Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 31. normira se postupak pred arbitrom. U stavu 1. predloženog člana predlagač predlaže – arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu. Valjda treba da obavesti jednu od strana u sporu, ako je od jedne od strana u sporu primio potrebnu dokumentaciju. Međutim, ovo je kratak rok.

Recimo, ako imate veoma složen predmet između Galenike i Hemofarma, primera radi, gde su u pitanju stotine i stotine miliona, za koje treba doneti pravičnu sudsku odluku, odnosno ovde zaključenje jednog mirnog rešavanja spora sporazumom između stranaka, postavlja se pitanje da li će taj arbitar biti u mogućnosti da u prekluzivnom roku od tri dana pročita spise koji imaju na hiljade stranica ili dokumente, verodostojne isprave kojih je hrpa? Ne može.

Da li može u roku od tri dana da nađe jednu od strana u ovom postupku i da im uredno dostavi poziv za javnu raspravu? Ne može. To ne može za tri dana da učini ni policija, da privede okrivljenog, a ne da ovaj arbitar ima mogućnost da obezbedi prisustvo obe strane da zaključe jedno poravnanje.

Ovakvi rokovi su neprihvatljivi. Oni nisu poznati ni u uporednom pravu, a ujedno nisu poznati ni u našem domaćem zakonodavstvu. Ako je trebalo predvideti i ovu mogućnost i dati pravo arbitru, onda je trebalo pre svega da se odredi jedan razuman rok u kome će strane u postupku pred arbitrom moći da se pripreme za raspravu, a sa druge strane vremenski period arbitru da prouči spise. A pogotovo je problem još veći, koji će se pojaviti, ukoliko je arbitar ličnost koja nema pravni fakultet i koja nema položeni pravosudni ispit. Kako će taj čovek moći da primeni normu materijalnog prava? Nikako.

Šta će biti na kraju kada se zaključi poravnanje ili se zaključi sporazum o mirnom rešavanju spora? Jedna od strana kasnije vidi da je u zabludi i obmani zaključila takvo poravnanje. U Predlogu zakona nema ni reči o tome da li se može pobijati tako zaključen sporazum ili ne može.

Takvog instituta i instrumenta nema. Kod zaključenog poravnanja, dame i gospodo, to je jedan međusobni ugovor između strana koje zaključuju poravnanje.

To poravnanje stranke u postupku mogu da pobijaju tužbom, a mogu da pobijaju i pravnim lekom, ukoliko se u poravnanju, eventualno, unese da se ostavlja sloboda strankama da u naknadnom roku, ukoliko određena strana ne ispuni obavezu, mogu da postupe u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku.

Prema tome, dame i gospodo, pitanje je autoriteta samog arbitra, pitanje je postupka vođenja, otvaranja rasprave, izvođenja dokaza, ocene dokaza i donošenja odgovarajuće odluke. Prema tome, SRS će se energično protiviti ovakvim predlozima zakona, zbog toga što su ovi zakoni, koji se predlažu, poput ovog predloga zakona, obične brošure, bez uvrede, koje u praksi ne mogu biti primenljive. Drugo, nemaju uporište u Ustavu, nemaju uporište u Zakonu o obligacionim odnosima, nemaju uporište u Zakonu o parničnom postupku, nemaju uporište u Zakonu o izvršnom postupku.

Predlažem gospodinu ministru, ipak je on čovek sa dužim radnim iskustvom, verujem da je proučio ove primedbe SRS i poslanika koji se brižljivo pripremaju za svaku sednicu, čitaju svaki predlog Vlade i svaki predlog zakona temeljito proučavaju i predlažu određeno poboljšanje, a čak i predlažu, tamo gde se ukaže potreba, da se povuče predlog zakona.

Član 30. obavezuje ministra, ovo je možda omaška, ne kažem da je bila namera ministra, ali u članu 30. stoji mirovanje postupka, a mirovanje postupka, prema važećem zakonu, na ovaj način je nemoguće, a istovremeno ukazujem da u novom predlogu zakona o parničnom postupku taj institut mirovanja ne postoji. Prema tome, kako ovo može da zaživi? Nikako.

Dame i gospodo narodni poslanici, upornost gospodina ministra Lalovića u prepodnevnoj raspravi pokazala je da je nastojao, misleći da su poslanici maloumni, da ih toliko ubeđuje dva sata, držeći politički govor o tome - o uspehu Vlade čiji je on član.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mora on da ubeđuje ovde narodne poslanike. Gospodin ministar neka ubedi i uveri o uspešnosti Vlade milion i po nezaposlenih. Neka gospodin ministar ode u Čačak, Užice, Novu Varoš, Čajetinu, Belu Crkvu, Vršac, Zrenjanin, Novi Sad, neka ode u Bajinu Baštu, neka pita građane i radnike koji su nezaposleni i koji imaju grdne muke i grdne probleme.
Razumem da je gospodin ministar u okviru svog resora pokrenuo inicijativu pred Vladom Republike Srbije da se osnuje agencija za plasman poljoprivrednih proizvoda, predlog bi bio prihvaćen od svih. Naišlo bi to na podršku šire javnosti, a verujem da bi svi narodni poslanici...

Upravo govorim o onome u šta nas je ubeđivao celo pre podne gospodin ministar. U odnosu na član 32. da podsetim gospodina ministra da se aktuelna Vlada, bivša i sadašnja Vlada, zalagala i zalaže za javnost rada.
Ove odredbe u članu 32. suprotne su sistemskim zakonima. U stavu 1. predlaže se i kaže da je rasprava javna. U drugom stavu ovog člana predlaže se da stranke mogu predložiti arbitru da isključi javnost. Molim vas, javnost ne treba isključivati. Zašto?
Upravo je gospodin Vučić napomenuo tj. dotakao se bitnih stvari, a evo da vas podsetim, konkretno, kada je u pitanju taj predlog - zašto isključiti javnost, a znate zašto - verovatno neko ima ličnog interesa i da isključi javnost, ali opšti pravni interes je u pitanju i javnost ovde ne treba isključivati. Zašto?
Imate vi zainteresovanih lica u postupku, i da ne bi došlo do toga da neko zaključi neki sporazum a da neko treće lice izvlači određena prava iz tog sporazuma, tj. da polaže pravo na određene interese i na određeni deo imovine, a i na određena prava, eto zašto. Na taj način bi se isključio zakonski zastupnik, stranke u postupku, punomoćnik i umešač, što predviđa Zakon o parničnom postupku, koji je trebalo da bude alfa i omega za predlog ovakog zakona.
Prema tome, dame i gospodo, javnost mora biti prisutna i ništa ne kriti od javnosti, ni od građana. Zbog toga smatram, ako bi se prihvatio ovaj predlog zakona, bio bi u suprotnosti sa odredbama čl. 308, 309. i 310. Zakona o parničnom postupku.
Predlažem da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko i ministar shvata ovolika upozorenja 82 narodna poslanika Srpske radikalne stranke, kao najjače političke stranke u Srbiji, iz dobrih namera ukazujemo na to. Pokazalo se, gde smo bili – nigde. Šta smo radili – ništa. Čak 21 tačka, 21 zakon.
Poslanici, uložili ste veliki napor da se pripremite za brojne zakone koje je Vlada predložila. Ovo je poigravanje sa Skupštinom. Šta radi Skupština? Građani će da kažu, ovi poslanici "mlate praznu slamu tamo".

Govorim o amandmanu, gospodine predsedniče.
Povlačenje ovolikog broja zakona je jedna nepromišljenost i to je jedna neodgovornost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona u prvom delu drugi stav kaže koji su ciljevi i razlozi donošenja i predlaganja ovog zakona. Da vidimo koji su ciljevi, da li se mogu ostvariti i na koji način. Vezano je za član 33, vezano za arbitra. Zbog velikog broja sporova i složenosti postupka koji se zasniva na građanskom procesnom pravu, postupak pred sudom, po pravilu, traje više godina.
Dame i gospodo, da li vi mislite, govorim predlagaču, mada predlagač nije ovde, ministar je odsutan, trebalo je da nam kaže bar jednu istinu i potkrepi je jednom činjenicom, a to je da nam pokaže u kojoj to evropskoj zemlji se bira arbitar ili miritelj na ovakav način. Da li je to u Nemačkoj? Ne. Da li je možda u Engleskoj? Ne.
Da li se kadar za miritelja i arbitra bira na ovakav način. Da li se vodi računa o stručnosti arbitra i miritelja? Dakle, vodi se i te kako. Tamo ne može da radi arbitar ukoliko nema deset godina radnog staža i ako nema položeni pravosudni ispit.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija danas ima veliku intelektualnu snagu srpskih civilista i stručnih nosilaca pravosudnih funkcija, pred kojom se mora predstaviti i braniti svaki pokušaj rada na izmeni ili dopuni bilo kakvog zakona ili pak donošenje besmislenih i nedelotvornih zakona.
U Bavarskoj je održano savetovanje na kome su prisustvovali i predstavnici iz Srbije i Vrhovnog suda Republike Srbije. Ti predstavnici su čuli na koji način se bira sudija, na koji način se vodi spor, bilo da je radni, da je civilni, a ako je građansko pravo u pitanju, bilo da je krivično pravo u pitanju.
Šta je cilj i šta želi predlagač, bar toliko koliko se on trudi da nas uveri, donošenjem ovakvog zakona? Efikasnost kao cilj - poziv na reformu pravnog sistema inspirisan je ključnim odrednicama:
1. efikasnost, pod kojom se ne podrazumevaju iste ideje,
2. delotvornost postupka, koji podrazumeva dve komponente, od kojih je jedan razuman vremenski period u kome će se postupak okončati, drugi je da se suštinski i ne samo prividno razreši sporni pravni odnos (da stranka u sporu dobije pravičnu sudsku odluku).
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo se može postići jedino ako, pored uporedno pravnih rešenja i međunarodnih standarda koji nam nameću uvođenje bržega postupka, uvažavamo i naše osobenosti: pravno-istorijske, kulturne, sociološke, ekonomske i druge. A posebno da se pridržavamo sledećih načela i aspekata: pravno-politički aspekt, uporedno-pravni, formalno-pravni, pravno-istorijski, socio-ekonomski i pravno-filozofski aspekt.
Značaj preporuka Saveta Evrope - ovo podrazumeva uvažavanje sledećih procesnih načela od kojih mi nemamo pravo da odstupamo: načelo dispozicije stranaka, načelo oficijelnosti, načelo usmenosti i pismenosti, istorijsko i načelo materijalne istine, načelo neposrednosti, načelo slobodne ocene dokaza, nove činjenice kao dokazi, objektivnost i nepristrasnost, načelo zbornosti i monokratije, a posebno postupak dokazivanja, ocena dokaza i obrazloženje odluka koje treba da budu donete i u ovakvim sporovima koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Pobijanje preporuke o mirnom rešavanju sporova, molim vas, ako se zaključi jedno poravnanje, to je jedan ugovor. Ako se zaključi i ovaj sporazum po predlogu, to je opet jedan ugovor, a on može biti pravni posao. Molim vas, ako je u zabludi zaključen sporazum, ako je zaključen pod prinudom ili prevarom, u obrazloženju, ali ni u odredbama Predloga zakona toga nema.
Srpski radikali će uporno istrajati na tome da pročitaju i da se pripreme po svakom članu, bilo ko da predloži zakon, pa i Vlada Republike Srbije, sve zakone ćemo detaljno morati da proučavamo, bićemo uporni da vas uveravamo da ovo neće biti prihvaćeno u stručnoj javnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko nema druga posla, on se igra, poigrava, šegači ili kupi klasje po lanjskom strnjištu. To vam je sa Predlogom ovog zakona.
Dame i gospodo, ako uporedite odredbe člana 17. sa predlogom člana 18. videćete da je ovo jedna besmislica. Na šta će ovo da liči, ne znam? Ovo niko neće moći da primeni u praksi. Bitno je da ćemo imati nešto napisano, a da li će to u praksi da zaživi, to ovog puta predlagača ne interesuje.
Narodni poslanik Zoran Krasić je ukazao na određene manjkavosti i probleme, koji će se javiti u postupku kada je u pitanju primena ovog propisa i kada je u pitanju opšti ili kolektivni ugovor.
Miritelj prisustvuje raspravi i pregovorima. Dalje se kaže da, pruža stručnu pomoć učesnicima u rešavanju spora. Ko je proverio stručno znanje miritelja? Molim vas, miritelj ovde preuzima sudsku ulogu i funkciju. On nije ni licenciran, za razliku od nekih drugih kao beznačajnih institucija, u kojima se traži licenca, a ovde nema licence.
Drugo, kaže se da je stručan, ali se ne kaže, ako on ima ovu ulogu koju mu predlagač u Predlogu zakona daje, da on maltene vodi postupak - da učestvuje u postupku kao stranka, da daje stručna mišljenja, ukazuje, pruža stručnu pomoć.
Razumem da je predlagač predvideo u ovom predlogu da to lice mora biti diplomirani pravnik, sa najmanje 10 godina radnog iskustva i da ima položen sudsko-advokatski ispit. To bi moglo, na neki način da se prihvati.
Međutim, ako vi postavite nekoga ko je diplomirao samo kao pravnik, nema stručnosti, nema iskustvo ni u privredi ni u upravi - šta činiti? To je neprovereno stručno mišljenje, neproverena struka.
Videćete, kada dođete na odredbe člana 18. što je sledeći amandman, dame i gospodo da se ne bih javljao, skrenuo bih pažnju samo na nekoliko momenta kada je u pitanju ovaj član.
Kaže se - strane u sporu su dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa zakonom. Pitam vas, gde je sankcija, ako ne pristupe? Kada je u pitanju javni interes, opšti javni interes, a ja razumem da je opšti javni interes predviđen u drugim zakonima, ali ne razumem da se ovde opšti javni interes spominje a da nema sankcije. Ako onaj ko se ne pridržava i ne pristupi, ne odazove se, njemu se unapred određuje obaveza, a ta obaveza nije sankcionisana ako je neko ne ispuni.
Zbog toga smatram da je ovaj amandman sasvim na mestu i da ga treba prihvatiti, jer je Srpska radikalna stranka debelo u pravu kada smatra da je bespotrebno formiranje ovolikih korporacija, po imenu agencije, a koje poreske obveznike jako mnogo koštaju, kao i građane Srbije.
Dignite ruke od agencija. Imaćemo mnogo više agenata nego što ih je imao Staljin, nego što je imao bilo ko u bivšem Sovjetskom Savezu, ni CIA, koliko ćemo mi imati u agencijama zaposlenih birokrata, koji treba da se finansiraju iz džepova naših građana, poreskih obveznika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na onu narodnu "Gde si bila, gde si dangubila". To vam je slučaj sa Narodnom skupštinom Republike Srbije koja dangubi na ovakvim projektima, umesto da se bavi veoma značajnim zakonskim projektima koji su dobri i bitni za Republiku Srbiju.
Vidite, godinama nemamo nijedan zakon iz oblasti poljoprivrede. Što nemamo ovde agenciju za prodaju prehrambenih proizvoda, možda za maline, za krompir, za pšenicu, za kukuruz, zašto nema neko takvu ideju, jer to će građani Srbije da podrže.
Sa ovakvim predlozima zakona mi ovde gubimo bespotrebno vreme, a s druge strane, građani Srbije nemaju nikakve koristi, samo štetu. Kolege poslanici su prethodno govorili (i Zoran Krasić i gospodin Boško Risić) o članu 28. i članu 29.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 28. predviđeno je da mirno rešenje spora treba da obavi Odbor. To je radno telo koje se predviđa. Ako u roku od 30 dana ne uspeju da zaključe sporazum o mirnom rešavanju spora, sada se pribegava onoj bezizlaznoj situaciji ili da kažem nužnoj odbrani ili u krajnjoj nuždi.
Hajde da pokušamo sada ukoliko se ne postigne sporazum u roku od 30 dana, mi ćemo dati pravo miritelju da raspusti Odbor. Sada on kao kapetan lađe preuzima kormilo i ide, ali "ne zna kuda ide".
Dame i gospodo narodni poslanici, ne može se, ako je zakonom u prethodnom članu predviđena institucija da čini odbor koji će rešavati mirne sporove, sada prepustiti situacija miritelju za koga nema ni roka; u kom roku treba da otvori raspravu, u kom roku treba da pozove stranke radi mirnog rešavanja spora, u kom roku treba da donese preporuku. Toga nema.
Najveća katastrofa je u članu 30. koji je vezan za član 29. koji normira, između ostalog, u stavu 2. Ako među stranama individualnog spora teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova, strane u sporu su dužne da sudu zajednički podnesu zahtev za mirovanje postupka.
Imate takvu situaciju da je građaninu nužno da što pre okonča parnicu. Parnicu je građanin pokrenuo ili je ovaj subjekt prema ovom ugovoru. Bilo koji. Ko daje pravo miritelju, rekao bih neuspešnom miritelju, koji neće imati nikakvog rezultata, pravo da on sada prinudi pregovarače, odnosno stranke u postupku da se parnica prekine.
Bolje da je ovde rečeno – ukoliko postoji pokrenut parnični postupak, u tom slučaju nema mirenja, jer građani da su hteli da mirnim putem reše ovaj spor, onda bi oni zaključili poravnanje pred nadležnim sudom. Prema tome, besmisleno je dozvoliti prekidanje parnice.
S druge strane, gde je sankcija ako stranke u sporu neće da prekinu parnicu, neće da se obrate sudu, žele da se paralelno vodi parnični postupak, jer znaju ako se prekine postupak u parnici da ih čeka još godinama da taj pravni spor ne može biti rešen.
Prema tome, dame i gospodo, ovo je danguba, ovo je bespotrebno gubljenje vremena u Parlamentu, s druge strane ponavljam, ovo ide na grbaču poreskih obveznika, jer se množi birokratija. Više birokratije Srbija ima nego ovaca.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da u poslednje vreme imamo inflaciju propisa gde se ništa ne postiže sa aspekta ostvarivanja prava naših građana. Ovim predlogom se usporava rešavanje brojnih sporova naših građana. Brojne institucije postoje za rešavanje sporova. Ova institucija u praksi neće ništa doprineti ubrzavanju ili efikasnijem i ekonomičnijem vođenju bilo kakvog postupka, a neće doneti građanima baš nikakav boljitak i ovo je nedelotvorno sa aspekta pravne nauke.
Ovo bi se pre moglo nazvati da je političko-pravno pitanje. Dakle, da je predlagač imao u vidu političko-pravno pitanje, on bi uvažavao postojanje važećih zakona koji regulišu ovu materiju.
Dakle, da su građani želeli i da mogu mirnim putem da reše neki sporni odnos, ne bi oni dozvoljavali da dođu pred miritelja.
Ovaj miritelj nigde nije poznat u zemljama Evropske unije. Raspitao sam se, pogledao sam određene propise uporednog prava i nisam mogao da pronađem ovu regulativu da može na ovakav način da se rešava spor između poslodavaca, kako kolektivnih, tako i individualnih lica, pa i fizičkih lica.
Pošto je trebalo imati u vidu političko-pravno pitanje sa ovim predlogom nije trebalo izlaziti pred Parlament. Brojne agencije, brojni miritelji, oni samo koštaju državu i poreske obveznike. Ko će da plaća ovu instituciju, da li možda poreski obveznici Srbije? Iz njihovih džepova mora da se plaća direktor, odbori, članovi itd.
Sredstva za izvršenje ovog zakona moraju se obezbediti iz budžeta, ta sredstva neće biti mala. Ovo povlači jedan broj birokratije, broj zaposlenih i izvršilaca koji treba da rade na ovim poslovima. Postoji u Zakonu o parničnom postupku zaista normalno i efikasno sredstvo, kako građani treba da reše sporni odnos. Građani ne treba da dolaze pred ovu instituciju, jer će biti jedno ništa sve ovo.
Poznato je da mi imamo mirovna veća u mesnim zajednicama i u nekim slučajevima se ta institucija pokazala kao delotvorna. Građani u jednom broju slučajeva reše sporni odnos, a ako žele mirnim putem da reše spor, onda će ga rešiti na pripremnom ročištu pred nadležnim sudom.
Šta će ovde otvarati sada neke nove institucije, formirati, da bi iz one kožne torbice, što bi se reklo, vladine, uzimao novac.
Samo ove agencije, socijalno-ekonomska agencija u ovoj godini koštaće četiri miliona za mesec i po dana državu i poreske obveznike. Znate koliko je to penzija naših građana, to je 660 penzija i toliko je samo koliko će da košta agencija za mesec i po dana. U narednoj godini se planira 15 miliona za tu agenciju. Izračunao sam, to je 2.500 penzija, toliko bi moglo da bude isplaćeno našim građanima.
Šta će nama ovolike izmišljene agencije, institucije, koje samo treba da budu finansirane. Veliki je problem, bilo koja stranka da je na vlasti, ne valja što svaka stranka koja dođe, bar u praksi, u poslednje vreme se tako pokazalo, ona u prvom redu gleda da namiri fotelje svojih stranačkih prvaka ili zainteresovanih lica. Pogledajte Agenciju za privatizaciju. Idite do Terazija, videćete tu agenciju, mislim da ni kabineti generalnog sekretara UN nisu tako opremljeni kao što je ta agencija.
Moram reći da je ovo nedelotvorno, štetno po državu, mnogo košta i ne treba se upuštati da formiramo i osnivamo neke agencije, neke institucije koje samo gledaju da crpe novac od građana i poreskih obveznika.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Božidar Koprivica uložio je amandman na član 5. ovog predloga zakona i  podržavam taj amandman. Mislim da je on sasvim na mestu i treba ga prihvatiti.
S druge strane, ovo je zakon koji ne predviđa apsolutno nikakvu sankciju. Nijedan zakon ne može biti zakon ako nema neku sankciju. Ovo je princip dobrovoljnosti. Dakle, princip dobrovoljnosti se koristi prema Zakonu o radu. Ako je poslodavac spreman da izvrši svoju obavezu on će je izvršiti i mimo ove institucije. Ova institucija je promašaj. Ona neće u praksi nikakvu delotvornost imati.
Prema tome, građani mogu ostvarivati svoja prava u redovnom postupku pred sudom ili, pak, po Zakonu o parničnom postupku ili po Zakonu o radu. Ovo je samo opet bacanje magle u oči ili stvaranje privida da Vlada nešto radi i da donosi brojne zakone. Neće ovo imati nikakve vajde i zbog toga predlažem da se ovaj predlog zakona povuče.
Nema on svrhu, da, on nema nekog značaja za građane. Drugo, ko će da natera poslodavca da dođe i mirnim putem rešava sporove? Niko. Ako neće, neće, ne možete mu ništa. Nijedna strana u sporu, ako se ne odazove pozivu, neće doći i ide na redovni sud. A s druge strane, da je poslodavac želeo da mirnim putem reši određeni sporni odnos, on bi to rešio i bez miritelja i arbitra, ali on to neće. Zato će ga prinuditi sud, a ni u kom slučaju ovaj izmišljeni arbitar i miritelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je amandman narodnog poslanika gospođe Vjerice Radete na mestu i da ga treba prihvatiti, jer SRS je protiv ovakvih agencija koje državu koštaju i te kako puno.
Pošto smo predložili da se ovaj amandman usvoji i ovaj član briše, napomenuo bih da je predviđeno, u obrazloženju ovog zakona, između ostalog, na strani 5 piše da, "za sprovođenje ovog zakona sredstva obezbediće se iz budžeta Republike Srbije".
Koja su to sredstva? To su sredstva za 2005. godinu u iznosu od 10 miliona dinara. To su sredstva samo iz budžeta.
Šta ćemo da radimo sa onim sredstvima kada agencija naplati uslugu? Gde su ta sredstva? Ta sredstva se ovde apsolutno ne prikazuju i to je još dodatno opterećenje stranaka u postupku. Ako se ima u vidu kolike su invalidnine i penzije, a invalida je 850 hiljada u ovoj državi, od ovih 10 miliona, dame i gospodo narodni poslanici, može da se isplati dve hiljade penzija ili invalidnina.
Nemojmo, brojne su agencije, brojne su institucije. Opet, samo birokratija i ništa više. Opet u džep poreskih obveznika!! Ovo Vlada ne plaća. Plaćaju poreznici sa Zlatibora, sa Tare, Maljena, Povlena, iz Subotice, Zrenjanina, Vladičnog Hana, Niša itd. Dakle, plaćaju građani ove države. Mnogo košta birokratija, dame i gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog novonastalih promenjenih okolnosti treba prekinuti ovu sednicu. Treba prekinuti ovu sednicu, jer ovo nije delotvorno i nema nikakvog smisla dalje vođenje, ako imate u vidu da sutra treba nastaviti rad.
Nije ovo neki efekat, nije ovo neki zakon oko koga treba mnogo da se trudimo da ga donesemo. Ovo ne liči ni na dobrovoljno vatrogasno društvo koje ima svoje norme. Dobro bi bilo da prekinemo sednicu, da sutra dođemo da radimo. Nećete sa ovim ništa postići. Predlažem da stavite ovo na glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman SRS je predložila iz razloga što poverioci često nisu u mogućnosti da dođu do računa i podataka kod koje finansijske organizacije ili kod koje banke dužnik ima sredstva i drži i preko koje posluje.
U praksi se dešava da dužnik posluje preko trećeg računa tzv. uslužnog računa, preko firme sa kojom zaključi sporazum i u tome je problem što građanin neće. Imao sam priliku, kao advokat, da u ime mojih stranaka tražim od dužnika i to pismenim putem, predložim sudu.
Ni sud ne može da dođe do tih podataka. Čak u određenim situacijama sud nalaže zaključkom poveriocu da dostavi tačne podatke o finansijskoj organizaciji ili drugoj organizaciji kod koje dužnik drži određena novčana finansijska sredstva.
To je samo bio razlog zbog čega smo želeli da predupredimo namere dužničkog lobija, koje su išle da spreče po svaku cenu izvršenje na osnovu verodostojne isprave ili pravosnažne sudske odluke. Zato smatram da ovaj amandman ima mesta da bude prihvaćen i zato predlažem da se amandman prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam ovo iz praktičnih razloga zato što u postojećem Zakonu o izvršnom postupku ova materija je veoma dobro regulisana i ne omogućava brojne zloupotrebe. Šta se želi ovim predlogom? Želi se ovlašćenje da republički javni tužilac može da traži prekid postupka, a da on podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.
Na mala vrata republički javni tužilac treba da uđe da bi se mešao u izvršni postupak. Ovlašćenja po važećem Zakonu o izvršnom postupku su brisana iz onog zakona koji je važio iz 1978. godine. U praksi ćemo imati brojne zloupotrebe od nekih moćnika koji će tražiti da se angažuje republički javni tužilac, koji bi trebalo da prekine postupak, da se zastane, a da on uloži zahtev za zaštitu zakonitosti i nemate pravo žalbe na to.
Zbog toga smatram da svi zakoni koji se odnose kako sam predložio ne mogu biti primenjeni, a to je trebalo da bude izraženo u prelaznim i završnim odredbama, što znači da ne treba dati mogućnost da javni tužilac ovde interveniše, jer je opšti interes građana regulisan članom 3. Zakona o parničnom postupku i velikim brojem odredaba Zakona o obligacionim odnosima.
Ovde ne može da ima mesto, po mišljenju srpskih radikala i po mom ličnom mišljenju, jer kao advokat sam imao veliki broj primera da je javni tužilac samo imao nameru da spreči izvršenja određene sudske odluke, da se odloži i da se građanin, poverilac ne namiri.
Veliki je broj takvih slučajeva bilo i to je vodilo ka velikim podvalama sudu, jer ako je sud doneo prvostepenu presudu, ako je bila pravosnažna, ako je uložena čak i revizija, pa je revizioni sud rešavao po tim predmetima, nema mesta da se u izvršni postupak meša javni tužilac. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog sadržaja člana 285. je apsolutno neprihvatljiv iz brojnih razloga.
Naša sudska praksa i važeći zakon o parničnom postupku je izuzetno dobar, dakle, on je normirao tako odredbe koje se odnose na odgovore na tužbe. Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je da je tuženi istakao, prvo, da osporava činjenične navode iz tužbe i osporava tužbeni zahtev u celosti i predlaže sudu da se tužilac sa tužbenim zahtevom odbije kao neosnovanim, i završena priča.
Otkud tuženi sada zna koje će nove dokaze, a koje je ponudio tužilac u tužbi, drži u malom džepu i koje će kasnije ponuditi. Na te dokaze tuženi nije mogao da odgovori, zato što nije raspolagao sa činjenicama sa kojima raspolaže tužilac.
Ovde se u prvom redu krši Ustav. U drugom redu načelo utvrđivanja materijalne istine, zatim načelo usmenosti, načelo istraženosti, načelo celishodnosti i ekonomičnosti.
Imaćemo u praksi, ukoliko bi se ovaj član prihvatio, takvu situaciju da će sudija jedva čekati odgovor na tužbu i ako mu se nešto ne bude svidelo u toj tužbi, ako proceni da ima jedan formalni nedostatak, smatraće se da nije dao odgovor na tužbu. Šta onda sledi? Donošenje presude. Dakle, ne pružiti mogućnost strankama da raspravljaju pred sudom, to je protivustavno. Ustav garantuje građanima da raspravljaju pred sudom i da imaju pravo da zaštite svoja prava i svoje interese.
Kažem, brojnih slučajeva u praksi ima i sledi, onda se postavlja pitanje i kvalifikacija i stručnosti sudova, odnosno sudija koji su postupali u prvostepenom postupku. Možda nešto vidi naopako, možda je za njega jedan dokaz relevantan, a okružni sudija će kazati, molim vas, to je bitno za odlučivanje, to je odlučna činjenica.
Mislim da je ovo zaista neprihvatljivo i predlažem ministru da ovaj amandman u ime Vlade prihvati, jer će se u praksi pokazati kao nedelotvoran za građane Republike Srbije koji uglavnom dolaze u sud radi ostvarivanja svojih prava i zaštite. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj reforme pravosuđa treba da bude u prvom redu ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava naših građana. Ako je cilj predlagača bio da se postigne efikasnost u vođenju parnica, ima i drugih metoda i drugih mogućnosti i načina kako to treba učiniti.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se nije dala mogućnost da se ova stvar raspravi kada tužilac podnese tužbu pred nadležnim sudom? Zašto se ne daje mogućnost tuženom da da odgovor, i da ospori tužbeni zahtev, eventualno da istakne prigovore, ili presuđene stvari, ili prigovor zastarelosti, ili prigovor prebijanja, ili prigovor mesne i stvarne nenadležnosti?
Zašto se ne daje mogućnost tužiocu, kada tuženi ospori tužbu i tužbeni zahtev i iznese određene činjenice, da primi odgovor na tužbu i da se on na prvom ročištu izjasni da li je sve sporno, ili nešto u tužbenom zahtevu i u tužbi i u činjeničnim navodima i dokazima nije sporno. Opet kažem, onemogućava se građanima da raspravljaju pred sudom.
Sve u cilju da se ubrza parnični postupak. Ja mislim da se na ovaj način postupak neće ubrzati. Rekao sam malopre - imaćete brojne slučajeve kada sudija jedva čeka da reši predmet i da udari recku da je završio predmet, i to na ovakav Ustavom nedopušten način, da on sam ceni bez daljeg raspravljanja, bez dokazivanja, protivno načelu utvrđivanja materijalne istine i protivno načelu usmenog raspravljanja pred sudom i izvođenja dokaza.
Ja razumem nameru predlagača, ali predlagač je imao mogućnost da predvidi u ovom zakonu i mogućnost da oroči vremenski period za rešavanje parničnog postupka, odnosno parnice. U Nemačkoj je ograničeno vreme za rešavanje parnice. U Nemačkoj se parnica završava za pet meseci, a kod nas je u proseku šest godina i pet meseci.
Prema predlogu ovog zakona, s obzirom na onaj katastrofalni član 176. Predloga ovog zakona otvaraju se mogućnosti da će parnice da traju još šest godina, jer se predmet upućuje iz opštinskog suda, mimo okružnog suda, Vrhovnom sudu.
Prema tome, bilten Vrhovnog suda biće zakon, a dame i gospodo, mi poslanici ovde možemo da sedimo danima, godinama, da donosimo zakone, a ti zakoni neće biti primenjeni od strane Vrhovnog suda, jer će zakone da zamene bilteni Vrhovnog suda.
Ja nemam nameru da potcenim želju i volju predlagača da se uvede red, i da reformu u pravosuđu izvrši do kraja. Četiri godine se o tome priča. Rekao sam da Srbija ima sedam puta više sudija nego što ima Engleska. Engleska ima 1.630 sudija, a Srbija ima 3.000. Nije problem u zakonima, problem u je u neradu u našim sudovima. Dame i gospodo, donesimo nov ustav i ponovo izaberimo sve sudije, i da u sudu dele pravdu ljudi stručni i iskusni.
Dame i gospodo, u Engleskoj se postaje sudija u pedesetoj godini, u Gornjem domu lordova u šezdeset petoj godini, a mi imamo situaciju da su nam došli ljudi izabrani u sudove koji nisu stručni i nisu stekli tu privilegiju, koju imaju sudije. Na svetu su najpriznatije privilegije. Prema tome, osnovno je, reforma pravosuđa, a u subjektivnom smislu, a ne u zakonodavno-materijalnom smislu.