Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada je u pitanju donošenje novog zakona o policiji treba reći da je organizacija i reforma policije u bivšoj SFRJ prolazila kroz različite istorijske i društveno političke okolnosti, počev od 1945. pa sve do danas, s tim što je od 1945. godine pa sve do 1990. godine policija bila uključena u funkciju jedne partije, dakle jednopartijskog sistema.
Reforme policije su usklađivane prema važećim jednopartijskim nalazima, ustavima koji su donošeni još 1945, 1948, 1953, 1966, 1970, 1971, da ne nabrajam godine, kada su vršene reforme policije, ali sve u funkciji zloupotrebe policije u političke svrhe.
Naročito je karakteristično kako je policija, gledano u bliskoj istorijskoj prošlosti, bila u funkciji politike Josipa Broza poznata u periodu prinudnog otkupa 1946, 1948. i 1950. godine.
Mnogima je poznato kako je služba tadašnje državne bezbednosti čupala brkove seljacima i otimala i ono što nije trebalo, da ostane sirotinji da se prehrani.
Reforma policije naročito je doživela udar 1966. godine po nalogu Josipa Broza, Edvarda Kardelja i njemu sličnih, kada su iz službe organa unutrašnjih poslova tada odstranjeni svi kadrovi na važnim mestima koji su bili iz redova Srbije, a na njihova ključna mesta separatisti dolaze, razbijaju državu 1966, 1968, 1971 itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, obračun sa političkim neistomišljenicima je posebno bio karakterističan u period od 1945. godine pa do 1970. godine, kada su se obračunavali sa poznatim Ravnogorskim pokretom generala Draže Mihailovića. Zna se kako su pripadnici Ravnogorskog pokreta prolazili u tom vremenskom periodu.
Zašto ovo danas govorim? Govorim da vas podsetim na prošlost, kako su službe unutrašnjih poslova u prošlosti korišćene u političke svrhe radi očuvanja jednopartijske vlasti. Ovo su bila argumentovana i dobronamerna upozorenja na značaj i nužnost temeljne reforme naše policije.
Ne treba olako pristupiti reformi policije i ovaj zakon usvojiti bez temeljne rasprave u interesu vladavine prava, a rezultat svega toga mora biti da Skupština mora odrediti prioritete i metodologiju reforme policije, kao službe koja mora da obezbedi zaštitu i živote građana, njihove imovine i države.
Ne smemo dozvoliti da se menja forma umesto da se menja suština. Smatram da se mora napustiti politički koncept – pritisci i principi – inače rizičan za reformu policije. Vreme je, posle donošenja novog Zakona o krivičnom postupku, da se reforma, organizacija, ovlašćenja i odgovornost pripadnika policije uskladi sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, zatim Ustavom Republike Srbije i sinhronizuje sa novim Zakonom o krivičnom postupku.
Srpska radikalna stranka je protiv svakog demagoškog ubeđivanja javnosti da su stvari postale mnogo bolje. Ako gledate poslove, zadatke i ovlašćenja policije morate poći od jedne notorne činjenice, policija je oduvek hvatala kokošare, džeparoše, hvatala i hapsila provalnike, razbojnike, kriminalce itd. Nećemo mi ništa sada učiniti novo, niti će se nešto novo dogoditi ako nam je neko iz EU danas poručio da moramo doneti zakon o policiji, a suština se neće promeniti.
Poslovi i zadaci pripadnika službe organa unutrašnjih poslova nekada kako su se zvali i sada policije neće se bitno menjati, ali ono što je bitno treba reći, ako EU želi da se reorganizuje policija i da donesemo novi zakon, ne mogu oni nama davati naloge, a naša policija da ima 15.000 ili 18.000 platu, i da tražimo od naše policije da obavlja poslove samo njima znane, a da u stvari po njihovom konceptu tražimo donošenje nekog zakona, ali za to se nisu stekli određeni uslovi.
Na prvom mestu radno-pravni položaj naše policije nikada nije bio gori.
Zato ministar unutrašnjih poslova mora biti odlučan, spreman da otvori raspravu i da se uhvati u koštac sa onima koji odlučuju o radno-pravnom i materijalnom položaju pripadnika policije. Hoćemo da policija deluje preventivno, da deluje represivno, hoćemo da policija goni kriminalce i organizovani kriminal, ali u prvom redu policija mora biti plaćena.
Policijska ovlašćenja da obavljaju drugu delatnost su apsolutno isključena, pa postavlja se pitanje kako će ti ljudi da obavljaju sa uspehom određene poslove i zadatke koje im država postavlja ukoliko u prvom redu nisu obezbeđeni materijalni uslovi za poboljšanje položaja njihovog i njihove porodice.
Policiju danas angažujemo da radi prekovremeno, tražimo da policija radi u vremenu pripravnosti, u nedelju i subotu, da radi noću, po snegu i kiši, a da policiji nismo obezbedili materijalni položaj.
Policija, koja danas treba da bude jedna od organizovanih institucija naše države, mora biti obezbeđena i mora imati svoj status.
Tražimo odgovornost policije i treba da je tražimo, ali preduslov za to je stvaranje mogućnosti da ti ljudi mogu da obezbede svoju egzistenciju. Ne može se više ovako. Svaka partija koja dođe na vlast, ona se u prvom momentu grabi hoće li da prigrabi policiju, finansije i pravosuđe.
Treba da se dignu ruke od policije i od pravosuđa. Zašto? Ne može se dozvoliti da od jednog ministra finansija zavisi institucija koja je izuzetno važna posle sloma, razbijanja i uništavanja Vojske Srbije i Crne Gore.
Ostalo je sada da nam granicu čuvaju policajci. Dakle, vojska je razbijena, njena sistematizacija, njena formacija je svedena na nulu. Kosovski korpus brojaće više vojnika i biće jači ukoliko se ovako nastavi, kako je to poslednjih godinu-dve dana.
Zato SRS smatra da se mora izvršiti depolitizacija policije, ali organizacija policije, njene nadležnosti i odgovornost moraju biti u skladu sa Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku. SRS je uložila određeni broj amandmana. Ti amandmani se odnose, pre svega, na neka ovlašćenja policije.
Mi u SRS smatramo da ih treba koristiti u borbi protiv organizovanog kriminala i težih krivičnih dela koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku, a radio sam ga 2000. godine sa stručnjacima iz policije, iz državne bezbednosti, iz tužilaštva, iz sudova.
Mi srpski radikali smo u odredbama člana 232. do 237. vodili računa o pravima i odgovornostima svih organa, ali to poglavlje govori o ovlašćenjima policije u pretkrivičnom postupku i u toku krivičnog postupka.
Ako jedan sistemski zakonik predviđa na koji način će se sprovoditi policijska ovlašćenja kada je u pitanju pozivanje, privođenje, zadržavanje, sprovođenje, određenje pritvora, primena mere prisluškivanja i druge tehničke mere koje se predviđaju, sveli smo ih u Zakoniku o krivičnom postupku na minimum, i to u četiri najteža slučaja.
Prema Predlogu ovog zakona, otvara se mogućnost da direktor policije daje predlog, da o tome odlučuje predsednik Vrhovnog suda. Međutim, u Zakoniku o krivičnom postupku je to detaljno predviđeno, prošireno, jer neće samo direktor policije i predsednik Vrhovnog suda učestvovati u određenim operativnim merama ili radnjama. To se spušta na nivo operative, na regiju sekretarijata, opštinskog suda, okružnog suda. U svakom slučaju, ne može biti u neograničenim slučajevima.
Dame i gospodo, ako treba primeniti ciljne mere kako predviđa ovaj zakon, onda treba reći da se u tom pravcu, kada policija preduzima ta ovlašćenja, ima pravo da ih preduzima u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Prema tome, ako treba dati ovlašćenja policiji, ima slučajeva da policija ne može sve da otkrije i rasvetli, to je tačno, na način kako se to propisuje i Zakonikom o krivičnom postupku, ali ako policija sumnja i ima dokaza da se priprema izvršenje krivičnog dela ili da je neko izvršio krivično delo, a treba da se podnese krivična prijava, u tom slučaju operativa treba da radi. Operativa mora da radi i operativnim merama da se obezbede dokazi i dostave nadležnom sudu, jer to što treba da se primeni u pogledu ciljne prismotre, to je put koji vodi krivičnoj prijavi.
Drugo bi bilo da se ovde radi o pitanju prekršaja, da se radi o nečemu drugom, ali kad se radi o onome gde se osnovano sumnja da je neko učinio krivično delo ili da ga priprema i želi da ga izvrši, u svakom slučaju, mora biti uključen državni tužilac. Da bi se sprečile zloupotrebe i da bi se skinuo teret odgovornosti samo sa policije, neka malo gospoda u pravosuđu, tužioci i sudije, rade svoj posao i neka pomognu da sa policijom rasvetle, otkriju i privedu pravdi izvršioca određenog krivičnog dela.
Dame i gospodo, radno-pravni položaj nije regulisan u ovom predlogu zakona na adekvatan način. Kada je u pitanju prestanak radnog odnosa ili naknadne bezbednosne provere, mislim da to nije dobro rešenje. Mi srpski radikali smo uložili određene amandmane u kom pravcu bi trebalo razmišljati da se poboljša tekst zakona.
Nabrojana su ovlašćenja i treba ih nabrojati, da se tačno zna koja ovlašćenja ima policija da preduzme, u kom trenutku i prema kome. Ne treba opterećivati zakon da moramo iz sistemskog zakonodavstva sve napisati, koja sve ovlašćenja treba da imamo kada su u pitanju odredbe koje regulišu ovlašćenja policije.
Dame i gospodo, ako je ovaj zakon imao cilj da se usvoji, potrebno bi bilo videti da li je u okviru Predloga ovog zakona sve što je predviđeno međunarodnim dokumentima, a pre svega, radi se o univerzalnim dokumentima o ljudskim pravima, i to da li je ovaj predlog u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija? Drugo pitanje, da li je u skladu sa Opštom deklaracijom o pravima čoveka? Da li je u skladu sa Međunarodnim paktom o građanskim političkim pravima? Da ne nabrajam druge konvencije.
Da ne bi dolazilo do zloupotreba, u svakom slučaju, treba precizirati određena ovlašćenja, ali istovremeno moram reći, a složićete se svi, da ne bi došlo do zloupotrebe, mora biti ostvarena, a ne samo formalno predviđena, parlamentarna kontrola, podnošenje izveštaja nadležnom skupštinskom telu i podnošenje izveštaja, najmanje jednom godišnje, parlamentu.
Ono što je nužno ponovo istaći i podsetiti, potrebna su rešenja da ne bi dolazilo do zloupotreba koje su učinjene 2003. godine, dame i gospodo, kada je na protivustavan način u Srbiji uvedeno vanredno stanje od strane v.d. predsednika Republike Srbije, kada je od strane policije uhapšeno i privedeno oko 12.000 građana. Prema izveštaju Ministarstva, da je mali broj procesuiran, da je tu bila u pitanju politika, a ne nužnost. Nije zapamćeno u Evropi da je za dva meseca uhapšeno 12.000 ljudi.
Uzmite analizu, koju ste i sami vršili u vašem Ministarstvu, ministre, vidite da su se neki načelnici regionalnih sekretarijata takmičili koji će u to vreme, ondašnjoj Vladi, da podnese izveštaj koliko je koji od njih više uhapsio i svakoga dana teleskom ili depešom javljao ili nosio u Beograd, u Ministarstvo ili u Vladu, koliko je građana lišeno slobode.
Da se to ne bi ponovilo, mora biti ostvarena potpuna parlamentarna kontrola i unutrašnja kontrola, ali ni u kom slučaju prevelika ovlašćenja pojedincima, i diskreciona ovlašćenja moraju biti uređena zakonom. Zato mi srpski radikali smatramo, ako treba doneti jedan takav zakon i ova ovlašćenja o kojima sam govorio, trebalo je u prvom redu onda pokrenuti inicijativu da se izvrše izmene i dopune odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu rad pripadnika organa unutrašnjih poslova, a radi suzbijanja organizovanog kriminala i najtežih krivičnih dela koja ugrožavaju bezbednost i imovinu, i građane Republike Srbije.
Zato ne treba prilaziti donošenju jednog policijskog zakona po porudžbini ili po meri određene mušterije. To ne može. Mi smo protiv toga. Mi jesmo da se poboljša položaj pripadnika policije. Ponovo naglašavam, položaj pripadnika policije, jer je policija ugrožena.
On ne može danas da ide kod komšije da obavlja nijednu delatnost, zato što ga čeka otkaz. Zato smatram, dame i gospodo, da je potrebno razmotriti amandmane SRS i mislim da ti amandmani mogu poboljšati tekst zakona, a u pojedinostima nastavićemo pretres ovog zakona ispred SRS. Hvala vam.

Dame i gospodo, imamo Predlog zakona o prekršajima. Lično mislim, da je ovaj zakon morao biti u celosti usaglašen sa Zakonikom o krivičnom postupku. Njegova sinhronizacija mora biti u celini.
Postupak koji se primenjuje u prekršajnom postupku mora biti identičan postupku koji se vodi pred nadležnim sudom za prekršaje, zapravo, jeste postupak koji bi trebalo da se vodi na identičan način.
Od 305 članova koji se primenjuju, preuzete su odredbe iz važećeg Zakona, u pretežnom delu. Neću ovde da navodim brojeve i članove, jer sam uporedio tekst Predloga zakona sa Zakonom o prekršajima, koji je važeći i koji je donet još 1995. godine.
Moram reći da smo mi i pre Evropske unije i njenog zahteva da usaglasimo naše propise sa Evropskom unijom, usaglašavali naše zakonodavstvo sa uporednim zakonodavstvom, a pre svega zakonodavstvom evropskih zemalja. Naša država je ratifikovala na hiljade propisa i ugovora kojima je preuzela obaveze da usaglasi svoje propise. Još 1994 –1995. godine bilo je 12.000 zakona i propisa koje je naša država usaglasila sa zemljama EU, gde se koristilo i anglosaksansko pravo.
Ovaj zakon je u tom delu kodifikacija, takoreći, prekršajnog postupka koji se vodi pred sudom za prekršaje, a i pred organom uprave. Međutim, mišljenja sam da je trebalo ići na izmene i dopune, jer bi se tu izbeglo prepisivanje odredbi iz važećeg Zakona. Šta je trebalo menjati? Okolnosti i praksa nameću da se propisi moraju, usled promenjenih okolnosti i novonastalih situacija, prilagođavati životu.
Ono što je u ovom predlogu zakona bitno spomenuti – šta se, zapravo, menja? Mi imamo promenu koja je takve prirode, umesto organa za prekršaje, sada imamo sud za prekršaje. Umesto rešenja koje je donosio organ za prekršaje, sada imamo presudu. Kao novinu imamo u ovom predlogu zakona rad u javnom interesu. Pitanje je koliko se ovde usaglasilo sa onom odredbom
Glave XXIX iz Zakonika o krivičnom postupku, koja je izmeštena i koja predstavlja jednu zaokruženu celinu, a odnosi se na postupak prema maloletnicima u krivičnom postupku. Svakako da je i tu izvršena jedna izmena.
Napominjem da smo mi uložili jedan broj amandmana da bi se poboljšao tekst. Pitanje je sada ministra, kao člana Vlade, hoće li prihvatiti ili neće prihvatiti amandmane SRS. Naša je namera bila dobra i mi mislimo da bi neke amandmane trebalo prihvatiti, jer bi se poboljšao tekst i bilo bi delotvornije.
Što se tiče postupka kod suda za prekršaje, mi smo mišljenja da u celini treba da budu primenjene shodno odredbama koje se odnose na Zakonik o krivičnom postupku, da to bude naglašeno, da se u praksi to ne zloupotrebi ili iskrivi u tom pravcu da će sudije za prekršaje shvatiti da je njima zakonom o prekršajima isključivo određen postupak, a nemajući u vidu odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Najvažnije su odredbe Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o prekršajima i zakona o policiji.
To su tri zakona koja, pre svega, pokazuju u jednoj državi kakva je demokratija, kakav je krivični postupak, koji primenjuju nadležni i ovlašćeni, a pre svega sud, kakav je prekršajni postupak, kako se postupa sa građanima i kako se poštuju ljudska prava u prekršajnom i krivičnom postupku i u onim ovlašćenjima koja ima policija.
Dakle, ta tri zakona, po njima se meri stepen demokratije u svakoj državi. Zato smatramo da zakon o prekršajima i zakon o policiji moraju biti sinhronizovani, usklađeni sa Zakonikom o krivičnom postupku. U kojim slučajevima? U slučaju pozivanja građana, u slučaju dovođenja, jer dovođenje samo po sebi kaže da ga je dovela policija. Na osnovu čega? Dovela ga policija na osnovu naredbe sudije za prekršaje, istražnog sudije ili po sopstvenom ovlašćenju ako policajca ovlašćuje zakon o policiji, odnosno doskorašnji Zakon o unutrašnjim poslovima.
Moraju se poštovati osnovna ljudska prava u celini kod zadržavanja, određivanja pritvora. Pozivamo lice ako raspolaže nekim saznanjima da bi nam dalo neke informacije u vezi sa krivičnim postupkom, ali prema njemu primenjujemo poligraf.
Drugo, kada dovodimo lice šest sati pre nego što treba da pristupi pred taj organ koji je izdao naredbu da bude privedeno – u jedan sat noću odlazi se kući, dovodi se čovek, drži se u prostorijama policije i on je lišen slobode. Nije to dovođenje. Onog trenutka kada mu je zazvonio policajac na vratima i kada mu je rekao – pođite sa mnom na osnovu naredbe te i te, on je lišen slobode i on ne može da ide sada na radno mesto, ne može da ide u kafanu, ne može da ide nigde, ima da ide sa tim ovlašćenim službenim licem. Taj čovek džedži šest sati u prostorijama organa koji izvršava naredbu ili svoju ili naredbu suda za prekršaje ili izvršava nalog suda, odnosno istražnog sudije.
Šest sati čovek čeka, ali nema adekvatne prostorije za zadržavanje. Bilo bi dobro kada bi imali u policiji odgovarajuće prostorije u kojima lica treba da budu zadržana. Rokovi oko zadržavanja i privođenja su preveliki. Predviđa se u nekim odredbama da će biti za 24 časa predat licu, od momenta započinjanja privođenja. Ne putuje on iz Minhena, od Subotice do Vranja ili do Preševa, ne treba više od četiri ili pet sati, neka bude šest sati. Šta će 24 časa?
Ogledalo demokratije u jednoj državi jesu upravo zakon o prekršajima, zakon o krivičnom postupku i zakon o policiji. U svakom slučaju, mi ćemo u pojedinostima neke naše amandmane obrazlagati, osvrnućemo se u pojedinostima na one odredbe za koje smatramo da su bitne, što u svakom slučaju ne smatramo da je nepotrebno bilo izmeniti ili dopuniti, a po proceni predlagača donet je Predlog novog zakona. Prema tome, SRS ostaje pri tome da predloži poslanicima ovog parlamenta da usvoje amandmane koje smo podneli.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje koje bi trebalo da postavimo predsedniku Skupštine jeste da li je imao pravo da pred Narodnu skupštinu izađe sa jednim predlogom zakona koji je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i onim što predviđa član 35. Ustava Republike Srbije. Srpska radikalna stranka smatra da je predsednik Skupštine Srbije učinio jedan veliki presedan kada je dozvolio sebi da se predlog jednog neustavnog akta nađe pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Da podsetim i ponovim, mi srpski radikali kažemo da je u članu 35. Ustava Republike Srbije propisano da svako ima pravo na rad. Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja, zaposlenja. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
Po Predlogu ovog zakona toga nema. Ovde se očigledno vrši diskriminacija i ograničava se broj građana koji će sutra biti taksisti, i ne samo taksisti; ovde se otvara mogućnost za brojne zloupotrebe za brojna zanimanja. Gospodin ministar Ilić je dao predlog da se izmeni ovaj zakon. Sada očekujte i onog ministra iz prosvete, onog ministra iz zdravstva, onog ministra za druge resore. Imaju svi pravo da sada kažu – mi sada dajemo ovlašćenja gradonačelniku Beograda da on propiše koliko ćemo imati babica, kuvarica, električara, mehaničara, svih drugih zanimanja, da ne nabrajam.
Ko je ovlašćen u ovom parlamentu da pogazi osnovna ljudska prava, koja su zagarantovana međunarodnim dokumentima koje je ova država ratifikovala? Dame i gospodo narodni poslanici, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja je usvojena, UN su učestvovale u njenom donošenju, Povelja UN, Opšta deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i da ne nabrajam. Zatim, evropski, američki, afrički i drugi dokumenti o drugim pravima. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, američka konvencija, Rezolucija o evropskoj saradnji, Pariska povelja, Evropska konvencija o sprečavanju nepravde; zatim, ustavi sedam zemalja, SAD, Francuske, Nemačke, Italije i da ne nabrajam, kojima su regulisana na odgovarajući način prava svih građana u državi.
Ako se naša država oslanja na evropske standarde i ako prihvata međunarodne pravne akte i ako poštuje one međunarodne pravne akte koje je ratifikovala, onda ne može biti ni reči o tome da se donosi jedan zakon koji će ograničiti diskriminacijom određenih zanimanja. Ako imamo u vidu da smo uveli višepartijski sistem, da imamo gradonačelnike u opštinama Srbije iz različitih partija, desiće se i to da će taksista dobiti dozvolu za rad ukoliko se taj i taj bude učlanio u tu i tu stranku.
Neću da nabrajam koja je to stranka i koja može eventualno sutra biti, ali se otvaraju brojne mogućnosti za manipulaciju i brojne zloupotrebe. Biće taksista, ali moraju doći kod predsednika opštine da potpišu pristupnicu i oni će biti iz jedne stranke.
To neće moći i to ne bi trebalo da se događa i ne možemo dozvoliti da se krše čak i ona osnovna ljudska prava koja su propisana međunarodnim aktima. Dakle, države članice koje su ratifikovale međunarodne ugovore i ove odredbe određenih propisa obavezuju se da poštuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadležnost sva određena prava, pa i prava na rad.
Ministar se smeje, verovatno mu je ovo smešno. Žao mi je, gospodine ministre, ali ja to sebi ne bih dozvolio. Ja bih prvo uzeo ove međunarodne dokumente koje je naša zemlja ratifikovala i ne bih od njih odstupao, pa i neka budem sutra kritikovan od nekoga kome se to ne sviđa. Dame i gospodo, ovi međunarodni dokumenti su to precizirali, ovi međunarodni dokumenti su to utvrdili i mi to moramo poštovati.
Pitanje je, ono što su govorili narodni poslanici Srpske radikalne stranke, ima li reda u saobraćaju. Ne može, gospodine ministre, biti reda ako vaši inspektori za saobraćaj ne obavljaju svoju dužnost. Šta vam se događa na terenu? Izvršite analizu, izađite pred Skupštinu i na Vladu, pa recite – imamo saobraćajnih inspektora na teritoriji Srbije toliko i toliko; da li je to dovoljan broj da vrše kontrolu saobraćaja i da vrše kontrolu i ko ima dozvolu za rad kao taksista i ko nema dozvolu za rad.
Gospodo, inspektori saobraćaja na terenu vam ne obavljaju dužnost kako je to zakonom predviđeno. Lako ćete vi sa onima koji nemaju dozvole za rad. Samo neka vam na terenu radi inspekcija i da se preduzmu odgovarajuće mere.
Ali, ono što su govorili poslanici Srpske radikalne stranke morate imati u vidu, i to – ako Vlada poboljša socijalnu situaciju, otvori nova radna mesta, nema radnika toliko u milionskom broju na zavodu za zapošljavanje, svakako da neće biti ni toliko onih koji će divlje da obavljaju ovu delatnost. Ali, ako imate divlju taksi službu, onda niko ne odgovara i neće se postići krajnji rezultat.
Ovo neće dati rezultate. Apsolutno vam ovo neće dati rezultate, možete da menjate zakon sto puta, praksa govori drugo. Drugo, i cene taksi usluga sigurno će uticati ako se ograniči broj taksista. Zašto? Zato što će biti u prilici samo pojedinci da se upišu u registar taksi službe i da dobiju dozvolu, a veliki broj onih koji nemaju od čega da žive, što su rekli poslanici Srpske radikalne stranke, biće u nepovoljnijem položaju.
Mi srpski radikali smatramo da ovo treba skinuti sa dnevnog reda, ali vam ukazujemo da je ovo protivno Ustavu Republike Srbije, članu 35. Protivno je po svim međunarodnim... Ponoviću, nije na odmet. Mi smo ratifikovali brojne dokumente. Ako je to tačno, ako priznajete, molim vas upozoravamo i skrećemo pažnju da će ovo moći da ide čak i do Međunarodnog suda u Strazburu, jer ako donesete rešenje, odbijete nekoga da ne može da dobije dozvolu za rad, Univerzalna deklaracija o pravima čoveka garantuje da on ima pravo da se obrati i Međunarodnom sudu pravde.
Šta će biti? Pitaće se tamo – dobro, Srbija je kao članica državne zajednice Srbija i Crna Gora potpisala i ratifikovala, zašto vi ograničavate prava što se tiče određenih zanimanja i građani ne mogu da steknu prava na rad. Ovo nije beznačajno. Verujem da neće ni ministar Ilić ovo olako moći da zaobiđe, ako je ovo regulisano međunarodnim aktima. Da, ali to može od danas do sutra, ali ovo nema primene i bićemo suočeni sa odredbama međunarodnog prava.
Ja vam kao pravnik skrećem pažnju i govorim da ovo nije beznačajna stvar, iako se svela samo na dva člana. Otvara prostor i mogućnosti za brojne zloupotrebe u različitim strukturama i na različitim nivoima. Ako je osnovni problem kako da se uredi taksi služba, molim, za to postoji određena služba, postoji policija, postoji ministarstvo i inspektori saobraćaja i neka oni rade ono što im zakon nalaže, a ne da gledaju kroz prste Janku, Marku, da li je iz ove ili one partije. Srpski radikali smatraju da to pred zakonom nije dopušteno, jer srpski radikali smatraju da su svi građani ravnopravni i pod jednakim uslovima imaju pravo na rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da je bilo potrebe iz krivičnog zakonodavstva formirati posebno krivično zakonodavstvo kada su u pitanju maloletnici, kako procesno tako i materijalno.
U odnosu na član 1, na koji je Zoran Krasić uložio ovaj amandman, smatramo da je prava definicija ovog člana da se ne može ni u kom slučaju prihvatiti stanovište da se maloletnik unapred proglašava učiniocem krivičnog dela. To je neprihvatljivo.
Gospodin Šarović je rekao da je u našem pravu prihvaćeno stanovište i načelo prezumpcije nevinosti. Prema tome, ne možemo u prvom članu odmah u odnosu na maloletnike tako njih kategorisati i okvalifikovati kao da su pravnosnažnom sudskom odlukom oglašeni krivim. Zbog toga je potrebno ovaj amandman da se prihvati, jer u odnosu na predloženo rešenje prema maloletnicima ne možemo ih tretirati niti ih treba tretirati učiniocima krivičnog dela.
Prema tome, prava definicija jeste, prema maloletnicima protiv kojih se vodi krivični postupak, vodi se krivično gonjenje, a ni u kom slučaju unapred u ovom predlogu zakona dati definiciju i kvalifikaciju da se radi o učiniocu krivičnog dela, a pogotovo kada je u pitanju primena procesnih radnji.
SRS smatra da je nužno doneti jedan zakon koji se odnosi na maloletnike, ali on se izdvaja iz krivično-pravne procedure u Srbiji u odnosu na procesno i materijalno pravo.
Prema maloletnicima se moraju preduzimati odgovarajuće demokratske mere, a što znači da zakon mora biti human prema maloletnicima.
Kakva je demokratija u jednoj državi, dame i gospodo, ona se ogleda kakav joj je zakonik o krivičnom postupku. S obzirom da se sada iz krivično-materijalnog i krivično-procesnog izdvaja i Glava 29 postojećeg Zakonika o krivičnom postupku, u tom slučaju imamo novo zakonodavstvo koje će regulisati oblast i materijalne odredbe krivičnog zakona prema maloletnicima, a istovremeno reguliše se postupak.
Smatramo da ne možemo prihvatiti i nećemo prihvatiti stanovište da maloletnika treba tretirati od prvog momenta da je on učinilac krivičnog dela. Može se smatrati ili osumnjičenim ili licem protiv koga se vodi krivični postupak. Učinilac je teška kategorija i ne može se prihvatiti, sve dotle on nije učinilac dok pravosnažna sudska odluka ne bude doneta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema predlogu projekta iz člana 57, krivični postupak prema maloletnicima pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike, koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
U stavu 2. stoji: "Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom u članu 53. Zakonika o krivičnom postupku".
Dame i gospodo, u ime SRS, narodni poslanik Zoran Krasić uložio je amandman kojim predlaže da se ovaj član preuredi, jer će se na taj način poboljšati tekst zakona.
U članu 57. stav 3. treba menjati odredbe tako da glase: "Ako javni tužilac za maloletnike ne podnese zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, obavestiće o tome u roku od osam dana oštećenog, koji ne može preuzeti krivično gonjenje, ali ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja zahteva da veće za maloletnike odluči o pokretanju postupka".
Zašto? Narodni poslanik Zoran Krasić smatra, a i ja smatram da je u pravu, da je nužno i potrebno da se pita i oštećeni, kada je u pitanju primena vaspitne mere ili ako je primena postupak prema maloletniku iz krivičnih dela.
Posle stava 3. treba da se doda stav 4. koji glasi: "Ako oštećeni nije obavešten da javni tužilac za maloletnike nije podneo zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, onda u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave odnosno predloga za krivično gonjenje, oštećeni može zahtevati da veće za maloletnike odluči o pokretanju postupka". Dakle, ni u kom slučaju ne treba isključiti oštećenog. I on treba da se pita i on treba da prati postupak i da on u njemu na ovako posredan način učestvuje.
Kao što se vidi, mi ne predlažemo da oštećeni može da pokrene krivični postupak, ali ima pravo da ga prati, da se interesuje šta je bilo i šta učiniti, koja ovlašćenja treba oštećenom dati ako javni tužilac ne preduzme ni jednu meru. U tom slučaju, oštećeni ima pravo da se obrati veću za maloletnike, u konkretnom slučaju to je veće okružnog suda, pošto nadležnost prema maloletnicima sada prelazi u nadležnost okružnog suda, dakle nadležnog veća okružnog suda za maloletnike.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 62. stav 3. kojim sam predložio da se izvrše određene izmene. Naime, za primenu vaspitnog naloga iz člana 7. stav 1. tačka 1) i tačka 3) Predloga zakona neophodan je i pristanak oštećenog, osim za nalog koji se sastoji u poravnanju sa oštećenim i uopšte nekoj vrsti izmirenja između oštećenog i maloletnika.
Pristanak oštećenog je potreban i onda kada se maloletniku vaspitnim nalogom nameće da bez naknade obavlja rad u odgovarajućim humanitarnim i sličnim organizacijama. Ovo je tim pre neophodno, jer je poznato da u našoj zemlji i neke tzv. nevladine organizacije, čija je delatnost čisto politička ili propagandna, a ponekad i špijunska, pokušavaju da se predstave kao isključivo humanitarne organizacije.
Zato smatram da je potrebno da oštećeni i ovde učestvuje i da se njegov pristanak traži, jer kao što sam rekao može nam se desiti da nam maloletnici budu uključeni u neke organizacije ili institucije koje uopšte ne bi mogle da budu primerene da se tamo nalaze maloletnici i da se povere nekome da ih prevaspitava ili da ih vaspitava.
Zato smatramo da je ova odredba koja je predložena prihvatljiva, koja će isključiti svaku mogućnost greške u pogledu humanitarnih organizacija. Kada bi to bilo preko humanitarne organizacije Crvenog krsta – da, ali šta ćemo sa nekim drugim humanitarnim organizacijama, koje su tzv. humanitarne organizacije, a bave se raznoraznim nedozvoljenim delatnostima, raznim posredništvom i mnogim stvarima koje nisu u skladu sa našim pozitivnim zakonodavstvom.
Zato smatram da bi ovaj amandman ministar mogao da prihvati, ukoliko tako proceni. A ukoliko ne, samo ako garantuje da je isključena svaka mogućnost da osim pravih humanitarnih organizacija neće ući maloletnik u neku organizaciju koja može na njega negativno delovati. Rekao sam, za mene bi bilo prihvatljiv Crveni krst. Sve drugo što može imati negativne posledice za razvoj i psihički život maloletnika, pogotovo prema svome svojstvu i uzrastu, to bi trebalo isključiti i smatram da ovo treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 68. stav 1. predložio sam da se izvrše određene izmene. Naime, u članu 68. stav 1. predloženo je da se maloletnik nalazi u pritvoru odvojeno od punoletnih lica. Izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa punoletnim licem, koje na njega ne bi štetno uticalo, a u suprotnom bi usamljenje maloletnika duže trajalo i ostavilo bi štetne posledice po razvoj njegove ličnosti.
Zašto smatram da je potrebno prihvatiti ovaj amandman, koji će poboljšati tekst ovog zakona? Dame i gospodo, dosadašnja praksa i iskustva pokazuju da maloletnik u pritvoru teško podnosi usamljenost, te da se njegova apsolutna izolacija faktički svodi na neku vrstu dodatnog kažnjavanja, jer je inače smeštanje u samicu jedna vrsta sankcije lica lišenog slobode, a to je neprihvatljivo kada se radi o maloletniku i kada se nalazi u pritvoru.
Ovo zabranjuju i međunarodni dokumenti, koje je ratifikovala naša zemlja. U tekstu Predloga nepotrebno se ostavlja mogućnost da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa mlađim punoletnikom, dok se sa druge strane uopšte ne utvrđuju kriterijumi kada je to moguće, te se pored toga uopšte ne ostavlja mogućnost da maloletnik ikada bude u pritvoru sa punoletnim licem.
Ovo nije opravdano, jer nekada postoji mogućnost da maloletnik u pritvoru bude sa punoletnim licem, koje ne samo da na njega ne bi štetno uticalo, već bi moglo u nekim okolnostima i pozitivno uticati. Na primer, neka lica koja su u pritvoru su inače ljudi van kriminalne sredine, kao što je slučaj kod saobraćajnih delikata i dela izvršenih iz nehata. To je bio razlog zbog čega sam ovaj amandman podneo, jer smatram da usamljenje i utamničenje maloletnika ne bi bilo prihvatljivo u ovom trenutku kada se u uporednom pravu i u EU ovakav slučaj i ovakva odredba ne primenjuju.
S obzirom da je maloletno lice u pitanju, a rekao sam kada su nehatna krivična dela ili kada su u pitanju ljudi koji su imali saobraćajni udes, u svakom slučaju ima čestitih i časnih ljudi po tom osnovu koji bi mogli čak pozitivno delovati na maloletnika da ne vrši krivična dela dalje. Predlažemo, kako kaže SRS, da poštujemo i međunarodne dokumente i uporedno pravo, da se i mi jednom oslonimo ne samo deklarativno, nego i u praksi da ga primenjujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Zoran Krasić uložio je amandman da se član 82. briše.
Podnosilac amandmana i ja smatramo da se prema opštim pravilima protiv bilo koje sudske odluke donesene u postupku prema maloletnicima može podići zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je u odluci ili postupku koji joj je prethodio povređen zakon. Nema razloga ponavljati norme i predviđati u istom zakonu u dve posebne glave i u dve posebne kategorije krivičnih sankcija i krivičnih dela.
Nema razloga da se omogućava podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i u odnosu na preispitivanje izrečene kazne ili vaspitne mere.
Ovo je višak u zakonu i mi smatramo da se to po opštim pravilima podrazumeva, da se može podneti po Ustavu i po zakonu zahtev za zaštitu zakonitosti. Prema tome, smatramo da je ovaj amandman ispravan, da je na mestu i da član treba brisati jer opterećuje na dva mesta ista norma. Apsolutno je bespotrebna i na taj način stvara zabludu u primeni materijalnog prava.

Dame i gospodo, formulacija predloženog dela krivičnog zakona, koja se odnosi na član 150. u odnosu na stav 1. i stav 2, izuzetno je problematična. Narodni poslanik Vitomir Plužarević, ispred SRS, uložio je ovaj amandman i ovo je dobar amandman. Ovaj amandman će na svaki mogući način otkloniti kvalifikaciju koja se predlaže zakonom, jer kvalifikacija koja je predložena ne odgovara stručnoj primeni ovog zakona.
Kao što je objasnio Vitomir Plužarević, izraz "učinilac krivičnog dela" kada je u pitanju maloletnik ne može se koristiti u odredbama koje se odnose na krivični postupak. Ono što je rekao Vitomir Plužarević i mi smo usvojili kategoriju prezumpcije nevinosti. Ne možemo unapred okvalifikovati i proglasiti da je maloletnik učinilac krivičnog dela kada nema sudske odluke.
Isto tako ne treba dovoditi u pitanje da se radi o krivičnim delima propisanim Krivičnim zakonom, jer se krivična dela mogu propisivati i drugim zakonima, kao što je sporedno zakonodavstvo koje je kod nas još uvek važeće i u zakonima ostaje kao sporedno zakonodavstvo, mada je prethodni zakonik, o kome je bilo reči, pokušao da izvrši kodifikaciju, da objedini sve krivične pravne sankcije u jedan zakon, koji će biti lakši za primenu i u skladu sa međunarodnim normama i zemljama EU, kao što je to sa Krivičnim zakonikom Savezne Republike Nemačke.
Ovo je dobar amandman. Smatram da ga je dobro precizirao i definisao narodni poslanik SRS Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija glasi: "Svrha izvršenja sankcija je sprovođenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka, zaštita društva od krivičnih dela i izdvajanje učinilaca krivičnih dela iz društvene sredine u cilju njihovog lečenja, čuvanja i osposobljavanja za samostalno staranje o svojim potrebama nakon izvršenja sankcije".
Dame i gospodo, narodni poslanik Zoran Krasić je uočio, sa čim se slaže i poslanička grupa SRS, da nije pravi termin i prava odrednica da je svrha izvršenja sankcija sprovođenje pravosnažnih sudskih odluka. Smatramo, podnosilac amandmana gospodin Zoran Krasić takođe smatra da treba preciznije u zakonu predvideti da je svrha izvršenja krivičnih sankcija osposobljavanje učinioca krivičnog dela, čovečno postupanje, poštovanje njegove ličnosti i dostojanstva da se samostalno stara o svojim potrebama, u skladu sa zakonom i društvenim normama.
Amandman je dobar. Predlažem da ga Skupština prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 12. stav 1. posle reči "vaspitno-popravni dom" dodaju se reči, ono što predlažem da bude, "upućivanje u vaspitnu i specijalnu ustanovu". To je ono što je živelo, zaživeće i biće u praksi kudikamo primenljivije i prihvatljivije. Prema tome, ne bih se složio i ne slažemo se sa predlogom ovog člana i zbog toga predlažemo poboljšanje teksta. Sigurno je da je ova formulacija, predložena ovim amandmanom, dobra i biće delotvornija u primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna grupa narodnih poslanika iz Odbora za pravosuđe imala je priliku da obiđe Centralni zatvor u Beogradu. Tom prilikom smo se uverili da ta ustanova ne ispunjava uslove koje propisuju međunarodni akti, a očigledno je da se nadležnom ministarstvu nije dala mogućnost, niti određena sredstva da se poboljšaju uslovi života i boravka osuđenih lica u tom zatvoru.
Situacija nije ništa bolja ni u okružnim zatvorima, zavodima, kao što su Niš, Mitrovica, Valjevo. Država mora, ako želi da bude demokratska država, ako želimo da se u praksi tako pokažemo, učiniti više, mora se od strane države omogućiti da se te ustanove osposobe i da te ustanove postanu takve ustanove i institucije, jer je to državna institucija. Preko nadležnog Ministarstva za pravosuđe da se omoguće sredstva da se poboljšaju uslovi i izgrade određeni prostori kojih je, nažalost, malo ako se gleda kapacitet ovih ustanova.
Podsetiću vas, ono što i vi znate, da je 12 hiljada ljudi bilo lišeno slobode u akciji "Sablja". Šta mislite kako je bilo tim ljudima u tim kazamatima, odnosno ustanovama? Koliko ih je boravilo u jednoj prostoriji? Kakvi su uslovi? Da li ljudi imaju vazduha u tim ustanovama? Francuska ima 70 ustanova za izdržavanje kazni zatvora. Te ustanove nisu tako pretrpane, do 100 ljudi u tim zavodima boravi na izdržavanju kazne zatvora.
Naše ustanove su preopterećene, ne ispunjavaju međunarodne standarde. U vreme akcije "Sablja" i međunarodne organizacije su imale prilike da se uvere da osuđena lica u zatvorima borave u apsolutno neprihvatljivim uslovima.
Zato smatram da Ministarstvo pravde treba da preduzme odgovarajuće mere, odnosno Vlada Republike Srbije, da se te ustanove urede, opreme i osposobe i na taj način pokažemo jedan human odnos. Kroz poštovanje ljudskih prava on je osuđenik, ali ne može da boravi u samici dva sa dva, čak da nema ni ventilaciju, niti prozor na toj prostoriji.
Prema tome, to je ono što sam želeo da podsetim, da Vlada mora pokrenuti jednu žešću aktivnost da se ove ustanove udostoje i da budu primerene i osuđenom licu.
Smatramo da ovaj amandman, koji je podnet, treba prihvatiti. On je u sklopu ovog predloga zakona. Ostaje da poslanici o tome odluče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 18. st. 4. i 5. treba brisati. Naime, odredbe st. 4. i 5. ovog člana su u svojoj sistematici Predloga zakona sadržane već u članovima 101. i 102. Predloga, pa je stoga potrebno prihvatiti rešenje iz ovog amandmana, jer je pravo rešenje u sistematizaciji jednog pravnog akta, kao što je ovaj koji je predložen.

Dame i gospodo, narodni poslanik Milan Stevović uložio je amandman na član 63. stav 4. i predložio da se posle reči "na osnovu" dodaju reči "ličnih svojstava".
Mada se i u zakonu predviđaju i lična svojstva, mi smatramo da je očigledno da se i u ovom članu, preciznije u stavu 4, dodaju reči "na osnovu ličnih svojstava".
To se odnosi na osuđenike i njihova razvrstavanja, a ne prema svojstvima ličnosti, nego ličnim svojstvima. U stavu 4. se nigde ne govori o razvrstavanju osuđenika na osnovu ličnih svojstava, što predstavlja dokaz da se ipak treba osvrnuti i na ovaj predloženi amandman. Mislim da je amandman na mestu i da ga treba prihvatiti.

Dame i gospodo, na član 81. stav 2. uložio sam amandman i predložio da se ovaj stav briše. Zašto? Smatram da nije humano ni čovečno u ovom vremenu propisivati utamničenje, izricati disciplinsku meru upućivanja u samicu i tako se vraćati u period staljinizma, komunizma i u feudalno doba.