Dame i gospodo narodni poslanici, možemo konstatovati ne samo ono što je rekla gospođica Nataša Jovanović –  kombi-stranka, ali je to bilo vreme kada je bio pun kombi. Međutim, ta stranka je prešla u pik-ap. Prema tome, nešto je manja od kombi stranke.
Drugo, žao mi je što je koleginica upotrebila ovde jedan citat predsednika SRS u Hagu, ne znamo šta je. Rekao je on mnogo štošta, ne samo građanima Srbije koji su gledali i imali prilike da čuju, saznaju mnoge stvari koje nisu znali. Poruke koje je predsednik SRS uputio srpskom narodu su izuzetno bitne za odbranu Srbije, njenog integriteta i suvereniteta.
Istovremeno, skrenuo je svetskoj javnosti pažnju na to sa kakvim se sve problemima, nedaćama i zlom susrela Srbija poslednju deceniju. Prema tome, gospođica je govorila, ali nažalost to što je ona govorila je nepodobno. To znači da se može reći sasvim obrnuto i, prema tome, kako se to kaže u krivičnom pravu, to je bio nepodoban pokušaj.
Dame i gospodo, u članu 87, u stavu 1. predloženo je da se zabranjuje oglašavanje političkih organizacija van predizborne kampanje. Vidite kako ja vidim ovu odredbu. Vidim je tako da će političke stranke koje su na vlasti koristiti medije, elektronska sredstva i štampane medije maksimalno za svoju propagandu, a stranke u opoziciji neće biti u prilici, jer im neće biti dostupna informacija i poruka građanima da je prenesu zbog toga što će biti blokirani. Ovo nema nikakve veze sa izborom narodnih poslanika. Ovde je reč o zabrani u predizbornoj kampanji da se oglašavaju van predizborne kampanje političke stranke.
Zašto? Zašto bi bilo zabranjeno sada jednoj političkoj stranci da izlaže svoj program, da građanima Srbije upućuje poruke, da skreće pažnju, da ih informiše o tome kako radi vlada, kako radi aktuelna administracija. I drugo, šta bi predložili da se u narednim izborima ili što pre raspišu izbori da dođemo do nove stabilne vlasti u Srbiji. Ovo je jedno ograničenje koje apsolutno nije ustavna kategorija.
Gospodo, većine koja usvaja brojne zakone, verujte, pogledajte u praksi, koji su vam sve zakoni sa kojima se hvalite da ste ih doneli, zaživeli. Šta se od tih zakona primenjuje? Donosi se zakon da bi se nakon mesec, dva dana tražila izmena i dopuna zakona. Zašto?
Kada se donosi jedan zakon on treba da važi, da je primenjiv, on treba da štiti suštinu prava, suštinu pravde. Osamdeset ili 100 zakona koje ste doneli, verujte, u praksi sam imao prilike da vidim da je retko koja odredba, osim sankcija koje izričete poreskim obveznicima, apsolutno primenjiva. Nemojte se hvaliti kako su vam zakoni dobri, nemojte misliti da će i ova odredba da zaživi. Ali, moram da vam napomenem i skrenem pažnju da će SRS brojne vaše zakone staviti van snage uskoro, jer poručujem vam da dolaze vanredni parlamentarni izbori koji moraju sprečiti inflaciju, a pored ostalog, i inflaciju ovih zakona i propisa.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivalo se da će novi zakon o državnoj upravi izvršiti jednu redukciju i smanjiti broj činovnika u Republici Srbiji. Međutim, šta se dogodilo? Od 2000. godine imali smo 9.000 službenika u državnim organima. Sada imamo 30.000 državnih činovnika. To utiče na visinu poreza, poreskih obveznika i utiče na sva davanja koja građani treba da izdvajaju u državnu kasu.
Što se tiče pojedinih ministarstava, poslanik Marković je istakao, obrazložio i naveo brojne institucije koje do sada nisu bile poznate u Srbiji i u našoj Republici, a pomenuću da je Momir Marković, naravno, poslanik SRS, rekao i istakao, obrazložio i specificirao sve one funkcije koje do sada u Srbiji nisu bile poznate. Naveo je brojne pomoćnike, savetnike, a ja bih samo napomenuo da Ministarstvo rada, koliko sam saznao, ima devet pomoćnika.
Da li je ovoj državi u tom resoru potrebno devet pomoćnika ministra? Ja mislim i srpski radikali smatraju da je to jedno rasipništvo i neodgovorno ponašanje, da se po svaku cenu zapošljavaju ljudi tamo gde nije potrebno. Imamo inflaciju državnih činovnika i birokratije.
Zbog toga SRS smatra da su sve ove nove institucije, između ostalog i pomoćnici, savetnici, državni sekretari itd, to je sve apsolutno u ovom trenutku za državu preglomazno.
Što se tiče amandmana na član 51. – u Predlogu zakona se predlaže da ministar koji rukovodi organizacionim jedinicama može vršiti nadzor i kontrolu rada pojedinih organizacionih jedinica. Mi smatramo ne da može, nego ministar je taj kome zakonodavac daje pravo i njime se normira i određuje norma i propisuje da ministar određuje, a ne da može, nego određuje koje će organizacione jedinice kontrolisati.
Da li su to sekretarijati, da li je to zavod, direkcija, to je irelevantno, ali je bitno da se određuje koji će ministar koji organ kontrolisati, tj. koju organizacionu jedinicu; da li sekretarijat, da li zavod, da li direkciju itd.
Ono što je u ovom zakonu vidljivo, date su preopširne mogućnosti da se mogu formirati, u okviru ministarstava i drugih organizacionih jedinica, druga tela. Nema ograničenja. Dakle, nema da se može organizovati jedno radno telo. Recimo, pri Ministarstvu finansija direkcija za imovinu ili zavod ili sekretarijat.
Dakle, mi smatramo da je nužno da se ovo preciznije normira i odredi, kako bi se i ministar mogao odgovorno ponašati i imati ovlašćenje i da se njemu daje u zadatak i određuje da on vrši kontrolu i nadzor nad određenim organizacionim jedinicama.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući jednom poslovniku koji je donela većina u ovom parlamentu vidite koliko će poslanika večeras da uzme učešća u raspravljanju o jednom veoma važnom zakonu, o Zakonu o visokom obrazovanju.
Skoro će pet godina otkako je na vlast došao DOS. Sećate se da je DOS obećao da će po hitnom postupku izvršiti reformu visokog obrazovanja i školstva, a proteklo je toliko vremena i na dnevnom redu se nalazi jedan zakon koji treba da uredi visoko obrazovanje u našoj državi.
U ime poslaničke grupe SRS na član 65. uložio sam ovaj amandman i predložio da se u stavu 2. briše odredba. Umesto onoga što je naznačeno u Predlogu treba da glasi: "Fakultet, odnosno druga visokoškolska ustanova vrši izbor svih zvanja nastavnika".
Dame i gospodo narodni poslanici, ko će bolje izvršiti izbor no što će to izvršiti neposredno fakultet?
Nisam siguran da će to moći rektor univerziteta, kome se od strane predlagača sada daje ovlašćenje da on bira nastavnike na fakultetima i školama visokog obrazovanja, umesto da to radi neposredno fakultet. Kolektiv fakulteta i profesori fakulteta najbolje znaju ko je studirao na tom fakultetu, koliko godina i, posebno ono što je govorio Zoran Krasić, sa kojom ocenom je on položio završni, odnosno diplomski ispit na određenom fakultetu.
Imaćemo situaciju da ćemo prerasti u centralizovani način izbora nastavnika na fakultetima, jer će ta privilegija biti data i nju će imati univerzitet, ali ne fakultet. Ovim zakonom, dame i gospodo, nije uređen odnos, na precizan i pravi način, između državnih i pivatnih fakulteta.
Ovde se ne vidi, ukazano je u diskusijama, šta će se desiti da oni koji predaju na privatnom fakultetu, predaju i na državnom fakultetu. Da li će biti isti kriterijum? Da li su isti motivi u pitanju? Neće biti isti motivi i neće biti isti kriterijumi. Zato nije dobro uređen taj odnos, ko može predvati na državnom fakultetu i da li može tada da predaje na privatnom fakultetu? To že se pretvoriti u tezgarenje i imaćemo, kao što sam rekao, dva kriterijuma prilikom ocenjivanja i prilikom davanja ocena studentima.
Ono što sam želeo da posebno ukažem, to jeste da se malo vodi računa o sadržaju predmeta koje treba studenti da uče na fakultetima. Mi danas u praksi imamo slučajeve da pojedini naučni radnici i profesori ne trude se da li će dobar udžbenik, sažet, jasan, razumljiv, napisati, no se trude da napišu knjigu na stotine i hiljade stranice, a sve je to vezano za honorar. Ako je reforma u pitanju, onda reforma mora pod hitno i u ovoj oblasti da se preduzme i da se reforma ostvari.
SRS je za to da izbor nastavnika vrši fakultet, a gospodin prof. dr Poskurica, Vjerica Radeta, Zoran Krasić i drugi poslanici SRS ukazali su na sve propuste ovog zakona i na njegovu manjkavost, a govorio je i gospodin Momir Marković, Penezić i drugi. Moram reći da su dali veliki doprinos i ukazali su na to da bi trebalo urediti ovu oblast na bolji način, da je ovaj zakon valjao on bi u maju mesecu bio na dnevnom redu i ministar ga ne bi povlačio.
Ministar je video da je politička klima bila vrlo nestabilna i shvatio je da mu zakon u tom trenutku ne bi prošao, ali i ovako danas, kada se ovaj predlog zakona nalazi pred poslanicima na ovom zasedanju, svakako da mu se mora posvetiti veća pažnja. I zbog toga govorim da je Poslovnik omogućio da nema pažnje u ovom parlamentu toliko, da nema interesa da se donese bolji zakon.
Pojedini poslanici ne daju toliko doprinosa da pomognu da se raščisti u našem obrazovnom sistemu na visokom nivou. Zato predlažem parlamentu da usvoji ovaj amandman, jer će u svakom slučaju poboljšati tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime 81 narodnog poslanika i u ime milion i po birača koji su glasali za SRS, želeo bih na kraju ovog današnjeg raspravljanja o jednom zakonu koji sadrži samo tri člana, a znate i sami da nije ovo zakon o lovu i ribolovu, nije ovo zakon o vinu i rakiji, radi se o zakonu o najvećim vrednostima koje postoje u Srbiji i sa kojima niko nema pravo da raspolaže na način kako se predlaže.
Dame i gospodo, dolazim kao narodni poslanik iz Južnobanatskog okruga, tačnije iz Pančeva, gde je najveća rafinerija nafte. Ujedno da vas podsetim, a verujem da znate, da se u okviru ovog naftnog kompleksa nalazi i "Petrohemija", koja ima sedam fabrika koje uglavnom pretežno proizvode i izvoze u inostranstvo, a čiji su kapaciteti veliki. U toku godine, proizvodi "Petrohemije" - Pančevo izvoze se u iznosu od oko 150, a čak i 170 miliona dolara, a 150 miliona dolara ide za domaću proizvodnju.
Dame i gospodo, ko se usudio da na ovakav način vrši restrukturiranje privrede, odnosno NIS-a ako u tom integralnom procesu nije obuhvaćena "Petrohemija" - Pančevo? Dame i gospodo, radi se o industriji od posebnog značaja, od nacionalnog značaja za državu Srbiju. Nijedna država na svetu ne bi ovako olako pristupila donošenju ovog zakona po hitnom postupku, a na štetu građana Republike Srbije. U NIS-u samo u Pančevu, a uključujući ovde i "Petrohemiju", radi oko blizu 7.000 radnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, preti opasnost, i mi srpski radikali smo protiv toga da se ovo proda budzašto onima koji će doći iz inostranstva sa tašnom i mašnom i zaposednuti neprocenjive vrednosti blaga i dobara naroda Republike Srbije. Budete li izglasali ovaj zakon, samo u Pančevu preti opasnost da od 7.000 radnika pitanje je da li će ostati da radi 1.500 ili 2.000, a tih radnika i članova njihovih porodica koje oni izdržavaju je 20.000 ukupno.
Nije mi jasno da se Vlada odlučila da traži strateškog partnera, bar se od ove vlade to najmanje očekivalo. Svaki ministar u Vladi, prethodnoj, a i ovoj izgleda, traži svog strateškog partnera. Zašto? Ima cilj. Koja mu je namera? Namera mu je da se dođe olako do imovine, džabe do imovine i blaga naroda, a cilj mu je da oni koji dođu, profiteri, za jeftine pare dođu do tog kapitala, a kapital NIS-a je ogroman, neprocenjiv, jer ga ni predlagač u Predlogu ovog zakona nigde nije pomenuo.
Vi ste od poslanika Srpske radikalne stranke, od Zorana Krasića, Milovana Radovanovića i drugih, imali priliku da vas samo podsete, a ujedno da podsete javnost, koje su to posledice ukoliko se bude Naftna industrija Srbije ovako otuđivala.
Nema ovde, dame i gospodo narodni poslanici, ni govora o tome kako će namera predlagača da formira tri preduzeća da građanima Srbije donese bolji život; kako će to radnicima povećati plate, kako će doći do novog zapošljavanja i kako će se povećati proizvodnja. O tome, dame i gospodo, nema ni reči, nema ni govora. Ko ovako izlazi sa nekim predlogom neobrazloženim ili ovako obrazloženim, neka ga veže mačku o rep, o tome neće građani Srbije imati pojma i neće građani Republike Srbije imati nikakve koristi, ni nikakve računice.
Da vas podsetim, kada sam govorio o "Petrohemiji", šta će biti sa 17 produktovoda koji su povezani sa "Petrohemijom", šta će biti kada dođe 1. oktobar, jer treba onaj da formira to preduzeće za transport, za skladištenje i ostalo, da mu, kako je to rekao malopre moj kolega Radovanović, da, Marković, onaj će mu iz a.d. da zavrne slavinu. Ko će da rešava? Međunarodni sud u Strazburu? Neće oni da rešavaju životna pitanja građana Republike Srbije, njima je samo do interesa i bio im je jedini cilj da prođu kroz Srbiju, da je okupiraju i sa svojim trupama da marširaju i da njihovi saobraćajci sutra čak rešavaju i pitanje saobraćaja po Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i da ne nabrajam.
Dame i gospodo, upozoravam, optužujemo onoga ko se drznuo da najveći kapital u Republici Srbiji ovako proćerda jevtino i da stvori uslove i mogućnosti pljačkašima i lopovima sa strane da dođu, da pokupe kajmak i jednoga dana da odu.
Dame i gospodo, sprema se najveća pljačka, da li vi to shvatili ili ne shvatili, najveća pljačka se u Srbiji sprema ukoliko bi ovaj parlament omogućio profiterima da se donese određeni zakon koji njima stvara mogućnosti da pokupe kajmak, da stvore uslove, da kapital stvaraju ovde, a da građani Srbije ne vide od toga koristi i ne vide vajde.
Sve se u Srbiji prodade. Čak se došlo do toga da se prodaje i zemlja, prodaje se i zemlja koja je najplodnija. Ne možemo dozvoliti više da nam se ovako događa u ovoj državi Srbiji. Najmanje se očekivalo od Vlade koja je aktuelna, ali vidite, ministar je danas izašao i kaže – nije on u stanju da obavesti poslanike ko je bio predlagač, koja je bila namera i šta se želi sa ovim.
Međutim, nama srpskim radikalima je sasvim jasno. Mi očekujemo da poslanici, izabranici, kako je jedan naš kolega nazvao narodne poslanike, koji su izabrani od građana Srbije, neće dozvoliti da ovo ode jeftino i da se stvore mogućnosti lopovima da unište Srbiju i njenu imovinu koju je narod decenijama stvarao, i radnici. Prema tome, ne dajte, glasajte protiv ovoga zakona. Ovaj zakon je poguban, ovaj zakon je naopak, ovaj je zakon štetan, ne dajmo više da se vrši na ovakav način privatizacija.

Dame i gospodo poslanici, SRS uložila je veći broj amandmana ukazujući na lažnu statistiku ministra finansija, sa kojom je izašao pred narodne poslanike i sa kojom je izašao u javnost.
Postavlja se pitanje kako je ministru finansija dato ovlašćenje da sredstva iz budžeta plasira na inostrano tržište kapitala. Postavlja se pitanje, kakva je danas struktura deviznih rezervi, koji procenat deviznih rezervi pripada od izvoza privrede, a koji procenat iz izvora stanovništva. Ovim se dolazi do zaključka da Narodna skupština Srbije iz menjačnica otkupljuje devize od građana, a sama banka pri kupovini deviza od građana utvrđuje kurs, što je nespojivo sa monetarnom vlašću.
Poznato je da kod nas postoje poslovne banke koje su ovlašćene za menjačke poslove i na to banke plaćaju regularno porez, a NBS na te poslove je utajila porez. Ta utaja poreza prelazi na stotine miliona. Postavlja se pitanje Ministarstvu finansija, zašto od 2000. godine do danas nije podnet nijedan završni račun budžeta i zašto budžet nije imao reviziju, već ministar finansija sam sebe ovlašćuje i sam sebe kontroliše.
Dame i gospodo, kada je u pitanju amandman koji sam podneo na član 6, u razdelu 31, pozicija 410, srpski radikali smatraju da je broj agencija veliki i da one mnogo koštaju poreske obveznike, pa da sa agencijama treba prekinuti. Potrebno je ta sredstva koja se ulažu agencijama, koje nisu delotvorne za Srbiju, usmeravati tamo u privredu. Što se tiče suficita, treba reći da nijedna zemlja u tranziciji nije imala budžetski suficit.
Kako to i po čemu ispade da Srbija ima budžetski suficit? Mi smatramo da ova sredstva, koja se planiraju za agencije, treba ukinuti i sredstva usmeravati u delotvornije poslove.
Pre svega privredu, proizvodnju, isplatu penzija penzionerima, isplatu policiji i vojsci određenih sredstava, da bi se poboljšao materijalni položaj i ovih ljudi koji tamo rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako želimo reformu pravosuđa, onda moramo ozbiljno pristupiti toj reformi, a ona bi u početku morala da se ogleda u depolitizaciji pravosuđa.
Očigledno je, gledano kroz istoriju, da se vlast uvek grabila oko toga kako će da prigrabi pravosudnu strukturu i pravosudnu vlast, da je ima pod kontrolom i da ona odlučuje o tome kako će da rade pravosudni organi i ko će biti izabran na funkciju u pravosuđu.
Iz prakse, u poslednjih nekoliko godina, najopasnije vam je ono kada se počnu optuživati i samooptuživati pojedinci iz pravosuđa. Kada počnu da dostavljaju anonimne prijave jedan protiv drugog i to isto dostavljaju poslaničkim grupama ili pojedincima, a da te predstavke i pritužbe ne budu detaljno proverene. Najopasnije je to kada neko napiše pismo jednoj poslaničkoj grupi ili predsedniku Skupštine ili narodnom poslaniku, a ne pruži odgovarajuće argumente u čemu se sastoji greh nekog kandidata. Dakle, ostaje neprovereno do kraja.
Ako treba vršiti reformu pravosuđa, a treba, u svakom slučaju mora se povesti računa o tome ko će doći na koju funkciju. Od predsednika suda zavisi kako će sud da funkcioniše, hoće li taj sud biti dobro organizovan, da li će sve sudije podjednako biti opterećene, da li će sudije prema svojim stručnim kvalifikacijama moći da rade na određenoj referadi, bilo krivičnoj, bilo parničnoj, bilo vanparničnoj.
Međutim, malo se vodi računa o tome kakva je ažurnost određenih sudova, a tu ažurnost u svakom slučaju bi morao da prati Vrhovni sud i Ministarstvo pravde. Trebalo bi menjati propise vezano za pravosuđe. Mislim da bi Vrhovnom sudu i Ministarstvu pravde trebalo dati veća ovlašćenja, jer smatram da Vrhovni sud i Ministarstvo pravde izvorno više znaju o tome kakav je koji kandidat i drugo kakav je koji sud po ažurnosti i efikasnosti. Ja više imam poverenja u ove dve institucije, dakle, u Vrhovni sud i Ministarstvo pravde.
Ali, što se tiče Personalnog veća i Visokog saveta za pravosuđe, pogotovu kada je u pitanju Visoki savet za pravosuđe, mislim da tu mora biti jedan filter kroz koji ne može proći predlog koji će biti očigledno osporen pred parlamentom, a da je prošao Visoki savet za pravosuđe. To je ono što bi trebalo da se usavrši i o tome treba voditi računa da se propisi po Visokom savetu za pravosuđe menjaju.
Najveći je problem što mi nemamo pred sobom ažurnost svakog suda. Znam da će danas, u stvari u danu za glasanje, biti izabrani možda i oni čiji sud po ažurnosti u svakom slučaju zaostaje od proseka i da nema zavidne rezultate i da nema hiljade nerešenih predmeta, a da ima predmete koji datiraju od pre 10 ili 15 godina.
Najveći problem je v.d. stanje u pravosuđu. V.d. predsednici sudova su jedan od velikih problema. To je najproblematičniji institut i situacija ako imate predsednika suda kao vršioca dužnosti. On vrši dužnost predsednika suda tri, četiri ili šta znam koliko se godina dogodi nekom sudu, i sada taj dolazi pred parlament i sada ga parlament bira za predsednika.
Opet ponavljam, od predsednika suda mnogo zavisi kako radi administracija i kako radi svaka pisarnica, kako radi koja referada, kako radi krivična referada, kako parnična i vanparnična. Ako imate predsednika suda koji liči na turistu, koji ne propusti ni jedno jedino savetovanje, a da su mu rezultati rada takvi, on u svakom slučaju ne bi zaslužio da radi u pravosuđu.
Imate predsednike sudova ili neke nosioce koji ne izlaze iz kafana u toku dana. Videćete ih u kafićima i kafanama i danju i noću. Ne može to. Neću ih imenovati, zbog toga što očekujem da će oni koji su za to zaduženi, a imaju bolje i preciznije podatke o takvim slučajevima, o tome progovoriti i govoriti.
SRS je osporila jedan broj za predsednike sudova. O tome je govorio gospodin Krasić, ali osnovni problem je u tome što se mora voditi računa da se pravosuđe depolitizuje i da partije dignu ruke od pravosuđa. Imaćemo kudikamo bolju situaciju u pravosuđu. Izbor u pravosuđu će biti kudikamo kvalitetniji, objektivniji, a da ne bude ono, zamislite u jednom sudu 40 sudija, nijedan se navodno nije javio na konkurs, na oglas. Da li je taj koji je sada predsednik suda postigao konsenzus da bude biran, to je jedno od diskutabilnih pitanja.
Drugo, imaćete slučajeve da je u jednom sudu gde ima 12 ili 15 sudija, za kandidata koji je prošao ove institucije glasalo dvoje ili troje. Imate takav slučaj u Novom Sadu – Trgovinski sud. Prošli put je bila predložena Zjalić Jasmina, za koju su većinom glasali zaposleni, dakle sudije koje rade sa njom, koje je znaju 27 godina kakva je kao sudija, koje znaju čije odluke su apsolutno ispravne i da ih više pravosudne funkcije potvrđuju i prihvataju.
Sada predlažete Vlajković Velimira, na koji ima veliki broj prigovora, pogotovu kada su u pitanju stečajevi i formiranje stečajnih veća. Stečajno veće formira gospodin Vlajković, a sudija koji se nalazi u njegovom rešenju za stečajnog sudiju je godinu dana na bolovanju – pismenom dokumentacijom lekara se dokazuje da je taj čovek bio godinu dana na bolovanju i da u tom slučaju ne može da učestvuje kao sudija veća.
Drugo, imate problematične stečajeve, što je moralo da se proveri: "Jedinstvo" iz Bača, DDOR "Trgovina", "Živinopromet" u Bečeju, gde su u pitanju ozbiljne primedbe i prigovori na vođenje stečajnih postupaka.
Posedujemo i kupoprodajne ugovore o nepokretnosti i o kupovini imovine pod stečajem, za koju neki nisu uložili ni ''žutu banku'', a ugovor je zaključen i takav ugovor sprečava realizaciju stečaja, a kupca nije obavezao da isplati cenu za kupljenu nepokretnost.
Smatramo da u pravosuđu, što se tiče materijalnog položaja, nije ovo baš kao što je rečeno u predlogu, o čemu je govorio poslanik SRS Šarović, kada je rekao da treba poboljšati materijalni položaj pravosuđa i da je to bio cilj i motiv što je došlo do predloga i donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Kroz to se neće moći provući činjenica sa kojom se nameravalo da se poboljša materijalni položaj pravosuđa ukoliko se podignu takse. Ako je to tako, u redu je da se podignu takse. Međutim, te takse ne idu pravosuđu. Ide 60% pravosuđu, a 40% ide u budžet Vlade. Zašto? Treba formirati budžet pravosuđa i da pravosuđe raspoređuje svoja sredstva svojim institucijama. Samo na taj način se može najpravičnije poboljšati materijalni položaj pravosuđa.
Drugo, trebalo bi više izdvojiti pravosuđu, jer to pravosuđe zaslužuje. To je vrlo odgovorna vlast. Kažem, najveća vlast u državi je pravosuđe. Videli ste da pravosuđe izriče presude – 40 godina zatvora. Ko to može?
Dakle, sudske takse bi trebalo da idu 100% pravosuđu. Na taj način bi se pravosuđu poboljšao materijalni položaj. Nikako ne treba dozvoliti da ministar finansija time raspolaže, da on u njegovu torbicu trpa te takse i da sa njima raspolaže, a pravosudni organi, Vrhovni sud, da mole ministra da odobri određene troškove za isplatu porotnika, svedoka, benzin, grejanje itd, ili da ga moli kada će da prebaci sredstva za isplatu ličnih dohodaka zaposlenima u pravosuđu. S tim ne bi smeo ministar finansija ništa da ima. Sudske takse – pravosuđu.
Drugo, formirati novi budžet u pravosuđu, da taj budžet bude pod rukovodstvom Ministarstva pravde i Vrhovnog suda, da pravosuđe odlučuje, a ne da moljaka nekoga ko nije ničim zaslužio.
Rekli smo da su te takse visoke, većina građana neće moći da se lako pojavi pred sudom da ostvari svoja prava. Na hiljade je parnica, one mnogo koštaju. Nisam sklon da verujem da se svi iz obesti javljaju pred sudom. Ne, ima mnogo građana koji dolaze s punim pravom i treba da ostvare svoje pravo. Zato im treba pod povoljnijim uslovima omogućiti da to svoje pravo ostvare.
Evo, uzmite jedan običan kupoprodajni ugovor, taksa je otišla u nebesa, ili npr. jedna parnica čija je vrednost 100.000 dinara, na nju treba platiti taksu 10.000, da ne govorim o žalbi, presudi itd. To su visoke takse. Mislim da je trebalo da se povede računa sa tom taksom i da se omogući građanima da pred sudom mogu ostvarivati svoja prava pod normalnim uslovima.
Šta će se dogoditi za godinu-dve dana? Opet ćemo imati takvu situaciju da će se predlagač javiti sa predlogom da se ponovo povećaju sudske takse. Ne treba to raditi, jer se neće povećavati standard naših građana.
Zbog toga smatram da reforma pravosuđa mora da zaživi i da se preduzmu ozbiljni koraci svih institucija u državi koji utiču i mogu da utiču na to da naše pravosuđe bude zaista izgrađeno pravosuđe i da ima određen ugled, efikasnost, a da ne budemo u situaciji, kao što smo nekada bili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS uložio sam amandman na Odeljak I Glava 4. – tarifne oznake 0407 do 0407 00 90 00. Poslanici SRS uložili su veliki broj amandmana i skreću pažnju javnosti da je Predlog zakona o carinskim tarifama štetan po državu Republiku Srbiju, a posebno po građane Republike Srbije.
Ovim predlogom zakona, kao što su to detaljno obrazložili narodni poslanici Vjerica Radeta, Momir Marković, Zoran Krasić i Božidar Koprivica, pa i drugi, detaljno su obrazložili razloge zbog čega je SRS za to, da se povećaju carinske stope, jer bi se na taj način onemogućio uvoz, dakle, neispravne i loše hrane za naše građane.
Sa druge strane, da se na taj način zaštite poljoprivredni proizvođači i naša industrija od robe sumnjivog porekla i lošije robe i proizvoda koje proizvode građani i poljoprivrednici Republike Srbije.
Ja ne bih ponavljao ono što su naši poslanici izneli i obrazlagali, posebno što je obrazložila gospođa Vjerica Radeta, Momir Marković, Božidar Koprivica i ostali poslanici. Ne bih želeo da to ponavljam i oduzimam vreme, jer se sve svodi na to, da se carinske stope povećaju i zaštiti domaća proizvodnja. Onda ne bi imali lošu prehranu, loše proizvode na našem tržištu sumnjivog porekla, koje godinama iz hladnjača i magacina zemalja u Evropi, a i sa drugih kontinenata dospeva na naše tržište nekontrolisano, bez ikakvih carinskih barijera.
Bili smo svedoci za vreme sankcija da su brašno, konzerve i druga prehrambena roba uvezena kao humanitarna pomoć i data je našim građanima, a brašno potiče iz 1945. godine, iz Maršalovog plana kada je Evropa pomagana i kada je humanitarna pomoć pružana Nemačkoj i drugim zemljama, koje su stradale u Drugom svetskom ratu.
Prema tome, ostajem kod ovog amandmana i predlažem, u ime SRS, da ovaj amandman u danu za glasanje usvojite, jer će se na taj način građanima Srbije omogućiti i sprečiti da Srbija i njeni građani, a posebno poljoprivrednici trpe štetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona uporedite sa propisom koji se odnosi na uknjižbu prava vlasništva kada je u pitanju katastarska knjiga. Nije usklađena, a u katastarske knjige, kao javne knjige, vrši se upis prava svojine i upis prava vlasništva. Dakle, između katastarskih i zemljišnih knjiga kod nas postoji bitna razlika i nije izvršeno usaglašavanje.
Ako ćete i u katastru i u zemljišnoj knjizi povodom iste pravne stvari i istog pravnog osnova tražiti uknjižbu, videćete da kod katastra nije usklađeno sa zakonom i sa druge strane da okolnosti zbog kojih se traži izmena i dopuna, odnosno povećanje taksi nije opravdano u ovakvom iznosu iz više razloga. O tome su govorili Nataša Jovanović i Zoran Krasić, poslanici SRS, koji su ukazali da naši građani treba da ostvare svoja prava pred sudom, ali na ovaj način biće im uskraćeno pravo, jer neće moći da plaćaju enormno visoke takse koje se traže za podneske kojima se građani obraćaju pred sudom.
U Predlogu ovog zakona u Taksenoj tarifi, u tarifnom broju 1. – pred sudovima opšte nadležnosti za tužbu, protivtužbu i prigovor traži se plaćanje takse u iznosu od 1.300 dinara, a povodom istih takvih i sličnih podnesaka i vrednosti ako se obraćate trgovinskom sudu tamo je 2.600 dinara. Nije jasno, zašto se pravi razlika ako je u pitanju trgovinski sud i ako je u pitanju sud opšte nadležnosti.
Po mom mišljenju, trebalo bi da bude ujednačena taksa ako se građanin obraća tužbom sudu opšte nadležnosti, ako podnosi podnesak, protivtužbu, ako podnosi prigovor, ako podnosi žalbu, da u tom slučaju ne može biti razlika između trgovinskog suda i suda opšte nadležnosti.
Ponovo napominjem, do 10.000 dinara vrednosti, u tarifnom broju 1, pred sudovima opšte nadležnosti je taksa 1.300 dinara, a kod trgovinskih sudova 2.600. Zašto? Nema obrazloženja za to, niti ima opravdanja da se pred trgovinskim sudovima plaća veća taksa nego što je to kod ovih sudova opšte nadležnosti.
Ponovo da ponovim da između katastra i zemljišne knjige, takođe, postoji velika razlika kada se obraćate za uknjižbu prava vlasništva. U pravnom saobraćaju građani nemaju drugome da se obrate da regulišu neka svoja osnovna prava, nego sudu.
To znači, overa ugovora o poklonu, o kupoprodaji, overa testamenta, overa ugovora o doživotnom izdržavanju, podnošenje tužbe po bilo kom osnovu, ulaganje žalbi, revizija. Dakle, mislimo da se nisu okolnosti toliko promenile da bi se u ovolikom procentu građanima nametnulo davanje.
Zamislite ako je vrednost spora 100.000 dinara, duguje nekome 100.000 dinara, on treba da plati taksu 6.500 dinara samo na tužbu. Uz to, ako se građanin upusti u parnicu i ako sud nije agilan i vredan, pa ta parnica bude trajala godinama, ovaj građanin će tri putav više morati da plati, nego što bi to u realnim uslovima trebalo da plati, a pogotovo ako se odlažu ročišta.
Kada su u pitanju sudske takse, napominjem i ponavljam da SRS smatra da pravosuđu treba ostaviti takse sto posto, a ne uzimati i ne usmeravati u budžet Republike Srbije.
Dakle, i budžet pravosuđa mora biti jednog dana konačno obezbeđen da se pravosudni organi finansiraju iz tog budžeta i da taj budžet niko ne dira sa strane, ni Vlada, ni ministar finansija, a da uticaja mora imati ministar pravde pri kontrolisanju izvršenja ovog dela računa kada su u pitanju sudske takse.
Dakle, SRS je protiv povećanja, jer za to nema opravdanja. Građanima Srbije nije povećana ni plata, ni penzija, a nažalost, penzionerima se skidaju penzije i smanjuju, pa i oni imaju pravo da se obrate sudu ako treba da ostvare neko svoje pravo.
Porezi i dažbine građana takođe su povećani. Mi mislimo da se okolnosti nisu promenile da bi se moglo ići sa povećanjem sudskih taksi.
SRS neće glasati za ovaj predlog, ali ponovo podvlačim da je SRS ponovo, ponovo i ponovo, i zato je ministar pravde i oni koji se pitaju, oni koji imaju uticaja na Vladu, da se formira jednom pravosudni budžet, ali sudska taksa da ostane sudovima, jer će se na taj način poboljšati položaj sudija, tužilaca, a i zaposlenih u pravosuđu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS dali su svoje mišljenje i prilog za donošenje odgovarajućih brojnih, ali dobrih zakona. Prethodnici SRS koji su ukazivali na određene propuste i nedostatke očigledno su bili u pravu, ako se ima u vidu da se plate povećavaju, ako to bude tačno, samo sudijama, a ne ostalim zaposlenima i pitanje je u kom procentu.
Sud i tužilaštvo ne stoji samo, isključivo, na izabranim licima tj. na sudijama i na tužiocima. Veliki broj zaposlenih, među njima diplomirani pravnici sa pravosudnim ispitom, obavljaju značajne poslove i pomažu i sudijama i tužiocima. Ukoliko bi oni bili izostavljeni, a to je između 12.000,00 i 14.000,00 koji rade u pravosuđu, oni bi bili zapostavljeni i oštećeni, jer njihove plate između 10.000,00 i 12.000,00, u ovom trenutku, su izuzetno male.
Što se tiče plata sudija i tužilaca, naravno da treba povećati srazmerno moći države, ali imajući u vidu i ostale profesije koje obavljaju i te kako značajne dužnosti u našoj državi. Ono na šta sam hteo da ukažem, (kao što je i narodni poslanik Koprivica istakao i skrenuo pažnju) to je, da su sudske takse, ukoliko ovaj predlog bude usvojen, neprimereno povećane. One su bile izuzetno previsoke i mislim da nije primereno u ovom trenutku tolike takse propisivati i određivati, naročito ako se ima u vidu da naši građani, a pogotovu ovaj srednji i siromašni sloj želi da ostvari neka svoja prava koja na drugi način ne može da ostvari, već jedino može pred nadležnim sudom.
Ako se obrati za određenu odluku ili da ostvari neko pravo pred nadležnim sudom, biće mu jako otežano i sam će biti u situaciji da ne pokrene postupak zbog toga što su takse na tužbu, takse na presudu i ostale takse, odnosno troškovi postupka previsoki. Zbog toga naši građani, pogotovo siromašni slojevi, neće biti u mogućnosti da svoje pravo zatraže pred nadležnim sudom, jer će biti u situaciji da odustanu, a često da budu i oštećeni od strane prevaranata ili drugih, zbog kojih bi bili prinuđeni da se obrate sudu za pravičnu odluku
Kada je u pitanju broj sudija, naše pravosuđe treba reformisati i ne treba čekati. Ako imate u Evropi na sto hiljada stanovnika 20 sudija, a kod nas je 40 sudija na sto hiljada stanovnika, taj broj sudija i nosilaca pravosudnih funkcija u svakom slučaju treba uskladiti baš sa tim evropskim standardima. Nekoliko puta sam to napomenuo da Engleska ima 1.629 do 1.630 sudija, a mi imamo blizu 3.000. Sa sudijama za prekršaje da ne govorim. To je veliki broj.
Drugo, kada je reforma pravosuđa u pitanju, ne treba samo obraćati pažnju na to koliko imamo sudija i koliko koji sudija ima predmeta, nego koliko koji sudija rešava predmeta godišnje, koliko je kome sudiji potvrđena odluka, koliko je kome sudiji preinačena, koliko je kome sudiji presuda ukinuta i koliko puta. Dešava se, da se, pet ili šest puta, imamo u sudskoj praksi, sudijama ukidaju presude, ali takav sudija je zaštićen, kao što je rekao Koprivica, i može dok je na sudskoj dužnosti da tako radi i da ga niko ne kontroliše. Sada je izbor sudija i predsednika sudova.
Postoje podaci koji govore o falsifikovanim rezultatima. Imate sudiju, predsednika suda koji sada konkuriše za ponovni izbor. On ima tri puta veći broj rešenih predmeta, a ima u tom sudu sedam ili osam sudija. Ali, uporedimo, recimo, Ivanjicu i Čačak: koliko ima rešenih predmeta predsednik suda u Čačku, a koliko ima predsednik suda u Ivanjici. Izgleda da on u Ivanjici ima skoro tri puta veći broj rešenih predmeta. Dakle, o čemu se ovde radi?
Radi se o tome da, ako birate starešinu organa, morate birati oličenje poštenja i vrednoće: da je agilan, sposoban i stručan da vodi pravosudni organ i ne bi se desilo ono što je Koprivica rekao da se presuda piše dve godine posle zaključene rasprave, a da građanin plaća zateznu zakonsku kamatu dve godine. Dakle, da je plaća krivicom suda i zato ti građani imaju pravo da tuže državu Srbiju. Za dve godine zatezne zakonske kamate, zato što presuda nije blagovremeno stigla, a pogotovu ako je u pitanju vrednosti spora milion ili dva dinara, to je katastrofalno.
Naravno, treba povećati plate pravosudnim organima. Rekao sam da treba povećati plate i drugim zaposlenim, ali kada je u pitanju sudska taksa, ona po mom mišljenju treba da bude data u funkciju poboljšanja materijalnog položaja 100% pravosudnim organima. Ne ministru finansija da on u njegovu kožnu torbicu trpa i da uzima, i da to njemu treba, i usmerava tamo gde ne treba. Ako je sudska taksa u pitanju, onda je treba 100% dati za povećanje i unapređenje položaja pravosudnih organa.
Dame i gospodo, nisam imao priliku da kažem prošli put kada je narodni poslanik Aleksandar Vučić govorio o onome što se tiče Srebrenice i laži koje se u našem društvu lansiraju.
Moram reći da pravosudni organi ne mogu da ćute, ne mogu da prelaze preko činjenice da oni koji vrše krivična dela koje naše zakonodavstvo predviđa da se prave nemi i da ne preduzimaju mere protiv onih koji su počinili brojne zločine prema srpskom narodu.
Izmislili su da je Tomislav Nikolić činio neke nepravde ili neke zločine! To je jedna izmišljotina!! Gde su pravosudni organi da preuzmu krivično gonjenje onih koji ovo lansiraju i koji lažu! Istina je i u grobu živa, u okovima slobodna i u tamnici svetla i u glavu čista!!
Dame i gospodo, dozvolite mi, nemojte mi zameriti, nisam imao priliku prošli put, etničko čišćenje srpskih teritorija u opštinama Bratunac, Milići, Srebrenica, Skelani, Muslimani su započeli napadom na malo selo Gniona, u srebreničkoj opštini, 6. maja na "Đurđevdan".
Birali su Muslimani da na pravoslavne praznike čine najteže zločine prema srpskom narodu. Jedinice i divizija Nasera Orića ubila je (a to se ćuti, vojska ćuti, država ćuti), ubila je oko 3.000 ljudi srpske nacionalnosti na području opštine Bratunac, Srebrenica i Skelane.
Sudbina srpskog naroda, (i njeno stanovništvo) osobito njegovih delova van Srbije bila je odavno ugrožena. Dugo je Drina bila granica Srbije sa turskom imperijom, potom sa austrougarskim carstvom, a tokom Drugog svetskog rata i Hitlerom i Pavelićem, nezavisnom državom Hrvatskom. Svaki okupator je nastojao, ne birajući mnogo sredstava, da udalji i skloni Srbe iz Bosne od granice sa Srbijom.
Šta se radi? Laži treba fabrikovati, ako nikako drugačije, a ono bar skrivanjem istine. Ta nečasna rabota danas se smatra legitimnim i nazivamo – propagandni rat. Istinu je dovoljno jasno na pravi način izneti, u pravi čas, odgovarajućim sredstvima.
Dame i gospodo, samo nekoliko napomena, na ovom prostoru u selima Gniona, Blječeva, Oparci, Šadići, Ratkovići, Gostilj, Viogor, Loznica, Čičevci, Brežani, Metaljka, Zagoni, Obadi, Krnjići, Zalazje, Magašići, Ježestica, Rupovo Brdo, Fakovići, Boljevići, Podravanje, Braćan, Rogosija, Bjelovac, Sikirić, Kravica, Brana Bačići, Ćosići, Kušići, Vandžići, Babuljice, Božići, Blažijevići, Brezovica, Donja Bukovica, Butkovići, Banjevići, Biljača, Vrsinje Gornje, Višnjica, Vitkovići, Vraneševići, Hranča, Jaketići, Jasen, Gođevići, Gladovići, Gaj, Lipenovići, Gake, Kiprovo, Korita, Kostolomci, Međe, Mlečva, Mratinci, Pribanići, Orahovica, Osredak, Postolje, Pribidoli, Pribojevići, Opravdići, Radoševići, Toplica, Žabokvica, Stanatovići, Tegare, srpske kuće u Novoj Kasabi i srpski deo Neđeljišta i drugi meštani ovih sela su izginuli ili u izbeglištvu nastradali.
Zbog čega pravosudni organi ćute i o onome što se dogodilo u Tuzli 15. maja 1995. godine. Istoričari i neki novinari ćute, a znaju i poseduju materijalne dokaze da je tog dana 450 vojnika ubijeno, krećući se kroz Tuzlu nenaoružani, nakon potpisanog sporazuma sa gradonačelnikom Tuzle, a da odlože oružje, i teško i lako naoružanje! O tome ćuti i vojska, ćuti i država. Samo između 1941. i 1945. godine na tim prostorima je ubijeno 6.000 Srba! O tome se ćuti i niko ne govori.
Dame i gospodo, bio sam prinuđen, pošto prošli put nisam imao priliku zbog redosleda i rada Skupštine, postoji fotodokumentacija grobova o stradanju Srba na području o kome sam govorio.
Evo fotografije, Goran Drage Zekić, rođen 1956. godine, sudija, ubijen je, zaklan. Dame i gospodo ovo je Bratunac, srpsko groblje, jedno od najvećih.
Dame i gospodo, ovde na ovoj fotografiji, sahrana je u Ratkovićima, marta 1993. godine, kada majka Dobrinka Prodanović iz srpskog sela Ratkovići, opština Srebrenica, drži lobanju, glavu svog sina.
Dame i gospodo, u selu Milićima groblje i u Bajinoj Bašti, takođe, govori o masovnom masakru i pogromu nad srpskim stanovništvom.
Dame i gospodo imate u Bratuncu žrtve koje su daleko prevazišle sva moguća previđanja da se nešto moglo dogoditi u to vreme.
Na kraju, dame i gospodo, imate žrtve koje leže zaklane od strane muslimanskih zlikovaca, a radi se o Srbima u Skelanima.
Nemojte mi zameriti, dame i gospodo, prošli put nisam imao prilike da govorim o ovome, ali sam prinuđen da podsetim pravosuđe da mora preduzeti najhitnije mere kada je u pitanju laž, neistina i trošenje, odnosno prenošenje lažnih vesti i kaljanje ugleda srpskog naroda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a u toku ove rasprave izneli su svoje stavove i svoje viđenje vezano za ove amandmane i promenu Ustavne povelje. Ono što je potrebno ponoviti i što je potrebno istaći, to je da li je Ustavna povelja, koja je doneta na način kako jeste, ispunila očekivanja i koje rezultate je dala.
To se najbolje može videti na načelu ravnopravnosti, ciljevima koji je trebalo da se ostvare, na ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda, na principima tržišne ekonomije, na zajedničkom tržištu, međunarodnom subjektivitetu, uspostavljanju i održavanju međunarodnih odnosa, utvrđivanju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, finansiranju nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Kada je u pitanju konstituisanje suda državne zajednice Srbija i Crna Gora, može se slobodno reći da se tu nije mnogo uradilo. Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini, a to nije slučaj kada je u pitanju državna zajednica Srbija i Crna Gora. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate li suda, nemate ništa. Proteklo vreme od usvajanja Ustavne povelje pa do danas to je najbolje pokazalo.
Zbog toga poslanici SRS-a, a zbog kratkoće vremena i iskorišćenog od strane poslanika koji su govorili prethodno ispred Srpske radikalne stranke smatram da se nije postupilo u smislu odredaba Ustavne povelje, jer se amandmani usvajaju i donosi ustavni akt, takoreći, koji treba da produži funkcionisanje državne zajednice, ali ne na način kako je predviđeno Ustavnom poveljom.
Ustavnom poveljom je predviđeno da se Ustavna povelja donosi na način takav i takav, ali se i promene Ustavne povelje na isti način usvajaju i donose.
Dakle, ni Odbor za ustavna pitanja, ni Odbor za zakonodavna pitanja nisu raspravljali o ovome i to je veliki propust ovog parlamenta i zbog toga poslanici SRS-a neće glasati za ove amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. sa predlogom da se isti briše. U članu 11. Predloga zakona predviđa se da će izuzetno od člana 3. ovog zakona Vlada Srbije, na predlog organizacije za duvan, utvrditi i objaviti u ″Službenom glasniku Republike Srbije″, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, iznose najpopularnijih cena i minimalnih akciza na cigarete i druge proizvode od duvana.
U članu 10, koji prethodi članu 11, vidi se u stavu 2. da predlagač predlaže da se reč "agencija" zameni rečju "organizacija". Očigledno je da je bilo dosta agencija, pa je Vlada odlučila ili da agencije zameni organizacijama pod drugim nazivom, ili da izvrši redukciju administracije koja radi u agencijama; ili će to ostati isto stanje, samo što se menjaju reči, umesto "agencija" – "organizacija".
Ne bih želeo da ponavljam ono što su govorili narodni poslanici u prethodnom izlaganju, samo bih želeo da istaknem da se ovde radi o jednom terminu koji je nepoznat, mislim da je i pogrešan; kaže se – iznos najpopularnijih cena. Umesto reči – najpopularnijih, trebalo je da bude – tržišnih. Popularna je pevačica, fudbaler, filmski glumac itd., ali ni u kom slučaju – najpopularnija cena. Valjda treba ovde da bude naznačeno da je u pitanju tržišna cena.
Neću ponavljati ono što je govorio narodni poslanik Marković, narodni poslanik Krasić, jer je o tome dosta rečeno i predlažem narodnim poslanicima da usvoje amandman Srpske radikalne stranke koji je uložen na član 11. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje poverenja Vlade je konačno došlo na dnevni red, ali očigledno da nekome izglasavanje nepoverenja Vladi, odnosno samo otvaranje rasprave ne odgovara. To je sasvim razumljivo. Prethodnici su istakli i izneli određene činjenice koje se odnose na izglasavanje nepoverenja i diskusiju i raspravu koja treba da bude vođena na ovoj sednici. Šta bi bilo, dame i gospodo, da je Vlada podnela predlog da joj se izglasa nepoverenje. Da li bi se stavilo na dnevni red, kao što se stavlja predlog SRS, da li bi se glasalo o njemu? Ne.
Dame i gospodo, u skladu sa odredbama Poslovnika, član 98, član 99, a pogotovo kada je u pitanju član 199. stav 4, glasanje o poverenju Vladi određuje se nakon sprovedene rasprave.
Prema tome, nigde ne piše da se rasprava o poverenju mora staviti na dnevni red, pa da se uvrsti na dnevni red na ovaj način kako se to danas čini i da bi se, nakon svega toga, uskratilo predlagaču da raspravlja o poverenju Vladi. Ako je Vlada sigurna da dobro radi, da ima kredibilitet, neka ta Vlada, iz moralnih razloga, izađe pred Skupštinu i pred parlament i neka da obrazloženje, neka odgovori.
Međutim, nema ni odgovora povodom predloga. Niko taj odgovor ni obrazloženje iz Vlade nije dostavio narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini. Čudno je što se čeka toliko dugo kada je u pitanju Haški tribunal i kada je u pitanju Kosovo. Zašto Vlada podržava sve zahteve Haškog tribunala? Zašto se isporučuju svi koje traži Haški tribunal, zašto se jedino kod nas na kugli zemaljskoj primenjuje nepisano pravo?
Da li se u bilo kojoj zemlji primenjuju čak i odredbe običajnog prava, gde se izmišlja zločinački udruženi poduhvat. Ako bi se prihvatilo stanovišta onih koji iz Haga traže, pola Srbije bi moralo da odgovara po tom njihovom navodnom osnovu, za šta je optužen i predsednik SRS, profesor dr Vojislav Šešelj. On je optužen za verbalni delikt, a za verbalni delikt u demokratskoj Evropi i Evropskoj uniji, a posebno oni koji se zalažu da što pre primenimo odredbe i standarde EU i Studije izvodljivosti, ne sprečavaju i ne odbijaju ovakve zahteve.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite raspravu o Haškom tribunalu, otvorimo karte, sprečimo sve ono što ide na štetu Srbije, jer na štetu Srbije se poslednjih godina mnogo toga radi. Nemojmo dozvoliti više da sa nama trgovci trguju i da nam ne dozvole da se branimo, jer ničija prava i ničije interese Srbija i srpski narod nije ugrozio. Prema tome, otvorimo raspravu, gospodo iz Vlade, izađite na megdan ovde, položite račune i bićete podržani.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 19. Predloga zakona predviđeno je da vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje. Drugo, od podnošenja predloga do glasanja o poverenju ne može proći manje od pet ni više od 20 dana. Treće, Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Ali, ono što je najgrđe i što može biti najgore u ovom članu jeste da vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.
Ovo je dobro da čuje stručna javnost, ljudi koji su se bavili i koji se bave naukom, profesori pravnog fakulteta, sudije, tužioci i pravnička javnost, da čuje i da uporedi 1. i 4. stav.
Kada se kaže "Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje", šta čini Narodna skupština? Izglasa nepoverenje i Vlada može podneti ostavku. Nema logike, ako je Vlada odlučila da proveri svoj autoritet i izlazi pred Narodnu skupštinu, dakle pred parlament koji bira Vladu, da se na kraju, ako joj se ne izglasa poverenje, ona predomisli i odustane, a od te provere njenog autoriteta nema ništa.
Šta je rezultat svega toga? Šta je dobio parlament, šta je dobila Vlada? Vlada se ovde samo poigrala sa parlamentom. Uposlila je parlament da izgubi određeno vreme, da raspravlja o tome, jer ona nema, a nije ni imala nameru. Šta je ovde bitno? Vlada nije imala nameru da podnese ostavku, čim kaže – ako joj se ne izglasa poverenje, može podneti ostavku.
Međutim, pravilnije bi bilo da je u stavu 4. predviđeno – ako je Vladi izglasano nepoverenje, tog trenutka se ima smatrati da Vlada nema poverenje i da je podnela ostavku. Nema logike, kaže se – može; ne – može, nego u tom slučaju se samo konstatuje i deklarativno proglašava da Vlada nema poverenje. Hvala vam.

Dame i gospodo, ukoliko predlagač smatra da je u pravu, neka izađe za govornicu i neka saopšti javnosti i poslanicima u kom je zakonu o vladi iz uporednog prava, iz Evropske unije, regulisano pitanje kao što je predloženo u članu 19.
Postavlja se pitanje, ponovo se vraćam na to, šta je namera i cilj predlagača? Međutim, podsetiću vas, dame i gospodo, na član 93. Ustava Republike Srbije. Ovde ne možemo tumačiti propise kako kome odgovara. Propise treba tumačiti kako se tumače. Propise treba tumačiti kako će biti u praksi prihvatljivi.
U članu 93. stav 5. Ustava Republike Srbije normirano je: "Vlada može postaviti pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini." U stavu 7. kaže se da Vlada kojoj je izglasano nepoverenje, koja je podnela ostavku ili kojoj je prestao mandat zbog raspuštanja Narodne skupštine, ostaje na dužnosti do izbora nove Vlade.
Ko može tumačiti poverenje i nepoverenje? Kod izglasavanja nepoverenja postoje dva instituta i dva inicijatora; da li to pokreću poslanici parlamenta ili je taj postupak provere pitanje koje Vlada postavlja pred parlamentom da li ima poverenje ili nema. Međutim, onog momenta kada Vlada koja je podnela predlog da se proveri njen autoritet ne dobije većinu u parlamentu, ima se smatrati da je Vlada pala, s tim da ta vlada ima ostati da vrši svoje poslove i zadatke do izbora nove vlade.
Prema tome, čini mi se da je u ovom članu stav 4. zaista neprihvatljiv i nema nikakvog značaja i nikakvu svrhu. Jedino što mogu da sumnjam da Vlada može u međuvremenu, ako postavi pitanje svog poverenja, da izlobira kod narodnih poslanika i da dobije manevarski prostor da joj se omogući da na ovakav način nastavi dalje rad. Logično je, ako je Vlada sama podnela inicijativu i predlog da se glasa o poverenju, a ne dobije većinu, tog momenta je ta vlada pala. Nema druge logike.
Ne znam ko drugačije tumači, ali ovde je pitanje sasvim jasno. Suština je da stav 4. ovog člana nema nikakvog značaja. Jedino ima značaja da spasava, eventualno, Vladu koja bi se snašla u datim uslovima da produži svoj vek. Zato predlažem ministru Lončaru, ipak je ministar profesor pravnog fakulteta i nisam siguran da je 100% ubeđen da stav 4. ima ovde uporišta, da, kao stručnjak i čovek od zanata, prihvati ovaj amandman narodnih poslanika Gordane Pop-Lazić i Gordane Čomić. Mislim da tu ima mesta, ima logike, jer ovo u javnosti neće bogzna kako moći da prolazi, a u praksi je jedini cilj da bi Vlada mogla da se snađe da produži svoj vek.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. Predloga zakona stav 1. glasi: ″Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.″ Ali, dame i gospodo, predsednik Republike nije ustavna kategorija u ovom konceptu. Očigledno je da predlagač ne želi da poštuje Ustav. Ne možemo mi sada izmisliti još da kažemo – predsedniku stranke GGG, ili nekom preduzeću, ili nekom šefu poslaničke grupe itd. Ne možemo tako. Ako u Ustavu stoji određeno da Vlada i svaki njen član mogu Narodnoj skupštini podneti ostavku, onda ostavka ili razrešenje od dužnosti predsednika Vlade povlači ostavku cele Vlade, ali nigde nema nijedne reči o predsedniku Republike.
Ko je sada ovde ugurao predsednika Republike, mimo Ustava? Ko je za to ovlašćen? Kako može predlagač da izađe pred 250 narodnih poslanika? Pa, ovo su poslanici koji imaju određenog iskustva. Ima ljudi koji su diplomirani pravnici, ima profesora, advokata, stručnjaka. Jednostavno, da zaključim, svi su kvalifikovani da pročitaju član 93. stav 8. u kome se kaže – ostavka se podnosi predsedniku Narodne skupštine. Nigde nema predsednika Republike. Kud guramo predsednika Republike mimo Ustava?
Doduše, ni u obrazloženju koje je predlagač dao, na strani 8, nema ni reči o tome šta će biti sa tim, kako neko reče ovde – odašiljemo sada ovu, ili – šaljemo pošiljku predsedniku Republike i predsedniku Skupštine. Šta je sada uloga predsednika Republike, šta će predsednik Republike da radi sa tim što je on primio sada već ostavku, kada on ne vodi nikakvu proceduru, nema nikakvo ovlašćenje.
Primio je k znanju nešto što može iz novina i "Službenog lista" da primi, jer tako proizilazi; jedino ima pravo da pročita ili da bude obavešten telefonskim putem ili da pročita stenogram sa Skupštine, a da ga neko gura u zakon mimo Ustava, ne može.
On ovde nije ustavna kategorija i mene prosto čudi da se predlagač nije osvrnuo na odredbe Ustava. Ovde očigledno proizilazi da predlagač ne želi da poštuje postojeći Ustav. Složili bismo se možda da je došlo do promene Ustava Republike Srbije, pa da je tako normirano u Ustavu, možda bi i ovaj predlog u članu 20. imao uporište. Ovako, ovo je besmisleno i neprihvatljivo i sasvim je logično prihvatiti amandman koji je upućen Narodnoj skupštini.