti i specifičnosti rada te službe bitne i neophodno je to uvažavati kada se postavlja na rukovodeće mesto direktor policije.
Zato smatram da bi ovaj amandman mogao samo da poboljša tekst zakona. Poštujući ove kriterijume, što pretpostavljam da će Ministarstvo uvažavati, kriterijume koji budu u ovom delu koji se odnose na izbor direktora policije. Ništa nama nije smetalo ni kada je bio načelnik Službe javne bezbednosti za Republiku Srbiju. Možemo postaviti direktora, promenili smo mu samo ime, učinili smo nešto formalno, ali suštinski ne menjamo stvari.
Suštinski će policija na teritoriji Republike Srbije i dalje da goni lopove, da se bavi rasvetljavanjem i otkrivanjem krivičnih dela, da podnosi krivične prijave, i dalje će da održava javni red i mir, obezbeđuje imovinu i lice građana i da štiti Ustavom utvrđeni poredak.
Što su nama iz Evropske unije tako nešto naložili da menjamo, umesto načelnika dajemo ime direktor - vidite, danas sam rekao da mi time ništa ne dobijamo, ništa značajno ni suštinski. Nalažu nam iz Evrope da usklađujemo zakone, pa između ostalog da moramo da redefinišemo Zakon o policiji i da ga usklađujemo. Bilo bi dobro da Evropska unija i Evropska zajednica ne gube iz vida da naša policija nema status i nema materijalni položaj kao što to imaju zemlje Evropske unije.
Evropska unija od nas može da traži da ispunjavamo određene kriterijume i da usklađujemo neke naše propise samo utoliko kada se radi o policiji ukoliko naši policajci imaju 1.000 evra platu, kao što imaju po hiljadu i po ili po dve hiljade evra u Nemačkoj, Francuskoj ili Nemačkoj.
Kada sam nešto spomenuo što se odnosilo na slučaj Francuske i upotrebu specijalnih jedinica, dao bih jednu korekciju svega toga. Rekao bih, eto nesposobna Vlada Francuske da reši međunacionalne odnose i da ne poštuje nacionalne manjine. Nesposobna Vlada Francuske je sebi dozvolila da ima to što ima. Da je rešila pitanje nacionalnih manjina u svojoj državi, kako je to ukazivao Žan Mari Lepen, verujte da Francuska ne bi imala ovo što ima sada.
Ali, Francuska izvršava naloge Amerike i u tome je problem. Amerika je na drugom kontinentu, i šta se nje tiče, ona samo šalje naređenja i traži da Evropa ispunjava uslove, a šta se radi u njihovoj zemlji, to samo oni znaju.
Na američko područje ne može niko da kroči, osim što je bilo onih slučajeva kao 11. septembar. Eto, šta možete, i to se njima dogodilo.
Borićemo se za dušu onih ljudi koji su izginuli, nevinih ljudi, ali kada su u pitanju specijalne jedinice, da sam ministar unutrašnjih poslova ne bih preuzeo odgovornost da odgovaram sutra ako upotrebim specijalnu jedinicu koja treba da interveniše zato što je zatvorenik pobegao iz zatvora.
Zatvorenik koji je pobegao iz zatvora je slučaj gde treba da interveniše redovna policija, policijska stanica. Šta je tu potrebno, jedna patrola ili jedno odeljenje, ali ne da sada policijsku stanicu, sa stotinama ljudi, da angažujem i borbenu gotovost te jedinice da dignem.
Da se ne bi dogodilo to što se dogodilo pre neki dan u Beogradu - čovek je vozio automobil i prošao na žuto svetlo. Zaustavio ga je policajac i izađe suvozač pa kaže: nemojte, molim vas, čovek je išao na žuto svetlo. U stvari, to je bila žena. Policajac kaže - ti dalje tri metra, ti ugrožavaš bezbednost pripadnika policije, nazad tri metra.
Takva policija i takav policajac nam ne treba. Kada je žena ugrozila bezbednost jednog policajca, napad na službeno lice sa tri metra - daljinskim upravljačem?
Zaustavili su dva narodna poslanika i čovek je objasnio: molim vas, imate ispred mene i iza mene na udaljenosti po pet metara vozače. On je rekao - ne, udalji se od policajca, napad na službeno lice. I zove interventnu jedinicu, i dolazi žandarmerija da interveniše, zbog jedne žene što je rekla da je čovek ušao na žuto svetlo.
To su ekstremni slučajevi, ne mislim da su takvi naši policajci. Naši policajci su stručni i dobri, ali nisu nagrađeni za ono što rade. U tome je problem. Zato hoćemo mi srpski radikali da vam skrenemo pažnju, onima koji su nam naložili da sprovodimo direktivu EU, da sprovodimo naređenja EU, treba reći: da, ali gospodo prvo da vidite da li imamo te uslove, da li naša policija ima te plate. Usaglasićemo zakone, ali pod kojim uslovima i kada.
Ne treba prihvatiti sve što nam se sa strane nalaže. Naša policija je bila u svetu priznata, rasvetljavala najteža krivična dela i otkrivala i otkrivaće i dalje. Naša policija je stručna danas, nije to period 1945. godine. Danas je 2005. godina, kada imamo srednju školu, višu, visoku, imamo kurseve i naša policija će da obavlja uspešno poslove i zadatke, ali prema policiji moramo biti odgovorniji. U tome je suština cele stvari.
Između ostalog, kada se donosi zakon o policiji radno-pravni odnos u ovom predlogu apsolutno nije dobro postavljen, ne nudi dobra rešenja, ide na štetu radnika i pripadnika u službi unutrašnjih poslova i policije.
Treba se boriti i ne treba ministar finansija da polazi od toga da li imamo debele ili mršave krave. Jednak aršin za sve, a pred njegovim ministarstvom da bude što manje automobila i voznog parka, da niko ne kaže sutra da li ovaj otvara sajam automobila.